20. oktobar
авио СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
__ НЕЛЕГЂНИ ЛИСТ НАРОШНОГ СФР
БРОЈ 194 ГОДИНА Ур
ПЛЕНУМ ГРААСКОГ ОАБОРА НАРОАНОГ ФРОНТА БЕОГРАДА
Задаци
Петог конгреса
5 а састанку пленума Градског одбора
друг Драгомир Николић поднео је реМи Б ферат о задацима Народног фронта ] Е Београда у вези одлука Петог конгреса Комућистичке партије Југославије. Указујући у почетку на важност Петог конгреса Партије ти време у коме се он одржао, друг Николић је, "између осталог, рекао:
~ _ „Кроз тешку алн славну борбу против класпог епријатеља и његових агената у својим редови“ а, Комунистичка партија Југославије се непре„кидно, упорно борила за јединство својих редова без чета није могуће остварнти ни јединство радничке класе ин радних маса, па према томе ни по"бедити класног непријатеља. Долазак друга Тита а руководноца наше Партије значио је прелом у том правцу. Очистивши Партију од непријатељ 'еких, опортунистичких и фракционашких елеме"вата још пре рата, друг Тито н ЦК оспособили теку Комунистичку партију да успешно изврши улоту организатора и руководиоца Народно-ослоботдилачке борбе, и доведе народе до победе. Јеадинство Партије сваким даном се све више учвр"шћивало н продубљивало. Пети конгрес КПЈ бно "је трнумф тог јединства Партије. У дискусији по „извештајима ЦК, доношењу резолуција, избору комисија и руководства Партије показала се једнодушност о којој се на ранијим конгресима није могло ни мислити. Нема сумње да ће јединство Партије, које се тако снажно манифестовало на овом Конгресу, познтивно утицати на још чвршће вбијање радних маса наше земље окупљених у Народном фронту вод руководством радничке класе,
___Сумпрајући (богато нскуствб о дугогодишње елавне борбе ин рада наше Партије противу диктаторских режима старе Југославије, окупатора и његових слугу у току рата ин борбе за обнову сопијалистичке изградње наше земље после ослобођења, Пети конгрес Комунистичке партије Ју-
гославије, састављен од преко 2.000 најбољих ко»
муниста Југославије бираних на демократски начин, дао је марксистичко-лењинистичку анализу "успеха и пропуста, донео Програм и Статут КИЈ, одредио задатке за будући рад и указао на перспективу за дужи период времена. Материјал Петог конгреса КПЈ помоћи ће партиском чланству ти свим свесним грађанима да се упознају са историјом борбе наше Партије, да се идеолошки и политички подижу и да у практичној борби за изградњу социјализма у нашој земљи имају јасну перспективу. Било би погрешно, ако би реферате и одлуке Конгреса изучавали академски, само да нешто више научимо, а да се у исто време не боримо за оживотворење донетих одлука. Прелазећи на неке ствари које су постављене у „Резолуцији о основним наредним задацима организација КПЈ“, референт је наставио: „Задаци организационе изградње Партије, ме. којима су најважнији: спровођење у · живот „Статута КПЈ, развијање будности ради очувања јединства и чистоће Партије, побољшање метода руковођења, појачање рада на идеолошком узди_вању кадрова итд, још више ће учврстити Партију и појачати њену руководећу улогу. Појачање пропаганце марксизма-лењинизма у Партији и радним масама, нарочито изучавање марксистич"ко-лењинистичког учења о изградњи социјализма зи изучавање проблематике наше вемље на научној основи, поред тога што ће подићи идеолошки виво партиског чланства и радних маса, има огро-
БЕОГРАД, 13 АВГУСТ 1948
ман значај за практичну борбу у изградњи социЈализма, јер како каже друг Ђилас „Без идеолошке борбе за социјализам нема изградње социјализма“. Народна власт, власт радног народа у којој руководећу улогу има радничка класа „има оне основне карактеристике диктатуре пролетаријата које обезбеђују социјалистички развитак земље, а то су: та власт је способна да сломије отпор експлоататора; та власт је способна да организује изградњу социјализма; та власт је најпогодвија да у борби за остварење социјализма уједини најшире масе радног народа“. (Програм КПЈ). Зато задаци као што су бирање најбољих људи у народне одборе, одговорност појединаца и читавих одбора пред народом, организациона изградња апарата народних одбора, обезбеђење иницијативе маса одоздо, поред осигурања правилног руковођења из центра, значи и успешну борбу за јачање народне власти ради брже изградње социјализма. У погледу проширења и учвршћења социјалистичке економике ФНРЈ Конгрес поставља на прво место борбу за „остварење Петогодишњег илана, проширење и организационо учвршћење социјалистичког сектора наше привреде нарочито у трговини, искоришћавање домаћих капацитета и извора сировина, проширење производње социјалистичке акумулације. Учвршћење и проширење социјалистичких позиција на селу путем јачања земљорадничког задругарства ва потпуно добровољној основи ин уз финансиску помоћ државе, ограничавање н потискивање капиталистичких елемената на селу омогућиће социјалистичку реконструкцију нашег села. Ликвидација капиталистичких остатака у граду, као и подизање животног стандарда, побољшање снабдевања, систематска организација економије, радним људима наше земље да у току извршења Петогодишњег плана индустријализације п електрификације осете бригу народне државе за сталним побољшавањем услова живота.
Да би се сви ови задаци могли спровести, пред партиску организацију се“ постављају као основни.
задаци за активизацију маса и учвршћење масов-
них организација: борба против свих бирократских и других“метода које коче привлачење маса и развијање њихове иницијативе у изградњи социјализма, и подизање свести радних маса појачаним политничким радом. У свом реферату на Петом конгресу друг Кардељ каже: „Савлађивање свих тих тешкоћа било је у прошдости, а биће и у будућности могуће само под једним условом: ако и даље будемо знали да мобилишемо широке народне масе у борби за сопијализам; ако масе буду схватиле правилност наше политике; ако та подитика не буде истрчавала напред, ни заостајала иза свести маса; 'ако народним масама будемо стрпљиво објашњавали сваку меру народ“ них власти на путу ка социјализму Б ако се масе буду уверавале на сваком кораку, на својим сопственим искуствима, да се речи и дела код нас не разилазе, Само под тим условима ће се наше радне масе за социјализам, и борби против остатака разбијеног капиталистичког система н у савлађивању свих тешкоћа на путу нате изградње“.
_ Говорећи 0 вадацима синдиката, омладине, Антифашистичког фронта жена, друг Николић је прешао на задатке које Пети конгрес поставља у „Резолуцији о основним наредним задацима
Вечита љубав
– Закуни се на вечкту верност и добићеш овај лепи цвет!
мензи итд. омогућиће.
и даље активизирати у борби
Ж _— ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
_ вара, раскрникавање „који су се увукли
|
,
Митваг после
организација КПЈ“, партиским организацијама, у раду Народног фронта:
„Народни фронт треба даље развијати и учвршћивати да 6 могао извршити следеће своје основне задатке; –
ај Политички рад у масама, објашњавање задатака и путева наше социјалистичке изградње, задатака борбе против остатака реакције, тума“ чења кепкретних мера народних власти у изградњи социјализма, разбијање непријатељских манереакционарних елемената,
објашњавање „међународног политичког "положаја и раскринкавање маневара империјалистичке реакције и ратних хушкача, активна политичка борба против акција непријатеља социјализма, против колебања појединих слојева радног народа, широко развијање на бази добровољности проучавања марксизма-лењинизма, проучавање наше Народно-ослободилачке борбе, проблема наше изградње и проблема међународне политике; _
6) Непосредна активизација маса за сопијалистичку изградњу, развијање масовних радних акција, помоћ задругарству И борба за остварење пољопривредних планова;
т) Свестрано учешће маса у раду месних ЈЕ на народне власти, развијање критике у ле радних маса над радом државних орган Р вредним апаратом .
ако Пети конгрес о еони наредним задацима организација КИЈ поставља задатке партиској организацији У раду Народног фронта. У Народном фронту Партија се повезује са најширим радним масама града н села и преко њега успешно остварује своју Ру коведећу улогу не командовањем И натурањем својих одлука, већ убеђивањем маса у правилност
своје политике, Руководећу улогу Партије у На-_
треба схватити као механичко стране Народног фронта. би могао одиграти опу коју данас има као мо-
родном фронту не извршавање задатака од Такав Народни фронт не улогу коју је одиграо и билизатор најширих маса
У Народном фронту као и у осталим масовним
организацијама, Партија учим у исто време саћа учи о лек не одузимајући им при том иницијативу. 3
- „Народни фрозт
тија Југославије, да би успешно могла испуњавати своју руководећу улогу, учи од радних маса, слуша њихов глас при одређивању своје политике и својих конкретних задатака ноу којој
зато има Комунистичка нартија најмасовнији Ип-,
струмент контроле правилности своје. политике. Полазећи од тога, Комупистичка партија Југосла-
вије ће се и у будућности борити за:што птири,
размах свестране иницијативе фронтовских маса и
за стално нодпзање њихове свести, како би се на.
тај начин постигло што потпуније политичко и идејно јединство свих чланова Народног фронта“. (Програм КПЈ).
Говорећи о задацима Партије у раду с Народним фронтом, друг Кардељ је подвргао оштрој критици недостатке партиске организације у том раду. „С једне стране имамо бројне појаве помирљивог односа према непријатељским елементима која су се увукли у Народни фронт, а с друге стране — често се секташки кочи већа активизација ванпартијских људи“, (Каредљ: КПЈ у бор"би за нову Југославију, за народну власт и социјализам). Те грешке, као и занемаривање рада Народног фронта и бирократски одпос у руковођењу Фронтом, нарочито код добровољних радних акција, руше правилан однос између Партије и ванпартиских маса. Противу таквих и сличних појава треба водити енергичну и немилосрдну борб
Задаци изнети у „Резолуцији о о КВ аенња #Е. а задацима организације КПЈ“ и Програму
ПОЈ по питању рада Народног фронта Југославије, важе ин за наше фронтовске организапије. Ја бих овде додирнуо само неке ствари. Да би ваше фронтовске организације могле да изврше задатке о којима сам горе говорио потребно је
да их организационо учврстимо. Треба прегледати“
каше одборе ин секције а даба могле правили о функционисата, попунити их новим људима. Пре два месеца приступили смо ради лакшет окупља-
Го | лао ра и аира АН
ж __ РЕКТОРА _ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА 1ЛУу, ТЕЛ. 20-443 ЦЕНА БРОЈУ 2 дин.
у фронтовске организације,
КПЈ у „Резолупији 0
у нзградњи социјализма..
совна оргавизација у којој се Комунистичка пар-,
А
> ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ _
уеограда у вези одлука
рада
ња фронтовских маса стварању група по основним организацијама. Међутим, многе групе још нису почеле да живе пуним животом. Треба помоћи секретаријатима фронтовских група чешћим обиласком и тако оживети рад група. Политичко и ндеолошко учвршћење Народног фронта остаје и надаље један од најважнијих задатака. У том погледу пма још много да се ради. Не треба постављати као обавезу изучавање · марксизма-лењинизма, али је наш задатак да радимо на томе да што већи број чланова_Народног- фронта · Београда изучава" и' усваја марксистичко-лењинистичко учење. На седницама Градског и рејонских одбора, . рејонских' организација Народног фронта и на групама у основним организацијама Народног фронта треба дискутовати о актуелним међународним и. унутрашњим политичким проблемима, питањима која постављају народне масе, пнтањима која решава народна власт (проблем снабдевања, снабдевање млеком, дрвима, питање редова итд.).
Планови Народног фронта и добровољни радови које смо изводили и изводимо, помажу извршење нашег Петогодишњег плана. Том питању надаље треба посветити још већу нажњу, водећи, при томе рачуна да се не нарушава принцип добро“ вољности и да организација рада на радилиштима буде што боље постављена како би и радни учинак био бољи.
Критику_ и контролу маса одоздо над радом органа народне власти и привредног . апарата треба развијати у свим формама, од зборова би-
рача до савета "грађана по разним питањима. Да
(би критика била конструктивна, радне масе треба у исто време и да дају предлоге за решавање разних „проблема,
„Комунистичка партија Југославије позива све масовне народне организације да пригрле овај“ Програм као свој н да заложе своје снаге за његово пуно остварење“, тим речима се завршава Програм КПЈ. Сматрам да је дужност свију нас да учинимо све што од нас зависи како би сваки члан Народног фронта Београда проучио и усвојио Програм КПЈ борећи се за његово пуно остварење. Народни фронт је већ и до сада радио на остварењу свих задатака које је Партија пред њим постављала, схватајући да је то једини пут за изградњу социјалистичког друштва, за остварење благостања радних људи и зато нема никакве сумње да ће чланови Народног фронта
· Београда · прихватити Програм КПЈ као “ ће се борити ва њеР66б У ДК
остварење, ·
На крају бих хтео да се додирнем још једног питања. У: Резолуцији Информбироа и штампи
„неких комунистичких партија подигнуте су не-
основане оптужбе и клевете на нашу Партију
си њено руководство на челу са другом Титом.
Будући да је Партија руководећа сната у нашој земљи, а њено. руководство 'у исто време и државно. руководство, те клевете иду и против нашег народа и наше државе. Непријатељи нашег народа и народне државе, под маском „одбране
· марксизма“ и „јединственог комунистичког фрон-
та“ од нас, који смо тобоже скренули са марксизма-лењинизма и искључили себе из међународног комунистичког фронта, покушавају да воде борбу за разбијање јединства наших народа и Партије, да умањују радни елан н причају о промени данашњег поретка итд. Ми смо већ и раније навикли да од непријатеља Народног фронта слушамо како се „овакво стање не може дуго одржати“, да ће доћи „треће“ итд. Без обзира ка-
- квом се маском прикривало, „треће“ остаје „тре-
ће“. Народни фронт не може остати равнодушан према оваквом раљу непријатеља. У борби против' оних који причају о нечем „трећем“. што значи рушење овог што данас имамо, треба мобилисати све чланове Народног“ фронта, синдиката, Народне омладине, Антифашистичког, фронта жена, Савеза бораца, јер борити се против увреде и клевете наше Партије, народа п земље, значи испуњавати дуг према својој домовини за коју је пало толико најбољих синова нашег езрода. Борити се против тих клевета значи 60-.
рити се за част и опстанак ваше земље, јер они. који се данас налазе на линији оптужби и клевета Информбироа ни маштају о промени сада-
шњег · партиског и државног руководства, без
обзира шта субјективно мисле, објективно стоје
ва линији империјалиста,
леди ~“ 5;
крсев мелибрућ“
138