20. oktobar
БРОЈ 203 ГОД. У
_рганизација Народног фрон та Београда, од ослобођења наовамо, водила је успешно низ крупних акција и стекла богато и-
Ове године, друге године Петогодишњег плана, Народни фронт Београда, у оквиру такми-
МИР ПАЗИ
- : и И у | : ми ј и ЕЈЛЕЈБНИ ЛИСТ НАРОПМНОГ сео
рано је да на рад гадиста. Нико се је сетио да о томе обавести секцију за агитацију | штампу или актив агитатора, и на радилиште, је уместо 80 изишло само 18 људи. У-
наравно да нису могли правилно. да руководе бригадама. Али, било је н у самим штабовима
БЕОГРАД, 15 ОКТОБАР 1948
зиђе 80 бри4 у
младине. Датд је. у оквиру рејона 360.084 радна часа. Вредност тих радова; излоси 4.111.076 динара, ол тога 3,396.103 динара долази на Фронт, а 714,973 "на омлатину,
луке Фронта Београда протекло више ол три још ни један рејон није послао Гралљском
недеље,
Више организованости
у добровољним радним акцијама
фронта Београда што пре и што
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
Да би. се обавеза Народног успешније испушила, да би Београд у међуградском такмичењу заузео достојно место, потребно
је што хитније уклонити све не-
пију, проналазећи све нове форме у томе. Једило тако, ако се сви лосалањи недостаци уклоне,
скуство у организовању добро- _ опште, секције за агитацију и Да би се добровољни рад по- достатке који су Кочили рад.
вољних радова. Чланови Народ- штампу које.би требало да оди- буле анални ма Штадови чета и бригада, а. та_ ног фронта стекли су кроз те грају велику улогу у агитацији о Ј Јар 7 фрот МЕ) кође и рејолски Уштабови, мора у добровољне радове драгоцена и- за добровољне радове, нису мио- да донсо је одлуку да сваки реж ју се што хитанје организацио- | Ћи _ скуства и залажући се у раду Го допринеле, често захваљујући _ јон на свом терену одреди пен- но учврстити. Извршни одбори“ · показали своју непоколебиву при томе што нису обавештаване, а тралио ралилиште, које би било основних срганизација морају У врженост Народном фронту и често што се и чланови тих сек- мобилизатор за даље акције. На најзад да схвате да је дооро- „да спремност да приме на себе из- сија нису довољно интересовали. аб (Р а 4 вољни рад и њихова ствар и да ја вршење великих и тешких зада- Неки штабови бригада, пргпуште 70М радилишту треба монтирати | се заложе у његовом организо- 8 така, како би што брже допри- НИ сами себи, без икакве помоћи _ микрофон, напртати графиконе и вању. Секције за агнтацију и 3
нели уређењу и 4 сво“ пије Баке Пе олбора и сек истицати најбоље чланове бри- штампу, како рејонске, тако и 0-
та града. · агитаци;гу и штампу, недо пала и а о – – сновних , организација, морају вољно организационо учвршћени, Ла Јун иако ОД ТЕЛРД свом снагом распламсати агита- 2
' чења. главних градова наших на- грубих грешака. Дешавало се, одбору никакав предлог за пен- главни град наше. домовине поих ублика, преузео је на „на пример, да се поједини шта- | А стаће, захваљујући делу руку 4 родних репуо; » преу. бови скоро никад не састају, или трално радилиште, Оваква цен- = хиљада чланова Фропта, лепши 3 себе велике и сложене задатке, | састају врло ретко и готово ви- _ тралпа ралилишта одиграла. би и уређенији, Народни фронт Бе- У саши АБИ а Ми 5 ју врло р р Ур р 4 · обавезујући се да да 4,417.000 кад не одржавају бригадне коп- | Велику улогу у даљим актијама. ограда испуниће часно своју 05 НА РАДИЛИШТУ | НОВОГ БЕОГРАДА ПОДИЖЕ СЕ. И из ДАНА _ У 4 радних часова. Да би се сви ра- ференције за претресање обаве- Због тога је потребно да сви · бавезу и. заузети достојно место, ДАН СВЕ ВИШЕ РАСТЕ ВЕЛИЧАНСТВЕНА ЗГРАДА ПРЕТСЕДНИШТВА | . је ре 5 сјони што хитпиј пступе њи- гахмичен лавлих градовл ВЛАДЕ АМА ХЕ РОЈСКЕ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ. е | слови што успешније извршавали, за, које су преко потребне. регоц: Пао Ена е присту БИ ут ин еЊу глав радова | ТАДЕ, ГРАЂЕНА РУК 1 Д формирано 'је 409 радних брига- Један од великих и озбиљних Е | да са 37.148 чланова Народног недостатака који се видно изра- . , % фронта а 40.000 чланова Народне зио у до сада постигнутим ре- п | 5 : зултатима јесте и тај, што су = 2 8 Е 4 _ омладине. Оволики број члано- | ђ У +. многи члано ; | · 1 ва бригада у почетку доказивао — 0 50. 190 ови Фронта уписали · 2 т: ча~ 1 је да се приликом уписивања Низ сова најдијвишећран а | ва, а нису ни ИП пл у ге а | је ишло довољно у ширвлу. Да- на рад Тако Кеа Је аиесте П И И З о | И М О О И М а | нас већ, тај број је знатно већи. Рр да Једанаесте ј"ђ у : би з основне организације Трећег ре- . ЊЕ ло ; · | па Ре пен. била. Јова "„Партизан“ има 70 'алано- рађа воде твима рећонских натодних од искорешћани или нераџионал ообтола је опасност да се о _ грешака, што је, наравно, ; о | авети – грађана ода штвима рећонских народни у скоришћани или тера а: 4 тасност да се о| последица недовољне организа- 5 Ноја ошквра Ра ЊЕ своје потекло из На- боћа, н чито ссвети = Со но искоришпени статови да НИ забораве да су само са= | један радни час. а штаб бригаде — И цијално стадање за би се сместили опи који — СУ ветодавви и помоћни органи а ! зе гај ... Улноостобо ла чтог – пи Е. а Пн ционе чврстине штабова бригада вије се о томе ништа побринуо, о у — 5: и Бо тоЊ ево баевање, за сљанове. филан _ без станова. Савестинци су ј- У одбора, и да почну тога се и догодило а а 5 аза рата, када су срноду до | ада “ одгаињма има ствар с ; вије "а да т Беосрава кубе олорр робове, орган пао. није био развуен управи на = а ка пева а а: панна У а пати као Бави лао И 5: а је ародни. Н ка џ нити: со 5 Ниса 13: па ме ИО Ме ма у ки ; ргр ласти, За- · иу од почетка рада до "јуна месеца. УН уеакође; 5, храиа. за 7 апарат роди тен а | родне власти били су углавном _ магали да бе објасни грађани _ иста, нису били ретки случа- 8 бо псптунио обаве“ агитацију “ "штампу. која је мо- — непосредна пио зареди 5 свршавање техничких послова _ ма од колике је важпости бла _ јеви да су поједини саветници, 5 ове године. слабо испу рала такве примере истаћи на одборима У ПН које им је поварила. народна _ говремена исплата дужних по ујимсли на себе улогу орта- ~, зу. Кастије се стање у брига | видном месту. Уопште, по пита- АЕ ер Де + о. власт, а мање саветодавни, реза. када је дожави за обно _ на власти и тако иступали пре з Т 3 | ТО | - : У -- Дин . . % лама нешто поцравилрни ики, њу личних обавеза није се скоро стана ки Па пе нек рани у Непосредно иза ослобођења - ВУ разрушене привреде био, п0' ма грађанима, тврдећи ла су ценат извршења _ плана обавезе ништа предузимало. Нико није вене аје одтих маса У дру“ Београда и формирања народ · Тре бан сваки динар, Пе 57 Не нит Пе Та- Л 5 ар однио» у др 5 5 Есе Пе – со исто било је међу њима и до месеца септембра никако није | Критиковао такве чланове који _ Штвеној управи могли – извр- них „одбора у једном полура јаветници су помагали бор- саквих који Ме тен 4 ; . ита зр'у Раш 7 оиоду К Е | Е пију И аквиЈ су улазили у са- | задовољавајући, с обзиром да за обавев у е. Шшавати погтевљене задатке. зрушеном граду, у периоду Ка бу _ народних власти Против _ Бете грађана само да би од Б 1. су узели везу, а нису ни ) Са развојем народто-ослобо- · да се народно-ослободилачки · штекуланата и привредне са- ађана само да «с ; | |_рад остаје још нешто више Ол данпут изишли на рад, нико пи- пат нна борбе развијала се на с Пат приводио крају, и после ботаже нарочито у другој по- 1 извукли неку корист, а # : |. 5 ~ А мо ј случајева Дд с |: лане. је с њима разговарао, позивао их _ родна власт, учвршћивалти су завршетка рата пред народне · ловини 1945 и почетком 1946 нето а ел и а ти ли Нако. ба | ЛО У | џ 7 5 5 : 3 з- | ијатељи увлечиг ак: Џ | Глави разлог овако слабог на акције. Требало је на бригад- се народни олбори, а самим _ одборе Беотрала _ поставило године када Фу народне вла- | саботирали рад народних вла | Ма 5 ; ал ети се пуно крупних задатака ме- 6 спречиле шпекула- | 3 1 Хи ђ < у у бавезе лежи у томе, су се _ ТИМ развијали су се и савет | Х сти. да би ст 1 КЕ __ испуњења обавез ним конференцијама, које су грађана. Ма да су у току ово ђу колима и збрињавање 60- џију, извршиле _ максимирање : . _ што још увек има доста бри- нажалост третко одржавале, че- | ја раззога савети грађана има , цијалио угрожених липа по- оцена животних намиринца. Ипак правилним објашња[ гада које су организационо сла- – шће претресати · питање ЛИЧНИХ | ли ин свога специфична обележ | моћ жртвама фашистичког те Они су помагали грађевин- раван Зи мила и. зада јака = ; 3 , Е у | ~ .- т: зађана, ка и 'О' авг -“ бе, Место се дешава да у једној обавеза. Свакако да би то кори- ја. ипак је главна њихова ка- рора, организацика снабдева- | ским оргањима да би се спре- а а Е- ен 44 а бригади ради само начелник 8 | стило и да данас у Београду не _ Рактеристика: саветодавних "и _ ња Ррађана животним ·намир- | цило бесправно зидање, наро- мем а Ми оса према | ик и можда још неко : та помоћних органа _ потаретика, випама, наплата и разрез по- чито бесправно зидање разних родном пари, - КЕН ЗАЉНЕМ · његов заменик Р би било. ниједног члана, Фро: оетала непосмењена, То значи _ реза итл. Савети грсђеса били | барака и барачица по тијацама и оби нису Ано по лице и, наравно, они нису у ст који није овунио ни "један. сат _ да они својим саветима, струч су ти који су по улицама ПрИ- џи другим јавним, местима, ко- Фе о помЕ и ке 04 __њу да правилно руководе радом — обавезе. (ним способностима и своћим и- купљаљи податке о социјалнс | јих је у оно. доба, било доста. 23 Ен на Ја - ЈбМ И иу · 3 буду по- „угроженим лицима и жртвама | - У и | У ' јав' г читаве бригаде. Чете су офор паднста- _ СКуствОМ треба да : м ; о ж две а пити Виа ОВ полетку, зли су · Насупрот таквим „бригадист! моћ повереницима побелиних- _ фаштистичког терора и давати Укратко азети пр Виа би: _ уклоњене. мљене још У У ма; у' Београду има чланова Фрон на ложавне | упђаве;, тј по- _ предлоге народним 'олборима . ли“ су стварни помовни тех- Данас скоро при свим повеј оста- праИојЕ ј а у 1 | пите га родним --олоо- 1 оне у доста случајева та који су дали по 300, '500 па | моћ извошним ошборима у о- коме тоеба дати социјалну по- _ НИЧКИ органи народним оло Е реништвима (отсецима) _рејон5 ј 3) Ми РОС, овераши! гУГе пету ет = + ои де чете само на папиру. А А више часова, и они ће. ових да- _ стваривању њихових _ задата- моћ; колику и камву“ Они су _ РИМА одпосно. поверсници. ·ских народних. одбора постоје > | е- : ти | 4 давали преллоге чијој деци _ Потелиних. грана државне '. У- „савети Фрађана,. Њихов бројпрактично, веома се ретко д ва по својим основним организа- КА р' а | С Ија ; А чета самостално 'из- У Београду су савети гра- треба долелити помоћ у нату- _ ПРеве. | ; је различит: негде број савет шавало да 4 и | цијама, у знак прРОНЕН-А за рад, Бана формирани непобредно __ри или какву другу помоћ, ко Међутим, постојала је опа- _ ника одговара броју изборних дази на рад. Откако је ИЗВршни _ побити значке. - - иза фоомтрања народних од- _ ме треба доделити текстил, о- _ сност да се савети грађана _ јединица на рејону, а. негде је
одбор Народног фронта Београ-
И евиденција је, без које је
бора, при вани им поверени“
бућу, огрев, где се налазе не
претаоне Ур И ра власти, ТЈ.
===
„овај број мањи. Саветници су делепирани 'од основних фром
да донео одлуку да се недељом
а" товоктх .0 гатти за ија, односно не ради, требало је да чете бу-. оких (Ор џија, одн
немогућ плански рад,. "распоред | ЊИХОВ их а врп. ДНИХ одбор: а“
радне снаге, развијање такмиче-
ЧЕТВРТИМ НОНГРЕС СНОМ а
ду те које ће самостално у току
_и не може да се прилагођава мо-
гућностима појединаца, док чета као мање и лако покретно тело може да излази ва рад према могућностима · по јединаца/ Рецимо, известан број чланова једне бригаде може да ради поледелљником и чета тада закаже рад у понедељак. Међутим, ако би такав начин рада био једна од од личних форми, он није увек свуда примењиван.
| РшниХх а нов-
Има извршних одбођа Па о" у раду бригада. него је и при- рани ено народних | Них дрганизација ЧрЈа с Ру ЛИКОМ организовања велик) ма- ! „одбора. КИ ва За 5
; РЈ какву помоћ шта“ ; 8 4 ђе њу жали скоро никакву совних акција по рејонима шле Прво, сам „састав савета тра-
бовима бригада. Није ни чудо онда, што се дешавало да на не-
изиђе. лалеко | Мо ку радну акцију ЈАВА вна пе вољна агитација. Од свих. рејона јесења а иверје лаве иоле Ши | У Ур | пђи па МУН при | до сада ла јелаби је је! ул а ца;' саветници ее. често мења 2 | ) показао. Четврти рејон. ју; слабо долазе на' састанке Сем тога, секције за агитаци- ; савета, а "заведена је
ју нв штампу врло, често нису знале за неку акцију која прет
"стоји; и зато много пута пред велике радне акције није било никакве агитације,, Тако се дого-
јона одржан састанак на коме се
' лане о акцији и плави-
ња, Истицање најбољих, још у-
се не назначава тачан број часова, него се пише: дато је око толико и толико часова. У Другој основној организацији Првог рејона слаба евиденција је наро"чито дошла до изражаја. Оли чак. немају ни тачан увид о бри“ гадистима који треба ла: добију значку, то јест о члансвима Фрол та који су до сада дали 50. 100. 900 м више часова;
, Но, пропуста није било сам
(било пропуста. За те слабости "крива је великим делом. а не
ЈУ последње "време. да би се што већи број бритадиста анга
ги да 6" жовао у извршењу планаи д рекат рада био већи и с обзи. "ром да до краја године остајс „мало времена, организоване су
АНА "чланова. А о-
ћ
14 ових дана. одржава. се у Љ: ограду. егауки конгрес. с еза помуа „ Љзије, коме присуствују | делегати из „читаве наше земље, који претстављају 370. 000
Маке | омладине.
дило да је за акци претпро- у шлу Мин У ки првој о- Масовне радне акције. то чланова пир |
_ сновној 0! анизацији Првог ре“ ку месеца септембра на раду је || на овом | иоторником конгресу. извршиће се уједињење ској- га и Нар дне омладине, на основи е Бове ју
: јр Е Па -45:393 члана Фрон- ||“ ; - Ре
5 “ - | Зи
| | (" | '
Тако та пример. у Трећем ре- |
· џедеље излазити према ме век срилично слаба. Извештаји уратском Барошиноој одбору ова Ман : тоск. им заојро 1 ва!
ма на рад. Бригада је а на. УУ често непотпуни. На пример. ал ; с иИЋЕ 10 Ноа | тично непокре ! д елн
као таква прили Р у неким извештајима још увек заветина. и Пепоме 5 рејони
број саветника се. креће од 20
— 22, док.у савету грађана при , прађевинарском , отсеку у Зе"муну . има, овега..шест грађана. Савети се састају једном или „два пута, у, месецу, накофима за једно са повереником претресају питања на, овога сектора,
'Анализирајући рад. савета грађана - при појединим. отсеци ма рејонских народних одбора може 'се; констатовати. да они још увек вису у потпуности нашли свој прави садржај ра-
МеХ 4 7
дљ да би стварко постали са
Ђана је у већини случајева |
слаб, у саветима има мали број |
"радтика, нвамештеника и етруч.
"пракса да саветник на саста-
пак савета трађана шаље „сво
заменика, тф, на састанее чело
сто долази. нешто. више“ истод _ (Наставак на другој страни) |