20. oktobar
| ! 6 ђ
· Борба за првих пет места 5 на међузонском турниру
· еђузонски турнир за светско
С првенство у Салчебадену ИЗ | крај Стокхолма ушао је И већ дубоко у другу подо| вину, а ипак воћство у табели није
| још чврсто формирано. Највећа раз| лика у бодовима између прве десето-
__ рице износи после дванаестог кола највише 1 и по поен, услед чега свака "победа мли пораз знатно мењају ре-
| дослед у табели. Сабоа је у воћству
· заменио Бронштајн, овога Лилиентал, а у даљим колима могу се очекивати нове промене. Јасно је да постоји велика изједначеност.снага и зато не-
_ ма изразитог фаворита. Првих пет места, која доносе титулу кандидата за светског првака, освојиће мајстори којима пође за руком да даду најбољи финиш.
Велика оштрина борбе учинила је да су од двадесет учесника непобеђени "остали до дванагстог кола само совјетски мајстори Бронштајн и Лилиентал. Готово сви совјетски учесници су скромно почели турнир, а затим су натло кренули ка првим местима.
Положај југословенских мајстора У табели је такав да сваки од њих има практичних изгледа да уђе међу петорицу најбољих. Сва тројица су добро почели турнир, а затим су имали своје слабе дане. Чини се да су они кризу пребродили м да ће у даљим · колима појачати свој положај у табелм. Извесна бојазан влада једино у погледу Пирца, који физички није до-
о МИ И И па | На Совјетски велемајстор Андреј Лилнентал
вољно издржљив, јер тако тежак турнир у великој мери исцрпљује играче.
За читав низ мајстора је већ сигурно да не могу доћи међу прву петорицу м да су већ искључени из конку-
ренције за титулу кандидата за свет-
ског првака. То су најнижи у табели Бек, Јановски, 'Тартаковер, Пахман, Шштоли, Штајнер и Лундин, док осталих тринаест учесника имају веће или мање изгледе.
Наши мајстори на домаћим турнирима
отово једновремено почела су у наој земљи два значајна турнира, је дан у Рогашкој Слатини, а други
У Винковцима, на којима учествује низ мајстора и других истакнутих ша-
Мајстор Бора Тот
хиста. Већ раније је запажено да за уздизање квалитета наших најбољих није довољно да свега једаред годишње играју на већем турниру, м то само приликом шампионата. Да би се одржали у форми и даље напредова-
МЕСТА
|ад год је реч о неком туристичком месту, онда се у првом реду имају у виду природне лепоте којим се | то место одликује. А природне ле-
поте наших туристичких места) увек имају нешто специфично за свако место појединачно, разноликост и већа и привлачнија.
те је отуда њихова
У НР Македонији је туризам све до
ни, потребно им је да суделују на више турнира. Из тог разлога Шаховски одбор ФРИСАЈ-а организовао је утакмицу у Рогашкој Слатини, на којој учествују м два инострана мајстора, а шаховски клуб у Винковцима успео је на своме турниру такође да окупи леп број одличних шахиста.
на турниру у Рогашкој Слатини од иностраних мајстора суделују Опоченски (Чехословачка) и Принс (Холандијај, а од домаћих мајстора Тот, Пуп, Јаношевић, Симоновић, капетан Марквовић, Божић, Лешник, Рабар и шубарић. Надаље играју мајсторски кандидати Гермек, Фудерер, С. Недељковић и Шишка, као и прошлогодишњи омладински првак ФНРЈ Ивков. За омладинце Ивкова и Фудерера турнир ће несумњиво бити тежак, али је несумњиво да ће им дати још више потстрека за интензивни рад на њиховом усавршавању.
Тешко је засад предзидети ко би могао у Рогашкој Слатини да избије на прво место. Добре изгледе несумњиво имају инострани мајстори Опоченски и Принс, затим наши мајстори Тот, Пуд м неки дуги. Тот је јануара ове године у друштву с мађарским мајстором Флоријаном победио на међународном турниру у Београду. Пуц је на прошлогодишњем шампионгту ФНРЈ иза Трифуновића и Глигорића освојио треће место. Лепе резултате у својој шаховској каријери имају такође и остали учесници.
на турниру У Винковцима учествује велемајстор Костић, мајстор Сава Вуковић, наш најмлађи мајстор Драгутин Ђаја, прошлогодишњи омладински првак НР Србије Матановић, као и низ других одличних шахиста. Несумњиво је да ће 'и турнир у Винковцима бити занимљив за нашу ширу шаховску јавност, а да квалитетом партија неће заостајати за оним у Рогашкој Слатини.
оу У 4 ОНИХ РА ДР А пре ви сав а ве #22
%
Задаци тмМНаСтиМНиХ
| организација у Београду
миран
рути камгрес Фискултурнот савеза Југославтје, су-
мирајући све резултате постигнуте у вашем фис-
културном покрету од ослобођења, нарочито је на-
гласно важност оснивања посебне гимнастичке оргамизатеје, која преко омладинских организација треба да омасови наш млали фискултурни покрет. Оснивање самосталне гимнастичке организације, кроз сталан и систематски рад по гимнастичким друштвима, активно доприноси, не само повећању продуктивности рада наших људи и подизању радног елана. већ ће изградити и сталан стручни р. Гимнастичка организација треба од сваког свог члана да створи фискултурника, који ће изнад свега волети своју домовину и чувати тековине нашег ослободилачког рата. Поред физичког развоја својих чланова, гимнастичка организација ће код вежбача развијати високе моралне особине и велику радну и одбранбену способност, која ће сваког члана учинити спремним да гради своју домовину н да брани њену независност. Сем тога, сваки члан гимнастичке организације треба да буде и свестрано образован и способан да на сваком месту репрезентује снагу наших народа у борби за изградњу социјализма. Рејонски одбори за ОФО почели, су са радом јануара месеца ове године. Током јануара и фебруара одржани су по свим рејонима стручни курсеви за руководиоце Опште фаетчког ва којима је оспособљено 174 инструктора. То је био први стручни кадар за ОФО ни прва задатак
. кајн су рејонски одбори за ОФО решили. У масовном обухватању омладите кроз часове ОФО
ређоноки одбори су мното трпели услед недостатка сала И реквизита. Да би се стање поправило, ангажоване су во предузећима помоћне просторије, које нису одговарале правој вамени, а нарочито ке у погледу хигијене. У целом зимском периоду фад се углавном одвијао у осам рејонских сала. које су биле преоптерећене т у деветнаест сала по предузећима, које су радиле према локалним приликама, Недостатак справа и реквизита учинио је часове ОФО често једностраним и незанимљивим, те су инструктори морали да улажу велике вапоре да читаву наставу одрже на достојној висини. Али. захваљујући бризи народне власти и масовних организација, а нарочито организација Народнефомладине по рејонима, број фискултурчика обухваћених на часовима ОФО стално се повећавао. (Ово се на:боље види из броја обухваћених фискулгурника Опште физичким образовањем, који је у зприлу месецу изнео преко 23:000 вежбача.
Први велики задатак рејонских одбора за ОФО био је овогодишњи пролећни крос, на коме је трчале 25.000 фаскултурника и фискултурница. Све припреме и тренинзи и лецентрализовано спровођење такмичења изведени су у организацији рејонских одбора за ОФО. Учесници су били много спремнији и резултати много бољи него раније. Поред кроса, један од значајнијих успеха ре:онских одбора за ОФО био је и народни вишебој, где је учествовало преко 200 екипа.
Велика тешкоћа у преласку са зимског периода рада ва пролећни бно је недостатак терена и вежбалишта. Рејоноки одбори за ОФО пришли су озбиљно решавању овог проблема. Међутим, како су настале велике тешкоће у изградњи вежбалишта и терена, _ регонски одбори за ОФО нису испупили своје обавезе, нити су у довољној мери користили постегеће могућности п расположива средства. Ипак, захваљујући помоћи народне власти, неки рејонски одбори изградили су неколико нових терена и вежбалишта.
Организујући рејонске слетове, орејонски одбори за ОФО, услед слабог искуства и недовољног сналажења, начинили су неколико злачаних грешака, Пре свега, слетови су углавном обухватили средњошколску омладину, а само један мали број радника и ученика у привреди. Сем тога рејопски одбори за ОФО нису ни изблиза у довољној мери #скористили помоћ масовних организација, нити их ангажовала по овим важним питањима. Назад, великом броју обухвађених фискултурника у. припремама за слетове није посвећена велика пажња, тако да није могао да буде створен неки озбиљнији руководећи кадар ол учесника слета.
Највећи успех рејонских одбора за ОФО било је припремање београлских фискултурника за наступ на Јеланаестом свесоколском слету у Прагу.
Данас, када наши народи воде миновску борбу за из врапење Петогодишњег плана и изградњу сопитализма у нашој земљи, гимнастичка организација има сво:е велике н одређене задатке. Пре свега, њени су шиљеви васпитног ка" рактера: развијање здравља, телесне способности н снаге,
аи АВНЕ ПЕН НП ВРЕМЕНУ УН завио РВИ РЕНЕ НАРАВИ ЗАНИМА ИВА
ПРИВЛАЧНА 34 ОДМОР И ОПОРАВАК
"ТУДА КУМ Тро ДАРОВАО МУ НУЗНИКО МОМУВО Ран а рани ан
У У
гимнастичка организација треба да спроводи кроз редовће часове вежбања, доприноси формирању социјалистичког да ка вишег човека и подиже у њему моралне в душевне 009бине. На редовним ваједничким часовима вежбања развија се другарство самодисциплина, осећање за колектива, упорност, осећање одговорности. Од сваког члана гимпастачког друштва тражи се систематски упоран и темељан рад, Из свих тих разлога, имајући у виду помоћ коју гимнастачка организација треба да да народним властима у физичком ве спитању народа, потребно је у гимнастичким друштвима што шире обухватити наше пионире, како би се код њих од вај ранијих година развијале особине, које треба да има сваки фискултурник нове Југославије. На тај начин систематским и планским радом, гимнастичка организација _ допринеће и ванармиском васпитању наше омладине. "
Програм рада у гимнастичким друштвима треба да буде разповрстан. Часови телесног вежбања треба, поред стру“ ног усавршавања, да буду и одмор, разонода и радост. Исто тако, на часовима треба да буду заступљене и спортске нтре, Један час телесног вежбања обједињује сва три метопа те лесног васлитања: гимнастички, спортски и Метод игара, е тим што гимнастички метод претставља основу за успешан рад. Телесне вежбање треба да се састоји од простих вежби, затим вежби на справама, од трчања, скокова. — спортских игара, стројевих вежби, гађања, излетништва, _ планинарства, смучања и пливања. Оваквим начипом рада, сваки члан гимнастичког друштва развијаће се свестрано, а часови неће бити једнострани о незанимљиви. У оквиру гимнастичкоћ друштва треба формирати и спортске секпије, с тим да сви чланови секција морају обавезно да посећују часове теле свог вежбања. :
У оквиру гимнастичких друштава одвијаће се в такмачења за значку фискултурника. У друштву значком ће руководнти заменик начелника. Ово такмичење и даље мода да остане најближи борбени циљ сваког члана друштва. Ком плекс такмичења за значку фискултурника претставља Рспит за сваког члана друштва и нагони га на стално и системзтеко вежбање. Такмичење за значку фискултурника претстављаће виши стеген у свестраном телесном васпитању.
Посебни задатак гимнастичких друштава претстављају припреме ни мобилизација свих снага за одржавање слетова. На та; начин увећаваће се број активних вежбача изграђиваће се стручни кадар и изражаваће се постигнути успеси у физичком васпитању широких народних маса. Успех слетова зависи од сталног и систематског рада, од коришћења 6богатих исхустава и од непрекидног усавршавања чланства, Општа мобилизација свих снага гимнастичког лруштва омогућиће темељитиге припреме слета. На тај начин, уз помоћ масовних оргапизација, слетови ће бити и приказ плолоносног рада гимпастичког друштва. Сем тога, и кросове треба организовати уз учешће читавог чланства, Исти је случај и са излетима.
Да би се припремиле оснивачке _ скупштине за формирање гимнастичких друштава по рејонима, 7 Београду су формирани инипигативни одбори, који до 15 августа ове године треба да оснују друштва. Инипијативни одбори треба да ангажују све масовне организације за свестрану помоћ у агитацији. У те оној сарадњи са масовним организацијама, треба све фискултурнике упознати са знача:пим задацима гамна: стичких друштава. На та; начин, биће омогућено да се одмах после. скупштине приступи широком упису у друштво и организовању редовних часова телесног вежбања. · Иницијативни _ одбори треба хитно да приступе обезбеђењу потребних сала = је квизита. Овде у пуној мери треба да дође до «зра“ жаја сарадња са народном влашћу. Решењу свих питања и проблема, који искрону на терену. треба прићи са више самонницијативе и одлучности Ру ководећи кадар у друштву треба створити од уче сника Прашког слета, од наставника средњих школа, активних гимнастичара и од старијих гимнастич“ ких стручњака, који, нажалост, до сада нису биЛЕ обухваћени у ралу. Треба. исто тако, организовати курсеве и семинаре, на којима ће млади калар сте цати нова стручна знања. Сем тога, идеолошке васпитно изграђнвање члачова један је од вајва“ жнијих задатака руководстава гимпастичких Дру" штава.
ПАЗИ ПАПАА А АВВАНН
ослобођења био скоро потпуно запостављен. Само се говорило о Охридском Језеру и ништа више. Али, да у Македонији постоје десетине лепих и привлачних места, планинских летовалишта и изразитих климатских бања, па обиље историских и културних старина, мало је ко знао. Отуда и није чудо што је туризам, као важна привредна грана наше земље, био У
грвом делу државе запостављен.
Нема сумње да међу изразитим туристичким местима у НР Македонији завидно место узима и мала варош у близини Охридског Језера Струга. Иако још увек неизграђена за масовни и модерни туризам, по својим природним лепотама, положају и посебним занимљивостима, Струга спада у рељ оних места која у свако доба године могу да заинтересују посетиоца, да га. примаме и одушеве, %
Увек бистра и чиста као кристал, ре-
ка Црни Дрим истиче на северној страни Охридског Језера. То се место з0ве Уста. А мало подаље од језерске обале пружа се варошица Струга, кроз коју Дрим тече и дели је на скоро два једнака дела.
Струга има своју давну м славну »сторију. Она,се спомиње у византиским изворима још у Х1 веку. За време цара Душана, Струга се помиње када је овај средњевековни владар поклањао појединим црквама у околини Охридског Језера имања на којима се подигла данашња Струга. Тада је Струга почела да се развија у врло живо трговачко место. Путописац Бернардов бележи још 1591 године да је срео између Тиране и Елбасана један караван од 500 коња натоварених житом, које је ношено из Струге у Леш.
"Струга је позната и по својим занатима. Данас се тамо могу наћм пра-
Ловиште рибе мед Струге
ви уметнички радови домаћих кујунњ џија, као м обиље гричарске робе. Карактеристични су везови и шаре, као типични народни мотиви, који се у овом граду успешно негују као вародва рукотворина. . 1
Свуда око Струте простире се плодна равница, кроз коју се лењо им тромо провлачи дрим који је наводњава и тако чини необично плодном.
Струга је позната као добро ловиште јегуља. Лов по Охридском Језеру и на Дриму је необично занимљив, јер начин на који струшки рибари лове рибу има им оригиналности ми добрих рибарских одлика. Ниже Струте пружа се познато ловиште звано „далјан“. ту је дрим предвојен у два рукавца, преграђен лесама од прућа у осам кружжних ограда. То су „котци“ м кад тамо уђе риба, не може више изићи. За време облачних м тамних ноћи, јаки
ветрови, који допиру са југа, сатерају знатне количине јегуље у ова ловишта, Прекрасни пејзажи на језеру м у сколини Струге ретко се где могу срести, а шетња по језеру чини необично задовољство.
Изградњом хотелских објеката, која је у току, Струга ће се у најскоријој будућности развити у удобно туристичко ·место. Саобраћајне прилике, које би се могле побољшати, особито ће утицати на такав наиредак овог града. Одласком на одмор у ово мало место на југу Македоније, наши трудбеници ће се упознати са срдачним македонским народом, марљивим м ретшеним да свој крај развије м подитне у напредну им срећну земљу. Ту ће м туристичка привреда бити једна од главних привредних грана целог краја.
УВ АИ НО НЕОНА НА АУТА НЕВ
Одбор! за ОФО студентске фискултурне Фр" ганизације треба што пре да прерасте у инашија“ тивни одбор за формирање гимнастичких доушта“ ва. На факултетима треба формирати четири гимва“ стичка друштва. Прво друштво треба да сачињава студенти Правног, Економског п Техничког факућ тета, друго медицинари, ветеринари и фармаџеутћ треће друштво треба да обухвати — фискултурнике Агрономског факултета у Земуну и четврто ВРШ педагошку школу, Природно-математички и ФЕЛУ зофски факултет. :
Ово су углавном задаци који очекују ре'овске гимнастичка друштва, Решавање ових задатака 3" виси у првом реду од свестране помоћи масов # ортанизација, од њиховог пуног ангажовања по свем принципијелним питањима а пре свега ол помоћи у широком обухватању омладине у чланство ГЕУ настичких друштава. Само на тај начин биће пр" вилно ударен темељи будућем раду гимнастечких друштава и целој гимнастичкој организација,
Уреднаштво в администрација Ректора Драг. Јовановића МУ, теа. 20-443, Штампарија темпарено- издавачког предузећа Народног фронта Србије,
_ Фдговорва уредеши лавло динђ, Чек. рач, 1-9000114. Повту, фаљ 758
у ИУ