20. oktobar
ЈЕ
Ри ПА Вајк
„а у
Ј
| ТЕ
- „ошао ми је касно увече, па је с неповепитао: 1 ' | — Да ли могу да разговарам с вама је(о пола сата насамог '
| боји његова гласа и У целој његовој погрбљеи мршавој појави било је нешто тајанствено и кемирујуће. Сео је на столицу опрезно, као да бојао да она неће издржати њетове дуге и шите кости.
и ћ у - да ли бисте хтели да спустите завесуг упитао
— Молим! одтоворио сам и испунио му жељу.
ј свално ми је климнус главом, и зажмиривши у травцу прозора, још тише је додао:
_ — Непрестано ме прате. | – Кот
2 — Репортери, разуме се.
ЖАН Пажљиво сам: га загледао. Био је пристојно одевену шта више кицошки, па ипак је одавао утисак | маха. Његова ћелава, ћошкаста лобања блештала је коректно и скромно. Лице му је било вео"ма мршаво и добро избријано; сиве очи, које су се "покајнички смешиле, биле су покривене светлим "трепавицама. Када би подизао трепавице и загледао. ме у очи, ја сам се осећао као пред неком ма" гловитом, али не и дубоком празнином. Седео је по_давивши ноге под столицу, длан десне руке положио је на колено; у левој опуштеној руци држао _је шешир. Његови дуги прсти су подрхтавали, кра-
; .
= Допустите да вам се претставим — уздахну, па погледа у прозор и отпоче, — ја сам, да тако · кажем, професионални грешник:.. ; _ претварао сам се да нисам схватио његове речи | м мирно сам га запитао: у
— Какот
— Ја сам професионални грешник, — поновио је он дословно и додао: бавим се нарушавањем друшттвенот морала, __"Тон те реченице одавао је скромност, те нисам приметио никакве знаке кајања на његову лицу и у његовим речима.
— да не желите чашу воде: понудих га.
— Не, хвала! — одби он, а његове очи човека који је скривио с осмехом се зауставише на мени.
— Виме, чини ми се, не схватате сасвим јасног __— Не, а заштот — одговорих, скривајући, као и европски новинари, своје незнање расејаношћу. Али ми он, очигледно, није поверовао. Машући шеширом ми скромно се смешећи, он настави:
— Навешћу неколико чињеница па ћете схватити ко сам...
И ту он уздахну и обори главу. Мене је опет зачудило то што је тај уздах изражавао само умор.
— Сећате ли се, проговори он, полако машући шеширом, — у новинама су писали о неком човеку... то јест о пијаници, о скандалу у позоришту7
— О ономе господину из првог реда, који је за време једног патетичнот призора устао, ставио шештир на главу и почео дозивати кочијашат — запитах га. — да! — потврди он и љубазно додаде. То сам
из свога рада,
даје своју жену“... Човек који је на улици салеУопште, о мени пишу најмање једанпут недељно, и то увек кад је потребно приказати моралну поквареност. Све то изговорио је тихо, веома разговетно, али не без хвалисања. Ја нисам ништа разумео, али му то нисам хтео показати. Као и сви писци, и ја се увек претварам да познајем живот људи као својих | пет прстију.
— Хм! — рекох тоном филозофа. Зар вам такво | занимање пружа неко задовољствог
| — Док сам био млад, то ме је занимало, не кријем, — одговори он. Али сада сам превалио четрдесет година, жењен сам, имам две кћери... У та| квом стању веома је непријатно кад вас два-трипут
недељно приказују у новинама као извор порока и
· ли тачно и на време испунили своје обавезе... Закашљао сам се да не бих одао своју сумњу. Затим сам га упитао с изразом саучетића. — да то није нека ваша болестг ; Он одречно заврте главом, пред лица као лепезом и одговори:
пословима који су скопчани с већом одговорношћу — на пример: вређање верског осећања, завођењем | жена и девојака, крађом новца до хиљаду долара... · Уздахнуо је, обазрео се и објаснио: и другим неморалним поступцима... Ја изазивам само ситне скандале... ,
«Немам времена да вам држим предавање. Али кад сам већ дошао к вама, добро. Треба да завр| шимо оно што смо започели. Можда ћете моћи што| тод да учините за мене. Бићу кратак...
Он.је поново зажмирио и почео говорити озбиљним гласом.
— Морал вам је преко потребан — то не треба | и тубити из вида! Зашто је потребан Зато што обез| беђује ваш лични мир, ваша права и ваше имање | – другим речима он штити интересе „ближњета“. | „Ближњи“ — то сте увек ви и нико више, разу'" мете лит Ако имате лепу жену, ви ћете говорити | свима око себе: „Не зажели жене ближњега свота“. | Ако човек има новаца, волове, слуге, магарце, и зко само није идиот — он је моралиста. Од морала има"те користи кад имате све што вам је потребно, а · желите све то да сачувате за себе самога; од њега | нема користи само онај који нема ништа више сем | косе на глави. (5 Погладио је руком своју голу лобању и на-
махну, шеширом ис- |
ЧД „г
разврата. Непрестано вас прате репортери, не бисте |
о
рењем загледао моју собу, м тихо ме за-
ОКТОБРА“
2 Гл] Га
_ пи. А онда Човек не може проповедати људима 7 оно што сам одриче; то није згодно, јеф људи могу и не веровати. Ма нису сви Они глупи... На пример: седите у ресторану, пијете шампањац и љубите вр-. ло лепу жену, ма да вам она уствари није жена... "С тачке гледишта коју сматрате обавезну за све овакви поступци су неморални. Али вама је таква забава преко потребна, то је ваша омиљена навика, она вам пружа много задовољства. Поставља се питање: како да се помири проповед.о уздржавању од слатких грехова са вашом љубављу према њима7 Други пример: говорите свима: не укради. Јер, вама ће бити крајње непријатно ако и вас почну поткрадати, зар није танот А у исто време, ма да имате новаца — ви неодољиво желите да украдете још мало. Трећи: строго исповедате принцип — не убиј! Зато што вам је живот драг, пријатан, пун задовољства. Изненада у вашим угље„ним рудницима радници захтевају већу надницу. Ви прско воље позивате војнике, и — трас! — неколико десетина радника је побијено. Или, не можете продати робу. Скрећете на то пажњу вашој "влади и наговарате је да пронађе за вас ново тржиште. Влада љубазно шаље малу „војску некуд у Азију, Африку, излази у сусрет вашим жељама на. тај начин што убија неколико стотина или хиљада урођеника.. Све се то мало слаже с вашим проповедима о човекољубљу, уздржавању и чедно-
Ка | им . Али, 'док убијате раднике и урођенике, ви се позивате на интересе државе. која не може опстати ако се људи не потчине вашим интересима. држа.
ва — то сте, разуме се, ви, ако сте богат човек.
Много је теже кад су у питању ситнице — разврат, крађе и друго. Уопште, положај богаташа је тра-
гичан, Њему је на сваки начин потребно да га сви
воле, да нико не крњи целину његове имовине, да
нико не смета његовим навикама и да сви поштују
мјетову жену, сестру, ћерке. У исто време њему не
само што није неопходно потребна љубав према
људима, уздржавање од крађе и поштење у њего-
вом односу према женама — већ напротив! Све то
спутава његову делатности наноси штете његовом
пословању. Обично, цео његов живот је одвратна
ђа; он пљачка хиљаде људи, целу земљу, а то
је неопходно потребно за пораст капитала, тојест
за напредак земље — разумете ли мет Он развраћа. десетине жена — то је врло пријатна, забава за пра-
зноглава човека. ИМ, кога би он могао волети. Сви
људи се по његову схватању деле на две групе —
једне он поткрада, други му конкуришу У томе
послу.
. 1 : “ . “ г . : : ~ « : :
У ( Биро у коме радим бави се хипнотисањем јавног мнења. То је једна од најоригиналнијих америчких
тао госпођу нескромним предлозима — и то сам ја. |
дите да га усадите у душу људи који вас окружују. По улицама поставите полицајце и детективе,
а човека кљукате многим начелима која се морају _ усадити у његов мозак, а треба да вежу, утуше и
Уколико човек има више новаца, утолико је строжији моралиста. Ето, заштб се у Америци, у којој "има толико богаташа, проповеда морал од сто коњских сената. Да ли вам је то јасног ,
___ да, одговорио сам; али чему служи бирот
"4 — Примекајте! — изусти он и достојанствено по-
лиже руку. Дакле, морал има за циљ да улије свима људима у главу да вас оставе на“миру. · Али, ђ | ако имате много новаца — ви имате и много жеља,“ | и могућност да их потпуно остварите, — зар нет | Међутим, већину ваших жеља немогуће је испу-
нат ј /
=
- нивсље љ
1
им
установа — запамтите'то, рече он с поносом. /
Треба решити питање укрцавања путника у возове
а железничкој станици уведено
је да се путници пуштају. на
перон пре постављања композиције, да би се избегла она ружна слика од нагомиланости путника у станичном холу и чекаоницама. Али 10 о м. био сам сведок многих 'незгодних призора.
Сарајевски воз, који полазн вз Бе. ограда у 23.20 часова, пре постављања на колосек, већ је био на неки волшебан начин пун н препун путника. Тада је нагрнула маса од неке две хиљаде људи, која је чекала на „постављање воза“, Ускакали су у 898 прво они којн рачунају „на снагу". Настао је јаук, дозивање, свађа. Ва-
жох Дечја болест новог биоскопа
У четвртак, 1 овог месеца, оти-
шла сам у новоотворени биоскоп „Бора Марковић“ на Дорћолу, Десетак минута пре почетка претставе добила сам карте ни причекала < друштвом у чекаоници. Посетиоци испред нас и иза нас такође су чекали стрпљиво знак звона, Али неколико минута пре почетка одједном су сви са улице почели улазити у чекаоницу, гурали се, лактали, газили по ногама, вукли за рукав, не би ли на тај начим
успеха Када су се врата од сале отворила, цепач карата, службеник Град| ског саобраћајног предузећа, није | стигао свима да прегледа карте због гужве која је настала, јер су они дрски таквом снагом гурали да смо и: многи просто „унети“ у салу. А тада је настао „јуриш на столице“. Довикивању, гурању, уд«рању у леђа, безобзирном гажењу и псовкама тек је тада дат прави замах
До свега овога не би морало доћи ла су места нумерисана, Алн није то све.
Када је почео филм, приметила сам Ла се неки испред мене и крај мене чешу по ногама. А после сам почела ма ја. Мислила сам да је бува или комарац н неколико пута сам се сагнула и превукла руком преко ногу. За време. паузе, осетила. сам опет некв мали убод. Сагнула сам се н према светлу приметила лве мале црвене мрље на чарапи, а једну малу стеницу ма нокту кажипрста, коју сам, веро-
биоскопи прека потреба сваког кул-.
ж Залутала лица
р ушењем зграде у којој се налази.
ла менза „Таково“ известан број претплатника прешао је у новоосноваму мензу „Атина“, која је раније служила за пролазнике — чиновнике који службеним послом долазе у Беотрад и била је власништво Градског угости. тељског предузећа. Тада је постала стојина Друштвене исхране Народтог одбора Трећег рејона.
Мако је прошло од тог времена више од три месеца, дешава се да н данас у њу навраћају службена лица из унутрашњости, мислећи да она служи за њихове потребе.
Време“би било да Предузеће за друштвену исхрану Трећег рејона стави на вратима или на зиду натпис да је то менза Трећег рејона ;
Божидар ИЛИЋ, Балканска 39
ПРЕМУЧЗЕРА МОМАЦЕГ филма
турног човека2 Зар је потребно пре претставе стрепети због места, а за
време претставе добити стенипу и однети је кући као непожељног гостар љ.К.
~
Још нешто о редовима
свакоме злу има н понечег доброг. Иначе, зло се не би ни могло трпети.
Зло је, свакако, што још имамо редова. Добро је што се то зло лечи н већ сте ономад могли у тржници Цветнога трга видети месарнице не без дугих редова, него уопште без редова, ла чак и с једним или нијед-
лим трговима и да се чак н после подне месо добијало без чекања,
Али доскора у оним редовима за месо било је такође нечег доброг, можда више шаљивог него доброг, али тек боље је смејати се него плакати. •
Да вам испричам једну причицу: Стоји тако један дугачак ред ис-
| пред једне добре месарнице. Око шест
изјутра наиђе ти један београдски Таврош. Послала га мајка по месо. Види он да ће овде морати много да чека. И одмах приђе глави репа, ако реп може имати главу, н онима првима рече:
— Што стојите овде7 Тамо на Ка. ленића гумну даје се месо без чекања с. .
И сада многи који су били у томе реду пред месарнипом прекопута Вукова споменика напустише свога месара Милета, па јурнуше Стишком Улицом да што пре добију месо,
Оно ти мангупче крете даље:
Домаћа премијера...
· га је некако сместио у вагон, али док
гони су били тако пабијени да је у буквалном смислу речи попуњен сваки сантиметар простора. То је трајало више од нола сата. Жене су преклињале да их пусте бар на платформу, колико тек да уђу. Један човек доказивао је лекарским уверењем да води сина из душевне“ болнице и да
је отишао по пртљаг, тај је вагон већ био препун, а сина не сме самог да
остави. Ма да су неки висили на сте- | су путници
пеницама вагона, многи остали да преноће на станици,
Да ли се може овде нешто помоћи» Возне карте поред станичних шалтера, продају н „Путникове“ билетарнице. Изгледа да је немогућно водити евиденцију 0 издатим картама за појели- | не возове, пошто карте важе два дава. Можда отуда и долази та пренатрпаност, јер се издаје много више карата него што има не седишта већ простора за стајање у вагонима
Тешко је дати конкретан предлог на
мила појава ублажила, а доцније и от. клонила. Поред осталог,. ово треба решити да би се. избегли и несрећни случајеви. Војислав ПАУНИЋ, учитељ
— Ух, — погледа кроз излог, — па ово није овчетина, ово је јаретина!
Многи одрасли људи се збунише;
Јаретина2
— Тако ми касапин каже... Вели, има и козетине, Само јаретине и ко- | зетине и ничега више.
Неки посумњаше па остадоше, неки повероваше па напустише ред. Одоше
— Јесте ли ви Шиптарир — плита ом, а види већ и по њиховим кошча. | тим лицима, опуштеним „брковима и. снажним телима да су Шиптари.
— Јесмо, веле они.
Па зар једете ви свињског А штор — пита један.
Па овде се само свињетина даје. А на Каленића гумну јаретине ин козе-' тине колико хоћете,
И он не, подвали свима, Двојица се само одвојише, а тројица остадоше. |
— Свињетина је, понавља он.
— Јадимо, веле ова тројица.
Еманциповани, та им се не да подвалити. И сад у овоме реду био је неки не- | ред, а у нереду и неки ред, јер је, ред када се човек смеје ономе што хоће да подвали Код Милета је било и јаретине, па је подвалаџија баш њу добио, а на Каленића гумну и на Цвет номе тргу заиста се ни пола минута ' није чекало на говеђину,
Ипак је најпоштеније бити
поштен.
Б. Б. |
— Ето, претставницима вишег друштва У ујорку пала је на памет једна ванредно срећна мисао. Одлучили су да у земљи оснују тајно друштво за јавно нарушавање моралних начела. Скупили су солидан капитал од прилога, а у разним традовима земље су отворени —. неприметно разуме се = бирои за хипнозу јавног мнења. нНајмили су разне људе, овакве као што сам ја, и поставили сУ им У дужност неморалне преступе. На челу сваког бироа, налази се поуздан и искусан човек који руководи радом потчињених и распоређује посао. То је обично уредник неких новина. ,
— не схватам циљеве тих бироа! невесено МУ одговорих.
— То је врло просто! настави он, На њетову лицу наједном се оцрта узнемиреност и неко вервозво ишчекивање. Устао је, затурио руке за леђа и по чео полако ходати по соби.
'— То је врло просто! понови он. Већ сам ваве објаснио да ниже класе мало греше зато што не мају времена. Међутим, потребно је да се мораш нарушава — не сме се остављати као неплодна стара девојка. Потребно је да сви наглас говоре о мо ралу, — то успављује друштво, и не да му да чује истину. Ако се у реку баци много иверја. с њима лако може пропливати и брвно а да то нико не примети. Или ако сте невешто извукли новчаниж из џепа свога суседа, а у истом часу скренете пажњу публике на дерана који је украо шаку ораха, то вас може спасти од скандала. Викните само гласно — лопов! Наш биро приређује мното малих сканљала, да би се скрили крупнији злочини.
„на пример, У граду се пронесе глас да нека цењена и поштована личност бије своју жену. Биро одмах наређује мени и још неколицини другова да истучемо своје жене. Ми их тучемо. Жене су, по свему судећи, упућене у ствар м деру се на сав глас. О томе пишу све новине, и та новинар |ска дрека успева да ућутка све гласове који се тичу пењене личности и његове жене. Пред овим
5 | стигли испред нас пред улазна врата. који начин да се то питање реши у ; а. Белешка под насловом „Звер, мучитељ деце“ од- . Р р к | = = [ У ачајни. ИЈ 1 А Е У У Музк ко И Нисам знала шта је узрок томе. Мно поратној оскудици вагона. Али би то |чињенипама ранији сесони поета у оезвН и иконе на мене, а и бна друга = му ји пр ги из публике су негодовали, али без ваљало проучити како би се ова не- ЛИ, говори се о подмићивању сенатора. Биро сме-
|ста организује подмићивање већег броја полициских
чиновника и јавно обелодањује њихову подмитљивост. Гласови опет ишчезавају пред чињеницама. Неко из вишег друштва увредио је своју жену. Одмах се, у ресторанима, на улици, организује читав низ вређања жена. Поступак члана вишег друштва губи се у мноштву сличних поступака. И тако увек и у свему. Крупна крађа се заташкава многим малим крађама, и уопште сви крупнији преступи заташкавају се хрпом ситница. Ето, у томе се састоји рад бироа.
— Биро чува интересе виших #Њласа америчког друштва од народног суда, а у исти мах непрестаном виком о гажењу моралних закона пуни народу главу ситним скандалима који су организовани ради прикривања порочности богаташа. Народ се стално налази у стању хипнозе и нема времена да самостално мисли; он само слуша новине. Новине су својина милионара, а и биро су они организовали. Разумете лит То је врло оригинално,.,
Заћутао је, замислио се и оборио главу.
= Хвала! Саопштили сте ми много интересантних ствари, " .
узимају за љубавнице црначке девојке. По две и по три одједном. О томе се већ прича. Жене су незадовољне понашањем мужева. Неким новинама еу стигла писма жена које обелодањују такав живот мужева. То може да се претвори у велики скандал. Биро се одмах прихвата тота да · организује низ „противчињеница“, како их називају. Тринаест агената, а међу њима и ја, морамо да нађемо црнкиње за љубавнице. По две, па чак и три одједном...
ку на џеп и рече; — не могу то учинити! Ја волим своју жену,
а што је најважније она ми то неће допустити! на
крају крајева — да је само једна! : — Немојте то учинити!.посаветовах га. ~
знаке. ·
— А ко ће ми плаћати педесет долара недељнот
И награду у случеју успехат Не, такав савет задржите за себе... Американац не одбија новац ни сутрадан после своје смрти. Посаветујте ми нешто друго.
„Знате ли шта, настави он, нагнувшти се према мени, свакако, да имате неког познаника 'Европљанина7 Верујем да имате!
— шта ће вам тог упитао сам та.
— Шта ће ми Он узмаче за корак и заузе драматичну позу. Ја несумњиво не могу примити на себе ту ствар с 'црнкињама. Схватићете и сами: жена ми то не допушта, и ја је волим. Не. ја не могу...
„Можда бисте ми за тај посао могли препоручити „каквог Европљанина7 5
| униште све мисли уперене против вас и све жеље 5 њима 'је то свеједно! Неког бедног емитранта, а! || које угрожавају ваша права. Морал је најстрожији Платићу десет долара недељно, може лит и тамо где су економске супротности најочигледније. Е • . . . . · чу ји . . « . Ро“
„Стајао је под прозором и давзо ми некакве
— Шта желитег — упитах га, отварајући прозор. — Заборавио сам шешир, рече он скромно. Дохватио сам с пода његов полуцилтиндар и ба-
цио му га на улицу, И док сам затварао прозор, чуо сам његово пословно питање:
— А ако вам понудим петнаест долара недељнот
То је добра плата!
Он нервозно скочи са столице, па прислони ру~.
Они негирају морал,
ватно, за време филма згњечила на у — Не, професија. Рекао сам вам већ да је моје | нози ' Р ђ ) 8 ним купцем испред касапскога пања. _ ин ти на пијацу, 0. 4 # % 52. в г% кв в «ф « ( “а - Веле ми ијатељи то : занимање — ситни скандали на улицама и јавним | Зар се свему овоме не би могло само на а ит за и пао а опој ађан: На С КРРЈ ПРАНА — Видите, у последње време, неки претставниместима... Остали другови из нашет бироа баве се | стати на пут, с обзиром да су данас ред њега пет Шиптара, | У » | ци виших друштвених класа у јужним државама,
_нити а да се притом не наруше морални принци- = Ко има сувишну картуг =— Ево, ја имам једну! Епилог (Трвео А в) авсим ТОЕКИ . Уредништвс _ »дминистрација Ректора Драг. Јовановића 1/7М, тел. редакције 20-443 и 21-957; администрације 22-210. Штампарија Ш тампа
Одговорни уредник Славко Јанковић, чек. рач,
, !
1-9060114. Пошт, фах 752
реко-издавачког предузећа Народног фронта Србије, |
( И ан