20. oktobar

КЕ _ показаће практичну вредност

—_ Фискултуринка у фФфискултурни покрет, Се На прошлом кросу забележена је у __Београлу

__ма која су показала видан напредак

когодишња сезона, богата великим успесима нашег спорта у — међународној

| конкуренцији, рекордима и првенстви~

у квалитету, завршава _ се — јесењим кросом, који "ће се у Београду одржати од 74 октобра до 14'новембра. Ове голине крос ће за нас значити сумирање резултати постигнутих У 0__вој голини на омасовљењу и квалитетном узпизању ипше фискултуре, нових фискултурној нове масе

_ форми рала у нашој оорганизаџији ни увешће

инфра од 25.000 учесника. Овај број је дошао као логична по'следица развоја читавог нашег фисх Културног покрета и као плод вели~

| мог залагања нашег фискултурног румоволства Ове голине тај број треба дал буле пребачен, У прилог овоме иле мн мчињенина да је ингересо. вење за фискултуру но спорт, после велтких мећучаролних успеха нашнх оспоптиста (Олимпијада, Прашки слет, успеси футбалера, десетине нових рекорда нтл., огромно порасло н ла сваким даном у наша спортска, гимнастичка, планинарска, стрељачка = н руга лруштза и клубове долази све жећи број пових фискултурника, Ове Ффискултурнике треба прихватити, исГробатн их на кросу и омогућити им Ла'љи систематски тренинг, Гимнастич. ка друштва треба плеко овог кроса Ла лобију своје нове чланове мн да

тиме остваре обавезе преузете ликом остивања друштава, су омасовљењл

приУ интере. гимнастичких друшта-

ва огганизација и спровођење овпого. лишњег јесењег кроса поверена је тимилстичким — организацијама,. које

треба у зајелници са масовним органклапијама да повелу штроку агитацију за масовно учешће на такмиче- њима. Ову агитапију треба поставити ма бази такмичења за Конгрес у“ Једињења СКОЈ-а и Народне омлади_|е и Први конгрес Јединствених синАнката Југославије.

Пре спега, организатори кроса треба, на оспову договора са предузећима, да олреде дане кала ће која у-

_ станова нли предузеће трчати, Овде треба повести рачуна и о предузећи. ма у којима се ради у три смене ин олредити три лана за трчање. Исто тако, стазу треба на време пронаћи л обележити, а њену шему истаћи на неколико места на рејону, како — би такмичари могли да тренирају на оној | стази на којој ће и трчати, Треба на време направити и распоред наступања појединих предузећа у току једвога дана, а исто тако' направити и распоред трчања фпонтовских радних

_ бртгала које такоће треба да узму учешћа на кросу. Сем тога, на ме. сту такмичења треба обезбедити свлачионице, организовати злравстве. ву и извештајну службу, обезбедити тачну евиденцију тркача и по социДалном саставу,

За омлалинце ол 14 до 16 година дужина стазе је 1.000 метара, за омлалинпе од 16 до 18 година 1.500, за чланове ол 19 до 30 година 2.000 метара, ол 30 ло 40 година 1.500 мета-

__ Ра ми преко 40 голинл 1.000 метара. За омладинке од 16 ло 18 година стаза. изиоси 800 метара за чланице ол 19 ле 35 голина 1.000 метара и преко 45 годнна 600 метара, Првопласират

· са ових такмичења ићи ће на крос побелника 21 новембра, _ Сем тога, | сепка синликална подружница _ треба

"да састави екипе ол по три члана, који ће, се такмичити екипно на кросу Месног синдикалног већа,

За најбоље пласиране такмичаре п екипе предвиђене су награде. Награде Ње добити и друштва која процентуно извелу највише омладине, омласки активи Који извелу — највише св јих чланова итд. Поред ових нарала предвиђене су и награде по ре-

" Спортска друштва треба такође да | ангажују ју извођењу кроса ни да

· укључе у гимнастичка друштва по

лубовима или се уопште нису до бавили фискултуром, морају пре уврчања да имају бар пет ло осам · треминга, Овде треба остварити. пуну нтролу ноне лозволнти излазак на крос такмичарима који немају миниа ум тренинга.

ао што се види, за успех овогоднег јесењег кроса потребно је пуно игажовање читаве фискултурне орга_мизаније и масовних — организација. "Нарочито су велики задаци на |Гимрастичким друштвима, Зато н читаву ропаганду за учешће на кросу треба дити под паролом да су учесници кроса — нови чланови гимнастичких спорта.

Уредништво в администрација Р

", у М

ЈА

« 4 4 ( ма 5

ектора Драг' Јовановића 1/М, тел редак

_Тиошија као „дезинфекционо средство!

МО] вратио сам у бифе на Славији

— Маршала Тита ул. број 70 — једне од задруга службеника. Спазим краставце у тегли, те, замолим да ми се сервира Један. Другарица, која

~ > 5 Др МЕ

је тот момента лошла из дворишта завуче руку у теглу до лакта бирајућн краставце, као да је ловила рибице у акварнуму. Упитан саме врло

хж

"азумеју да

с едмог овог месеца био сам у тролејбусу број 16 којн саобра.

ћа од Калемегдана до Црвеног крста и имао сам прилике да, на Славији, присуствујем једном догађају, који је задржао саобраћај читавих 10 минута

Недисциплинове НОсТ · =. публике

Н аши грађани имају једну ружну и штетну навику: закашњавање.

Без „обзира, да, ли је у питању састанак, кошференција, предавање, позо. риште, или било која приредба са заказаним тачним почетком, увек има оних који дођу касније, често и по двадесет минута. То је непоштовање реда, непоштовање оних који дођу на време, а онда ни оних који држе конференцију, _ предавање или приредбу,

Ово није мимоишло нн наш нови циркус. Петог овог месеца дошао сам пре 20 часова, рачунајући на тачан почетак, Но услед закашњавања – публике морало се почети са закашње-

њем од 15 минута, што је изазвало негодовање оних који су дошли на време.

Сматрам ла бн требало н овде, а и

свуда, поступитн | каа у позоришту: ве дозвољитн улазак онима који су закаснили све ло прве паузе То би мпоге нагнало на тачност а и поштедело сметњи оне што су дошли на време. ~ с

Исто тако, треба стати на пут из. лажењу пре завршетка, из истих разлога. Бранко. ГУЦУНСКИ

' одговорено ми је: |,

| ! з%

"| - . Ки А "љубазно који ми се свиђа. Рекао сам да ми се ве свиђа виједан пошто је

и ( у 3 опрала своју руку у туршији, а нисам звао одакле је дошла, пошто ло. улази из дворишта, На моју примедбу, ' % Ј 4

ок Е. | 7

(' ттприлике пре два месеца отпо. чела је оправка Лењинградске улице, која је дуга свега 200—300 метара. Извађена -је стара „турска“ калдрма, довучена ситна коцка и побацана ва оба тротаара. Већ више ол месец дана нити ко долази, нити. се овде што ради.

ли уредбе они који треба их споовед 2 ;

и изазвао оправдане џеповољне ментаре. у

Једна жена са дететом од 2 до 3 75,

године хтела је да уђе на предња врата, , " хђ

— Ви на то немате право, вратио је жену шофер. ·

На то му је другом стању предња врата

да јој улазак

и на "зове. уредба.

— Не, ништа ме се то не тиче, инсистирао је Шофер. Овде не можете ући... %

Многи путници, међу којима један официр ЈА и један милиционер убећивали су шофера да жену треба да пусти, на шта је шофер одговорио да је н он читао Уредбу, но да неће кренути са колима док жена не са. ђе. у Тек после 10 минута наишао је ком тролор н кад је саслушао _ путнике, " наредно је; ·

— Хајде, вози...

Са овом одлуком контролора · није пикако скинуто са дневног реда питање поштовања ове „Уредбе, Треба се постардти да они, који су дужни ла поштују извесне уредбе, на време их прочитају им схвате, како до оваквих случајева не би долазило;

Светозар Милошевић

; А

“ТА

„РУСКО ПИТАЊЕ"

фром „Руско питање“ рађен је по позоришном комаду Константина Симонова. Сценарио је написао Миханло Ром, који је н режирао овај комад. Радња филма одиграва се у Америци. Новинара Гари Смита по. звао је уредник њујоршког листа Мак ферсон, који хоће ла му повери писање књиге о Русији. На аеродрому Гари „се сусреће са вољеном Џеси с којом намерава да се венча, Још за време рата Гарн Смит је написао књиту о Русији која је ностигтла велику популарност у Америци. Макферсон,

коме мје сада потребна. сасвим друга.

књига о Русији, књига неопходна, потпаљивачима рата против Совјетског Савеза, зна да ће амерички читаоци највише веровати Смиту ако је он на-

„пише. Из разговора са друговима, но-

винарима, Смит примећује велике про-

мене у његовој земљи после свршетка

рата. Макферсонови утистови, који су

за време рата писали о пријатељству

са Русијом, 0 миру међу народима, ћ ;

јер је то онда доносило новац; кре-| нуди су сада удесно за 180 степени. И новинари и Џеси саветују Смита да отпутује ни напише књигу. Смит пристаје. Прошла су три месеца. Смит је! посетио Русију и оно што је видео“ тамо само је потврдило његово ми.' шљење о Русима. Смит зна да од ње. | говог одговора зависни читав тај удо-. бан живот, купљен на отплату и ње- | гова срећа са Џеси. Он се држи ствар ности — истине, Прочитавши књигу | Макферсон покушава прво да нагово. ри Смита да преправи књигу, 2 онда

(Он неће да преправи књигу и да | пише оно што бн желели империјалисти и ратни хушкачи. Гари губи ку-' ћу, намештај и Џеси. За Смита. се ни. је нашло места у Америци долара но труста, алиуће наћи себи места у А.! мерици Линколна и Рузвелта. На гран- | днозном „митингу у Мед сон-СкверГардену Смит је рекао истину пред радничким масама — Русија не жели

рат, : . кћ

Одговорни уредник“ Славко Јанковић. Чек. па“ ГА

ју

ЈЕ,

ена рекла да је у

||| ног фронта,

пије 20-443 п 21-957; алм

у „~ ње“ 4 | и — Врло важно, не, морате! а кисе лина све убије њи ГИ Ја мислим да, се „овакви проблеми могу решити обичним лрвеним дугачким машицама, = не Аа туршије служе уза. прање и „дезинфекцију“ руку | Ра |. ње

5 Пана АИ

Заборављена улица —

Тешко (је ји дању пролазити овом улицом, која је иначе врло прометна, а моћу је то готово немогуће, због набацаног камена. Грађани се питају где је управо запело; материјал је сав ту; а зко'је до ралне снаге они би сами припомогли да, се улица доврши

| и да не лочека кишне зимске дане у оваквом стању. и

у П. Андрић, Лењинградска 6

ж ж

а | „Меко би било да 'сам купокала

"(Они д“ постигну н рмм;а нама "кано ипб..

Н ије ретка појава да се код Цати јгрезе јуприје; чека на трамвај по дралесет. минута, и то баш изју-

тра кад радни свет иде на посао. Се" у

тога, лешава се да тада трамвај У пуној брзини пројури поред путника који чекају и који зато морају да ' задоцне на дужност.

Питао сам зашто тако раде, кад је станица ваљда зато да се ту стане, па су ми одговорили:

= То је наређење друга „линиског“ ... Нисмо били постигли предвиђену норму...

Богољуб Зелемовић % службеник ИОНО Седмог

рејона

ласти ! 2

П ре неки дан узела сам у про. давници преко пута палате „Ал

бавија" 1 метар вателина за 151 динар, Мислила сам, како сам ја рачунала, да ће ми бити доста, али кад

сам скројила, видела — сам достаје још 25 сантиметара.

да не Отишла сам поново у исту продавницу и од јисте продавачице затражила сам још 25 сантиметара вателина, Она је узе"ла да мерни и пошто је вателин мек н може да се развуче она га је раавукла што је више могла, Када сам јој ја и други скренули пажњу да се он не сме развлачити,

место да је

поправила то, она ме је само мрко

погледала и. наставила рад. Код куће сли измерила онакр како треба и било је свега 20 сантиметара

уместо 25. Значи да бих на 1 метар

вателина добила мање за 20 сантиме. тара, таман онолико колико ми је њелостајало, | 2

Како би тек било да сам куповала

ластиш»

Наташа Секерезовић = а

пе

Излети сељака У Постојну

„20 и прошле, и ове године ће

предузеће „Путник“ организовати низ колективних излета сељака нз разних крајева наше државе за посету истакнутим туристичким местима, У сарадњи са оргавизацијама Народпредузеће „Путник“ је прошле године организовало десетине колективћих излета сељака из Србије и Војводине за посету чувеној Постојинској Шпиљи. и реномираном примор ском купалишту Опатији,

· После успешно обављених пољопривредних радова, нашим сељацима _ се указује прилика да посете, ова туристичка места. „Сељаци ће том приликом разгледати ретке природне лепо. те Постојицске пећине, пуне разно. врсних сталактита и сталагмита, ко-

"ристећи удобан смештај у репрезентативним опатијским хотелима, обићи

| узгред велико ријечко бродоградили.

ште н друга индустриска постројења,

· '

инистраније 22-210

ш рач. 1-9069114. _ Пошт.

и Опатију

"жба, као и "добар бифе,

тампарија (0 ампарско-издавачког прелузе

фах 752. | А

| а | | затим разне културне установе, му. реје и споменике, и разгледати главни град НР Хрватске, Загреб. | : Да би овн излети били још удобниЈи и привлачнији, предузеће „Путник“ ој специјалним возовима инсталиРрати радио 'звучнике, који ће током целог путовања преносити музички програм. У везовима ће бити, поред тога, и пропагандно-туристичка зло. || Учешће сељака У оваквим масовним излетима, који ће трајати током целог зимског периода, претстављаће уједно видну манифестацију братства и јединства наших трудбеника са села · м града |из разних крајева наше државе. Оно ће. истовремено послужити Ла се наше радне: сељачке масе упознају са лепотама своје земље н тиме допринети јачању и унапређењу ба, шег масовног туризма,

ПНЕ пр МА

1 Ма

| ТАНА

"ко органчзац“ ја

Поховских Крбави

вези са осамостаљењем таха

У и оснивањем“ Шаховског са· веза Србије, у Београду и унутрашњости приступило | се образо. вању Шахопских клубова, било прерастањем | досадашњих фискултурпих секција било оснивањем потпуно но-

вих лруштава.

ганизовање београдских _ шахово“ друштава је У пуном јеку. У нелељу 17 октобра лржи усннвачћу“ скутитину „Славија“ који клуб ће

обухватити шахисте подружница Савеза државно-алминистративтих. | фанансиских, здравствених и просветних радника, Претстоје такође оснива ке скупштине клубова „Мрзена звезда“. „Металац“ „Железничар“ и „Поштар“. У Земуну је већ организован шах-клуб „Јединство“,

У унутрашњости је образотњи тан број шахов ких клубова. тако ла ниједно веће место није остало без шаховског друштва, а имају га н поједина мања места. Међутим _ већина клубова има тешкоћа око просторија, без којих је немогуће замислити рад једног шаховског колектива. Тако, на пример, просторија шаховског клуба у Шапцу не одговара хигијенским условима, јер је ниска, влажна и мала. Међутим у клуб се свакодневно упвсују нови чланови, а нарочито омладинци н пионири, који ту проводе по неколико часова за шаховском таблом Исти случај је и у многим другим ме стима. Шаховски савез Србије безусловно треба да дејствује да станбеми отсеци народних одбора у границама могућности изилазе таховским друштвима у сусрет додељивањем погодних м хигијенских просторија, јер је у питању здравље омладине,

Београдски шаховски клубови су у главном на добром путу ла лођу до потребних просторија, Тиме ће се у првом реду растеретити Централни шаховски дом, у коме је досад векључиво био усредоточен шаховски живот нашет главног града, – Поште су све утакмице држане у Дому, па шта више и категорни турнири, те ова установа није могла да послужи сврси којој је намењена. Дом је основан са циљем да се ту окупљају најистакнутији играчи и таховски радници, да се држе курсеви нв пре. давања, а евентуално само најважније утакмице. У самој ствари Дом је требало ла буде нека врста шаховске школе, Међутим, силом прилика, јер других просторија за шах у Бео. . граду није било, у Дому су држане утакмице које треба да преузму на себе клубови. Пошто је просторија Дома постала сабирно место свих бе. оградских шахиста и стално била препуна, то се ни плански рад на узлнзању квалитета шаха није могао ла одвија. Уместо мајстора, мајсторских кандидата, првокатегорника и других одличних шахиста, који би се ту о. купљали н вежбали, у Дом је лола.зила маса шахиста која нема ни категорију. Тек сада, упућивањем највећег броја играча у клубове, управа Дома биће у стању ла остварује свој програм на унапређењу шаха.

МАПАД НА РОКАДНИ ПОЛОЖАЈ

орба у шаховској партији

ретко кад да се заврши већ

у отварању, а поготово не на данашњим утакмицама, јер су и најшири слојеви шахиста упознати са шаховском теоријом. Остаје, према томе, да одлука падне у средишњици или у завршници. Обично су најлешше партије сне, у којима је победа извојевана у средишњици. Побеђени оду= стаје од даље борбе било зато што је много изгубио у материјалу, било што не може да брани матни напад.

Нормално је у партији да се изврши рокада, јер је краљ у утлу сразмерно у већој безбедности него у центру, и то због тога што руб табле ограничава дејство противничким фигурама. Значи да би се морао спровести рокадни напад, ако се жели у средишњици завршити партију са · матом. Међутим разбити утврђени противнички рокадни положај није проста ствар, већ је за то потребна нека комбинација, најчешће везана са, жртвом једне или више фигура. %

зни-

Ме

У следећој позицији из турнирске праксе црни је потиснут у одбрану, али се засад чини да му не прети никаква опасност. Али то је само привидно! Бели ће изненађујућом жртвом брзо решити игру у своју корист.

Бели на потезу добија.

1. рАаћт 4! | кевтт 2. ТеБ—ћ5 ПАРА Ке '3 Беб- р5'

То је поснта комбинације! Црни 'не може да носи коња јер је пешак #1 везан ловцем са Њз. пе што не може да брани мат на ће, црни је предао партију.

Ћћа Наро дног. фронта Србије

_(еннвање