20. oktobar
РОН
ЈГ
СТЕХНА 27 =
у “ "
,
· Снажно сруђе нарсда
% Ц ћ а 4 3 |
· ЗБОРОВИ БИРАЧА омогућују чврсту сарадњу "народних маса и власти
· Основна карактеристика на. родних одбора јесте у томе: да
_ су они вајвиши Органи. држав-
је
· томе, за свој рад ' народу. То значи уједно, да
не власти на својој територији У пословима локалног, значаја, а' поред тога претТставнички органи власти. То значи да је наша народза власт изграћена одоздо до горе на
· принципу народних одбора, "да “ де она народна власт. тојест,
изабрана од' народа, па према. "одговорна
народни одборник за свој рад
· одгобара бирачима који у га
изсбрали и да је пред њима
дужан ' да полаже рачуна. о
| свом раду и раду Извршног
_Недовољне кол
· одбора, као и да прима пред.
| шоге од истих и стара се о њиховом спровођењу у живот. :
Једча од форми овакве кон_ троле рада народних одборника од стране широких наРродних маса и давање суге. стија и предлога, у циљу побољшања живота радних маса и уклањања извесних сметњи У. функционисању привредног и, државног апапата јесу з360рови бирача. ;
· И.ове јесени су у: Београду, по свим рејонским Народним одборима, 20 августа почели да се одржавају зборови би. рача по изборним јединицама, на којима су изабрани олборници · рејонских народних одбора и Народног одбора Земуна, . подносили извештаје бирачима по питањима трговине и снабдевања, и од њих примали предлоге и давали одговоре на. постављена питања. До данас су одржани зборови бирача скоро у свим изборним _ јединицама, _ осим Једног малог броја у Земуну, где се одржавају 17 септембра. Број збопоза креће се по рејокима од 18: до 30, према броју изборних јединица. Зборови бирача одржавали см се са истим дневним редом: реферат по питању снаб девања и дискусија по реферату. Зборови су показали да је успех зависио од тога колико су поједине фронтовске ор ганизације спровеле агитацију и пропаганду по изборчим јединипама и објасниле значај и пра-
ви смисао зборова бирача. Онде,
где је то спроведено, зборови су били добро посећени и народ ја узимао живог учешћа у дискусији и дао пуно добрих и корисних предлога, док је било: и. случаје ва да је збор бирача морао 64ти одложен -због малог броја присутних грађана.
„Углавном, и поред нпедостатака које су имали зборови, како у; погледу припрема, тако и у по гледу посета и недовољног об'ашњавања значаја и смисла з60рова бирача, може се рећи ла су били бољи него прошла, одржавани пре неколико. месеци, и да се пошло путем којим ће са зборови бирача стварно претворити у једну непрекидну везу на родних одборника са бирачима и у којој ће доћи до пуног изражаја основни принцип у органи зацији наше народне власти контрола изабраних. ' одборника од народа коме су дужни да полажу рачун о свом" раду.
· Ако се осврнемо на предлоге који су пали на зборовима .би-
рача, видећемо да су они обухва ·
тали скоро сва горућа питања из снабдевања грађана | животним
девања питали:су нас до-
кле ћемо и ми и ови други листови понављати, као у хору, једне исте ствари: те празне пијаце, те. слаби квалитет робе, Могли смо им одговорити само да ћемо стати када се такво стање ствари промени на на шим пијацама, Тада ћемо забележити још један крупан успех наше трговине. о Доклегод плма крупних недостатака морамо, их истицати, јер тиме износимо само дно што види и осећа сваки грађанин. А то. је, за сада, да наше пилаце заиста нису сваки
у Одељењу трговине 8 снаб
| дан исто ни довољно снабдевене
и да квалитет робе која се. износи на тезге врло често не за-
·_ довољан, Г %
· План довоза воћа испуњава се
"у последње време за 70 од сто
'товорни за снабдевање
што је свакако - напредак према ранијем довозу који није износио ни 16 од сто. Шљива се довози скоро два пута. више но што је планом предвиђено. Кром пира' нема довољно. Као разлог недовољног довоза кромпирав од | наводе чињеницу да се у Хрватској и "Словенији "врши обавезан откуп
'
намирвицама, текстилом, обућом |
итд. и да су захватили низ комуналних питања и уређења града. У г Падали су предлози у вези са снабдевањем млеком и млечним прокзводима, месом и' масноћом, воћем и, поврћем, снабдевањем колонијалном робом, текстилом,. обућом и огревом. Исто тако, било је деста критике и предлога у вези са пијацама, мензама, угоститељским ралњема, продавницама, оправком зграда под државлом управом, чистоћом града итд. у. . Грађани су давали предлоге где би требало отворити млекару, а где продавницу за текстил или колонијалну робу, где месар ницу или продавницу хлеба. Нарочето велику критику претрпе-,
оте су мензе и раднички рестора
ни, како у погледу чистоће, тако и у погледу спремања хране, недовољне масноће и поступака особља према грађанима.
По питању воћа и поврћа тако ђе је било доста предлога. а н умесне критике. Грађани су пред лагали да се поведе боља контрола по продавницама воћа и поврћа, да се на пијацама, не продаје кварна: роба, као и да се отвори већи број продавница и друго. За бољи рад колонпјалних и текстилних радњи пало је такође доста умесних предлога, ин указано је на извесне недостат ке у нашој данашњој трговач "0! мрежи, Као и на то где би требало отварати нове продавнице.
Међутим, ваља споменјути да је; било и неумесних предлога, као и предлога за чије извршење за сада нема реалних могућности. ' „Сви ови предлози унети су у записнике који су вођени на зборовима бирача и Као зацључ ци зборова бирача достављени рејонским народним одборима.
Сада је на рејонским народ-
вим одборима да све умесне предлоге са зборова бирача узму у разматрање и да их у границама могућности спровелу м живот. Прошли зборови бира ча су показали да извршни опбори: на могу чекати идуће. 350 рове бирача да би одговорили шта је урађено по предлозима грађана, већ да предлоге треба одмах спроводити у жРВОТ, остваривати их, а грађане било' пвеко фронтовских конђререч. пија, било непосредним «онтактом обавестити о томе шта је урађено по њиховим предлози. ма. „. · Само на тај начин моћи ће се код грађана раззијати свест о значају зборова бирача, о томе колико сваки поједини граћавин својим умесним предлогом може помоћи народним властима. Рејонски _ народни _ одбори, схватајући значај свих предлога и њиховог брзог спровођења у живот, формирали су комисије које ће испитивати преллоге и изналазити могућноста да св исти остваре,
Тиме ће зборови бирача ствар но постати једно моћно оруђе у рукама широких народних маса да се оствари непосредни контакт између народа и народних одборника и помогне рад народних одбора — највиших претставника органа нарол не власти на својој територаји у послсвима локалног значаја.
Д. Р.
ти ти _РМНИВА 227
ж ж%
.-
После уписа, радници ~ студенти су се 'дуго задржали пред – зградом Техничког факултета, _ расправљајући о будућем — уче. њу и раду.
ред почетак школске године влада у аула-
ма Техничког, као п сваког другог, факул-
тета атмосфера радосног узбуђења, сасвим друкчија 'од оне. испитне море која притискује душу. Студенти уносе живот и.младост у зграду која је целог лета била мртва, успавана и мрачна. Неки од њих спадају у дће генерације студената коди су се борили да наука буде пристулачнла свима, а не само шачици привилегисаних. „Ко, не зна за њихову борбу: Пуни су је били ступци напредне штампе, криминалне картотеке по 'жандармеријама, пуне су их и успомене оних који су дошли за њима, „послератних“ и: бруцоша, да дају и узму свој део на врелу истинске науке.
За бруцоша' тврде стари студенти да је досадно, неслосно, и симпатично-сметено створење. Мије више гимназиста, а није још ни студент. По пет пута пуни анкетни лист, све мора да пита и, никако није начисто да ли се уписао на прави отсек. Привукла ме је једна група бруцоша која се разликовала од уобичајених створова ове врсте по сигурности и експедитивности којом је пунила пријавне и анкетне листове. Видело, се да спада У ред бруцоша само по озарености, по томе што је дошла заједно и што се сликала пред факултетом. Имала је и разлога да овековечи тренутак свог уписа, на факултет — та група бруцоша најразличитијег доба старости, чврстих, радничких руку и лица на којима су' искуства и патње оставиле трага. За :25 свршених ученика Школе општег образовања радпика био је то тренутак који им је кроз дуге године рада, борбе, беде и потиштености изгледго као далек и недостижан сан. Јесте ли икад видели човека коме се испунила највећа жеља у животу, циљ коме, је увек делима и мислима тежио Тешко је описати израз липа и држање онога који је омамљен од среће, па се чисто боји да му она не измакне. Треба бар једном у свом веку преживети то осећање, да ба се могло“ замислити и> схватити. Сигурло и одлучно пуне радници формуларе. Не море њих бриге бруцоша који још нису начисто шта ће. Давно им је живот показао пут. Биће машински инжењери, електротехничари, рудари, висококвалификовани стручњаци. Али руке помало дршћу. Једва што, шапатом, проговоре. Свечан је то тренутак!
Нису технички проблеми за нас шпанска села, каже Лазар Петровић, моделар опитног одељења Главне дирекције Индустрије мотора. Прилазили смо им само са друге стране. На завршном ислиту из физике дали су ми да опишем Морзеов апарат. Нешто пре тога конструисао сам десетак таквих модела. Стално су нам долазили млади. студенти на практичне радове. Желео сам да будем на њиховом месту док сам им показивао наша дела. То се и догодило,
Радозналост, жеља за напредовањем и жустрина сачувале су нешто младићпко у целој његовој појави. Његова биографија забележила је десет година рада у Ваздухопловном техничком заводу, и исто толико година на Бродоградилишту Чукарица. Ту је стигло и признање; ударништво, посебно награђивање, похвале. Четрдесет година ра-
да, отимања тренутака за учење од сна, од одмо--
ра, откидања од уста средстава за куповање књига, утољавања глади за науком по' цену глади вечито полупразног стомака; четрдесет година је прошло док је шегрче столарске радионице, па затим моделарски мајстор, каквих је мало у нашој земљи, дошао до универзитетске клупе. Прошлост свих њих што овде стоје, радосни као да им се испунио: највећи сан живота, слич-
и
М РАДНИ УСПЕСИ БЕОГРАДА
на је као што је слична прошлост целе наше рад“ ничке класе, Радници се уписују на факултет како је то бескрајно велика и лепа ствар! А само они знају — колико то стаје крви и зноја. .
"(Самообразовање, лично уздизање у борби за хлеб, у загушљивом собичку, док деца плачу од глади, а мајка не зна како да их утеши. Мирко Шевић, два пута новатор Београдског водовода, од 1930 до 1937 године био је свега „три месеца запослен. Организовао је штрајкове и учио. Вртлог активности захватио га је у ослобођеној земљи. Новатор је у предузећу, члан Градског народног одбора, члан рејонске Планске комисије. Па ипак. је нашао по осам сати времена, кб зна кад, ноћу, толика је била његова жеђ за учењем.
И Борислав Илић, осам пута ударник штампарије „Просвета“, некадашњи ковач из Вишњице, који је три сец-машине довео у ред иако су стручњаци хтели да их као „неупотребљиве“ баце у старо гвожђе. Борислав Илић биће ' машинац, квалификовани стручњак, са ширим погледима него опи што су хтели да одбаце његове сец-машине.
Љубомир Пауновић је можда најтипичнији пример жеље за напретком, оличење те тврде воље која све побеђује. Син земљорадника, и под оним условима у старој Југославији завршио је, тада ретке, курсеве за књиговодство и кореспонденцију, за машинску и електротехнику у Београду. Учио је на дохват. Гутао машинску и електротехничку литературу. Радио је у речној пловидби и на железници као механичар. То му није било доста. Хтео је. и пошао је даље; — међу звезде. Откада се, пре 16 година, запослио на ОпеарвА Ори, све његове мисли посвећене су изучавању најосетљивијих инструмената на којима „и најмања грешка оде у бесконачност“, како он каже. Израдно је за годину и по дана термо-регулатор који у часовној кабини одржава сталну темлературу. Поправљао је п радио на монтирању инструмената које је рат уништио. Када говори 'о Опсерваторији каже: „наша установа“ и љубав му; заблиста у очима. Посветиће јој сав У живот. Све своје стечено знање. ~
Радсст му мути само брига о обимном материјаљу из математике који треба савладати на фа-
култету и — шта ће његова установа док дон учи. ]
И моделар се за то брине: одбио би чак и стипендију, ако треба да-ради, па ће учити као ванредни студент. Практичне вежбе, тврди он, и онако су мање потребне њима, старим практичарима, него осталим студентима. Вуче их практичан рад, машина у чије су „усавршавање трошили снагу и.сате, њихова; рођена установа, такмичење са друговима. Није ударнику лако напустити сре-
„дану са којом се сродио, у којој је осетио радост
стварања. Али макар за ове године престао да ради, или попустио у раду, са новим знањем указаће се нови видици. Наћи ће можда решење стотине. ситних питања која су му сметала дох је радио на' машини и само наслућивао одакле извиру. Како се данас ведро уписује на факултет! Нема бриге за запослењем. Хиперпродукција интелектуалаца, у земљи са најмање интелектуалаша, та измишљотина привилегисаних који су желели да држе народ у незнању да би њиме владали — спада у историске парадоксе. Данас нам је потребан просвећен народ да би могао да влада. Настала је глад за кадровима. Све више синова радничке класе, и младих и старих практичара, велике смелости и велике воље, ступиће у редове нове техничке интелигенције. • Иванка БЕШЕВИЋ
ОПЕТ НЕШТО О СНАБДЕВАЊУ ~
овог артикла, па код произвођа ча постоји известан став ишчекивања. Други разлог био би што је киша спречила за неколико дана вађење кромпира из Панчевачког Рита. А са овог др жавног добра подмирује се 80 од сто планом предвиђених потреба Београђана у снабдевању кромпиром. Да то није увек узрок, сведочи пример Руског Села, где се откуп кромпира не врши само зато што нису састав љени спискови ситних газдинста ва, Таквих села има сигурно више, јер откупна мрежа уопште није успела да широко обухвати ситне произвођаче и да Р пи све могућности откупа на свотим откупним рејонима, Да би се то спровело, треба појачати кадар откупних органа и све оне који нису Неопходни у београдским канцеларијама трговач
"ких предузећа слати на терен. ·
На терену треба појачавати одговорност откупљивача, контро“ лу њиховог рада, и најоштрије кажњавати све оне који се немарно односе према своме задат ку — снабдевању радних људи. _Слабост снабдевачког апарата отледа се нарочито у допремању
~ 3
парадајза кога Мије било, на
на терену не спроводе различите
ичине и рђав квалитет робе
бензина и камионских гума. Ка
пример, 11 септембра на: београд ским пијацама ни 30 од сто од количине предвиђене планом. У томе се види недовољно „залага ње откупних предузећа, која не воле да имају много посла са лако кварљивом робом, као што је парадајз, ма колико је грани захтевали и тражили, Онај парадајз који и угледа београд ске пијаце често је изгњечен и плеснив, Томе је крива и желеаница, јер се иде ва максималним коришћењем вагона, ма ка"ква се роба превозила, Закашња вање и непотребно задржавање робе на прузи, ма да је возном у врло добро познато да
је роба лако кварљива, толико је честа појава да је непотребно износити за то неке посебне при мере. Парадајз стиже укварен и зато што не може остати неоште ћен када се превози. у сандуцима од преко 50 килограма. Требало је много раније припремити погодну амбалажу. То. не би смео да буде неки нерешљив проблем. Али ни паприке ни друго поврће не стиже свеже и – неоштећено на београдске тезге. Ту постоји један дубљи узрок: још увек се
„откупне ·цене за различити кваробе, па произвођач достав " ља најгору робу откупљивачима.
литет
Да се квалитет робе побољша
треба одмах спровести откуп по,
у
овом принципу. |
Да воће и поврће стигне у до бром стању на пајаце треба га и џажљиво, са што мање оштећења, претоваривати. Врло често су јабуке или кромпир испресецани ударцима лопата. Није те-
шко. ни мало очистити од земље
кромпир. или мркву. Нико није дужан да плаћа и земљу. Али то је можда, сувише велики захтев. Београђани би били задовољни и прљавим поврћем ако би га било увек доста, и ако не
· би било.у неупотребљивом ста-
њу. Добро би било и да се поврће износи' на све тезге и на све пијаце раније, а „не, понекад, - и'
после десет сати. То би се мо-
гло извршити ноћу помоћу терет них трамваја који-у то време. нису заузети "превозом путника.
вање пијаца трамвајима, што. се показало врло корисним, јер су
се уштеделе огромне количице
миони би се могли употребити у друге сврхе.
Према речима руководиоца Одељења трговине и снабдевања, упркос свих садашњих тешкоћа, Београђани ће се снабдети поврћем за зиму. Да се то спроведе не остаје још много времена. На К-карте је почела већ деоба лука. Немарношћу је међутим објављено да ће се издавати по један килограм на главу
· Уствари, издаваће се по седам
килограма на сваког грађанина. То не значи, као што су неки па-
“ничари помишљали, да ће неста
ти лука са слободне продајевећ само да се на карте издаје онај лук који се може одржавати у току зиме. Тај лук треба чувати у погодној просторији, Доцније, издаће се још извесна количина лука, поред другог поврћа. Сви набављачи треба да се у том послу заложе, а грађа ни да купују и спремају оно што им се да за зимницу. Не треба,
_ међутим, сметнути са ума у боУ Загребу је спроведено снабде- еђу 4 УУ
ље задовољавање свакодневних, потреба — да се уклоне већ јел ном редови и читаве битке дома-: ћица на пијацама, ~ | у % 2
ОМЛАДИНСКИХ
СКИХ | БРИГАДА )
Преко 5000. београдских
омладинаца учествовало на.
_ радним акцијамз
току овога лета Народна омладина Београда масов но је узела учешћа на свим радним акцијама, како ван Београда, тако и у самом граду. Бригаде које су учество вале на великим радним, поприштима ван Београда — Нови
· Београд, аутопут „Братство —
јединство“ и пруге Кучево Бродице — показале су изерсне резултате и испуниле све задатке које је пред њих поставило руководство Народне омладине и наша Партија. | .
На радилиштима _ван града Народна омладина' Београда учествовала је са тридесет рад. них бригада, од којих је било 15 студентских, а 15 рејонских бригада. Рејопске бригаде биле су састављене већином од средњошколске и радничке 0 младине и нешто ученика у при вреди, У рејонским бригадама било је укупно 2.913 омладинаца, а у студентским 2.076, Та значи да је у акцијама ван Бео града умествовало укупно окз 5.000 омладинаца и омладинки,
Најбоље резултате на радним акцијама ван Београда показа. ла је студентска бригада „Бла димир Перкћ - Валтер“, кола је проглашена шест пута удар-
_ном, Из свих великих борби за
итрадњу сопијализма Беотрад је добио 807 ударника и-1.281 похваљеног. Захваљујући свести и несебичном залагању сва ког. бригадисте посебно, од 30 београдских бригада 29 су про глашене ударним (неке по. не. колико пута), док је једна еамо похваљена. То нам говорт о великом радном полету омладине Београда на радним 2акцијама, о њиховом хероизму у изградњи социјализма.
Културно - просветни раду београдским радним бригадама. био је широко обухваћен. За време одмора велика пажња по свећена је читању. књига. Од 5.558 књига. колико су брига. де повеле са собом, прочитано је укупно 4.940 књига. Одржано је 205 предавања „из, разних области. 101 прирелба бригадних и. дилетантских група и 156 логорских ватру. У много. бролним хоровима бито је обухваћено 1.077 чланова. а | фолклогним групама 384 бригадиста. У бригадама је било 22 литерарна кружока у котима је узело учешћа 676 омладинаца. Латерарни кружоци | одиграли су врло важну улогу у културном уздизању, нарочито раднич ке омладине, која је за:елнич. ки сарађивала са средњошколцима. На фестивалима који су одржани на свим радилиштима У виду културно _ уметничке смотре бригада, учествовало је 922 омлалинца из београдских бригада. Поред свога, културно - просветни рад у бригалама обухватао је и рад на зидњим новинама, у ликовним! круг жоцима, на логорским ватрама итд. Треба нагласити да су рез јонске -бригале, састављене од средњошколске и радничке 0. младине, показале боље резул= тате ол студентских бригада Њихов _ културно . просветни рад био је масовнији и знатна интензивнији. . х
За време радних акција, фис» културом се бавио готово сваки омладинац и омладинка. Нарозг чита пажња била је посвећена часовима предвојничке обуке општефизичког образовања. На 344 практична и теоретска часа из предвојничке обуке, присуствовало је 47.210 омладинаца и омладинки. Исто тако одрг жан је велики број спортских приредби, њ такмичења _ између бригада. ' Ал
То су подаци двомесечног у» порног и несебичногт залагања омладинских радних бригада из Београда на разним . акцијама широм наше земље (полаци за две бригаде нису потпуни). Они показују величину свести М љубави омладине нашег греда према својој земљи, својим народима џи Комунистичкој партији. У исти мах, то је још један одговор више свима онима који су се последњих дана тако неодговорно бацили блатом на нас.
У понедељак, 20 овог месеца; у 18 часова 0држаће се у сали Прве женске гимназије широка конференција На родног фронта · Београда, на којој ће бити поднет реферат о наредним задацима На родног фронта.
сељргллнавашљаннињиинамноаиацини називати: аљеси осми усеве