20. oktobar

треће вас кн реса Е | екутнитине поново у оштрије". во досад,

до изражаја две, сна ет _ су предлози нереални, Е го тенденције У међународним — . тов колега „социјалисте Спак. Ми.

Као последица тих су-

сви тенденција распламсала _ предлоге и уништимо атомску бом-.

борба између полити"међународне сарадње,

штеријалистичке политике ра· свих основа за нормалне родне односе и отвореног а човечанства у мове ратове; коју ишспиришу м рредводе ене Америчке Државе.

лењинско стаљинским ма о могућностима са-“ > мзмеђу капитаљлистичког и јалистичког система, Совјет"Савез је и на овом заседању алне скутиштине дао јошз јенов допринос делу мира и меушародне сарадње. Шеф совјет"делегације А. Вишински У Совјетске владе поднео је

а; 2) о смањењу наоружања

ж великих сила (САД, СССЕ, Британије, срранцуми Кине) '.а једну треу току године дана и 0 стварању органа за међунаконтролу извршења ових едлота прм Савету безбедности. овјетски предлози полазе од едедећих реалних претпоставки; мањење наоружања пет великих треба да буде први и најва-

тј корак у обезбеђењу мира у ету и безбедности народа; у ру-

а тих пет великих сила нала-

се главнина војске и оружја

, и њихово свођење а једну тре' ћину несумњиво ће онемогућити _ свако проиправање мира.

“_ Мако је заседање Генералне | скупштине зашло већ у четврту " недељу, њиме још увек. домини| рају ти совјетски предлози, које

| су ватреџо подржале делегације земаља народне демократије и чијер" | таво мирољуриво човечанство,

| су они прави израз тежњи свих обичних људи у свету. "и предлози су плод доследне

| мирољубиве и конструктивне по-

|| литике, коју на међународном по-

љу = спроводи СССР и земље | народне демократије, а про~ изулили су не само из жеља и. потреба народа Совјет" еког Савеза и земаља народне де[ У мократије, који су обузети грозј ничавим рг м на изградњи ма"етеријалних услова за своју срећ| нију будућност, — већ и из срца сетих обичних људи у свету. Ти људи знају цену живота у миру;

знају да сав материјални | терет припрема за нови рат пада сна њихова плећа; да су њихове реалне наднице све бедније — зато што се војни буџети њихових држава повећавају; да је њихова

ти људи

беда сва већа — зато што расту | профити империјалистичких краНи. љева барута. Зато су они свим | срцем на страни совјетских пред| дога. На њиховој страни не мо| ту да не буду сви нормални људи у свету — уколико нису произвођачи оружја и најамници 'монополиста — јер они неће понављање ратних страхота, које изинове _ роким масама носе смрт и _шатње, а монополистима профите, __ Но, у свету живе и други људи. "Живе и 'империјалистич и краљеви барута, гтомски гантстери им њикови најамници. Њима није у · интересу да се предлози совјетске делегације усвоје. Зато су је њихови поклисари у Паризу то| зли у поход против тих предло| та. На челу похода против совјетских предлога стали си прет· ставници САД, Велике Британи· је и Француске, а за њима — тап"кају, трче, скакућу; доларске крви најмљени синови... Њихови на- роди послали су их на заседа“ ње Генсралне скупштине Да браве мир и принципе међународне сарадње. А они, верно служећи Е својим доларским господарима, ру= | ше принципе међународне сарадње, бране интересе атомских ганг"стера и империјалистичких краа барута — гурајући народе у

нови рат. Р То су непријатељи мира. Њих , разумљиво, совјетски предлостраховито разжестили. Они су лепо почели. Звецкају оту-

ично ударити по. Русима“ („Њухералд трибјун“ј, стварају ве , јужне, занадне вој(блокове и савезе за „одбрану ашне пивитизатхије“; граде вој-

ма Полуострву; реновирају бивверманску ковачницу оружја ; спремају оружје за 25 тен-

вет дивизија Бриселскот лакта; помажу убијање народа КиЕ Ре Бурме, "Малаје, Палести: "Грчке; гостују у Ко-

ји: са сво трупама и тако да„Једном речју баш лепо почеодједном Совјетског

не може то тако, вели госпо-

Бевин — доследни • м пунокрван Англо-волстри“

де демократске земље | са Совјетским Савезом, _ цу мира, она чини то на тако а-

2222

товац. Са арени банане не __може да се сарађује, јер је тамо

– | у т РЈ пад ла ~

и ЛОТА

ТУ тажвим. земљама! утицајни | Рави савез. ствара | баве на тукругови "оштро се противе свим ђим територијама "Зар Совјетски

| комунистичка "идеологија. Ваши |

каже њеве можемо да прихватимо ваше

бу, вели Макнил, јер се сви 6ојимо вас. „Када совјетска деле"тација пружа маслинову , гранчи-

отресиван начин, — вели господин Шеокрос, — као да рачуна на то

да други неће бити склони да је |

приме“, „Како можемо ми да прихватимо нереалан предлог за разоружање, — каже плачним гласом делегат Чан Кај Шекове Кине, — када је нама за борбу про-

тив комуниста, који страховито

надиру, потребно и: више војника и оружја“.

Као што се види, разлози англоамеричке већине у Генералној скупштини су сасвим „оправда-

ни“ и „јасни“, док је Совјетски Савез поднео „немогуће“, „нереалне“, „бесмислене" предлоге.

Међутим, као, што је рекао Вимшкински, не ради се овде о отпору према предлогу зато што је он нејасан или нереалан, већ зато што совјетски предлози ремете планове милитариста и потпаљивача рата. „У земљама где се врши бесомучно наоружавање, где се троше огромна средства за израду разних нових типова усавршееног оружја, где се чине огромни трошкови за разна војна испитивања и експерименте, што капиталистичким монополима даје

предлозима управљеним против рата и ратних мера... Природно "је да се не могу очекивати симпатије према совјетским предлозима од кругова који ратне профите, као и рат, сматрају Врли ном“ (Вишипски). |

"Ту лежи пета Али, тешке је (пред својим народима признати мстину и рећи праве узроке збот којих се господа Бесмислени, Нереални м Неразумљиви боре про-

тив потпуно јасних, конкретних,

· мирољубивих предлога Совјетског

Савеза, предлога који 'треба да обезбеде човечанству мир. Призмати то отворено значи створити могућност да их њихови народи осуде као непријатеље мира, као потпаљиваче рата. Отуда прибегавање разноразним фразерским хокус-покусима,. који су најзад, кроз бунило ратне грознице, до-

вели ту господу на пут клевета

против Совјетског Савеза и земаља народне демократије. Иза тих клевета, иза распојасаних и жучних напада, треба они да сакрију свој лидемерни лик непријатеља мира и да скрену пажњу људи с мирољубивих предлога СССР,

Зато су та господа и побегла са принципијелне дискусије по совјетским предлозима и прешла на бесомучне нападе против Совјетског Савеза, који, тобож, подрива поверење према народима и који, тобож, заједно са земљама народне демократије прети „за„Зар Сов-

· Савез опкољава Сједињене Аме_ричке државе и Велику Британи-

МУ или било коју. друту | земљу.

лепезастом мрежом својих ваздухопловних и поморских база као што то чини америчка влада према Совјетском Савезу Или је можда узнемиреност проузрокована околношћу што совјетских трупа нема ни У једном делу света осим у његовој сопственој земљи и тамо где се оне налазе на Госнову међународног споразума: Или можда поверење у Совјетски Савез подривају такви његови спољнополитички акти као што је одлука да повуче своје трупе из

"Кореје, док у Јужној Кореји и

| даље остају америчке трупет То

су чињенице. Оне говоре саме за себе“. (Вишински).

' Зато распојасана клеветала, ма колико то желела, неће моћи да сакрију истину од својих народа. Клевете ће се разбити о вољу свих народа, који искрено желе живот и миру. До њих, ма колико и ма ма који начин то њижови властодршци спутавали, допиру снажни гласови поборника мира, одјекују смеле речи претставника демократских народа У

"налати Шајо. По тим речима о-) бични људи целог света још јед-

ном јасно виде ко ради на плодотворној међународној сарадњи, а ко разара основе за ту сарадњу.

"Ко стоји на стражи мира, а ко

прети човечанству вовим _крвопролићима. Атум

приходе од више милиона долара,

РА

А,

РО ПР Ра

падндј цивилизацији“.

„Рационално“

коришћење

просторија угоститељских објеката

касимо тако сијалицу и заспимо, Ако се усред

ноћи пробудимо, притиснемо само на дугме,

сијалица сија. То нес је пробудила мала

кћи која плаче. Ставили смо термометар испод ми~

шке: температура је висока. Окренули смо бројча~

ник свота телефона и звали ноћну службу за хитну

помоћ. Телефон ради. Аутомобил долази. Ту је м

лекар. То су они Београђани који не спавају ни онда када је ноћ.

Штампарија

Ујутру када полазммо на посао, већ по трафикама, на угловима улица код продавана добијамо јутарње лисове. Још миризшу на жтампарску боју.

Док слао ми спавали, радила је пттамтарија. Јутарњи листови имају два издања. Прво модање за возове, за пошту, мора да буде закжучено око 10 часова, како би и Нишлије и Новосађани и Запрепчашни београдске листове добили изјутра. Вести које стижу после десет часова убацују се у београдско издање да, када су важне, буду сачуване за сутрашње провинциско, а у то јутарње београдско дају се још огласи и белеише кхдје се тичу само Београда, ваде се белешке м вести које немају значаја за Беопрад нето еамо за унутрашњост м то траје тако до после поноћи. Када се очекују неке необично важне новости, потраје то и до четири часа изјутра и онда се Беотрађани чуде што су новине задоцвиле. за све то време не спавају многи и многи жуди: од уредника до продавца који је дошао им чека да добије новине.

. Вода

на Макипту имамо станицу која ради м дању им ноћу. То је Београдски водовод, У огромне резервоаре натиче вода, стално пумпана, али м стално контротисана. Сипа се хлор, бактериолоптки се зоститује да ли је здрава и дању и ноћу. Зато, захваљујући тим људима који су своју

ти: имаћете воде у ноноћ, баш исто онако као што имате у подне,

Увек је вода прегледана, увек неко над микроскопом лебди и бди над нашим животима и без опасности можемо у свако доба пити некувану водоводну воду због тога што многи нису имали сна, МАКИ сар 6 ву бринули. ДА ЈЕНЕ „ЕД. буде увек здрава. :

А „Железница

Постоји једно време после поноћи и ранога за тра када не полазе и не долазе возови. Али и за та кратка три-четири часа не спава београдска жедезничка станица.

Неки воз има задоцњење. скретничара на духности: да сачекају тај воз. А већ у то време стигле су чистачице да помету, да

5 55 2 || | 55 |

што је била јуче изјутра. АЕ _ Тоша оне мају паучину, прашину бришу, перу

не 4 4

нон претворити у дан, ваша славина неће вас изда-

_њак радника. Крај многих нових београдских згра-

Сви су од шефа до,

ВР ВР ВР У РРЕР

ОНИ НОЈИ РАДЕ НАД МИ СПАВАМО

под, а благајнице стижу у мркли мрак да седну за своје шалтере Севера и Јута. ТИ то је једна кућа која никада не спава.

Медицина

У излозима апотека пише: „Не будите узалуд дежурног апотекара да би био способан м за дњевтв посао“. .

Још имамо мало стручњака у медицини м фармалији # замста је грех ничега ради усред ноћи будити десурнот апотекара, који ће нам веома радо у невољи дати лек. Има, међутим, ми таквих који кеда се враћају е неке седељке, па су мало више пописша, звоне дежурној апотеци м траже соду бикарбокту. Ни лекари не спавају. Ви кад свој. посао свргвите, одложите перо или друти алат, а лекар никад свој алат не сме да напусти. Увек мора да буде

. будањ, увек мора да се пробуди, увек да спасава

здравље и живот, Сваки лекар има ту дужност, а Станица за хитну помоћ шаље лекара као ватротасца, јер је зиста важније утасити болест у човеку и спасти живот нето угасити кућу, па макар то и палата била.

Милиција

Али ватрогасна милиција не спасава само. дрво, опеку м бетон, Ватротасци спасавају и човека. Ови уесто злртвуцу. своје живоле ДА (6м спасли! пуђи зимвот, туђи, зли ипак наш.

Букше ли нешто у вашој кући, био то димњак мили неки случајни пожар у кухињи, довољно је да е првог телефона зовнете број 22-122 ишли 22-121. за пет минута стићи Ње ватрогасци. Они се суљају низа своје штишке са спрата у гаражу м већ су на колума.

Не само ватрогасна милиција нето м слобраћајпи. у добром дељу ноћи на раскрсницама регулишу саобраћа. и када они оду с раскршћа, још бди милиција улицама м због саобраћаја и због обезбеђења реда м ваше имовине. '

У мнотим фабрикама не престаје зивот ни једнота минута. Ту се светлост не гасм, а машине застању само када се чисте м.подмазују. Трм смене по пачисона Утиниле су. зато да од Уадне фабрике буду три. |

и мноте куће које се зидају, од станбених зпрада до фабрика, не напушта ноћу тај вредни кртич-

да, над којима већ лелуја изнад скела зелена грана. која означава да се стигло до крова, блиста ноћу електрика ми као што су многе фабрике утростручене, тако је и на '· радилиштима 'утростручен Радни: дан. |

Ми ћемо спавати тих ноћи, друти ће радити оних ноћи када ми радимо, али као што срце не престаје да куца да би крв крвотоком текла непрекидно,

мерички | | саетанзнониста А постали су у _демохришћанској Италији грађани првог реда, док су милионске масе италијанског народа

· лишене остовних уставних права. Радничкој класи оспорава

__ ше опада.

· додатак Сједињених

се' право _ штрајка, да се бори за повишење животног „стапдар да, који из дана у дан све виДок де Гасперијева влада прихвата диктал америч них мопополиста. претвара Ита лију у аграрни и индустриски

„Америчких Држава, дотле се Шелбина полиција немилосрдно обра-

"чунава са радницима и наме-

штеницима који траже повећање надница, Демонстрације _ у

| провинши и Пистоји, где је по-

У 2 |

, ваљидске привреде,

лиција убила једног а ранила. 6 радника, штрајк 120.000 пољо привредних радника у провинцији Ферари, низ других _ма-. совних акција радничке _ класе широм Италије, демохришћански властодршци настоје ла

ОМ. У мисто време де Гаспери јева влада рехабилитује ратне злочинце и фашистичке генерале. Суђење Грацијавију, главнокомандујућем. фашистичких оружаних снага и Мусолинијевом министру _ војске 1 низу _ друт гих позватих фашистичких Злочинаца не претставља, ништа дру го. него обичну · народију судства. Ослобађање, фашистичких злочинаца није само ствар судова у којима сејош увек на лаве фашисти, Са. највиших места са помпом се одаје признање фашистичким . јединицама које су жариле и палиле у Југославији до септембра 1943 го"дине. _ Демохришћанска _ влада одаје. признање _ онима који су сарађивали са Хитлером, масов но уништавали не само југосло венско становништво него и италијанске демократе. Италијански владајући круго ви прихватили су досад -низ. диктата. са стране америчких и енглеских империјалиста. ЈУ по · следње време они настоје да вежу све отвореније земљу уз америчке авантуристичке полухвате, О томе има много доказа. Један од таквих је „меморандум“ грофа Сфорце упућен Џорџу Маршалу у Париз, Нико други није био посредник из-

и“

Е,

ДА,

ВР Лаа

Бе Е ноћи А 2 АД

“Наставак са треће стране) о % довољној мери — оријенти“

шући се на локалну привреду,

оснивање. привредних преду | зећа у непосредној (близини сировинских „извора, пронала-

жење нових форми даљег организационог · учвршћења инповећање радне дисциплине У инвалидским предузећима, вођење оштре борбе за смањење пуне цене коштања и доследно спровођење штедње, вођење бриге. о „људима = пре 'евега о ударницима, "новаторима | И,

рационализаторима, доследно

„и у појединостима разрађива-

ње појединих планова и изналажење нових и погодних метода рада, увођење — потпуне евиденције (и статистике у свим инвалидским привредним предузећима и ПР нв

- њу војних

"поделу Италије на

-14 ~

АЈА

| (у : 4 |: У. Ма у

Рехабил Е, _ италијанских рат их злочинаца |

ита

"међу. Мартала. и · Офорпе, ве амерички _ амбасадор у Риму Н Дан који је за време априлских избора отворено _ претио итали јанскинм демократским сна (! гама. овога пута Дар. Мар- | шал и Далс су у име не само италијанске реакције него и америчких мопополиста „пмали. 7 ај да пораде на понпштењу вој-

них клаузула уговора о миру са Италијом. Захтев о пониште клаузула не доказује само аспирације |италијанских владајућих кругова који | сањају о реватшу однављању агресивне моћи Италије, не го и то да амерички ексћанзио-_

"писти настоје да ојачају сво ју пешалију — претходницу

на Апенинском Полуострву, Су дећи по доласку Маршала у Рим и другим волстритским ак цијама САД су доделиле де. Гасперијевој Италији улогу тлавног 'мотора у комбиновиљ-

угуше и сломе оружану бој /ном „средоземном блоку“. Не- Ц

ма сумње да италијанска вља-_ да креће тим авантуристички | путем, То, између осталог, потврђују горе иаведене чињени~

це као пи намера де _Гасперија да склопи споразум с грчком монај шистичком _ владов,

са пелатима грчког народа, Ачтидемократска спољна (во. литика _ демохришћанске владе има свој пандана у унутрашњој политици вемље. Прихватаљ ње и спровођење Маршаловог плана поткопаљло је темеље при вредне стабилности и независњо сти Италије, ·Тачније · речено, де Гасперијева влада повела је политику _ „отворених _ врата“ кроз која у последњу годину дана интензивно продире у ита лијанску привреду ерички а енглески капитал, Англоамерич ки мовополи, понаособ вларнини трустова · хемиске и петро. _дејске ивдустрије, "извршили су | иптересне МЕ сфере, Према. овој подели, аме рички експанзионисти су дозволили својим слабијим британ- 4 ским партнерима да инвестирају 'овој капитал само у западној Италији а залржали су за се. бе богатије области — источну Италију и Сицилију, На тај на чин италијанска петролејдска и хемиска индустрија препуштена је на милост и немилост ,аме ричко енглеских _ монополиста. Шта остаје од независно сти италијанске индустријег Ни шта! Акције италијанских: финансиских магната прелазе у ; руке Англоамериканаца, И онако слаба италијанска петролеј. ска индустрија под | притиском америчка - енглеских петролејских компанија у ближој будућ ности ће замрети, Хемиска ин. дустрија такође, Такав је слу чаји с остадм гранама итали. јанске индустрије која се појав љује као конкурент америчких монопола, Последице предаје привреде америчком експанзио- |! нистичком капиталу управо су катастрофалне, Велики број ин дустриских предузећа већ је затворен или је смањио капаци тет производње. Хиљаде и хиљаде радника остали су без по сла. Три милиона незапослених индустриских и пољопривред- : них радника у Италији изложе ни су крајњој беди бачени су на улицу управо због прихватања толико рекламисане | америчке помоћи, | |

| но ~ оперативним руководстви ма, попуњавање и потпуно 0способљавање ~ ревизионог = а- | парата, запошљавање што ве. ћег броја инвалида у инвалидским привредним предузећима и вођење потребне брите о снабдевању и решењу станбеног питања за раднике и намештенике Инвалидске организације, р у Спровођење у живот и извршење задатака које је пред Инвалидску организацију поставио њен други конгрес значи извршавање задатака, на сектору Инвалидске организације, које је поставио У _кон- | Е грес Комунистичке партије Ју а гославије и наш Петогодишњи | у план, значи све веће и потпуније укључење ратних вој- _ њих инвалида У изградњу Ки пијанац 2 увек тапо равни МУ

«5 1

и МУ У