20. oktobar

ноги трудбеници из разних градова 3земље прелазе или се

премештају по потреби службе из једног града У други, где су потребнији и могу више да користе својим струч вим способностима. Неки од тих трудбеника, иако добијају додатак због одвојеног живота од породице, тешко и нераДо пристају на премештај не само зато што је то скопчано са одвајањем од породице, него И зато што у граду у који се премештају, не могу да добију одмах стан. Исто тако, према овим трудбеницима имају обавезе предузећа и установе које су дужне да им про нађу стан или да премештеком службенику за све време док =4< живи одвојено Од своје породице плаћају додатак на одвојени живот, што у мно томе повећава опште трошкове производње, : Нарочито велики прилив рад не снаге осећа се у Београду, јер се он У социјалистичкој изградњи наше земље нагло " пшири, постаје индустриски и "трговачки центар нове Југо_ славије. Мако је обнова порушених зграда у Београду у . Клавном готова, _(оспособље„о је преко 400 станова) а и"сто "тако најбржим темпом ради се на подизању станбених зграда (Изграђено до данас око 1780 нових станова), ипак се не може под"мирити потражња за становихма која се поставља преко станбених власти.

Да би се трудбеницима који долазе на рад у Београд по потреби службе, или одлазе У унутрашњост, олакшало да "брже нађу потребне станбене просторије које су потребне за прелазак и њихов породице, наше станбене власти осно вале су при Уреду за раслоделу станова МОНО.а Биро за добровољну међуградску и ме фђурејонску размену станова.

+ Начин општења и пословања са-странкама које желе да физврше _ добровољну _ размену "стана, било“ између“ градова“

или у разним: рејонима је врло једноставан. Лица која желе да изврше добровољну размену стана треба да напишу молбу у којој треба да наведу

какав стап имају (број просторија, да ли је стан конфоран, са купатилом или не, улицу и број куће, број стана,

спрат, рејон или место, колико чланова породице имају и њихов узраст, какав стан и У коме крају (рејону) Београда желе да имају. Биро на основу тога прави комбинације и 0бавештава странке ради 060страног прегледа стана, и тек на основу обостране писмене сагласности, доноси се реше ње о размени, '

Према евиденцији _ којом располаже Биро, потражња станова из унутрашњости за „Београд је већа него обратно. Има већи број лица која нуде своје станове у Новом Саду, Загребу, Сарајеву, Љубљани, Зрењанину, Суботици, · Скопљу, Осјеку, Ријеци итд. Ово долази зато што у Београд долази већи број радника и службеника, али исто такоим Зато јер наше синдикалне организације, управе предузећа, па и наша дневна штампа нису обавештавале ни популарисале рад овог Бироа. Но и поред свега тога, Биро за добровољну размену станова при ИОНО-у решио је од 1 марта до 1 августа о. г. 514 молби и

извршене су 364 међурејонске и,

150 међуградских добровољних размена станова. Решавање ових молби спроводи се у року од 48

„часова по њиховом пријему тј.

по узајамној сагласности занинтересованих странака, што је нарочитб корисно када су у пита-

нових ,њу међуградске размене, јер на

тај начин наша предузећа постижу уштеду фонда надница из кога не морају да исплаћују додатак на одвојени живот премештених службеника, а исто тако користе и сами радници и службеници, јер не морају дуго времена да живе одвојено од својих породица. .

Међуградска добровољна размена станова трудбеника који се премештају према потреби службе олакшана је самим тим што сваки трудбеник у свом сталном месту боравка већ има свој стан (што претставља основу за размену) и што Биро у свом досадашњем раду по питању међуградске размене нема никаквих тешкоћа, јер су сви градови у земљи тј. станбене власти са-

Рад бироа за размену станова. | |

рисна установа са којом нису упозн:ти сви грађани Београда

огласне и одобравају решења 0.

размени која се односе на те градове и варошице. |

Биро за добровољну замену станова значајан је и има важну улогу у међурејонској размени станова, што се види из његовог рада у току од 6 месеци,. за које је време решио 364 међурејонске размене и на тај начин

МАН

решио питање оних радних љуоди, који су се под истим, а нетде и под много повољнијим станбеним , условима приближили предузећима-угтановама у“ којима су запослени, односно трудбеници су на тај начин дошли до уштеде времена око одласка на рад и доласка у свој став. Напори које чине они трудбеници који раде у Земуну, Раковици, Панчеву и околини, а станују у Београду или обратно могу се отклонити путем добро“ вољне размене са онима који чине те исте: напоре у обратном правцу. Задатак синдикалних организација по овом питању је да

правилно упознају трудбенике са условима размене у којој ни један трудбеник не може бити оштећен, јер се одлука о размени стана доноси тек на основу узајамна обостране сагласности. Значи, ако један радник има собу и кујну или две собе и кујну у Раковици, Земуну или не ком другом крају Београда, 9н може да тражи преко Бироа за: мену за исти такав стан који њему одговара у близини преду“ зећа у коме ради. Чланови управних одбора подружница и повереници синдикалних група треба да упознају све оне рад“ нике ин службенике који се премештају из града у град или који станују далеко од предузећа, са радом овога Бироа, предочавајући им тешкоће на које се наилази приликом доласка на

. рад услед још увек преоптере-

ћеног саобраћаја, а нарочито тешкоће у зимским данима.

Ако наше синдикалне организације правилно поставе пред чланство ово питање, па сам саме комисије за станове МА подружницама повежу са комисијама · осталих. предузећа указујући на могућност међусобне размене станова свога чланства, у многоме ће се ло предузећима поправнти радна дисциплина мање ће, бити закашњавања на по„сао јер ће се овом разменом "радници приближити предузећу. По овом питању нарочиту активност треба да покажу подружнице Земуна, Панчева и околине, чији радници станују на територији рејона града Београда. 'Милорад ПАВЛОВИЋ руководилац комисије за станове

ФАИ ам АЈ ЛИ а

тета стати

— Кад ће стићи та роба» — У 6 сати!

"Улога и задаци

О часова изјутра

СодАС КО ПРЕДУЗЕК (2

оће ле итнће

— Где је роба»

АМА МЕ да | МЕ У ЕТ

)

—_ СТРАНА 3

· ЗА

ПА ТИМО

ДИСДИШ | |

_— Закаснили сте! Продана је!

управе за радну снагу

ривреда нове Југославије је решила и један тежак

социјалан проблем: она ликвидира беспослицу.

Средства за производњу прешла су из приватне У друштвену својину, а производи се за потребе народа, за потребе спште народне заједнице, а на профит и стицање богатства, и самим тим је престала свака опасност беспослице за радничку класу, престала је опасност позната сваком радниху старе Југодавије, опасност својствена свим капиталистичким земљама, Индустријализација #3ше земље омогућује да стоти не хиљада сиромашних грађана и сељака без земље нађу ззраде и тако спречава, да се сиромашни свет потуца по тувини тражећи зараду, како је био чест случај у старој Југославији.

Берза рада, која се пре рата налазила У Београду, била је самс архив имена неза.послених којих је из дана У дан било више, била је позна та сваком раднику, јер је мање—више свако морао доћи под њено окриље, Додбити тада Запослење у корумпира“ но + протекционашкој Југославији, било је нарочито раднику, врло тешко.

Међутим, одмах по ослобођењу у привреди нове Југославије, Као један од главних циљева погтављено је _непосредно и (брзо побољшање животног стандарда ргдника, сељака и грађана уопште, У вези с тим је неопходно по-

требно створити стручне „кадрове и мобилисати одговарујућу радну снагу за индустрију и привреду.

Да би се тај не мали и не лак задатак остварио бно је одмах осчован у Београду Отсек 3а посредовање рада при Месном синдикалном већу, који се касније одвојио и осамосталио у Управу за радзу снагу. Главни задатак ове Управе. као и ранијег От сека за посредовање рада јесте проналажење нове радне снаге и њено брзо укључивање-у привреду.

Првих дама, док је; постојао

Отсек 32 посредовање рада, службеници _ су одлазили на терен читаве — Србије, про

налазили радну снагу и слали је у београдска – предузећа. Међутим, сада Управа за 'рад ну снагу има на територији Србије при сваком месном од бору отсек 3а радну снагу, коги сав тај посао свршава на терену.

Управа за радну снагу запо шљава месечно хиљаду — хиљаду и по радника и шаље у београдска, предузећа ји Установе према постојећем пла ну, то јест према важности са мог предузећа за привреду.

Управа за радну снагу имала је један пропуст који се мора исправити и то што пре, а то је слаба повезаност и са-

радња са организацијама На-,

родног фронта, које би ту мо гле дати велику помоћ, с обзи ром на тесан додир, са широ ким масама. Та сарадња, између Управе за. радну снагу и организација Народног

„лификовани радници И

фронта имала би да буде стал на, једна од веома важних са радњи. Организације Народ-, ног фронта сем тога што би могле помоћи при укључивању. у привреду свих оних који су способни за рад а још не раде, могле би помоћи такође и у уклањању проблема на које је наишла Управа за радну снагу. Тако, на пример, многи млади људи или жене, седе у неким установама кар курири, вратари, помоћници у кухињама или слично, док би, међутим, могли свршити курсеве, упослити се Као квапод много бољсм наградом пружити већу помоћ, а на њихово место да дођу жене и мушкарци изнад 40 година, #не-

. способни за теже послове

Или, на пример, организаци је Народног фронта могле би у сарадњи са синдикалним организацијама апеловати На оне који могу примити на

· стан једног ученика из привре

им док

де, да га приме с тим да предузеће плаћа стан,

| сва предузећа не добију до -

а што засатешкоће. га чнутрашњо-

мове за ученике, да чини велике оне који би из

сти- хтели доћи У Београд на

изучавање нексг „заната.

Ако би се та сарадња изме Љу фронтовских 'организација и Управе за радну снагу поставила и стабилизовала, тада би рад Управе за радну снагу са својим већ досад успешно постигнутим резултатима могао да одговори У потпуности својим задацима.

' како.

7 ада леслое сунце загреје асфалт београдских улица

и зидове београдских згра

да, ужари станове, грађа-

нима често без балкона и тераса, постаје несносно загушљиво и спарно. Трудбеници који раде по цео дан, желећи да се освеже на ваздуху или у друштву, беже из њих напоље, и траже места где би могли да се пријатно одморе, рачунајући при том на првом месту на угоститељске локале са баштама. Нарочи« то суботом и недељом, могу се ви. дети по београдским улицама читаве реке грађана, који су изашли из својих станова и крећу се, то јест окрећу се, кроз Београд, почев од Калемегдана па до Топчидера и.Зве здаре, да би се најзад, са пуно нервозе п револта, вратили ипак у сво= је топле станове, не нашавши оно што су тражили. У Београду. граду

са неколико стотина хиљада труд- а

УГОСТИТЕЉСКИ ОБЈЕКТИ БЕ

РОДА

нису овог лета одговорили своме задатку

30 хиљада људи, требало би број седишта утростручити, а около постави ти стојеће точионице пића. Затим, бивша ' кафана „„Трандафиловић", у којој се и даље налази „Југоауто" нако је тражено да се ово предузеће исели; или Инвалидска књижара, која такође није хтела да се нсели из ресторана „Вележ“ на Обилићевом Венцу, већ га и сада заузима а он би се могао користити заједво са суседном гаражом тј. од тога начинити, с обзиром на постојеће могућности, један од најлеп-

~ ших локала у Београду. Затим ка-

беника, локали са баштама могу се.

на прсте избројати. Они проценту-

ално задовољавају потребе само за

лета, револт

95%,. Нарочито овог

ађана-трудбеника је велики, јер је

доста времена прошло а тај проблем још увек стоји нерешен, нако могућности постоје, иако су до сад

блеми. МИ | Угоститељство у Београду стално рамље, било због тога што се решењима није приступило са довОљно бриге, било због тога, што опо, што је решено, није решено _ како еба. у ја К Да првом месту Београд пема довољно угоститељских локала са _=штама, иако може да их има.. Ево Београд располаже. знатним бројем празних плацева, који би се могли са мало труда, изградњом бараке, посипањем шљунком и постав-

љањем столова, претворити, у УГОД-

на места за одмор и освежење. Та-

кође многи локали У Београду заузети су разним кројачким и обућарским задругама или служе као гараже и слично, Било би потребно ослободити их, Затим, многи већ лостојећи локали могли би се проширити, као на пример Калемегданска тераса, чији је капацитет 500 до 600 седишта, а могла би примити бар 2000 грађана, ако би се проширила, Крај терасе, или на самој тераси, могао би се један део одвојити за продају безалкохолних пића и колача. Или, на пример, У Топчидерскодј ресторатији, која има 500. седтшта, а кроз моју недељом прође 20 до

решавани много тежи И већи про. ·

фана „Топлица“ са баштом, у уди-

ни маршала Толбухина, која 16 узе

та за мензу, а чија би се башта могла бар увече. користити,.а- | многе друге. Примери за ово што није, решено како треба, такође су веома · бројни и веома различити, У овим већ постојећим локалима наилази се на бројне примера јавашлука-и небриге. Почев од неучтивости. келнера,

па до. нечистоће која је безмало стална у свим локалима. Ево неколико случајева. Ресторан на железничкој станици некипут изгледа управо страшно. Чаршави запрљани; шољице ва кафу. поломљене;. пиће топло, јер се чаше раније напуне, па чекају; кафа слабог укуса; ва јело ретко кад има чега, келнери набусати, А колико људи прође сваки дан кроз ту ресторацију! Колико их тма који први пут долазе у Београд

и први утисак понесу баш одатле.

Ресторација на железничкој стани ци Дунав још је гора. |

Ресторација у Топчидеру има такође прљаве чаршаве, а неке сто-

лове непокривене. На келнерску У-

слугу чека се пола сата. Кафана. „Скадарлија" код Бајло-

нове пијаце такође се одликује пр-

љавим столњацима. Келнери често неуљудни. У „Скадарлији“ се дешава да се увече, око девет сати, проноси угаљ кроз башту пуну гостију а прашина пада на њих. Бив-

„На калемегданској тераси

Ји «

имама пива ~ аи а ата

ши директор пиваре није дозволио проширење кухиње у ресторану, тако да топао ваздух струји из кухиње кроз точноницу пића, и због тога гости добијају врло често, чекајући дуго на келнера топло пиће. Кад се опомене келнер, због дугог чекања, одговара: и

— Што нисте слушали музику»

Често се уместо овако неуљудне досетке добија и по који још неуљуднији одговор. У овом ресторану најчешће већ у 9 часова увече нема јела. ма да је тада највише гостију. Осећа се и недостатак сандвича, који могу да замене друго јело, 2"

Ресторација на Калемегдану, уве-

че око 8 сати нема ништа за јело, а оно што се добија до 8 сати, ве-

ома, је скупо, Ову скупоћу управа_ _ оправдава чињеницом да је принуђе-

на да набавља. намирнице на слободном тржишту... Чаршави по столовима и овде су прљави, на келнер-

ску услугу се мора чекати дуго, по столовима нема пепељара, па се 0пушци баца;у свуда.

Ресторан „Јадран“ располаже са 10 шољица за кафу, па келнери чекају над главом госта док попије кафу. Келнера је мало, тако да се на. поруџбину или јело и пиће чека често по три четврти часа,

Експрес ресторан „Касина“ изгледа, и поред тога што је већ путем штампе опомињан, веома нехигијенски. Запрљанв под, са пуно опушака, чаршави ужасни, или голи столови. остављају крајње ружан утисак. За јело ретко кад може по нешто да се нађе, а кад има, толи. ка је гужва и галама, да то оставља утисак крчме, а не експрес-ресторана. У ресторану „Рибница" поред нечистоће, долази врло често до руж-

'них нспада, јер се грађани не опо.

мињу због неучтивог држања и пијаног подврискивања, и због тога о-

вај ресторан ужива веома лош глас.

Ово је само неколико примера, а има их веома много.

Свим овим лошим и ружним по-.

јавама, које су почеле да узимају маха у 'нашем угоститељству треба и мора се енергично стати на пут, јер је крајње време. Због обимности свих тих негативних момената губи се и оно што је учињено, и што се чини у позитивном правцу. Јер шта вреди што се предвиђа отварање великог ресторана на Звездари, ако он буде препуштен аљкавости, непажњи, и набуситости келнера2

Због тога на првом Месту треба преваспитати угоститељски кадар, пу тем“ синдикалних · конференција и · предавања о добром понашању, а упоредо са овим повећати га бројно, У. том 'циљу треба створити ученички дом у коме би морало бити годишње најмање 200 ученика, а не

_ као. сад свега 40. џи то без дома.

Чистоћа у локалима мора да буде константна, а.не повремена, јер то) води запуштању локала. А оне који прљају ин чине штете, треба опомињати. Енергичним мерама мора

· се стати на пут. јавашлуку који вла

да по угоститељским локалима. =. · Што „се пак-тиче повећања „броја ргоститељских локала, треба искористити сваку могућност, тако да бар идуће лето, кад се већ овог закаснило, грађани не дочекају опет лутајући кроз Београд, оправдано љутити што се њиховом одмору поклања овако мало пажње.

:0. МИЛАНОВИЋ.