20. oktobar

2 | = СТРАНА. 2 х |

А ве до 1947 године рад Р. организација _ Фронта у Београду текао је без јасно одређеног и . предвиђеног плана ра„да. Не може се рећи да се рад у Фронту одвијао без икаквог плана ш система Било је чак по _ кушаја стварања мањих плановиђених за краћа раздовремена али ипак, ако ствар ледамо у целини, може се ре__ћи да је тада у раду Фронта пре __овлађивао кампањски „начин и _ извесна стихијност у раду. Тек __уУу другој половини 1947 године “све организације Фронта ствара| ЈУ полугодишње планове, ГлавН ал стека, а истовреме____но и слабост тог првог фронтов| ског плана, била је та што је стваран одозго (зато јер га је • требало што пре израдити). “ Године 1948 створен је годишњи план рада Народног фронта Београда. За разлику од оно_га из 1947 године, овај план је · стваран одоздо из основних фрон _товоких организација са обавеза_ ма појединаца, па су тек на крају "створени рејонски и градски го__дишњи планови рада. Тако је " 1948 тодина стварно већ друга година планскога рада у Фрон_-ту, и то баш она година када је читав наш народ морао да преузме знатно веће обавезе, да уложи много веће напоре, на о · стварењу првог Петогодишњег плана. Зато су у овој години и "задаци организације Фронта у Београду били много тежи и о"бимнији, Они су се поред свег осталог односили углавном _ на изградњу и улешцавање _ Бео-

би.»

~ О разлици између – резултата планског м непланског рада у Фронту сувишно је говорити. Већ у 1947 години ти резултати су се знатно повећали на свим секторима фронтовског рада. Али зато што је планирање у · Народном фронту ипак једна новена, што се активисти и остали чланови Фронта тек привикавају на такав начин рада, могло би се проговорити о неким слабостима у стварању. плана и његовом остварењу. и; Наш план за 1948 годину почели смо остваривати тек од 1 ; _ марта 1948 године (тј. са зака"лшњењем од два месеца). “За идућу годину потребно је “већ крајем децембра имати из-

да се његовом остварењу – приступи одмах већ почетком месе____ца јануара 1949 године, Као и прошле године треба га ствара| "ти одоздо из основних органи___зација — али у сагласности са · инвестиционим плановима рејона града Београда. Ове године 61, пре стварања плана, требало дати свима који ће план израђивати извеона упутства о начину, а донекле и о садржини плана. ·Прошле године су неке организације прецениле своје сопствене снаге и узеле превелике обавезе (на пример Шести рејон), и вероватно је да план добровољног рада неће моћи – испу- нити, к. _ Прве рејон и Земун су опет ____ потценили своје анаге и узели _ мале обавезе, тако да се ове "могу лако пребацити и, када се ствар не би гледала у односу. изгледало би да су Први рејон и Земун постигли досад најбоље резултате. Први рејон је у

+ добровољном раду остварио до и" октобра 73 од сто, а Земун је | у добровољном раду остварио до

октобра око 96 од сто од годије шњег плана,

[ Има неких основних организа _ција које су већ испуниле своје годишње обавезе, али је неправилно то што се код неких

__ показује тенденција да више у-

_опште ове године не излазе на рад зато јер су испуниле свој

уалан рада.

__ Код добровољног рада се ни-

_је. реално, већ скоро напамет, планирало, са часовима и радном снагом за поједине објекте.

„ Редак је случај да је неки

| рејон у план ставио обавезу да

___ ће. у овој планској година за-

_ вршити одреззни објекат, на што

– у плану идућа године треба нарочито бацити тежиште при пла нирању добровољног рада. Да би се ово могло спровести, потребан је најужи контакт – Народног фронта 4 народних од"Ове године Градски одбор На

____родног фронта није добио при___ медбе на свој годишњи план ра__да. Тако исто и он није утицао

на исправљање неких _ општих - „слабости у плановима рејонских ___одбора Фронта, што, у идућој години не би смело никако изо_. стати, због саме реалности плана и могућности његовог испуњења. Идуће године би сви пла | нови морали бити још конкрет| __вији у обавезама и роковима исдуњења. : Ради лакшег рада по плану __· треба га разбити на месечне 0перативне планове. Основне ор-

| гачизације Фронта би имале у-

будуће свакога месеца претре-

рађен годишњи план рада, тако"

_ План рада у

' одељења. Код осталих повере-'

сати месечно | испуњење _ свога плана, јрејонски одбори двомесечно, а Градски одбор тромесечно, што је ове године изостало, или је повремено, а не стално рађено. .

Значи, испуњење плава треба стално и систематски пратити. Ми смо се тек пред крај ове планске године сви тргли.и завирили озбиљно у своје планове, претресли им направили неке мање исправке и 4 томе _ смо много закаснили. Четврти рејон није чак ништа учинио, јер стоји на становишту, да у планове не треба завиривати ш поправљати их већ радити све по предвиђеном па макар то било и не-

| изводљиво. То је уствари шаблоч у планском раду.

Године 1949 сваки активиста, сваки члан Фронта треба да зна месечну, па и недељну обавезу своје организације, а и своју обавезу. Тако исто он мора знати обавезу (и остварење плана) организације о којом се такмичи његова организација. Уско у вези с овим је и питање евиденције и статистике у организацијама Фронта, без чега нема такмичења, без чега нема "планског рада. Без избора и оспособљавања кадра добрих статистичара, без коришћења тих полатака, фронтовских организација а појединаца у свестраној усменој ми писменој, 'очигледној | агитацији за остварење задатака Фронта, преовлађиваће опет | стихијност у планском раду Фронта.

При остварењу задатака плана у 1948 години осећала · се прилично та стихијност, линија мањег отпора, рад на лакше изводљивим задацима Фронта, Тежиште читавога рада Фронта у 1948 години пребачено је на доб ни рад и тиме се углавном мерила фронтовска активџост, док се политички и културно - просветни рад развијао без нарочитог система њ упорности. Сав остали рад.у Фронту се и слабо евидентирао, а незва-= нично важио као мање признат рад, што је нашло свог одјека у слабијој активности људи на тим задацима, но неправилном коришћењу људи у раду Фронта. Све наше секције | почевши од оних при основним организацијама Фронта, па рејонске и градске, треба такође да савесно приступе, изради својих годишњих планова рада — који морају Сити у складу са годи-

· ђ ~

% организацијама _ Народног фронта Београда

шњим плановима њихових одговарајућих одбора Фронта. А годишњи планови секција при оснавним организацијама _ морату бити у складу са плановима ре-

тонских или градских секција. А

секције свака по свом сектору треба у току године, у предвиђеним роковима, такође да прате остварење и испуњење свога плана,

Треба нарочито истаћи неплан "ски рад код финансија Фрочта, баш зато што је ту било доста услова за планирање. Наше организације Фронта не анају ко5 лики су им приходи — и, ако то знају, не 'теже редовно и да их остварују. — А код расхода је било врло мало штедње, а много више расипности, непланског трошења новна. Врло мало се учинило на стварању _— ванредних _ фондова _ организације Фронта _ (стварању _ прелузећа итд.)., Као год што је било шаблона у остварењу лана, с јед-

РА = Ру

пута

о ! ~.

“ А

кад више радило на остварењу | задатака које план није предвидео, и притом су се понегде (на-, рочито у основним _ организацијама) план и задаци плана сасвим занемарили, | ·"Ванпланских задатака биће и „ убудуће и њих такође – треба остваривати, али тежиште мора стајати _ ла _ главним задацима _ лана. Наше секције за план и евиденцију у овој години нису

у потпуности извршиле. свој за~

датак, 3 При пзради плана „за 1949 годину оне морају указата свим организацијама Фронта свестрану помоћ на терену и помоћи им у избору, организовању и оспособљавању кадра људи који ће моћи добро евидентирати и редовно пратити остварење задатака плана, ! „Резултати испуњења плана по добровољном раду, закључно с месецом септембром у 1948 години, по рејонима изгледају о-

не стране, с друге не се кат вако: з = а 8 5 8 8 3 ; 5 о с а 9 5 ЕУ = х = 8 5 о ја 5 Бе > 5855! 5 8. 459: 5 = = 52 5 Еј“ 5 Е ош бе г д [72] ја ~ 3 Први 50.509 28.313 350.000 254.601 72,74 3,006.555 Други 48.736 26.267 595.000 265.008 44,64 4,114.474 Трећи # 61.588 29.189 760.000 616.485 81,1 7,555.650 Четврти 60.699 | 33.505. 507.600 | 214.936 42,34 3,108.086 Пети 53.363 30.738 845.000 433.697 51,08 7,098,585 Шести 39,162 21.365 572.000 286.488 42, 4,251.407. Седми 33.278 16.500 308.350 182.235 59,10 2,209.502 Осми 39.759 17.886 333.200 319.670 95,93 4,464.430 Радови ван рејона 425.314 8,882.006 Укупно 387.126 203.863 4,4,417.000 – 2,998.434 67,88 44,690.695 Београд

У 1947 години за 8 месеци на добровољном __раду _ дато је 1,435.985 _ добровољних часова у вредности од 14,359.850 динара.

У 1948 години је за свега 7 месеци дато на добровољним фи зичким радовима 2,998.434 радна радна часа у вредности од 44,690.965 динара.

Бројке из 1948 године јасно говора о пренмућствима _ планскога рада у Фронту, јер је тада дато и више радних часова (значи обухваћено и више људи на раду), а и вредност изве-

· деног рада је знатно порасла у 1948 години. Али ако гледамо постотке ис-

радних ,

пуњења годишњег ·плана узев-

Ма =

ши чак у обзкр и нереалност обавеза (превелике обавезе — код мањег броја рејона), ми не можемо у потпуности бити задовољни резултатима испуњења овогодишњег плана добровољног. рада у нашим организацијама Фронта. Рејони који су у 380статку треба да у такмичењу за Други конгрес КП Србије уложе доста напора за испуњење плана, а они рејони чије су обавезе у овој години биле недовољне треба да их у част Дру тог конгреса КП Србије у' знат: ној мери пребаце, : | ЈП.

(ма

у а ДР] а У 7 „а 1 у .

/ # (1

честитке.

Историјски дан,

блика, јан

стане символ ст

ГРАДСКОМ ОДБОРУ НАРОДНОГ ФРОНТА

Драги другови,

Поводом четворогодишњице

ђ њ ПА а Па Ра Ма арка ИЕ књ то 4“ пр

Г—- ТЕЛЕГРАМИ ГРАДСКОМ ОДБОРУ __ФРОНТА БЕОГРАДА

поводом Дона 20 онтобри

Градски одбор Освободилне фронте Љубљане, четворогодишњице ослобођења, шаље вам У им свега становништва нашега града братске поздраве и игкрене

када су борци и синови двеју братских народних армада заједно ослободили нашу престоницу, није постао само празник народа Југославије и Југослоденске армије него такође празник крвљу заливене везе двеју армија радног народа. Двадесети октобар је празник братске Југославије с ликим заштитником малих народа — Совјетским Савезом, који нам је несебично у најтежим данима указао драгоцену помоћ,

због тогл нам овај празник даје нове снаге У борби за "социјализам, јер смо уверени да је Крвљу заливено с отаџбином социјализма ненарушиво и чврсто јемство за коначну по| беду над заједничким непријатељем — империјализмом. У последњем часу одлучнога боја за социјализам, нас испуњава искрена жеља да Београд, где је цк кПЈ на дан 22 јуна 1941 издао проглас у коме је позвао све југословенске народе на зајед-. нички устанак, где је била 28 новембра 1945 проглашена Репууара 1946 донесен Устав ФНРЈ, а упролеће 1947 озакоњен у Народној скупштини први петогодишњи план, заседавао историјски Пети конгрес КПЈ. тде је седиште државног и политичког воћства наше домовине, да тај Београд по1 варалачких снага народних маса Југославије у

борби за лепши и срећнији живот. ГРАДСКИ ОДБОР ОФ, ЉУБЉАНА

Љубљана, 20 октобра 1948 год.

поводом а чланова ОФ и

ве-

где је

БЕОГРАД

ослобођења _ слободарскога

града - борца Београда, главнога града наше нове Титове Зутославије, шаљемо вам у име целога Народног фронта Скопља им у своје име срдачне честитке и топле фронтовске поздраве,

ГРАДСКИ ОДБОР НАРОДНОГ ФРОНТА, СКОПЉЕ

Скопље, 20 октобра, 1948

по свим рејонима отва~

"рају се канцелеарије народних одОорник«

ва бирача, конференција грађана, савета грађана, радом у разним сталним и повременим

низацијама. "Да би ово повезивање било

Реорганизација Народног одбора града Београда

и народних одбора рејона

(Наставак са

69 прве стране)

Новим предлогом нарочита па жња је обраћена на издвазање појединих сектора, као и на то да поверенис _ буде што мање оптерећен разним везама. Тако је у привредним повереништвима нздвојен сектор оперативе од сектора плана, док је формирање.' Секретаријата изврше“ но груписање свих општих послова како би се повереник т остали помоћници растеретили истих, .

Поред оперативе, плана и ољ штих послова, за повереника су везани колегијум и савети као његови стручни и саветодавни органи Код појединих повереништава финансиска ревизија, биро за оперативну евиденцију и поједини институти за истражи вање и унапређење производње везани су директно за – повереника, У изузетним случајевима биро за оперативну евиденцију и финансиска ревизија нису везани за повереника, већ због специфичности самог поверенска, везан је биро за. оперативну е"виденцију за помоћника повереника за оперативу, а финансиска ревизија за секретаријат. |

Код свих одељења 'рачуновод ства су стављена у надлежност секретаријата да би повереник био растерећен ове везе и да би преко шефова секретаријата и руководиоца рачуноводства лакше руководио овим послом.

Што се тиче персоналне службе ту је код појединих привредних повереништава: Повереништва за трговину и снабдевање, Повереништва за трађевинар ство и Повереништва за комуналне послове, предвиђен помоћ ник повереника за'кадрове, с 06 зиром на значај ових служби и подизање кадрова у грађевинарству и трговини, док је код Повереништва за инлустрију ш занатство и Повереништва за локални саобраћај предвиђено Пер сонално одељење са начелником

_киштава предвиђени су персонал ни отсеци. а

Код Повереништава за"трговину и снабдевање предвиђеча је трговинска инспекција, а — код

овереништва _ за ·грађевинарство грађевинска инспекција. Ме ђутим, њ код осталих наших по-

вереништава појављује се потреба за инспекцијама као на пример: комунална инспекција, стан бана инспекција, занатска — инспекција и сл. Како је упутствима Владе ФНРЈ о оснивању повереништава у среским и градским народним одборима и реорганизацили _ управног _ апарата, народних одбора предвиђено да се инспекције моту оснивати само на основу посебних савезних и републиканских прописа, то је предложена поједина врста контрола која неће имати права инспекција, С обзиром на потребу ових инспекција у свим већим градовима сматрамо да би надлежни савезни и републикански органи требало да размотре питање доношења, уредби о разним врстама инспекција. Питање стручног савета замишљено је тако да повереник

Повереништва предложи Извр-'

шном одбору формирање савета који ће бити састављен од прет ставмиша друштваних организа ција стручњака дирекција, предузећа и установа, као и погединих грађана, 2 помагаће рад Извршног одбора на односном подручју. С обзиром на специфичност Београда као и на потребу да се одборници градског и рејонских _ народних _ одбора што више приближе раду Извршног одбора и грађанима можда би било корисно да у стручне савете уђу и поједини нарбдни одборници, |

За разлику |од савета грађана, ·

који ће бити при појединим повереништвима орејонских народних одбора, ови стручни савети при _ повереништвима _ИОНО-а града Београда треба. да буду састављент од набољих стручњака и прађлна, који ће стварно својим саветима, стручним анањима и способностима моћи да . одговоре задацима који се пред Повереништво постављају. |

Код колегитума предвиђено је да он може бити ужи и шири. Ужи колегијум сачињавају руковолиопт дирекцића, предузећа, помоћзици повереника, _ начелници одељења као = поједини шефови отсека и руководиоци „самосталних _ служби, — док шири колегијум у повереништву сачињавају сви службеници изу“ зев чисто административног апарата, Унутар управа исто ће се тако моћи образовати колегијуми. На колегијуму се рас-

правља о наредним задацима, 06 јашњавају се одлуке и решења Народног одбора = Извршног олбора и утврђује оперативни план ва извршење тих задатака. Комисија је предложила – Извршном одбору формирање следећих повереништава ш дала за исте организационе шеме и то; Секретаријат, Повереништво за комуналне послове за индустрију и занатство, за трговину и онабдевање, за грађевинарство, за просвету, за народно здравље и социјално старање, за финанапје, ва културу и уметност, за пољопривреду, за друштвену асхрану, угоститељство и туризам, за станове, за локални саобра= ћај за персоналне послове и Повереништво рада. Поред _ тога, предложена је и организација Планске комисије и Контролне жомисије, Код рејонских народних одбора неће бити повереништва за персоналне послове, него ће персоналне послове У Секретаријату обављати Персонални отсек, док ће Повере и штво з2 пољоприврелу и Повереништво за локални саобраћа! бити само у појединим рејонима, а код осталих ће бити зајелно са комуналним пословима. Исто тако, послови културе и уметности биће код рејока у Повереништву за просвету и културу. | ' Секретаријат Извршног одбора предложен је тако, да он обухвати све послове у вези са организацијом · свих служби Извршног одбора и рејонских народних одбора заједно са координацијом рада локалне – управе, све послове у вези са штампом, | координацијом _ привреде, општим _ пословима, _ пословима око припрема “седница Извршног "одбора и заседања Народ ог "одбора, правним пословима и пословима грађанских стања. Поред тога, у Секретаријату ће бити и Уред за цене, као и код рејонских народних одбора, Комисија за прекршаје и Војни отсек. | | Упоредо са ралом на органи“ зационим шемама, рађео је и на систематизацији места и у тврђивању радних места у свим организационим јединицама, зва њима која су потребна ва та радна места, као и школским и другим стручним _ квалификацијама. За сада је Извршни одбор Утврдио _ организацију _ извес“ог броја Повереништва које треба да предложи Влади НР ербије, На идућим седницама утврдиће се организација осталих Повереништава као и предложећа систематизација места, тако“ да овај посао треба ускоро потпуно да буде завршен, и предлог поднет преко Комисије за реорганизацију управног апарата на родних одбора пре Влади НР Србије, Влади НР Србије на конвачно решење. Како је овај посао ва реорганизацији обављен такорећи пре доношења наведених општих упустава, то је Организационо одељење Секретаријата ИОНО-а предузело потребне мере да се исти саобрази општим упутствима.

Што се тиче – реорганизац“је рејонских народних одбора ни Народног одбора Земуна, ту је исто тако завршен знатан део посла. Упоредо са радом Одеље ња израђене су и организационе шеме за већи број одговарајућих отсека рејона, које су продискутоване са повереницима свих рејона дотичне гране, заузет једаф одређен став и утврђена радна места. Када буду з8вршени ови предлози изнеће се на седницу рејонског Извршног одбора који ће их разматрати и утврдити организацију и систематизацију места и доставити Комисији, односно Владњ НР Србије,

Када Влада НР Србије додесе решење по организацији управног апарата Народног одбора града Београда и рејонских народних одбора п Народног одбора Земуна, извршни одбори ће извршити ову "реорганизацију и сазвати заселање — народних одбора на коме ће се предложити статут народног од-

бора у који ће се унети основе

организације управног – апарата Према решењу Владе НР Ср аза,

Тако ће новом организашитом и новим формама рада управног апарата народни одбори Београ-. да заиста постати прави руководиоца привреде локалног значаја, које ће бити материјална база наролних олбора и моћно оружје у борби за сопијалистичку изградњу наше земље. моћно оружје за извршење нашег Петогодишњег плача.

" Драгољуб М. РАИЧЕВИЋ

овезивање народних одборника са грађанима постиже се непосредним контактом народних одборника и грађана, путем зборо-

комисијама, као # радом у основним фролтовским орга-

што чвршће и непосредније, рејонски народни одбори Београда приступају са

; ; 5 5 у

| |

да једној новини у организација народних власти код нас, тј. на својим заседањима оснивају канцеларију на“ родног одборника где ће народни од= борници примати грађане који ће ни подносити предлоге, саслушати жеље и молбе грађана и одговарати им на постављена питања,

Ова мера народних одбора сада се спроводи код свих рејонских народ них одбора, јер је она заиста дикто– вана потребом да се грађанима омо|тући да могу своје предлоге, жеље и " молбе изјављивати непосредно народним одборницима. До сада су грађани могли долазити у додир само сај члановима извршних одбора рејона по секторима њиховог рада, док са осталим народним одборницима нису имали скоро никакав или слаб контакт. Ово се нарочито .огледало приликом последњих зборова бирача, где се успоставило да је контакт између грађана изборне јединице и народног одборника кога су изабрали прилично слаб, да су грађани на зборовима би. рача постављали велики број питања и лавали предлоге у погледу _ рада народне власти, да су одговори ва постављена питања са прошлих вборова биргча давани грађанима тек сада итд.

Новом мером народних одбора — о тварањем канцеларије народног од. борника — грађани ће моћи — своје

предлоге достављати народном одбору у свако доба (одборници у одборнич= кој канцеларији примаће грађане сваког радног. дана од 4—6 часова) не чекајући збор бирача и конференцију | грађана. Не само по питању предлога, већ и по свим другим питањима грађани ће моћи разговарати с народа ним одборником и на тај начин непосредним контактом још више учврсти, · тн везу народних власти са народом, одборника са грађанима.

Поред тога, народни одборници, уч познајући се са предлозима н жеља ма грађана, мораће се тешње повег зати са члановима Извршног одбора по свим секторима ми упознати се с радом читавог Народног одбора. На тај) начин они ће бити у стању да на извесна питања грађана одмах одговоре, а по осталим постављеним питањима да известе Извршни одбор, оде носно поједине чланове Извршног одо бора,' који ће помоћи народним од борницима да одговоре касније,

Одборници ће дежурати у одборнич= ким Канцеларијама сваког радног“ дана! од 4—6 часова где ће примати грађане. Одборничка канцеларија биће у просторијама сваког рејона. :

Али успех и рад одборничких кан. деларија зависиће од тога колико ће сами народни одборници посветити пажње овим канцеларијама,“ колико ће се сами упознати н пратити рад Извршног одбора и самог народног одбора. Исто тако успех ће зависити и од тога колико ће извршни одбори помоћи народним одборнмцима да их упознају с радом Извршног ' одбора, колико ће пажње посветити пропатирању рада канцеларија народних од-

_ борника. | :

Од основних фронтовских органи. Зација исто тако зависи да ли ће оне правилно објаснити грађанима смисао н значај канцеларија народних — одборника, колико ће грађани преко ових канцеларија помоћи народним од-= борима у погледу њиховог рада, као и себи у погледу упознавања народвих одборника са својим жељама и

' молбама, | •

На крају, н од самих грађана зависи правилан рад ових канцеларија, тј. да грађани не схвате канцеларију као пут за решавање и оних питања за која су надлежни поједини органи државне управе.

5 У а Пил А ба з ај си