20. oktobar
4
а: руководством битни
у стичке партије Југославије из_ војевао. је радни народ · Југо· славије оружјем у руци одлучујућу · победу у Народноо-
· слободилачком рату над фаши-
стичким освајачима и њиховим
ујЕ домаћим. слугама, оборио власт
|: ски и социјалистички преобра- · “ _жај који је у току Народно
"капиталиста који су га срамно · издали страним _ завојевачима, · засновао своју нову, социгалиОтаџбину, Федејуативну
родну Републику Југославипа и приступио изградњи сопијализма. · Револуционарти, демократ-
ослободилачког рата му послератном периоду извршен у Југославији, саставни је део опог "револуционарног светскоисториског збивања које је покретуто Великом октобарском _ социјалистичком "ревдлуцијом,
њему се испољава _ општа законитост разтитка с савремеог | обележена рево-
луцтонарним смењивањем _ ка-
питалистичког друштвеног то-' социјалистичким
ретка "овим, | друштвеним поретком.
.
" · Свако пруштво у коме влада приватна својина средстава за производњу ' подељено је на антагонистичке "класе: на власника основних средстава за прошзводњу и развлашћене, на угтњетаче н угњетене, на 6ехспловтаторе во експлоатисате. Тако је ш У капиталистичком друштву, у „коме тајважнија средства за пронзводњу т про мет робе припадају катиталистима; док -радничка класа пролетаријат —" лишена сред“ става з2 производњу, не може да. живи ако ње продаје своју радну снагу капиталистима, ако. својим радом не ствара богатство · „својим експлоататорима. 5
МОд свот постанка, капитализам. садржи. у себи и све еле-
менте своје пропасти. У своме“
развитку, он не само што повећава пронзводњу и производне' снате друштва, нето раз“ вија и капиталистичке: односе прризводње,. а с тиме стално увећава армију пролетера, пе" пајући друштво „све више-на две остовне, непријатељске класе, на огромну масу експло» атисаних 'најамних радника и мали слој владајуће класе капиталистичких . експлоататора. Класна борба између „пролетаријата И Капиталистичке. класе, израз, основне > унутрашње : су“ прртности.: капиталистичког -доу штва — супротности између ра да ни: капитала — сачињава и" сторију _ капиталистичкот дру-
штва,.. Она се све више: 320 штрава.. „Решење. те бербе могуће је само победом радтичке. класе, ота се може заврши“ ти само уништењем капиталистичког. бистема т успоставом новот, бескласмог комуниститчкот друштва.
У. индутриској епохн : свога развитка, капитал је створно огромне пронзводне снаге, усавршио технику, засновао отрате на индустриска предузећа, ство рио велике градове м потчинио село граду, стално разарајући средње слојеве то ситну производњу. С развитком технике капитал све више експло-
атише женску и дечју радну.
снагу. · Слободна конкуретпија води све већој концентрацији и централизацији капитала. Велики капнтали гутају мале 'и друштвено богатстео концентрише сегу рукама све мањег броја капиталистичких · магната. Занатдка по мања нелустријска предузећа пропадају, а све већи број сељака претвара У пролетере . н полупролетере, ситна н- средња сељачка газ„динства све. се више потчињавају господству крупнот капитала, банака. велепоседника сеоских богаташа и 'зелената. Уколнко је слободни сељак успевад: да се одржи,на свом парчету земље, успевао је у а. само ·крајњим – ватреза-
њем радне снате им емстематским' гладовањем. '" Њетова земљишна својина т екотомска са-
> мосталтост постале еу' привид-
Пе стевино аостно Рао крупног капитала о
У трци за све потти Тржиштима велике капнталистичке
> државе поделиле су међу се
бом пели свет, разориле свутде прекапиталистичке облике про" . изводње, потчиниле све нароље и свима таметнуле · кттитади-
24 стички начим производње,"
· Док с једне стране све вттне расте армија пролетера, , дотле развитак: технике _ услед њепе
капиталистичке примене све ви. ше води релативном смањивању тражње за радном снагом. Расте зависност најамнот рада | од капитала, увећава се степен
равну ааеце ~ „снаге, шо“,. лолама, ФА: та нице
ложај радничке класе све се више погоршава. Све се више продубљују и заошлтравају уну трашње супротности и противречности капиталистичког стема, а пре свега основна противречност између друштвеног карактера _ производње, _— који капитализам нужно развија У све већем степену, и приватног карактера, присвајања, који ми ни основицу капиталистичког система, између увећања про» изводних снага и капиталистич ких односа својине.. Расте а нархичтост капиталистичке про изводње. Расте тенденција за неограниченим проширењем производње, док се на другој страни све више ограничава потрошња трудбеничких маса. Долази до! периоличних економских криза. Велике масе трудбеника губе запослење и гладују. зато што има сувите животних намирница, трпе крај њу немаштину то лишавања ева ке врсте зато што има сувише робе. Док на страни капитаистичке класе расте богатство, на страни пролетаријата и свих трудбеничких _ маса расте незапосленост, беда и несигурност егзистенције. Али с тиме расте и незадовољство експлозтисаних радних маса и 320штрава се њихова борба против капитатистичког _експлоататорског система,
"Борба радничке класе против капиталистичке класе отпочиње са самим твастанком радничке класе. Адн њој треба времена
да се организује као класа, тј.
да постане свесна свог дру“ штвеног положаја и своје исто“ ријске улоге, да се политички самостално организује да створи своју револуционарну идеологију и сволу револуционарну класну партију, способну да је води у борби против капита_дистичке експлоатације, за > (барање катитализма 32 освајање власти и изградњу бескласног друштва. На место нена |учтих теорија утописта и првих социјалиста, њој је била потреб на научна теорија као руководство за њену акпију. Модерви класни социјалистички покреф- пролетаријата настао" је спајањем научног“. сонијализма и радничког покрета: Ово исто ријско дело извршили су ости= вачи““ научног · ооцивализма. и
творци _ прве револупионарне пролетерске партије, Маркс и Енгелс.
"Крајем деветнаестог века ка
питализам улази у последњи стадиј свог развитка — у империјализам. Империјализам јесте капитализам на оном стадију развитка који је обележен тосподством монопола“ финансиског клтитала, првенственим · извозом капитала уместо извода робе, екотомоком поделом света мзмеђу међународних катиталиститких монопола и бор бом између најкрупнијих катиталистичких лржава око ПОоНОвне. територијалне полеле света.
Концентрација п централиза“ шија капитала доводи У епохи империјализма до стварања ком битованих џиновских предузећа, моћних монотолских савеза (картела, синдиката, трустова). Срашћтање педустријског хм банковнот капитала ловодт до образовања _ финансиског капитала. Епоха питериилизма јесте епоха неограничене влалавине финансискот, Капитала. Шачица финатсиских олигарха држи у својим рукама не само економски тего то политички
живот земље, поставља п 562 цује владе одређује њихову У-
нутрашњу м спољашту ПОЈИТИку, господари штамтом п дру“ гим средствима мдејнот утица“ ња на' масе, ;
Неравномерни развитак · ка- ћи
питализма довео је још пре Првог светског рата до све јачег заоштравања супротности између. крупних | капиталистичких
држава, до'све већих ратова. Ратови, који су уотште вераздвој
ни од капитализма, постали :
су светски ратови рали нове
поделе већ заузетих колонија
и утитајних сфера, ради освајања пових тржишта, извора
стровтна. отола, политика високих“ жар-
телних _ пета, — меограничева власт над тржиштем, све обим“ није н дуготрајтије екотомске. кризе,, ратови који по свом обиму в страхоти унтиштавања људских живота и материјалих добара темају примера У историје — у епохт империјализма рађа тенленцију застоја у развитку производтих снага. Зато је импетјализам епоха таразитскот пруће и умирућег капитализма.
Империјализам означава с
рову експлоатацију радничке класе им радних масу метра-
си“.
. "ата
нополиста, убрзано и све масовније упропашћавање средњих. слојева, пре свега сељаштва и занатлија, господство неколико најкрупнијих капиталистичких држава над осталим светом и најбруталније угњетавање и пљачку колонија и зависних земаља. Ови услови класне борбе пролетаријата у епохи империјализма захтевали су не само успостављање револуционарне садржине марк штизма, коју су опортунисти Друге интернационале деценијама пригушивати,; него и да ље развијање марксизма примењујући га у новим условима епохе империја лизма сопцијалистичкиХ револуција и узградње сопилализма. То је било дело Лењита, дело лењинизма. Лењичизам је марксизам епохе империјализма и пролетерске револуције. Лењиново _ учење даље је развио Стаљин
У борби против империјализма неизбежно се придружују пролетаријату експлоатисање сељачке масе капиталистичких земаља и угњетени народи У Колонијама' и зависним земљама, Све нови и нови народи ступату на арену револуциотарне борбе против империја“ лизма, „Светски капитализгем У“ лази у своју општу кризу.
Борећи се за власт, радничка класа истовремено изражава интересе огромне већине народа, тј. угтњетених маса радног #арода уопште. Док је капиталнстичка класа освајала власт зато ла власт једне експловта тогске класе смени влашћу друге 'експлоататорске класе, радничка класа не може себе ослободити Као класу а да истовремено не ослободи читаво друштво од експлозтације, угњетавзња и класке борбе. Због тога борба радничке“ Класе, за ослобођење _ претставља стварни интерес и радног <ељаштва и свих осталих трудбеника подвргнутих експлоатацији ин упропашћавању од стране капитала. Зато је радвичка Класа једна друштвена класа која у борби против ка“ питалчстичкот система може да предводи сав радни народ града и, села. „Отуда је савез радну осталу
трулбеника уе тој бор-
би неизбежан, природан и сви--
ма њима нужан. Империјалистичка борба тајвећих капиталистичких држава за нову поделу света довела је до првог империјалистичкос светског рата (1914—1918). Тај рат узлрмао је целокутни систем светског капитализма и тиме отворио. период његове опште кризе. | Ланац империјализма прекимут,је на његовој најслабијој тачки, у парској Русији. Велика октобарска социјалистичка ореволуција, која је на једној шестини земаљске кугле сруттила власт капиталиста и велепоседмика и успоставила ликтатуру пролетаријата —- власт радничхе класе у савезу са радним сељаштвом, заоштрила јен продубила кризу капиталистичког. система т уздрмала владавину империјалиста у читавоја свету. , Побељта Октобарске социјалтстичке револуције значила је да је дотле јединствен капитазистички свет попепат на два света на капиталистички свет и сопттатистички свет. То је била појава нове супротности која је као светски израз супротности
тамеђу рада и катитала, сови- '
и капитализма, главна супротност савремене епохе. Октоблоска сотијалистичка револупија отвортла је епоху со-
фализма
"нијаљлистичких револуција, по
везаних. са ос а тутивмтвејрту алги ТРЧИМ. устати а т ратовима утњетених народа
колонија п зависвих земаља,
Она је отворила | епоху сопијалистичке ·демократије, _ епоху соџијалистичког _ упреображаја
„друштва. Она је показала и по-
казује радним масама пелог света пут у борби за социјализат. | . Друти светски рат избио је ва истих основних узрока та
којих т први. Непосредна пртбила је
трема тога рата тоја"ва. фатизма као пне черористичке „диктатуре најимтрертјалтотичких пајштоввнистичкијих по тајагресивнијих елемефинансиског катитала, Побела фашизма у Немачкој, по-
могнута омтдајничком _ улотом сопијалне демократије, по у низу других · земаља обележава даље заоштравање отпште кризе капитализма, Припремање агресије од стране блока Немачке, ·Мталије п Јапана било је омогућено, између осталога, подршком „коју су фашизму давали владајући империја ли“ стички кругови Енглеске, Фран –пускеа | Америке и других зе-_
„стране тметеријалистичког ,
у радног сељаштва и
· волупионарним
| Комунистичке партије Југ __усвојен на Петом конгресу _
маља, · вена га — као ударну песницу империјализма
— против Совјетског Савеза,
Сотиналистичких Република и међународног радничког и антиимперијалистичког _ покрета. Експангила немачког фашузма ради спровођења агреривних планова за нову поделу, света, чије остварење је требало да обезбеди немачким импер; пјали“ стима светско господство, 'не посредно је изазвала Други
светски рат. Немачки фашизам ·
т његови вазали изгубили "су тај рат под ударцима савез» ничких снага, на челу са Совјетским „Савезом, кола је под“ нео главни тетет рата и оди“ грао одлучујућу улоту У рез бијању _ фашистичких армија. Рат против фашистичких агресора и поробљивача био је пра ведањ, ослободилачки рат.
Други светски рат завршио се силним порастом снага и улоге Саврза Совјетских Соптпјалистичких Република у међута-
односима, _ испадањем из капиталистичкот система чи тавог низа земаља народне демократије, невиђеним размахом радничког и антиимперијалистичког покрета у читавом свету и ослободилачких устанака и ратова у колоцијалнум и 38висним земљама, Онсте империјализма су ослабљене, снаге социјализма битно ојачане.
Тако је после Другог светског рата дошло до образовања два светска табора, с једне == тилемокр 2 ратнохутттолч ког, под ом _ америчког мани он а с друге стра“ не антнимперијалестичког, демократског от _ мирољубивог табора, на челу. са Совјетским Савезом.
Такав положај пеизбежно "је заоштрид све унутрашње Супротности капитализма, продубио кризу капиталистичкот 'системз светске притредле и довео до даљег слабљења иипефијализма. Светски темтовсратски титиимперијаличелчки фронт обезбеЂује победу демократије и социјализма, везује руке ратним хуптоачима. У многим земљама ратије поцепаа, раднимка клаа. " остверује своје“ једтнство, мала. У низу земаља леснио со цијалисти, као агенти америчких и других империјалиста, покушавају ла овековече распеп радничке класе,
Комунистичка партија _ Југославуме неразлвојно пезајуа с ре међунјародјтим радничким покретом борила се, бори. се пи бориће се за јачање фронта мира, демократи; јат социјализма.
Ч
Буржоаска Југославија је по сволам унутрашњим супротно“ стима н односу снага била. једна ол најслабијих тачака капи талистичког система у Европи. Бездушна експлоатација РаЛничке класе од шаке домаћих и страних капиталиста преплетала се У њој феудалним остаима, све већом зависношћу сељаттва од финансискот ка питала суровим патиоталним угњетавањем од штачице велиг косрпских хегемониста, на челу с монархијом.
Ове унутрашње супротности
биле су јот више злоштрене, тиме што је Југославија, еко“ номски поробљавана од <стра“, ог монополистичког катитала,'
била поље на коме су се су“ кобљавали противречни итереси. разних имперејалистичких држава н групе
Модерти раднички ттонсрет ва“ стао је у југословенским 3земљама уочи и у почетку епохе пмперијализма. Крајем деведесетих година 19, века завршава се у тим земљама процес поли-
тичког осамостаљења радничке
класе што налази свој израз У формурању класноборбенот син
дикалног покрета и социјали-,
стичких партија, : Комунистичка партија елавије основана је 1919 године, у Резолупионармор _ кризи моја је захватила и тек пре ну нову државу Јусославеју, а
барске. поени ти револу- .
пије у Русији. Она је настала уједињењем ' теколико ооијалдемотратских партија које су се крајем деветнаестог ит почетком двадесетог века одвојено формирале у појединим ју“ гословенским „земљама и областима, делова неких "сопијалдемократских партија који су се одвојили од издајничких вођа и од неких левих група насталих у току 1917—1918 године. Комунистичка партија Југосла“ вије родила се у борби раднич“
ке класе против социјалдемо-“ кратских издајника радничког покрета. Од свог оснивања Ко-
мунистичка партија стала је на
чело
Дуго
гбоске отромце већине радничке класе „Југославије · ти тедно-се повезала с међународним револљунионарним па ким“покретом. |
" Борба радничке класе и рваја
осталих експлоатис аих- и. утње под
тених маса Југославије ·
руководством Комунистичке партије Југославије, била је реролуциотарна борба. То је
била борба радничке, класе про тив капиталистичке класе и ње „не, „регкиионарне владавине, за политичка „и социјално-екотомска; права радничке клаке, за остварења! доуштвених пиљева · радничке класе који олтоварају учтересима | свих осталих галних слојева. То је. била. борба за · ослог бођење ралног сељаштва сл беде ин немаштине, за Ли квилаци у феудалних „остатака, То је била борба за национално. самоопредељење и равноправлост народа _ Југославије. То је била борба за ослањање Југославије на АЕН Савез и за савез с њим. То је била борба 'за "тезависност Јутославије од страних пмперијалиста, ва одбрану земље од фашистичких "освајача.
У току дугогодишње борбе против класног непријатеља ,и његових _ социјалдемократских троцкистичких и других атенаоста у радничком покрету, Комунистичка партија · Југославије која је преко двадесет година била) илегална = тешко прого-
у плејно-политичком и организаштоном погледу, очистила сво је релове м учврстила своје фелинство,
Стојећт на челу "борбе рад-тичке класе и осталих експлоатисавих ин угњетених маса И руководећи том борбом, Комувистичка' партија Југославије је непрестано _ учвршћивала савез радничке класе, радног сељаштва и утњетених народа. У тој борби “чвршћиваља се РУководшећа улога радничке класе н њене авангарде, "Комувтистичке партије, о учвршћивао се савез радничке класе, ратног сељаштва ми угњетених народа,
У периоду монархо-фашистичке диктатуре и, нарочито, касније, када је; немачки фашизам „запретио независности на рода. "Југославије "Комунистичка
артија Југославије је својом тера РА ОНОМ и неустрашивом бор бом Освојила поверење нпајширих радних маса свих народа Југославије.
У време избијања Другог светског рата радничка класа Југославиге, предвођена Кому“ нистичком партијом, налазила се на челу општенародне борбе за одбрану националне независности за демократске слободе и за националну равно кравност свих народа Југославије. Априлски слом Југославије 1941 године отворио је очи најширим масама н ло краја им разоткрио сву трулеж старих југослевенских буржгаских режима и _ воћстава – буржоаских партија. · Национално издајство рвактиснарте буржоазије, Као продужење њене политике У предратно време, утврдило је у најширим народним масама Уверење да је само Комунистичка партија Југославије кадра ла поведе југословенске народеУ ослободилачки рат против иностраних · освајача, и да је ствгрво ослобођење Југослави“ је нераздвојиво од успостазљања демократске народне рла= сти. Дошло је до крупне пре"трупације. политичких снага, о ја је превазитла обим и зна чађ борбе против иностраних завојевача и која је ударила свој печат читавом лаљем политичком и друштвеном развитку земље.
Предвиђајући мотућност револуционарног расплета, _ која се стварала у вези са опаслсшћу фашистичког напада. на земљу и издајничким држањем режима, врхова буржоаских пат тија и вогног руковолства, Комунистичка партија Југославије још је пре окупације земље "отпочела с притремама за оружану борбу. После окупапије ота је приступила .непосредвном припремању општенароднот устанка, политичкој мобилизатији маса за устанак и супротстављању · свима ' мерама окупатора и њЊегових слугу.
С нападом немачких фашиетичких хорди на. Совјетски Савез конатно су саарели сви о услови за свеопшти устанак а рода Југославије, и КПЈ је без оклевања позвала народе Југо“ славије У борбу против заједничког непријатеља уверена ла "је то и једини пут за ослобођење сопствене земље, за спа народа од уништења. у
Комунистичка _ партија Југо"Флавије правилно је применила учење · марксизма-лењинизма д
ељетерсти“ револупићи и = ли · татури пролетаријата кретним условима, кад је! земља окупирана од нимперијалњ. ста и када је домаћа буржоа“,
зија прешла на позиције ваци« оналног . | ајства директне или индирект помажући оку
паторску власт и борбу оку патора против, народа. Специфични _ карактер ревом | лупије У Југославији јесте у томе што је одлучујућа -битка" између основних експлоататорских класа, буржоазије и. веле: поседника (једне стране, и радног народа на челу с рад. ничком класом, под руковод-. ством _ Комунистичке пл [ Југославије с друте стране, из | војевана у:условима сем лачког устанка. против фашистичких освајача, на Фроту борбе против нешцисовалног ман ајства чије је. РЕН били | буржоаска ва фротту борбе тоја је била пераздвојни део општег. зттифатистичнор рата. | мађ Без рушења старог "државтењ апарата, "који је био оруђе. те дајничке буржоавије а која 28 | ставио у службу окупатора, Не могућно је било успешно развич. 4 јање устанка против окупатора – збијањем устанка почиње. = на ки власти издајни ке буржоазије — успостављање органа наро. не власти, У току устанка изграђен је апарат 6 | родне власти, Основни "темеља новог државног = друштвеног уређења изграђивани су У ју | рата, почев од првих револуциее нарних с декрета 0 остварењу | народних одбора, па до одлула / ва истољиском _ Другом — засе | дању _ АВНОЈља у Јаши, оно | вембра 1943. године, које ЕН резултат већ извојеване победе народне револуције у земљи њ које су — подупрте народном армијом од неколико стотина Хи | љада — задале пресудни ударац старој ·, угњетачкој власти буржоазије, "ва челу с монарха јом и положиле „чврст темељ је | динственом систему народне вла сти, од најнижих до највиших | органа државне власти и управе, -
ћ
Низом мера против изла ну ке – буржоазије (конфискап претежног дела индустрије ЦГ"
нака, крупне трговине)" створе“ ни су још" за време Народиобсле | бодилачког рата први економски ослонци · нађћодне власти. | је радничка. класа, стојећи на | челу радних' маса, отпочела пок | слератну. изградњу земље. па жећи у сводим рукама већ осво= јене кључне позиције привреде, довољно јаке за развој соџија“ листичког (сектора наролче приз вреде и за. успешну борбу против капиталистичких елемената.
Успостављањем народне власти и њеним непрестаним учвр“ шћивањем решена су сва питања демократских слобода за радна народ — Еелобола збора, удружи вања, штампе, изборност СВА органа власти непосредним,“ једнахим и тајним · гласањем,. 6 двајање цркве ол лржаве, М
'Народи Југославије азвојева“ ли су у заједничкој борби сво: ју националну слободу и равној, правност, остварили братство #' јединство, још за време рата стварајући своја суверена прете ставништва. Створени су основ: ни политички и лруштвено- -економсоки услови за потпуно уки“ дање историјски условљене стварне неједнакости југословен ских народа у поглелу ступња културног и привредног развите ка.
Народни устанак у Југославв- 2 ји доказао је могућност „успе шне оружане борбе угњетенах народа против фашистичких за војевача # домаће издајничке буржоазије у условима светског. рата у коме је одлучујућу улогу играла прва, земља социјале зма, Совјетски Савез. 5
• , .“ •
Држећи чврсто у рукама власт –
радне масе; предвођене Комуни“ стичком партијом, после рата МА су стала ва пола пута; зар Југославији
ну
на ревоца. у вијала се прекида, повезј“ јући остваривање општел
кратских захтева сељаштва а њетених · нација са остварв“ њем социјалистичких ма | пролетаријата, уз јасну перст тиву укидања свих препрека 6 је стоје на путу сошијалнсти““ ком развитку земље. о. Извршена је атрарва рефарна,, која је лљиквидирала остатке. 4 | ликог поседа, Неколико ен | на хиљада, пољопривредних ника, беземљаша и сврси сељака пл Ло. је земљу, 8 десетина хељада породица ца = внвалида аи и со добивши . земљу, о е 8 тар „Поред, тога и |
Опасни на: трећој стра