20. oktobar

СМРТ ФАТПИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!

"БРОЈ 193 ГОДИНА У >»

ње

појачано

ВЕОГРАД, 6 АВГУСТ 1948 Фе

ЈЕ | |

ИЗЛАЗИ СВАКОГ на

У локалној производњи

нени коштања пронзвода најчешће знатан део заузима ма. теријал за израду, ради чега је н борба за уштеде у сировинама им материјалу важан извор за снижење пуне пене коштања и повећања акумулације. Смањење утрошка "сироетна по јединици производње редовно се остварује кроз смањење кожиачите отпатка и шкарта који се јавњља у вронзводњи, а такође и кроз свеПн н потпуније искоришћавање Ва овом подручју борбе ва баке вронзводних трошкова у ло"алној недустрији Београда не може. Со _— бити задовољни _ резултатима који су до сала постигнути јер су још | несумњиво зпачајне могућности — примече рапноналнијет коришћења отпа'дака остале немобтлисане. Мако се · оттати добивају у свиш гранама излу__етриске производње у знатним КОЛИ_ четама, ипак моремо признати, да п | тању Њуховог даљег и прераде нисмо до сада посве ћиоати | већу пажњу у локалној ивдустрији и _ ванатству. Управе наших предузећа __виле су се релативно втпе питањем смањења процента отпатка у Пронзводњи, лок су се мање бавиле питањем репродукције отпатка као материјала за израду нових пропзвода. Треба, међутим, овде истаћи досадашње напоре наших локалних предузећа у ногледу увођења шире примене кортша отпадака у производњи. Најбоље _ резултате у коришћењу отпадака, као основног материјала за израду, постигла је до сада механичарска радионица НО П рејона. Сви производи ове радионице и то: блокеји за обућу, увијачи за косу, разне шнале и либеле за косу, спајалице за акта ланчићи за резервоаре, трубе за аутомобиле итл. израђују се искључи, во од отпадних лимова, односно од _ старих лимених конзерви,. Сада је у припрема проширење производње на чт_ тав низ артикала штроке потрошње и предмета личног конфора као: бравица, катанаца, кључева за „вертхајм“браве металних осигурача за сијалична грла, алуминијумских рамова за наочаре, џепних ланчића (за кључеве, сатове, перорезе и друго) металних делова за придржаче чарапа, турпија за нокте, металних дугмади итд, Сви ови артикли могу се израђивати и израђиваће се у овој радионици, готово искључиво од металних отпадака лима, гвожђа, жице и сличног. · Металско _ комбиновано _ предузеће ГНО Земуна применило је такође ис-

коришћавање металних отпадака израду блокеја. левкова за флаше, турпија # домаћинство, разног грађевинског окова (винклова, углова — за прозоре нтд.) лопатица за децу, разних „Модли“ за колаче, чешагија за 0 и друго. Вредност — производа

их од отпадака износи до сате нреко 130.000.— динара. _ Управа предузећа правилно је разумела значај који шма употреба отпадног материјала у производњи, како за 0стварење финансиског плања,. тако ин за снижење пуне цене коштања про-

У предузећу се приступа сада њу отпадака, што ће обезбедити њихово још рапионалније коришћење, Предузеће „Црвена звезда“ кортсти отпадак длаке, која се у републичком текстилном предузећу „Стеват Дукић“ употребљава за израду делова прибора за одело. Од отпатка длаке „Црвена звезда“ израђује разне четке за које тржиште показује велику потребу. Ако се има у виду ла 1 килограм обичне ллаке стаје око 200.динара, а да се вредност отпатка цени

око 10.__ динара по | килограму и.

да претежно длака кратке дужине долази у обзир за израду четака, онда је ово очигледан пример како огроман привредни значај има коришћење отпадака и како се велике уштеде постижу ако се овај пример уопшти на коришћење отпадака у опште-лржавним размерама.

Фабрика вунених тканина „Сремски одреди“ такође употребљава у знатној мери текстилне отпатке за израду готових пронавода. У укупној количини сировине за израду шајака употребљава се отпадни материјал са око 450/). од чега на старе крпе и отпатке од трикотаже долази 520/,, а на отпатке из производње који се вра-

ћају на поновну прераду 480/0. Значај

сакупљања и искоришћавања _ старих вунених крпа н отпадака од трнкота. же јасан је отуда сам по себи.

Лавнниа гвожђа и метала „Искра“ није од почетка године реализовала, по плану расподеле ни килограм старог гуса, а ипак до данас није стала са радом ни једног дана, захваљујући пожртвованом раду управе – предузећа око прикупљања старог лива по Београду. Предузеће је остварило свој производни програм и поред тога што стари гус у основном Материјалу за израду учествује са око 830/,. Ме жен у количини утрошак старог ли

„Вања

у првом полугођу изнео је кол овсг предузећа преко 570 тона.

У мањој мери користи се отпадак у неким другим предузећима локалне индустрије. Фабрика шпиритуса „Романија“ _ употребљава струготину и шушку као гориво и за свега нехолико месеци уштедела је преко 30 тона угља. Металско предузеће „Обилић“ такође је делимично користило отпадни. такозвани „терца“-материјал, _ за нараду грађевинског окова, предузеће „Титан“ отпатке. лима за производњу блокеја за обућу итд. Међутим, већи број других градских видустриских предузећа није још посветио озбиљанију пажњу питању коришћења _ отпалака. Е

Такође није довољно уложено труда, нити се у области занатске производње н услуга, приступило ширем и рационалнијем искоришћавању — отпадака метала, коже, текстила, дрвета и другог. За раззијање ове користе иницијативе треба убудуће да се више заинтересује и Министарство комуналвих послова НР Србије, које држи сада откупну мрежу станица за прикупљање отпадних материјала на подручју НР Србије. Извршни одбор града Београда успео је током ове голине да обезбеди — извесне) количине употребљивих отпадака за потребе занатства, као на пр. 2:000 — килограма бакарних отпалака из Земунске ваљао-

нице, 2.400 килограма лимених отпадака из фабрике „1 Мај“. 10.000 килограма металних _ отпалака из СОмеде-

ревске ваљаснише, 6.500 килограма кожних отпадака за израду ситне кожне галантерије па репаратуре, 2.300 килограма текстилних отпадака за брисање машина и другог.

Пред локалном индустријом п занатством стоје, у области искоритштћаинлустриских“ отпадака, могућности и значајне перспективе, нарочито обзиром на брза развој И свакодневто повећање пронзводње у индустриским _ предузећима _ савезног и републиканског значаја, Локална индустрија Београда мора, пре свега, даље да води борбу за боље технич: ко-економске похаљатеље екоришћења сировина и материјала. Мора — се ићи даље у смањивању толерачпије код тежине _ производа (у металној грани), треба боље комбиновати кројење материјала (у дрвној, металној текстилној грани), више брите уложити око сортирања и процене отпатка (у кожној п металној грани). Алн, са

огромке.

(;

ж РЕКТОРА ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА иу, ТЕЛ. 20-448

6 1 Свостраније нснопишћавање отпадака

ЋЕНА У ГОТОВУ _

ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИЊ

ЂОРЂЕ АНДРЕЈЕВИЋ-КУН Радник

друге стране, једнако озбиљно п оллучно мора се прићи задатку – шире примене коришћења нидустриских 0отпадака = њихове прераде. у корисне производе, јер је то услов за моби-

лизацију наших производних ности, жење производних трошкова и повећање акумулације.

"когућ-

моћно оружје у борби за сни-

Р.А.

ПОШТАРИНА ПЛА- |

Досалашњи илеолошко-полштички ин културно-просветнн рад код грађевинских радвика и раније но нарочито је развио _ своју приликом припрема ва упис зајма као н у такмичењу пред Пети конгрес Комунистизке партије Југославте.

Како би се и даље на том послу показали пуни, и још пунији, резултати органи-

зује се Нелеља помоћи у агитацији н пропаганди грађевинским радницима. Ова недеља треба да буде интезивни почетак једне гталне кампање у којој ће се развити што пувији и плолоноснијиа идеолошко-политички п културно-просветни рад међу грађевтиским радницима.

У пиљу успешнијег рада у овом смислу предвиђено је да рејони оформе за свако градилиште и стан грађевинских _ радника активе ол 5 ло 7 лица. састављене од членова секпија за агитацију и штампу и кул_турно-просветних секција код основних организација. као н из рејонског одбора _– Народног фронта.

Да ба ови“активи могли да пруже туну помоћ грађевинским радницима на пољу #.У деолошко-политичког и културно-просветног рада, неопходно је да у 980] почетној недељи активи одрже по једно предавање ва сваком градилишту 8 у сВНМ становима гра'ђевинских радника. Тему треба одабрати 13 реферата са Петог конгреса Комунистичке партије Југославије или у везн са њтма (као, на пример: о социјалистичкој — нзпрадњи наше земље, о руководећој улози Партије итд.) После предавања треба развити дискусију, која ће послужити објашњењу тежих места из предавања. У посебним Условима, или по потреби, може се, уместо предавања, одржати политичка информација, путем које ће се пробудити питерес грађе-

22 22 22222

интензивност

РА теле |

РЕЋ,

је давао извесне резултате,

" Пружати пуну помоћ грађевинским радницима

у идеолошко-политичком и културно-просветном раду

винских раднтка за актуслне политичке до- материјала, а исто тако и

гађаје.

Поред тога, у току ове недеље _ треба прегледати рад кружока н читаљлачких гру-

ПН У У

па и пружити #М

вачтну рала.

Уколико се јави потреба, треба у оквиру ре-

јова одржати семинар са свим руководноцима кружока и читалачких група. Ме је, Једновремено, постарати се

БРАЊЕ ПОВРЋА У ПАНЧЕВАЧКОМ Зав У.

Стално родно с ||

набдевање грађана Београда новрћем један је

од великих проблема ко.

ји се поставља пред ната градска предузећа за снабдевање, Како је у Панчевачком Риту стигло доста воврћа то се поставило питање ка:

ко ће се оно обрати на вре-.

ме и хитно бацити па Ттржиште јер управа добра нема до вољно радника, Грађани Бео" града, чланови Народног фрон та н овде су показали своју високу свест. Свакодневно је преко 200. фронтоваца_ одлази-

ло. на брање поврћа. Али, и" пак, овакав рад није могао показати _ потпуне резултате |

јер су се берачи мењали м до.

лазили нови који нису имали.

искуства, тако да је ефекат рада био мањи него што би био када би радили исти људи, Због тога је формирана стална бригада која ће радити недељу дана.

Сваки рејон дао је известан

_број људи, тако ла је створе“

на бригада од 101 фронтовца и у понедељак, 2 овог месеца, почела је са радом на пољо-

привредном добру >Козилово« (огледна (огледва станица). Потпуним залагањем управе добра и бри гаднра већ сада се могу запааити задовољавајући резулта: ти. “ с

На дан 3 овог жесеца је бри.

гада од 91 члана успела да за 6 сати рада почупа сочиво на. површини од преко 3 хек-

тара, До сада се као најбоља 5 "показала група Другог. рејона,

која има ИП бригадира, а Ко. ја је за 6 сати ископала: 1,018

килограма кромпира. Ни оста-

16: трупе 'не заостају много за овом. Укупно. се' испуњава“ 90 . "од сто норме, која је предви- |

ђена за квалификоване раднике, што се може сматрати · као успех, · У Штаб бритаде, који. је формиран приликом поласка, ,налазн се у тесној вези са, управом добра. Он свакодневло 0: држава састанке, и већ, другог дана рада састала се цела бри гада. На овом састанку је начелник бригаде. Бранко Вуловић изнео све успехе н пре нусте, који су се показали ка-

Оља сонет Пода

ко код шеједлтаца тако м код група. у

Како су условт за рад врло добри, то се већ сада велики

број пзјасино да жели да 9 стане дуже времена но што је пријавво приликом поласка. Ови добровољни радници ће се суботом увече враћати У

„Београд, да тосврчнавају во

слове које имају, тако да се у понедељак врате са новом групом

Нова бригада полази у по-

_ недељак на рад. Већ се врше

припреме за њен одлазак, О. вом приликом треба ' обратити пажњу да се же понове пропу“

_сти који су се јавили прили-

ком организовања прве бри-

таде, те је. потребно да се сви рејонски одбори Фронта зау“. _зму Како би се сви секретари_јати, основних "организација у.

познали на време са циљем и значајем ове акције да би они могли да -разложе сваком фронтовцу који има могућности да се упише у бригаду и

пође на рад. „.Б. Мовчић

ша неписмене грађевинске раднтке оформљењем течајева, где већ не постоје, а потаомоћи и побољшати организацију већ ностојећих течајева.

Исто тако треба помоћи уређење првених кутића, читаоница и. библиотека, за које треба, у оквиру могућности, набавити извеетан број. брошура ни књига. Треба пружити помоћ и у уређењу агиташноних табли, где се истичу мена н успеси ударника н равмонализатора; помоћи уређење звдних новета и витрина за штампу; контролисати 4итање штампе н пружитн помоћ да се ва раднишке лругих нашноналности набави олговарајућа штамта на њиховим језицима, а такође помоћи н око уређивања и декорисања радничких ставова п грађевина паролама и сликама.

Нарочиту пашњу треба обратнти атитапији ва укључење грађевинских _ радника „у културноуметничка друштва, а где се укаже могућност, у већим радтичким становима, основати културно-уметничке групе,

У току ове недеље, а в касније треба 9. дрожавати по радничким становима приредбе: филмске, културно-просветних друштава, сотрупа и друге, а помоћи да се, нарочито кеђу мађим радницима, развија фискултура, к то оне врсте која им је најприступачнија и (најближа: бацање камена с рамена, „бацање лопти, футбал н друго.

Да би успех ове недеље, која треба да се одржи од 8 до 15 августа, био што пунији треба одмах приступити _ оформљењу актива и проналажењу свих _ одговарајућих могућности да помоћ буде ефикасна и да се не омеђи раздобљем једне недеље, већ да

се продужи ни даље с обзиром да интензиван рад у овом смислу може да подигне не само културно-идеолошко-политички ниво грађевинских радника у вашем граду, већ, посредно, м свеколики замах њиховог рада У пзтрадњи социјализма.

> У“ МИП ми Матош: