20. oktobar

па чи и

РГ МЕ "Ура "иу |“ ти, пића _—_- п_ј _- – · о БМ " % "+

го

Ми

Уре

пилана"

Јанга:

ондонска Олимпијада у пуном је јеку. Такмичења

се одржавају у свим олимписким дисциплинама.

На Одимпијади учествују и наши спортисти у ла-

кој атлетици, пливању, ватерполу, веслању, фут-

балу, гимнастици и бициклизму. Сем футбалера, гимнастичара н бициклиста сви остали претставници Југославије завршили су своја такмичења, ва којима су постигли веома значајне успехе н достојно репрезентовали наш фискултурни покрет. По резултатима које су наши спортисти постигли У Лондону, ако се упорсде с раније постигнутим резултатима у међународним конкуренцијама, може се лако видети колако је напредовала фискултура у нашој земљи и до које су ви-

сине дошле поједине спортске гране. Пре рата, наши спор-

је

тисти ни на једној Олимпијади нису успели да се пласирају ни међу првих 10—15 такмичара, изузев Леа Штукеља, који је у гимнастици заузео друго место.. Била је опште позната чињеница да спортисти старе Југославије никада нису играли

" | ;

НШ. 42

о УУ АИ

ХОСЕ МУЉА 7 ИЕ ОДН, ККаУј

МАДА адљ

ЗНАЧАЈАН УСПЕХ НАШИХ СПОРТИСТА

"на Олимпијади у Лондону

метара с препрекама, да стигне шести и да иза себе остави међународних такмичења.

значајна имена . позната с великих так Шегедин је тек на поческу своје пуне снаге и свакако "ће

убудуће постићи још боље резултате. Ре / Од осталих наших лакоатлетичара треба_ поменути бацача копља Мирка Вујачића, који је као бацач откривен на слету Југословенске армије 1946 године и нашу рекордерку у бацању кугле Марију Радосављевић. Обоје су се пласирали међу првих дванаест такмичара на „Олимпијади, Добар успех имао је и десетобојац Марчеља, који је иза себе оставио тринаест такмичара. вија Велики успех постигли су наши пливачи Тоне Церер, на двеста метара прсно и Маријан Стипетић на 1500. мета слободно. Обојица су заузели пета места, а Церер је бно и најбољи пливач Европе на овој стази. Значајан је ни ус ватерполиста који су са Италијом, победником (Олимписког

турнира, нграли нерешено 4:4. =

=" Иви |

1 ПИ

а

му 3

а другом конгресу ФИСАЈ-а донета је одлука да се спроведе осамостаљење шаховске организације, чиме је

С ето признање нашем шаховском по-

крсту и његовим руководиоцима за на омасовљењу и квалитативном

у шаха. Одлука се већ спробо у делу у току су припремни „радови за образовање федералног м

канских шаховских савеза. У Београду је основан Градски шаховзжи одбор, а формираће се м самосталПи тивховски клубови. У упутрашњости је већ образован низ шаховских лубова, који су благодарећи предусретљивости и помоћи народних одбора, дошли до петребних просторија м инвентара, те су за веома кратко време окупили великим број чланова и пшоказали пуну виталност,.

У склопу јединствепог Фискултурнот савеза Југославије шах је и квалитативво и масовно огромно напредовао. Одржсавана су редовлпа појединачна и скипва такмичења за државно првенство, омладински и женски зшампиогати, разне међународне и друге утакузце. Нарочито вслики успех у раду '1 подизању шаха имали су фискул'"рни савези Србије, Хрватске и Слог' није, који су мсђу осталим помогли

д на стварању домаће стручне ша% зске литературе, што је основа за " злитативно уздизање најширих слоК а шахиста. 'Рискултурни савез Ју-

лавије омогућио је да се створи прласан мајсторски кадар, како су показали успеси наших 'најбољих зставника на међународним турнима и наше екипе на репрезентатив4 -сусрстима. Резултат тога рада је женица да се на међузонском турчиру „између двадесет најбољих мајстора света налазе три Југословена. . Бидо је питања зашло је шах укључен у фискултуру, пошто се стварно њиме не развија физичка култура. Постоји додуше сличност коју дају такмичења, турнирске табеле, бодови, борбе за првенство итд, Многи мајстои. се баве. разним спортовима. Светски првак Ботвиник особито вегује тимнастику, а Керес тенис. Од наших ајстора др Трифуновић воли спортоа на води, игра тенис, а такође и сто-

1 тенис. Глигорића опет занима фут-

1: Али све то ипак не значи и да зчшах фиескултура. Разлог да је шах -елопљен у фискултурну срганизаци"7 био је у томе, што се сматрало да

з.на тај начин добити најбољу орлнизациону форму и највише се разити у ширину.

Било је момената који су у интересу дапретка шаха тражили његово одвајање. Тако. например, док су највише фискулгурке организације пуну пажњу указивале шаховском покрету, то није био случај са многим нижим, као што су срески фискултурни одбори и фискултурна друштва. Највећи број среских фискултурних одбора уопште није имго шаховске референте, што је ксчило рад на организацији шаха. Знатан број Фискултурних друштава Био је без шаховских секција или их је имао само на папиру. Само мали број шаховских секција фискултурњих друштава имао је просторије и могућности за рад.

У свим нашим републикама организациони рад на терену имао је велихих тешкећа. Фискултурни савез Прне“Горе у току 1947 годиме није при-

. =

ум и гр 4

_ Фапв:ње Пехевског савеза

редио никаква такмичења, а ове године само један слабо организован првенствени турнир. Шаховски одбор срискултурног савеза Хрватске одредио је да се за овотодишње првенство одрже два полуфинална турнира, је дан у Вараждину, а други у Макарској (Далмација). Шта се десилот Градски одбор ФИСАЖ-а у Вараждину на десет дана пред почетак такмичења известио је да му није могуће организовати турнир, = Обласни фискултурни одбор ФИСАХ-а за Далмацију уопште није одговорио! Услед тога

тпаховски одбор ФИСАХ-а морао је.

турнир да одржи у Загребу.

# Од шаховских секција у Веограду узоран рад био је саме секције „Крвене звезде“, која је скупила велики број омладинаца и много учинила за њихов напредак. Та секција има своје просторије м инвентар. У последње време успеха у раду имала је и секција „Металца“. Међутим све друте секције су подбациле. Колико су оне слабо имале везе са својим члановима показује случај са прошлогодишњегт екипног такмичења када је један играч учествовао у више мечева, а није са сигурношћу знао да ли се друштво за које игра, зове „Славија“ или „Словен“!

Новом организацијом шаховског пожрета Југославије може се много постићи, а у првом реду на самом терену. Док се сада не зна број шаховских секција, после формирања шаховеких клубова добиће се тачан преглед броја друштава м њиховог чланства. Рад на шаху по линији синдиката, који је у последње време замро, добиће новог потстрека. ФрРабрички шаховски активи могу да постану исходиште нових шаховских талената из средипе радничке омладине. Ботвиник ја истакао колико синдикалне организације у Совјетском Савезу имају светле традиције у спровођењу масовних шаховских утакмица. Он сам је 1924 год. као 13-тодишњи дечак наступио у Лењинграду као члан екипе фабрике „Красниј Виборжец“, а затим је у више махова играо у екипи Синдикалног савеза металаца.

шаховски савез Југославије, кло м републикански шаховски савези, имаће пред собом обиман посао на темељ» ном спровођењу организације. требаће квалификованим апарат шаховских радника, који знају и воле шах. ба шаховским клубовима мораће се повезати синдикални активи при надлештвима и фабрикама, разне школскф секције итд. Не сме се занемарити рад на популарисању шаха у домовима културе, међу пионирима као и У разним масовним организацијама. Мајсторе, који не буду заузети припремама за међународне сусрете, а такође и друге истакнуте шахисте, потребно је упућивати повремено у унутрашњост да држе симултанке, предавања и друге ззаховске приредбе. за усавршавање најталентованијих и најбољих наших шахиста треба датм најшире могућности путем планског тренинга, набавком стручне литературе и евентуално створити Институт за шљах. Све су то задаци који стоје пред нашим шаховским руководиоцима и новом осамостаљеном организацијом, а чије извршење би претстављало значајну прекретницу у даљем развоју шаха у новој Југославији.

Озрен НЕДЕЉКОВИЋ

— Ето куфера да се не муче оли који од лазе на годишњи одмор!

ита та па пати

Уредништво и администрација Ре

неку значајнију улогу у овако јакој међународној конкурен-

цији као што су олимписке игре. Успеси наших спортиста у Л зултат велике бриге народне, власт

Стаднон У Вемблеју.

ондону дошли су Као реи за развој фискултурног

где су за противника имали Енглеску и (2:1), да се данас сретну са Шведском борећи се: за првоме“

и футбалери су достојно репрезептовали напту фис културу. После две сигурне победе, ушли су у полуфинале,

победили _ са 3:1

покрета, бриге како за Ммасовност тако и за квалитет спорта. сто,

Први пут у историји нашега спорта, врхунским спортистима посвећена је велика нажња и омогућен вм правилан и систематски тренинг. Ова брига одразила се и на резултатима и ва пласману који су постигли наши спортисти, - Највећи успех постигао је. лакоатлетичар Иван Губијан, који је у конкуренцији с најбољим спортистима света бацио кладиво 5427 метара, заузео друго место и освојио сребрну Олимписку медаљу. Успех Губијана је плод упорног рада за последње три године, који је омогућен овом талентованом спортисти у Југословенској) армији.

Сем Губијана, јот један лакоатлетичар „Партизана“ постигао је значајан успех. Млади дугопругаш Шегедин, који се фискултуром бави тек три године, успео је у трци на 3.000

_ Мак ако тегубимо, Југославија добија сребрну медаљу, јер је њена футбалска екипа већ сада друга на Олимпијади, у тако оштрој конкуренцији сјајних репрезентација из целога света.

На основу свих ових резултата може се слободно рећи да су наши спортисти — учесници Олимпијаде достојно репрезентовали нашу земљу и наш фискултурни покрет и да су испољили велико пожртвовање и залагање, што им је поред систематских припрема, омогућило овако значајне успехе. Наши љубитељи спорта с оправданом радошћу очекују дан у следећим такмичењима наши спортисти наставе с успесима.

атла јадранска обала са многобројним острвима и полу-

острвима спада по разуђе-

ности међу најлешше обале

на свету. У низу острва, која се од врха мстарских обала па све до јужнот Приморја ређају, мања им већа, по својим природним лепотама, мзврсвим купалиштима им богатством историских и уметничких вредности, нарочито се истичу групе далматинских и Кварнерских острва. Међу најјужнијим Кварнерским острвима, на света меких пет до шест сати вожње бродом од Ријеке, наспрам кршевитог Велебита, простире се острво Раб. а. Прмлазећм свом естршу са наше обеле одмаж се запажа шумовита околина у позадини самог града Раба.'Овај старински град опасен вељлижим зидилама оставља на посетиоца већ при прсвоја четири витка торња из давне прошлости. На томе месту је жекада постојао римгкм град Арба, од кога данас нису осталим шикажви остаму, јер је већ првих година свецњет века под најездом Авара потпуно разрушен. Раб је током своје историје био пред-

. мет честих ргтова између хрватских

краљева м Млечана и 1115 године био је припојен Венецији, а, шакон пада Наполеона, Аустрији. Е Ретко које сстрво у целом Средоземљу има толико културно-историских св. Марије која потиче из ХИ вежа, и доста оштећена базилика св. Андрије која датира још из Х! века. Када је 1465 године градом завладала куга,

ПРУВЛАЧНА МЕСТА За ОДМОР И опотавак

тада је ово место скоро потпуно опустело. Данас се посетиоцима пружа прилика да са звоника стоне цркве високог око 25 метара посматрају дивну пано-. раму целог острва као м суседна 0стрва. У близини је и стари кнежевски двор из ХП века са лепим роман-, ским прозорима. Очуване су м дивне уметничке слике: Тимцијанова „Смрт св. Јосипа“ у цркви св. Јустине и дело чувенот сликара Барт Виваринија. Старе скулптуре из римског доба доказују да је Раб још пре 2.000 година био врло развијси град У манастиру Куфемија налази се стара библиотежа, која има књита писаних соковима цвећа на козјој кожи још шре 500 година. У току Неројуто- ослободилачке борбе Раб је био седтште команде Кварверских острва м служио је као веза са Висом, Дутим Отоком, Олибом м Крком, као и обалом. Ту је било се-

_диште прве партизанске морнарице.

Каћа се данас спомене Раб, омда свако. помисли ма дизна купалишта, на

„сукчане песковите обале м дивне шет-

ње. Раб је мзразито место за добар одмор и пријатно купање у мору. плаже, којих има три, нису далеко од трада, а постепено спуштање песковитог дна мора омогућује пријатно купање деци м непливачима.

Излети у околиву чине особито задовољство. Ту се моторним чамцем за сат или два може стињи до Лопара, Великог и Малог Лошиња м Јабланца. А исто тако примамљиве су зметње пешице па Камењак, Дундово, Криштофор, Барбат, Кампор, где је био за време рата концентрациони логор, у коме су италијански фешисти зло-

ктора Драт, Јовановића МТУ, тел. 20-443, Штампарија Штемпарско“ издавачког предузећа Народног Одговорни уреднвњ Славко Јанковећ ос Чен, орач, 1-9060114. Бошт. фах 752

фрозт: а Србије,

стављали велики број родољуба из Фвог краја државе као ми из Словеније; затим у Кордић, Грце м Маровицу. Кроз густе редове борова и црника, затим маслина, смокава, чемпреса, агава, ловора, зимзелени ми другог приморског дрвећа, шетње у поподневним часовима дивно освежавају и 5 ктућују још пријатнији одмор. 5у Већи број добро уређених жотела, међу којима се нарочито истичу „Москва“, „Истра“, „Парк“, „Асторија". други, може да прими знатан број нпасетилаца. Поред извесног броја странаца, највећи број посетилаца чине наши трудбеници, који ту проводе тодишњи одмор. Успомене из Раба, "добро окрепљење и издашно купање им сунчање, стварају код сваког посетиоца овог лепог острва, још чвршћу жељу да прва посета не буде и последњи боравак у њему.

Поглед на Раб са мора