20. oktobar

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ! ен те

прве данима оептем-

бра 1942 године ка.

да се поробљена Евро.

па мучила у самртним

мукама под нељудском и разбој ничком руком фашистичких вандала када се хитлеровска људождерска неман, после пораза пред Москвом, с новим снагама залетела у нове крајеве цветне земље социјализма и приближавала се херојском Стаљинграду, када су ваши народи својим свеопштим народним устанком, на позив и пад воћстеом славне Комунистичке партије о Југославије, звадавали све снажније ударце окупатору и домаћим из„ далницима, ломећи им једну офанзиву за другом — у тим дакима — 10 септембра 1942 године створен је Први морнарички партизански одред према далековидној одлуци вође читеља наших (народа друга

У малој до рата ско· ро непознатој а сада прослављеној, луше Подгори, под

Кршним партизанским Биоковом, ударени су темељи нашој новој, народној, Титовој морнарици, једној од великих тековина наше Народно · ослободилачке борбе. У њен састав ушла су крхка и примитивна поморска средства и челични, непобедиви борци и родољуби спремпи да за свој народ, за Партију и Тита положе своје животе,

Од тога дана. кроз пепреста-.

не борбе и окршаје расла је и јачала наша Морнарица. Дрвеним бродићима и лаким наоружањем нападали су наши морна ри - партизани гвоздене оклопе непријатељских Сродова с далеко већим # бољим наоружањем. Нападали, побеђивалт и задобијали нове бродове и ново оружје. Смело и успешно испуњавале су онп задатке које је врховни пооманлант маршал Тито давао њима. Све већи н одлучнији вначај добијала је наша Морнарица у борби за ослобође ње наших обала. Под најтежим околностима извршавала је она небројена пребацивања _ рањеника, јединица наше Армије н ва рода који се склањао од окупаторског насиља. Одреди наше Ратне морнарице узели су 8ктивног учешћа у последњим бор бама ва ослобођење наше домовине, нарочито Истре, Јулијске Крајине и Трста. Садејствујући са Четвртом армијом у борби за заузимање Трста наши морнаричкт одреди преп су ушли у тршћанску луку. На дан 5 маја, упркос свим МИНСКИМ пољима, упловио је наш брод „ПЧ 8“ у Трст. Прва победничка застава

која се залепршала у Трсту не

НОВА ШКОЛС

само са копна већ. и са мора

Ратне морнарице

била је наша полосна застава са .

је.

„

црвеном петокраком звездом симболом слободе, братства и динства народа, :

Нашу Морнгрицу, као и све остале оружане смаге наших, на Рода, васпитавала је и узграђивала Комунистичка партија Југославије, под мудрим руководством друга Тита. Комунисти су и овде у првим морнаричким оддредима били пример како се треба борити и жртвовати када је у питању слобода народа, када је у питању слобода наших обала, нашег мора. Партизански поморски одреди достојно су на ставили богате и славне, борбене поморске традиције наших на рода. Те традиције су, истина, још недовољно обрађене, још неупознате у потпуности, још је мало светлих ликова наше поморске историје познато свету. Али оно што је угледало видело дана довољно је да се поносимо њиме, а оно што ће историја изнети, када се скине вео прикривања и потцењивања, Си ће више него довољно ла се пра вилно и свестрано васпитавају нова поколења наших помораца.

Још у средњем веку били су надалеко познати смели зи сењских ускока у борби про-

тив Млетачке Републике, што је нашло одраза и у нашим народним _ песмама. Помор-

ока слава Дубровника била је чувена шлром света. У побуни | фебруара 1918 годице у морлариши „труле. Аустро - Угарске монархије, до које је дошла као одјек идеја велике Октобароке социјалистичке револуције, узели су одлучујућег учешћа и мор пари ваших народа. У низу тих

· славних традиција спада и хе-

ројска акција мањег броја морваричких официра+бивше југосло венске војске # Морнарице који су 1941 године ПОТОПИЛИ своје бродове, и заједно с њи ма нашли смрт, само да не би пали непријатељу у руке. ' Прошло је више од три године откако је с наших бродова испаљена последња салва у част победоносног завршетка Ослободилачког рата. За то време, заједно са читавом „земљом, заједно са свим оружаним снагама наше домовине изграђивала се и јачала и наша Морнарица. Мајсторски су овладавала компликованом бродском техником и поморском техником наоружања наши“ морнари. _ подофицири и официри, свестрано су усвајали идеолошко - политичко 9 на бесмртним принци пима марксизма-лењтнизма, широко су се културно уздизали и постајали војнички, политички и културно изграђени људи, све

, они своје високе дужности #

светог. задатка — чувања п ол-

подвби- У

КА ГО

ДИНА... |

' мљи, Петогодишњим. планом из

ве 2 ИЗЛАЗИ

једн Г ПЕ

Сране своје социјалистичке. домовхне. Њима ће наши народи

и наша Партија са великим по- |

верељем обезбедити још бољу и вишу технику и средства која су потребна једној модерној мор чарици. _ Упућујући своје! речи читавом командном = борачком саставу наше Морнарице, _маршал. Тито је, јула 1946 у Дому Југословенске ратне морнарице, рекао „да смо чврсто ријешени да вам дамо у руке средства којима ћете ви заиста мођи ефикасно да чувате в браните паше обале и наше границе са ове стране“,

Наши народи славе овогодишњи дан своје Ратне морпарици, у другој години Петолетке, у јеку наскешће борбе за оства рење“ социјализма 'у _ својој ве-

мени ће се лик наше земље и од ње ће се. створити | високо напредна, _ андустриска _ земља. Без развијене нндустрије, без моћних металургиских м бродоградилишних предузећа ни наша Морнарица не бп могла да расте, јача 'и постаје модерна, не

· би. била у стању да решава оне

велике задатке који су њој дата и који ће се давати. То се не однсси само на технику, већ. и на висококвалификовани _ кадар ком наша социјалистичка привреда треба да да нашој Морнарици. Маршал Тито је једном подвукао да ће папа домовина имати ратну т онакву И ополику колика јој је потребна. А то ће јој бити обезбеђено 97" стварењем _ Петолетке, остварењем социјализма/

авезна влада је пре кратког времена донела решење о додељивању прелазних заста-

ва и титула радним колективима |

који су показали најбоље резул"тате у такмичењу и испуњавању задатака постављених Петогодишњим планом. Влада је, у зајсдници са Централним одбором Јединствених синдиката Југослави·је, одабрала и наградила новчаним наградама све оне: колективе који су у току првог полуго· цијом посла, пси м! лата "на производње, добром оргапизацијом посла; испуњавање плана, кадрова и знатном јуштедом ма- . теријала, служили за углед свим осталим предузећима своје мро-

" дузеће „Култура“ је натрађено повчаном наградом од '50.000 ди-

"нара Овај успех радника и, на-' мештеника колектива „Културе“ дотао “је као |последица 'према- ' шења ' шестомесечног плана ва "15,10 %. повећања производње по једном упосленом лицу за 17,66 %, смањења. производних трошкова

| |

а,

КА.

3 си

4, Ж

А. ЛЕа 5

__РЕКТОРА_ДРАГ. 108

Овогодтшња прослава Дана Морнарице пада у време када се наша вемља напада не само од импертијалиста, · од непријатеља већ и од пријатеља. Ничим · неизазване и неправедне оптужбе и Клевете бацају на нашу Партију, на нашу државу ш на наше највише рукводство. одговор ни руководонци неких комунистичких партија и земаља народне демократије. Али резултати тех напада управо су обрУКУФЊСВА опије косварви желе И о И „Још чвршће: збпјена окб Партије и Тита паши наро-

1 1 . ', '

Високо признање прво

кзводне гране. _ : ме

· „Београдска предузећа. такође су овим .решењем добила заслужено ·признање, јер данас у Београду. два 'радна, колектива носе титулу „најбољег радног кодектива“ пет предузећа носе ти„тулу „заслужни радни колектив,, га једно, предузеће је похваљено

· од „Савезне, владе. Поред тога,

Влада „Републике Србије, односно 'ресорно. Министарство, дало · је „назив најбољег предузећа.,у НР., Србији. предузећу „Пролетер“. и. похвалила, предузеће: „Ве-

_ ља, Стојаковић“. Укупан број бе-

оградоких предузећа чији су радни колективи истакнути нмзноси 10. 7 у . А , и + 1

> Најбоља радни колектив 2 „трафвуке индустрНЈЕ

"Радни колектаз || предузећа „Култура“ носи титулу, најбољег |

ари не патак, Бре ји

радног колектива графичке инустрије. Од Савезне владе пре-.

(за 3,35%, и. побољшања квалите-

ста производње за) 2,63%. Овим" радним успесима Јела колекти-, ва предузећа, „Културе“ треба

· додати и чињеницу да „Култу-;.

гра““ данас пронзволи најјевтини"ју књигу од свих "осталих гра-;

фичких предузећа у | земљи, чиме је учињено да књига буде приступачна радним ма-

сама. За: шест месеци 1948 године у предузећу „Култура“. отштампано је 29,337.920 отисака или 1.317 отисака на сат, што. значи повећање производње. у односу на. 1947, годину, за 4,6%.. Радни колектив овог предузећа. такође је успео. да ван цлала, произведе " приличну. (количину КИТА ЕУ не Лу и

_ Синдикална подружница „Куле“

туре“ истакла се добро органи-.

„ зованим радом, правилно епрове-,

деним производним, саветовањи“, ма, која се „одржавају; два пута месечно, и; правилним » финанси“ . ским - пословањем. Куатурногпро-, Ло Ми о БУИ од у "аја 24. %

„/

а ) |

АНОВИЋА 1

"Морнари Ратне морнарице

ди су са још већим самопрегором. и радним херонзмом прегли да што пре и што успешније изграде социјализам у својој срећној слободној кући, Наша Морнарица као и остале оружане снаге, гранитно монолитне – под руководством свог вољеног врховног команданта маршала Тита још свестраније и дубље усвајају модерну војну вештину и ратна искуства непобедиве Сов јетске и наше Армије за срећу јела миран песметан „рад -н“разватак наше земље, у Мом

Прославља јућа · дан када је

Најбољи радни колектив производње електричне енергије

“Београдска | термоелектрана .„Снага и светлост“ такође је. је„дан, од најбољих. радних колек„тива у земљи. Радном колективу овот предузећа додељен је назив најбољи радни колектив про- изводње) електричне) енергије а "такође 'и награда. од 40.000 динара. 7: '

- Илко.

-не' радне снаге, електрана „Снатаи светлост“ испунила је свбј шестомесечни. план пре рока, односно "радни колектив је успео да тај план премаши за 20,6%. „Истовремено је у предузећу уштеђено. на материјалу и гориву преко 200.000 динара. Термоелектрана је забележила у 1948 години четири рационализатор„ска остварења, која су знатно допринела уштеди материјала п „радне снаге п снижењу пуне Це-

"не' коштања за. 14%. Значајан

успех овог радног колектива је и то, што су машине биле 'сто_процентно. искоришћаване. | . Оба ова радна колектива добила-су поред титуле, најбољи рал- ни: колектив. и новчане „награде, такође и прелазне заставе Владе ФНРЈ. Мр /

Заслужпи радни колективи

Прелазним заставама Централног одбора 'Јединствених синдиката Југославије ни ресорних министарстава као и титулама „Заслужни радни колектив“ одговарајуће производне гране награ' ђени су бд београдских преду-

зећа: радни колектив ранжерне станице. Земун, радни колектив железничке ложионице Земун, радни колектив. Главног телеграфа · Београда, радни. колектив предузећа „Телеоптик“ — „Земуп Ги: радни | колектив грађевинског предузећа „Рад“. './

У земунској“ ложионици је у

току првог полугодишта 1948 го-'

дине „уштеђено у гбриву, мазиву, „металу и разном другом материјалу 24,278.740 динара. /Полуго„дишњи план вуче остварен је, са Иду 5 | ОВЕТОЗАР 265

БОРА,

(о са мањком од 25%, потреб

ДЕА Мр ГА а ~

(ДИ. Бр. 1979 | ПОШТАРИНА ПЛА

ЋЕНА У ГОТОВУ

пре шест годшта, 1942, почела да се ствара наша Морнарица —

када су многе земље које нас данао нападају биле без иједне озбиљније _ јединице _ народне војске, док су имале читаве дивизије у саставу хитлеровске најезде — наши народи ће још једном видно манифестовати сво ју неизмерну љубав и нераскидиву повезаност са својом Морна рицом за чије јачање ни узди“ зање под мудрим водством наше Партпје ва; зелу, са другом. Титом ови неће жалити сната и средстава.

борцима за остварење плана

светни рад у предузећу је тако"ђе био на завидној висини.

195,15%, а укупно снижење пуне цене коштања износи 27%. Радни колектив земунске ложионице је такође имао у току прошлих шест месеци огроман ванплански рад, који само на одржавању локомотива износи 66,23 од сто. Ложионица је извршила фад У 1.000 | бруто километара са 1330/6. Рад по брига-. дама је добро спроведен, јер у ложионици ради шест бригада, Год којих је једна подељена на четири десетине. Велика пажња у овом предузећу такође је би"ла посвећена и уздизању младих кадрова и само на курсу у ложионици оспособљена су 22 0„младинца за стручне раднике. у

Бродоградилиште , „Чукарипа“ чнаграђено: је писменом похвалом Централног · одбора _ Јединствених синдиката Југославије и Ми» "нистарства ·саобраћаја. . Ово предузеће се одликује. специфично-шћу послова,, јер је. у њему ва"ступљено. 50. разних заната. -Бри-

стадни систем рада омогућио је

предузећу свакодневно премашење „задатака, при чему су брига-

"де Проке Мишљеновића и, Лајо-

"ша '" Буљаша свакодневно према„шивале норме за 45%. Уштеда материјала у предузећу је побољшана .за 24%, уместо за. 12% колико је радни колектив дао обавезу.

> Рационализаторским предлозима истакли су се Урош Стајинац, 'који је конструисао минијатурни бочни „супор“ за бушење глав них лежишта за осовине код бродских фрамова и' убрзао рад за 164%:; затим Десимир Маричић, који је омогућио механичку израду ребара за чамде. 3

Новатор. Миодраг Вујић израдио је алат којим је производња спојница за шавове чамаца убрзана за 4.000%. Новатор Матија Лукић убрзао је штемовање страница дрвених степеница за 600%.

[

Прелазне заставице, новчане награде, титуле и похвале које је доделила Влада ФНРЈ и Цен-

трални одбор Јединствених син-

диката најбољим радним колективима у нашој земљи доказ су високог признања за постигнуте успехе. | пио] А