20. oktobar
СТРАНА 6 ГЛА
"набдевање Љубљане, у | овој години је правилно _ постављено и савладано "што се најбоље _ може
коме роба и квалитативно И квантитативно задовољава. _ "Снабдевање | тржишта врши "предвиђеним планом по систе_ му везаних цена, ужа опера. грула' за снабдевање, ја је половином јуна, по инји _ савезног _' Министар _ ства трговине и снабдевања, " почела са радом. "Ова група почела је рад У време ликвидације – приватног _. сектора У дистрибуционом а_ пдрату, и због тога се одмах У почетку пред њу поставио __нЕз отворених проблема, То је. у првом, реду било питање калра, затим трговачке мреже, организације откупа, полити__ка цена сузбијање шпекула__ције и друго, С једне стране __је' требало водити рачуна да | с произвођач правилно на_ гради за свој труд, а с друге стране да се потрошач заштити од шпекуланата,
"Први задатак је био поста вљање плана. Плаширано је укутно 2.100.000 килопрама воКа 'и поврћа које се имало откупити преко централних сабирних станица Меснот народног олбора,. Од тога је у месецу јулу остварено у откупу твоврћа '91%, док је код воћа план прекорачен, тојест реализован са 120%.
:С 'обзиром на недостатак меса зи масноћа, побринуло се за сталну набавку риба, које су како У погледу цена (од пбчетних 36 по'килопраму, па дб 14 — 10 динара) тако и У пбгледу набављених количита и, квалитета имале велики значај за прехрану становништва. Од планираних 30.000 килограма месечно реализовано је већ у, првом, месецу. преко 100%, ађу другом месецу је план 0стварен са 440%, тојест за једен _ месец потрошено _ је 134.000_ килопрама . рибе. Данас риба претставља значајан абдтикал у исхрани _ становника Љубљане, . "Снабдевање _— кромпиром на бази 7 килограма на особу "месечно — подмирено. је са
у
90%, што претставља успех с. обзиром још и на сталну ниску цену кромпира од 9 пб килораму. у „Код набавке воћа план је испуњен и у“ неким врстама, као на пример: крушке, брес-
кве, свеже смокве — премашен је за 200%, и 300%. снабдевању млеком резултати нису – задовољавајући јер је планирана количина од 1,725.000 литара месечно истуњена са 50%, али је картни систем _ задовољен, и _ остају
“
тилиште Министарства социјалног старања
% "Србије у улици Гене"рала Жданова, споља се, на пр"ви поглед, мало разликује од о(бичног дечјег дома. Уредни ре| дови бело пресвучених постеља _ размештени су по собама. Али | постеље се далеко чешће пре__свлаче њего у ма коме дечјем “ дому, јер се становници прихватилишта стално мењају, пролазе, ају-у- њему_по неколико |
5 | | а дечје прихва-
У дворишту Дома.
ВНИХ ГРАДОВА НАШИХ РЕПУБЛИКА
дневно вишткови од 500 до1000 литара, који се продају на слободној продаји. : · Такође се организује набавка прасали за товљење и покренута је акција активизације појединих мензи и установа за што већим осамостиљењем У снабдевању масноћом и месом — тим основним прехранбаним _ артиклима. Такође су предузети кораци за организовање узорне станице за гајење кокоши и пилића,
току прошлих месеци тржиште је било снабдевено чак и засићено, тако да су вишкови слати ~ друге срезове. Због тога су и цене знатно снижене,
ражани кажу у шали
у којој има више и-
стине него шале, да
чак и прашке мачке недељом напуштају Праг, па «ду на излете
Београд, да није главни град, био би веома пријатно летовали ште, Две велике реке, Фрушка Гора на домаку, на северу још ближа Авала, а на самим вратима Београда Топчидер, Кошутњак, Липовица, Вилине Воде.
Зачудо, Београђани _ недељом воле да се сјате на Теразијама. Своје најшире тротоаре закрче да се проћи не може,
Можда и није чудо. Београђавину је веома тешко и обичним даном да направи излет у околину, акамоли недељом.
“Излет на Авалу
Аутобус „Ласте“ полази од аутобуске станице пред црквом св. Марка свакога сата. Службе ник аутобуске етанице даје унапред бројеве за онолико места колико у колима има, а кар-
те од 15 динара купују се уну-
тра од кондуктера. 3
Радним даном, људима — који су запослени од 7 до 14, на!згодније би било да < децом пођу у 15 или бар 16 часова, по. сле ручка, да на Авали проведу једно пријатно _ поподне. ђутим, У 15 и 16 могу се ауто-
бусом возити само онн који #-
мају претплатне карте.
Добро, пошли смо у прошли петак аутобусом тачно у 14, али с великим компликацијама.
Број за седиште у аутобусу од 14 часова, узет је скоро два сата раније, Међутим, 10 минута пред полазак кола места била заузета,
— Како то»
— Тако, одговара Шта ти могу! Јесте број, али угурали се неки броја.
дана па настављају пут ка неком дечјем дому у Србији где „ће отпочети нови живот, Ти привремени становници прихватили 'шта су деца без икога свога, коју шаљу отсеци за социјално старање месних одбора да се ра-
спореде по хомовима. Потичу из '
разних крајева. Србије, Космета или Војводине. Има међу њима и превејаних беспризорника,, и чобанчади коју треба учити како се држи виљушка, и муслиманске деце која, у почетку од
Ме-
сва су
кондуктер, да имаш без
· Једино питање које је изискивало брзо решење било је побољшање асортимана робе и смештај вишкова. У првоме је појачања __ брига од стране самих надлежних органа, а за смештај робе "почели су се градити магацини,
Иницијативом Повереништва за трговину снабдевање покренута је широка масовна акција за остављање зимнице. Треба ла се остави 400 вагона разног воћа и поврћа у сировом и конзервираном стању и да се путем појачане зимске сетве, осигура снабдевање из-
весним врстама поврћа и салатом. успешног шњег плаама, Г није задржало на, постигнутим резултатима,
и _ поред овако испуњења _ озогоди“ руководство се
Међутим,
него се иде за
дани
тим да они идуће, године,
ф%
на снову овогод ишњ их искуста-
ва, буду још бољи, Због тога
су извршене радње и делимично се већ ра-
све припремне
НЕЗГОДЕ МА КОЈЕ БЕОГРАЂАНИ НАИЛАЗЕ
при излетима У околину
— Па што их не скинешу
—" Откуд ја знам ко је имао а ко није...
Јер кондуктер не отцепи парче карте с бројем него их узима и баца. |
Уз доста свађе добило се за„то једно место на помоћној'клу пици, подељено с још једним путником, ма да је та клупица „само за једнога,
На аутобуској станици Авала
постоји табла, на којој пише:
ПАЖЊА!
Последњи аутобус“ полази
у 21 час.
Не чекајте на аутобус, јер неће моћи да вас прими!
последњи
Шта то значи» Радни _ човек раднога дана може да пође после подне најраније у 5 часова, да четири километра до врха Авале пређе до 6, да остане максимум 60 минута на томе излету и да са Авале стрчи да би ухватио онај претпоследњи аутобус који ће можда „моћи да га при-
ми.
Пут од аутобуске стачипе, кога је у подножју, до врха пла нине, дуг нешто јаче од 4 ки" лометра, у благом је успону, врло пријатан за шетњу, али му недостају клупе. Неколико. клупица нису скупа ствар, а била би пријатна одмаралишта за излетнике, Из тих разлога, тешког сао(браћаја пешачења уз планину
без иједног одмора, има врло много рођених Београђана који још нису видели своју дивну планину ни гроб Незнаног Јунака на њеном врху. А: толики странци већ првога дана по доласку у Београд одлазе на. Авалу. (
Радним . даном је тешко .стићи на Авалу. Недељом то је пра ва мајсторија за свакога који се не одлучи да крене возом _ ло
ди на постављању вових ор-
ганизацис их У идућој
форми, · које ће голини _ омогућити
постизање још бољих _ резул-
Белбг Потока или се не, реши
на још дуже пешачење од последње трамвајске станице број 10.
Београд — Земун
За Земун имамо лађице које по тврђењу једнога њиховог капетана треба да приме 120 путника, а примају до 170.
Незнаног јунака на Авали
тата,
О. МИЛАНОВИЋ
Лако је замислити онда гужву која се ствара већ ња самоме мосту. Карата се по прави лу, издаје више него што места има. Неки остају за другу лађицу после свег оног гурања, после свих свађа, псовања, _непотребног гнева в – непотребно утрошеног времена, јер би благајна могла све да реши,
На благајни би се морале #3давати карте у оноликом броју колико једна лађица може да прими путника и карте би морале „бити обележене за коти се сат и минут ездају. Ако се неко жури, а карата је за његову
_ лађу нестало, до воље му је да
седне на „двојку“ па да се одвезе до аутобуса или до воза за. Земун.
Наше две реке
Овога лета видели смо да су а Дунав и Сава пријатни и непријатни као излетишта. Саобра ћај је недовољан, недовољно :е и кабина, али све је већ преду» зето да идуће године у том поглелу буле боље.
Постоји ипак једна друга муч на" ствар. Њу сами купачи мо
"рају да побољшају. Прљавшти-
на...
Коре од лубеница, коре од диња, пикавци, оглолане јагњеће главе, масне харти:е, сва+
којако ђубре, прљају наша речна купатила. По поду ресторана баца се толико тих отпалака ла послуга занста не стиже све ла покупи. Узалуд су постављзне корпе да се у њих то баџа. узалуд понегде постављене и та-
". бле које опомињу: ништа не по-
маже. Самв грађани би морала да свога небрижљивог суграђанина кога се не тиче ни ваше. ни његово здравље, НИ здравље наше деце, да одмах опомену кад виде такав јавашлук који се не може трпети у граду који је крупни корацима кренуо ; 60•
љи, чистији, здравији живот. Ж. В.
ДОМ ЗА ДЕЦУ- ПРОЛАЗНИКЕ
Само ове године прошло је кроз Централно дечје прихватилиште 4.000 деце из унутрашњости
бијају да једу јела справљепа на свињској масти и тврдоглаво чувају своју похабату одећу. Кроз прихватилиште ишролазе и деца коју народне власти шаљу на одмор и опоравак у најлепше крајеве Приморја пи високих планина. До сада их је прошло, само ове године, око 4000. Одлаве бледи, мршави, без оне живахности која одликује здраву и веселу децу. Кроз прихватили-
ште се и враћају својим кућа~
ма са летовања — ведре, преплануле и распеване групе, .
У ходницима и спаваоницама.
влада сада неприродна тишина. Под крошњама шљива, у маленом дворишту, цртају на школској табли Индијанце н бацају лопту само неколицина мало одраслијих дечака. То је „затишје пред буру“ каже управник, јер ће за који дан доћи у прихватилиште транспорт од око 1000 будућих ученика у привреди које ће примити домови широм земље — где има стручних школа · за њихово образовање, Пред почетак школске године долази то-
лико деце у прихватилиште да
аза њих у њему нема довољно места. Смештају се по школским зградама и другим установама па и по канцеларијама које се, за нужду, претварају у спаваонице. У прихватилишту остају деца само неколико дана јер им Одељење за заштиту матера и деце
Министарства социјалног стара-
ња унапред обезбеди места по домовима па их тек онда позове,
Ту њх прво, . обавезно, · трегледа
· жекар, ошишају се, окупају, оде-
ву од главе до пете, па се тако
чисти ин уредни, у пратњи васпи- .
тача. упуте у своје „место опредељења“. Само у току, прошле године одевено је у прихватилишту преко 1000 деце. Утрошено је на њих, у то време, преко 20 килограма Ди-ди-ти-ја. Ученици у привреди, који су кренули на изучавање заната у Пољску и Чехословачку, понели су у својам куферима по једно резервно одело, ималин, пешкир и доби-
. ли све остало :што:им је:било.
потребно за дуже путовање. О-
Изгубила су детињствб, дош ни
прошлост, али будућност већ у
плете нове виднке пред њима, Када говоре о њој не чине то
· живахно као деца безбрижног
дела која добијају нису, нипо- ·
што, униформиски једнообразна.
Мали Радиша, из Свилајнца, ко-.
га' је деда послао у дом, не може очи да одвоји са шарених чарапица, сваки час брише са ципела. прашину и накривљује тамно плаву шајкачу. а, Три дечака, другови из летовалишта на Јелици, где су се о порављали од дуге плућне боле сти, планирају. о. будућности. При одређивању на који ће ко занат да иде, увек се води рачуна о томе куда когавуче жеља. Најчешће ' дечаци желе да буду ауто-механичари. Ако су слаби ни болешљиви лекар има главну реч. Радован Милић ће у гимназију, а после — то је већ далека будућност. Милан Денић ће у Апатинску плетарску индустри-. “ју, а Манојло Попадић, још не зна шта ће, али га привлаче фини кујунџиски радови, На лицима ове тројице огледа се озбиљност деце која су много изгубила. у страхотама ратних "дана.
"слова понеки пут довед
детињства, али у гласу им се осећа већ нека ведра и. спокојна сигурност.
Није лако бити васпитач у лечјем дому. За тај посао треба имати много урођеног педагошког смисла, много доброте и много“ љубави. Још је то теже у прихватилишту где пролазе стотине и' хиљаде деце, где васпитач нема ни времена ни.ногућности да их проучава и да пм се приближи. Рад им ипак. олакшава то што сваки. транспорт деце прате посебни васпитачи, Али за два васпитача прихватилишта још увек остаје огроман део посла. Створења тако пуна: живота и радозналости као што су деца, морају се сваког трена нечим забављати: За време свог краткотрајног боравка у прихватилишту уче, читају књиге из
8
библиотеке, играју се у двори„ шту, одлазе у Зоолошки врт, или
биоскоп, у пратњи васпитача.
ма их и таквих који налазе други начин да проведу сувишно време. Највећу инвентивност показују у томе беспризорни које. органи Отсека унутрашњих пода се пошаљу. у Неготин. „Домска“ деца се лако препознају по сми-
| слу за колективан живот и ди-
сциплинованоста, ара У прихватилиште најчешће долазе плаха и неповерљива деца
" са ' села која гдедају у, вемљу и
х ј | МИ '
а дају на свако питање са „да“ и „не“. Тежак живот, потуцање и прерано стечено лоше искуство из додира са људима улили су у њихове, још неформиране, карактере Клице подовриве опрезности. Треба много љубави и стрпљења да се те кли-
це ишчупају, да се место њих
усади самопоуздање,“ искреност и' отвореност. Деца су осетљива, јаке маште и јаке склоности да преувеличавају значај ситних догађаја и доживљаја. Када дођу у прихватилиште, она су на прекретници, на прагу једног сасвим друкчијег живота од“ бног на који су навикли. У њему, многа од њих примају прве утиске о старању које им пружају народне власти. Ти први утисци у“ резују им'се у памћење. И није свеједнд какви ће они бити. У томе је велика одговорност управника који диригује прихватилиштем и васпитача који прилази придошлом детету, и лека-
"ра, и чистачице, која одржава у греду и чистоћи стару зграду,
што није лако, и економа и куварице који се старају да ва сто-
· лу, поред меса, буде п колача.
"придошлипама,
Уредност целог прихватилишта, коју посетилац запажа на први поглед, мириси из кујне у којој се ПР ИР АрАоРИНа јела и начин 'опхођења особља према њихова · сећања. на децу која су можла пре месец дана краткотрајно боравила међу њима, и, пре свега, речи саме деце — све то доказује да та одговорност ни је. сметнута .е