20. oktobar

тешким задатком

· Шпиндлеровим Мликима Саво . словачка) одржава се у току од 10 до 12 дво. и меч на десет између

септембра табли

шаховске репрезентације, У југо. | Трифуновић и Гднгорић, велемај; пере Пирц и Костић, надаље мајсторн Томовић, Пуц, Рабар, инж, Вид, | мар млађи, Мидић, Божић, Јаноше_ к вић п капетан Марковић. Од ових __ мајстора десеторица ће наступити у | мечу, а двојица су резерве.

_ Састав чехословачке екипе још низли је сигурно да ће су. | деловати међународни мајстори Фол. тис, Пахман, Котигуср, Опоченски ин _ Шајтар, надаље новн чехословачки пр | ваци Рихтер н Зита, мајстори Под“ | горни, Катетов, Рохачек нтд. Чехо,

(ја репрезентативци су се нај.

Му озбиљније спремили за овај сусрет, а

___као тренинг нарочито добро им је

2 дошао недавно одржана чехословачки

штампнонат у Братиславњ Јуна месе-

ца већина чехословачких репрезента. тиваца учествовала је на међународ. ном турњиру у Карловим Варима и Ма ријанским Лазнима. Према томе је јасно да претстоји тешка и упорна

__ борба, у коју обе стране улазе са

приближно једнаким шансама. У сва-

ком случају, било да победн једна ан друга страта, победа ће бити из_

_ војевана са малим пренмућством у бо “ довима.

у Од ослобођења до данас ретрезентације Југославије и Чехословачке пр ви пут су се сусреле у Загребу у то. ку од 30 вовембра до 3 децембра прошле године. Тај меч завршен ' је нерешеним резултатом 10:10. Обе е. кипе наступиле су некомплетне, пошто су због Чигорвновог | спомен, турнира у Москви од Југословена от. суствовљли Трифунозић мн Глигорић, а од Чехословака Пахман н Котнауср. У југословенској екипи у првом сусрету са Чехословачком највише су успеха имали — велемајстори Васја Пирц н Бора Костић, кто и мајстор Аца: Божић, којн је | од свих учесника ове утакмице добио обе пар тије.

У прошлом сусрсту у Загребу ваши мајсторн су воказљли да имају више инвенције, а Чехословаци више ру. тане. Југословени су се нарочито У "отварању труднли да постигну преп. мућство, што је всома тешко услед данашњег великог развоја шаховске науке м технике. У неким партијама малтам мајстортма је стварно ово по

_ лазндо за руком, али су вбог тога долазили у оскудњцу времена разми-

познат,

шљања и губили већ вадобијету пред _

ност, Огравичено време је тежак про блем за мноте такмичаре. Има мај, стора, као ма пример што су Решевски, Семиш и други, који се без гре. шке извлаче из временске тешкоће ни | ова, када за свега шола мивута мо_ рају да начине н но десет потеза. Од ватих репрезентативаца у том погледу мокто би се ва узор узети ве. _ лемајстор Костић, којн важи ва јед_ вог ед најбољих брзопотезних штрача шњ свету. Међутим _ други нат мајстори се већином ве сналазе у оскудици времета размишљања и 2. то им Чехословаци могу да буду •. пасти, пошто они са дозвољесним вре мезом умеју внжтно боље да ековомиту, Видељо се у прошлом мечу да чехословачки мајстори оку трошили многе времена ми свергије у отвара. њу, већ су се задовољавали изједна. "ченим положајем, ли вато су се тру дил де своју вехнку руткту користе у тажтичким веплстима средишњице.

| овога шута југословенски мајстори пошли су на двомеч са! чехословач| ектпом поучекни _ искуством уби прствлог сусрета. Колико добро, тављева! југословенска државна а па "може Да буде снажан противник, доказује њена значајна победа над мађарском репрезентацијом у Будим_ _ пошта, почетком маја. Садашњи · су.

_срет "Југославије и Чехословачке би_|

"ве од прворазредног шаховског внаја, јер ће знатно допринети да се

Росдовенске н чехословачке држав- ||

Д обе из Ми иу и одем на ручак у мензу код „Пар» ка“. ћ МА ,

После извесног чекања, стиже чорба, па затим јело. На полови“ ни оброка спазим нешто сумњиво, погледам боље и закључим да Је то кеки инсект који је несрећним случајем: или ' непажњом кувари-

_ це доспео' тамо где (му није ме-

ЦУ5У: те стога платио главом.

Задржах једну. друтарицу која. послужује и без узбуђења јој рекох да скрене пажњу особљу у кухињи, јер' сам нашла станицу У Јелу. '

Кисела вода У возу заиста је кисела

утовао сам ономад нишким путничким возом за Београд. У препуном вагону и на врућини

сви смо ожеднели. И неки су по-

чели да говоре о томе да ћемо у Смедеревској Паланци добити водуг; јер има неколико жена које се возају све до Младеновца продајући минералну воду из Паланачког Кисељака, да би после од Младеновца натраг продавале мла-. деновачки селтерс,

— То је у последње време забрањено, јавио се један глас,

— Зато што сипају све у исту чашу, не перу, јер нам воду наплаћују по три динара, па им је скупо прање. МИ онда може свако. да добије и жвале и трбушни тифус. Сви се сложисмо са предговорником да је врло паметно што је то забрањено, јер је боље бити сат и по жедан него умрети од тифуса. Али када се те жене с балонима појавише, сви смо пили.

Неко се само бунио како је скупо за три мале чаше од једног децилитра платити девет динара, али је једна продавачица објаснила: — Како скупо! Вијају нас им кондуктери м милицајци... Ако ми балов одузму, колика ће штета да буде!

И она се унапред за баљон обезбеђује, Б.А.

лепотама па-

шег Мора, 2 посебно наших

острва, овда се без икаквог устезање мора признати да је Хвар кајљепше и по историским и уметнич ким споменицима најзанимљивије ме. сто далматинског краја. Сам град Хвар лежи ва југозападној обално ни. стонменог острва, које се протеже у чнтавом низу узвишења, обраслих ле им нтумама ш богатим виноградима.

Историја доказује о давну старост овога места, јер су ва острву нађеве ископине из неолитског доба, као камено оруђе н оружје, коштане игле и др. Постоје ископине са Хвара и из каснијег бронзаног и гвозденог доба. Касније Грци су одмах оценили трговачку вредност Хвара, па су тамо остварили своју коловију. Победом Римљана над краљицом _ Теутом и Хвар потпада под њихову власт за читавих неколнко векова. Тек годи, ве 1000 млетачки дужд Петар Орсеоло Освојио је острво, па је оно уско. ро, вахон његове смрти, припало хр. ватсквм ин најзад хрватско + угарским краљевима. М касније је Хвар мењао господарс, а вије остао поштеђен ни од епидемије куге која је два пута харала овај крај.

Због веома повољнот положаја свог пристаништа, Хвар је | својевремено био важна трговачка лука, а Вене. ција је једно време одабрала Хвар. за 'зимовалиште својих бродова, па је тада претворила Хвар у тврђаву.

Културни развитак овог малог гра. да пшао је све брже, тако. да је Хвар ускоро постао један од центара кул.

ед се говори. о

осветли питање која је европска 36. турног живота у Далмацији. Из тог мља после Совјетског Савеза најбо, времена денас постоје многобројни а. | ља сториски. ми културни спомечуци, од

и 3 , 1 р ) + У | ти ока о.

· Зашто због | ситнице "правите панику!

— Зашто се ви Пени обраћате! — одговорила ми је она повишевим тоном, Јер. је вероватно, хте-

ла да каже како|није њена дужност да уништава гамад.

ЖЕ

и захтевао је да одмах дође 'управ-

, је „поворно лежао мртви | инсект, | им рењао ми мало чудни:

4 ~ МР замолих. пЕ зато да нађе ал. тентно лице. Један. абонирац, ко-

ји је: седао за истим столом, ре-

"волтиран „понашањем другарице,

"ник. Управј је дошао и упитао шта се догодило. | Кад је чуо, 'погледао је на ивицу тањира, где

Му ма да Ја. |то сабјим п лањем

атисам заслужила: (Ала 5 _— зашто правите панику! Пре

свега, то није стеница него обична, мала риба аону -

ЈА, ј | Рада Луцић

Оли

Више старања. о путни пима- |

. ао штоу Београду постоји велика оскудица у становима,

исто тако је велика брига свакота путника-намерника који наиђе у Београд послом или на пролазу да ли ће „наћи преноћиште,

Неко уме да преко „Путника“ или преко хотела обезбеди себи собу, а неко је несрећан да соба нема када му ваља ноћити у Београду или уопште не зна шта значи резервисање конака.

Овога лета имали сте прилихе да видите мноте те путнике-намернике без крова, како у доба после поноћи, када се станична чекаоница до ранога јутра затвара, спавају на клупама оне округле алеје испред Железничке станице. Већ то није било лепо ни лако, али иде зима. Шта ће онда

намерницима _

бити 6 тим људима без крова над

главомт Добро би било кад би на самој

_ станици могли ови путници доби-

ти обавештења да ли неки хотел има празну собу и где би иначе могли ноћити у нашем Београду, који је увек био гостољубив.

Ф. п.

жх

Берберин учи лекара хигијени

"Ме да је хигијенским прописиђ ;

ма о раду у берберницама забрањено да се сунђер употребљује, ипак још многи бербери, када заврше бријање, узимају тај прецмет који никада ни близу не може бити онако чист као што је опрана рука да тиме „оперу“ лице обријаног човека.

Мој случајни берберин наљутио се када сам га опоменуо м одговорио ми оштро;

Привлачна места за опоравак И одмор

велике уметничее | н _ документарне вредности. Низ с цркава украшен је великим бројем сликарских и вајар. ских радова знаменитих уметника. Дивни ренесансни радови, завимљиви портали и рељефи, раскошни олтари и безброј фагура и орнамената, ра_ ђених рукама чувених мајстора вене цијанске школе, сусрећу се у хвар. ском граду м привлаче пажњу сваког посетиоца. Ту се истиче красна слика у Ботородичиној капелици ,Мај Ка божија са св. Јосипом“ дело До. меника Убертија, из 1692 године, као м мајсторско дело Табернакулум глав не лађе од Млечанина Лоренца Ви_ вијанија из 1700 године . ЈЕ

Хвар је дао неколико истакнутих песника и књижевника, те је у 16 и 17 веку био уз Дубровник најјаче огњиште југословенеке књижевности. То је родни крај хрватских песника Петра Хекторовића, Ханибала Луци ћа, Мартина Бонетовића, Микше Пе. легриновића и, других,

Знаменит је и хварски Арсенал, по. дигнут 1300 године, који је после ложара обповљен почетком '17 века. Мсто тако истиче се и ложа Санми_ кели, а торањ са сатом, саграђен у стилу Ре готике и обнов_ љен у ренесансном (стилу, истиче се

Ту средини града, да се може и из, ла~

љине видети. Изнад грала, на узви.

тици, постоје остаци двеју великих тврђава: „Шпањола“ и тврђава „СВ: Никола“ ка1у су) подигли Французи.

Са ових двеју тврђава пружа се леп

видик. ва отзсрено Море све. до Виса) |

и на осталу околину Хвара,

У“ теку Маргдиоослободнлачког Ра.

та Хвар је дао више истакнутих бо“

раца, а партизански одреди су ско. | |

| украшендг града,

„Уредништво и администрација Ректора Лраг. Јовавовића ЛУ. тел фра дахпије, 20. 483 и '21-957; адио нај 22-210. И таг х Одгозорли уредник Слазко. Јалкоић. Пе пеа ЈЕ -9069114.

— Знате ви боље шта је хитијена!_ А ја сам ипак доктор медицине.

Др Е. л.

ж Спорост администрације

Ој маја ове године купио саму пентралиру жтродавници

„Путника“ две, карте друге хласе „Београд—Липик, Међутим, због болести нисам могао да отпутујем, па сам карте поништио на 6београдској железничкој станици и са молбом их предао „Путнику“ да ми се новац врати. „Путник“ је моју молбу послао 10 маја Контроли прихода Генералне дирекције железница у Загреб. Данас се навршавају тачно четири месеца, како сам предао молбу а новац још нисам примио.

в.п.

На плажи одмаралишта

ро цело време господарила внатним делом острва. У тим борбама исти, цали су се мештани, који су предњачили у нападима који су предузи, мани са острва Виса. Хвар је дао и више жртава, које су Немци убијали и, злостављали у Уни Мор

ма на острву.

Веома пријатна клима п дивна, приморска флора учинили су Хвар нео. бично привлачним у свако доба го, дине. Данас је ово место стало у ред најпримамљивијих купалишта н летовалишта на нашем Јадрану. Околина

града претставља диван“ природни ларк, па је поред морске обале из. грађено пријатно шеталиште, Ту се

налази и велико градско (купалиште, Бороза“ и "јелова "шума, затим безброј не палме, а аве,, Кактуси и друго јуж њачко дрвеће (одају утисак необилно који је као Ереоце за (одмор и уживање. ;

Хвар. располаже | са: неколико добро уређених | хотела. На десној страни града астизу. се и десетине, модераих Зи у са засебним парком пи Ту јеж синдикално рад. вичка. годи уде „савеза, трговач-

па

"бра, с обзиром на лепо време. „се очекује „ва нашем средњем При.

пали

удлуком. Другог конгреса - Фисурне савеза Југославије, 7 планинарство је издвојено уиз ин организација. Тада је сдлучено да се формирају: Плалинар. ски савез Југославије, планинарски са вези народних република, покрајина = области м „планинарска _ друштва, углавном по градовима. Плапанарство је престало | да постоји као грана фис културе им не може се више упоређи. вати са играма и. спортовима, већ се посматра искључиво као метод физичкот васпитања. Досадашња прак. са у нашем фискултурном покрету 0. брадила је само,три вучна метода физичког образовања: гимнастику, нгре ш спортове. Планиварство, као четврти метод физичкос (образовања, скоро вије узимаво озбиљно. Сада, захваљујући овој структури оргапизација физичког образовање, планини. нарство претставља у нашој земљи по крет и заједно са стрељаштвом и гимнастиком чини основу у физачком образовању наших људи. С тим у ве зи, пред планинарске савезе поставњен је први и основни задатак: ства рање јаже организације. "ај ;

Важност пла долази вз ви ше разлога. Пре свега, преко марше_ ва, догорозања, читања карата, ход дања кроз планине, наша омладина се припрема за часну службу у Југословенској армији. За предвојничку обуку омладине дан од најважнијих чинилаца.

Поред овога, још једен равлог навео је на формирање нокрета. Планинарство се врло слабо развијало као секција при друштви. ма ни стварно је само животарило. Оснивањем _ планинарских _ друштава створене су вове велике могућности ва пун процват планинарског покрета.

Ммајући у ввду важност планннар. ства за физизко. образовање ваших "њудт, планинарским савезима н друштвима постављен је низ важних ни прилично тешких задатака, поје што. пре треба решити.

Пре света, треба организационо по_ ставнти читаз покрет, углавном осни вањем планинарских о друштава, ште уствари значи спровести одлуке Дру_ гог ковгреса Фискултурног савеза Ју гославије,. У оснивању _ друштава њиховом даљем раду треба товеи ште еећу помоћ од синдиката и На. родне омладине. Друштва треба осин_

вати преко излета ња терему, где тре |

„Радосав Тодић“ на Хвару

ких им новчаних установа „Радосав Тодић“, које може да прими 50 ко. рисника. Сваког лета на. Хвару се одмара и наша школска и претшкол_ ска омладина, те је на левој страни града оспособљено омладинско ни деч-

_ је одмаралиште.

:Неббитно уживање пружају излети у ближу и даљу околину. Посете Брусју затим Јелси, у Врбоску, Су. ћурај. или Морем до“ Виса или до чу. вене Модре Шпиље на Острву Бишево

остављају на посетиоце! незаборавне. утиске.

"Хвар је повезан ТЕ Сплитом н ду. бровником' сталном паробродском линијом, а редовна брза пруга саобра. ћа преко хварског пристаништа. Тако. се у ово дивно местр за одмор; „може.

најлакше | стићи преко. Сплита 'и Ри. у јеке без. икаквог напора и дантубе.. У точу месеца септембра | " | окто:

које

морју, Боравак наших, трудбеника, ва Хвару "претстазкаће „заиста | пријатно проведено време но. пружиће. |: низ

МАЊА ои ; МА а.

| разних уживања. рама а

планинарство је је.

планинарског“

_штво. ње треба оспивати но школама, пре, _

"так,

“ва 0' излетима, · ровању, чиме ће се нарочито. помоћи

љеним читавом покрету.

ба што чешће окупљати људе. Изле. ти треба да буду прва планинарских друштава. :

Други задатак планинарских ДРУ. штава је да буду организатори и иницијатори масовних излета сродњих школа, синдиката, 'пионира итд. На тај начин друштва ће бити омасов,. љена.

Ако се баци поглед на тренутно стао

ње планинарског покрета, ве може се ни изблиза добити вадовољавају. ћи утисак. Добар део. кривице за ово лежи на Планинарском савезу, који држи врло слабу везу с друштвима им скоро им не даје никакву помоћ. Тако је Планинарски савез Србије провео читаво лето само са две планинско куће, на Букуљи ки Руднику, које су уз помоћ народне власти по. дигнуте, а нису рационално коришће_ не. Планинарски савез Србије такође није успео да иницијативу за оснивањем планинарских друштава на те. рену каналише и тек у последње време чини неке напоре у том прав_ цу. Међутим, од рада ин снаге Плани нарског савеза, као руководећег тела, зависи успех и читавог покрета, а посебно рад друштава. Зато је по. требно да Планинарски севез 'учврсти своју организацију, да изгради још домова, а да што пре заврши дом на Копаовику, који може да постане једно репрезентативно _ одмаралиште наших трудбеника. Исто тако, Плани. варски савез трсба да изради на ставњи програм рада н да постави разне. норме у планинарству. Ово што' су часови вежбања у гимнастици, овде треба да буду излети,

Све ове задатке Савез не може да реши без помоћи организација син диката, Народнот фронта и Народне омладтпиг.

Главни град ваше домовине има са, мо једно једино _ планинарско друштво, које је готово најслабије у це дој земљи. Ово друштво уопште ни. је ухватило викаквог корена код на, ших. трудбеника, с није оверило ви своја правила код народне власти, а управа је врло слаба Велики део кри вице за слаб рад овог друштва пада ма Фискултурни одбор Београда, који је сматрао. да је одржавањем скупштине планингра извршио своју дужност. Међутим, Фискултурни од. бор је шмао за дужност да помогне ред планинарске оргавишзације М да што је могуће више ојача друштво. Мсто тако ни Месно сивдикално веће вије показало интерес да подигне планинарско друштво, иако је важ_о ност овот друштва, у оквиру бриге за вашег радног човека, веома велика. Ни фровтовске, ни омладинске организације вису вигажоване; у ра. ду друштва, јер управа није тражила никакву помоћ ви од кога.

Имајући пред очима овакво стање Пљанинарскот друштва могао би се извести погрешан закључах, да у Београду не шостоји нтересовање за плакинарство и излете. Међутам, у Београду постоји велики број гру., из к дружина које самостаљно, ван делатпости иланинарске оргатизаније, одлазе ва излете који у крајњој линији немају виши пиљ. Ово је с. свовни разлог што плавшнарски но. крет у Београду нема с корета. Сем тога, излети које је оргашизовало Ме сво сипдикално "веће показали су дау Београду Постоји велики интерес ва нланњнарењем. Ову иницијативу о ва излетништвом и мазнинарењем треба само каналнсати и пребацити је у. Планинско друштво. ~

Да би се стање плавммарске оргавизације у Београду о поправиле, у интересу тављених циљева чита. вог похрета, потребно је појачати у. праву Планињарског друштва н обезбединти сарадњу и помоћ свих масев них организација. Први и вајвакни_ ји вадатак – Планиварског жруштва Београда је да повеже све пдомшинар; ске групе и дружине, као „Триглав“, дружину Инвестиционе баке нтд., и да њихове чланове пребаци у "друг Сем тога, планинарске дружи.

дузећима, установама, фабрикама, по рејонима, улицама итд. Дружине, па и“друштва, могу се оснивати н на територијалној основи, Овде нарочито не треба сматрати да је оснивањем дружине или лруштва испуњен зада. _већ одмах треба организовати излете, маршовање и туре на „удана

ли неку ближу планину,

Планипарско друштво ' Београда тре ба што пре да изради наставни про, грам, који би се састојао. из: суву тета читању карата, дого.

пнонирским одредима у обуци. Све су ово задаци које плавинар.

_ ска организација Београда, у вајед-

ВИцИ са свим масовним органиваци. јама, треба што хитније да реши,

· како би планинарство у Београду од.

говорило високим циљевима ОСТИН

та чја, Штемпарско-издавачког | предузећа Народног (уранта Србије, прах утвара ЦРВ Ре

ДЕРГ

форма рада,

РЕЦРН-"л __