20. oktobar
Ш | Џ Јен кг РЈ 4 ЈЕ 1. Пи Ји ~ Ме (> „ји | ИЛА ДНК уђе пара аи ве у КЊ МА | = СТРАНА 4 — Е
ада би нови граничари долазили у карауљу, водник Драгутин им је говорио: — Код нас је служба тешка. Ваља Одети, дановоћно о чувати границу. Сатима си на рејону, у заседи или патроли, по киши, олуји, или жези — свеједно; мораш бити опрезан И довитљив, немилосрдан према сваком ко је непријатељ домовине. «о Ти волиш своје родитеље, жену.и децу, волиш своје село, свој кељ родни крај, а колико их волиш то показујеш на граници, Велика (у је част чувати границу баш данас, када је цела земља. прегла на испуњење Петолетке, када наши народи чине огромне напоре у изградњи социјаливма. ј Ен у 7 | “На границе је све прорачунато: патроле, заседе, обука, по5 љитички и културни рад, А када новајлије дођу, они брзо осете сву "тежину и одговорност напорне службе, али исто тако и сву топлину колективног, другарског живота на граници. М те вечери, 77 док су потпоручник Брус и водник Драгутин Живојиновић седели (7 ва клупи испред карауле, млади граничар Ангел. играо се са псом. 7" Пас, љајући, скакао му на прса, умилравао се, | 3 — Пази, немој да те угриве, довикнуо му је Србислав, спре-_мајући се да заједно са Џафером пође у ноћну патролу. ц > — Не брини, већ ме познаје, одговори. му Ангел. 6 Србислав #'Џафер уђоше у караулу, по оружје. Била је, то усу удела. просторија са сликама Стаљина н Тита, украшена пароламљ | (| графиконима 0 такмичењу. Из вадњег дела карауле голацао ја “_Ммбрис топлог јела. Тамо је војник Ђорђе припремао вечеру за сво је другове. | зинЕ : пп АИ Напољу, потпоручних Брус нрекиде читање, па се обрати " воднику Драгутину: ' Друже водниче, вечерас ћемо одржати конференцију...
Њену ГК
____ Субота је.
"а. %
= "> Водник Драгутин поздрави и оде да погледа како се Метро о ла припремила. гово искусно око одмах је приметило да су Ср-' _____ бислав и Џафер понели собом шаторска крила, осећајући да ће но-
___. ћас бити кише, Пошто су напунили оружје, они кренуше. Собом |. су повели и. керушу, У сумрак они се изгубише према одређеном
ТАКМИЧЕЊЕ У КАРАУЛИ
' Пред караулом, чији се камени зидови јасно издвајају од околиње, која је у овим вечерњим часовима утонула у тамнозелену "боју, вршило осе смењивање страже. Командир, које је стајао по |. страни, погледа у новог стражара. ЧЕрстива н мирноћа огледала се · ња његовом лицу и командир задовољно уђе у караулу. 4 После вечеро војници се окупише у соби. Водник Драгутин запали ламџу, затим прегледацући своју белешку, отвори конфе""ренцеју. На дневном реду је испуњавање обавеза у такмичењу "| пред Дан Армије. Он је прочитао обавезе сваког војника и закљу|о · чио шта је урађено. Глас му је био чист ш јасан, Он је говорло
Ут
:;
о Маферу, који је израдио стражарницу и уредно фортифакациске _ обаекте око карауле, о Ђорђу који је помогао Мирку и Лазару да 1 тон брже и вештије расклапају метраљез, о , кои је
· направио грб и петокраке испред карауле, о успеху постигнутом сва војном, политичком и културном уздизању војника... Једно је Пембгао са сигурношћу да закључи прелазећи овако од имена до #"мена од обавезе до обавезе: досада су сви граничари испунили своје ' јуличне, а цела караула колективне обавезе, 0) томе је говорио пот-
' цоручних Брус. о . у |
у Другови, њаш вајважнији задатак, нашу Шајвећу обавезу · " коју смо дели Партији в другу Титу ми испуњавамо, Граница је ообила и биће непрелазна за све Нерва ваших народа и наше
земље, И сада, пред Дан Армије, МИ Пемо бити још опрезвији, још _ боље ћемо вршити своју службу... 1 таи . Он је гласом и целим лицем изражавао своје мисли окупље+ __ним гракичарима, Они су га слушали, осветљени слабом светлошћу
„лампе, али су се ипак н у мраку назирала чврста и одлучва лица; __ И свака његова реч као да је била њихова, ишчупана право #3
·_ - После њега говорили су = ___ Један, сви граничари, 2 „ Док је у малој караули још трајала конференција, почео је ___ да дува ветар, који је ускоро донео кишу. Споља долете глас ___ стражара, а ускоро је у караулу ушло неколико граничара, — која (' _ су се вралили из патрола, За њихове очи, још увек пуне влажног и Љ | ја рвача простора, било Б“. тешко да се привикну на жути, уски | __Круг светлости који је бацала лампа, осветљавајући лица другова, ЛЕ + оихове кратке косе. натопљене знојем и кишом, биле су слепљене
"на слепоочницама. Остављајући оружје и шаторска крила, пошто _ су јавили командиру новости, они се укључише у дискуситу. пр После · конференције граничари су приредили мало војвичко весеље. Ђерђе; пајбољи певач у караули, запевао је песму о Пеку ___Лапчевићу. Повео је звонким, младићким гласом, а остали прихва___тили, На граници, док напољу киша добује о прозорске капке, још снажније, звучи позната војничка мелодија. Мало после, Мирко је | засвирао коло на усној хармоници, која им је била једини музичКи инструменат, ·
7 Касније, када су се провеселили, водник Драгутин, који је данас примио писмо од куће, причао је друговима о изградњи за» ___ тружног дома у његовом селу, које се у в налави у радној | с алрузи, | | ПА Грашичари пажљиво прате живот и рад наших предузећа, ве= · селе се њиховим успесима, дописују се са друговима = другарица_- - ма, који се налазе на омладинским акцијама, савнају __ _радилишта и колико је пута бригада из њиховог краја постала у_ » дарном. Они знају шта се догађа у свим крајевима земље,
У ЗАСЕДИ . + у |
Ноћ на граници је дужа и занимљивија него на другом ме: њихово око још па
Е уБе ђ
редом давали обавезе једач по
тај о
ту. Ноћу су граничари још опрезнији, ноћу је :
, = А : =
ианлнатнн и -
новости са.
Ја Е
у]
јединицама наше Армије разбуктало се свестрано
ност припадника Армије Партији, њеном Централном комит' Титу, најјасније се испољава и у невиђеном такмичарском жхватило све војнике и официре, све јединице. Такмичарске традиције живе у мнотим нашим јединицама Такмичење у уништавању |непријатеља и постизању борбених усп такмичењем у даљем војно-стручном, политичком и културном уздизању во низа питан инети даљем снажењ
ћању бојне готовости, у решавању а ања која ће допр: ;
ших оружаних снага.
ј И по планинским гребенима, по долинама, у најзабаченијим
Ф
чувари земље,
!
Све је било тихо. Караула је спавала, као и све око ње. Је»
дино је.дежурна седео за столом и читао, У неко доба пректде читање и оде да пробуди водника. Водник Драгутин се брзо спре“ | ми, обуче шињел, узе машинку и изађе да обиђе заседе, Он пође
путањом, поред граничних стубова, чија се белина једино издва јала у мраку. Киша више није падала, али је ваздух био пун влаге.
Дуго је ишао, 4 када прође високо дрво на врху гребена, заустави се и даде уговорени знак. Пошто доби одговор, крену напред. Прва заседа била је-на свом месту, Водник Драгутин се пришуња до јарка у'коме су били Србислав и Џафер. Тако, у дугом визу, у заседи стражаре ноћас граничари,
— Ништа, шапнуо је
Србислав.
"Крај Џаферових ногу миршо је лежао пас. Он познаје све граничаре из своје карауле и није се десило да из заседе на своје залаје. Џафер га је научио многим вештинама. Србислав и Џафер опрезно су гледали око себе. Њихови погледи Орзо прелазе са пред мета на предмет, Познају они сваку стазу, жбун, дрво и поток на
иовра вани пива рана на О раа вана ва верио на аи ћи БЕН ИШАО ви Во КО Ба ин Ена ви ови О дани
даљини вина ни Ати
о еначчтанн
рта то би 1 | Ме је, прилазећи, _ војник · чувар Музеја Југословенске армипе. Па је, не сачекавши одговор. дода
иљежити се, вала, ин не може“ све.., Јер било те је тушта и тма свакојакијех дана, док се са силом тијех врагова, што су се наврзли били, раскрстило није Обилазећи внтрине и фотогра фије, где под стаклом данас мирно стоје документи рађања једне државе и рађања једне ар мије, под пајтежим условима страдања и упорне борбе, чула „сам кораке чувареве у поткова> ној, војничкој обући ш увек се поново враћала на једностав ге, вародске речи што их је рекао. · Писати о свим овим докумен тима, што се намећу својом с штрином и значајем, заиста _ је немогуће. Сваки има посебну историју. Где се вадржати»р Да пи пред свелочанствима издаје
СРНА И ва при а ч и чана ври вел лес 7 277 - ет ивапинае аге а ТАИ ННеИИ ва втанене ПЕЕАРЕН ТАН В ОВО ОВО Р ВВ ВВОВ О ЕРО рВЕ ЕВО Еви ПВБ РВ ЕВЕ Пао тв ври ОРИ во ов Ре Маи вв вири "7"
| ељине
нв мука, или пред = несхватљиво упорним настојањима да се сва то победи»
Стоји ту: примитивно, руком рађено устаничко,оружје, са ре ром у будућност раширене руке металског радника Стевана Филиповића, под вешалима: ше рени, девојачки вез на пешкиру Мартје' Бурсаћ; руком . рађена ужичка пушка, баншски топ, па тресне фотографије са Зеленго“ ре но окроз затљљети Џупре 5 све друго, изазива у свести по осматрача мноштво оног што чуо и прочитао и што-му се неазбрисиво · зарезало у сећање. Стога догађаји, око сваког ко мада ове велике целине, наргае стају и множе бе, бивају живи, Око сваке слике распреда се псторија, све изазива понирање у скору прошлост,
Има право војник-чуваф“ — 66 може се „све забиљежити“,
- ~
Дно двеју витрина покривеве. је заставама: четничким, усташ“ ким, краљевским и хитлеров ским. Згужвачи амблеми њихови ту су, на окупу: мртвачка гла ва, усташко слово, двоглави с рао и кукасти крст.
Под тим заставама и пол тим знажима кретало се ва наше пар тизанске одреде, на нашу Народтоослободилау у _ зојску и касније, на нашу Армиј,
Оне су се виле над бубљањем добоша непријатељских и изљај. ничких, Оне су сведоци говора, што су држани уочи казнених експедиција, крцати позањима 3% уништење _ „остатака“ — „банди“ „црвеке немани“...
— За краља и отаџбину, шт. штало је из брада, косурива и шубара.
— Зиг! Зитг! Хајл — Урлалт су нацисти, свеже обријаних за тиљака,
Под тим су: заставама падале
пе . ЛА
КЕ "Ди 1
Ги туш“ ; Миа и рак
“ 6. ЛИ
зе.
граници, Ноћас им је посао отежав, јер је мрачно па треба
стручити ' опрезност.
у
пазе на околину.
Водник Драгутин се притаји неко колико речи, %,
ноћ, За њима су,
Тек што је водник отишао,
МТ Мите
такмичење у част 22 децембра. Дубока одаету и Врховном команданту другу полету и одушевљењу које је за-
још из времена Ослободилачкот рата. еха у току рата замењено је данас зојника и официра у повеу и изградњи на-
караулама: свуда где се протежу
5 И верни : границе наше социјалистичке домовине, такмичење су одушевљено прихватили наши граничари,
исто тако нечујно као што је и у заседи, остала два пара очију
а киша поче поново да пада Она А
4
| зреме, прошаша још не“
' а дошао, изгуби се | да и даље будно
ј Џад ; алих прау и: ислава и рера, низ лица осталих Ма На Ио заседи. По целој шуми се
Србислав и Џафер нису,
ничара, који су ноћас исто тако били у равлегао дуг, испрекидан шум. Ноћас, проговорњти готово ни једне Мк Огрн припали су се уз земљу и осматрал
време би се погледали и шапатом споразумевали, До зоре су
стали Е
границу чувају верни синови соци
су '
цје ::
(ви и жиле водиле су рат
истом положају. оћас, њихова села И
команде: за спаљивање кућа, ва једно са улућашима; за орав-
њивање да земљом читавих села, за нпзсођење ученика из кусома, Ра стрељање; за масовно „контење" митраљезима; за вешање; изглад“ њивање; гулењжа ,. | Под њи
ма су изговарана наређења да се убијају деца, касапе мајке да се жива срца ваде и крваве петокраке урезују у леђа, чела образе...
Каме, секире, бодежи. коче за „нову Европу". Све у име одаСране „више расе“, у „његовог. величанства краља“, 7 име „мајке Србије“, и осталих покретача на убиства, лаж, пре вару и издају.
Ето их, сада, тих застава, Ту су, на свом месту. Да се никада не забораве, већ да тако, здетане са својих мотки. намрешка не и посуте хрпама шарених оз нака по одличја са груди неслав них барјактара, белних воика а некад налутиш војсковођа, штро потсељају сваког — нашег дете, „са каквим
човека, жену п се мраком и грљавштином мора-
лљо ратовати њ раскрстити, како би наш човек могао да постане човек, а народ добио свое пра-
во, ·
Изнад ових назадњачких знамења завојезачких, на својим правим палицама поносно мирују, овенчане славом, једностав-« но црвене, наше ослободилачке заставе. На њима су срп и чекић т натписи, вежени _ девојачким рукама,
То су заставе шест батаљона Прве пролетерске бригаде, 8а-
„ставе четвртог и петог батаљо-“
на Треће (крајишке) _ пролетерске бригаде, четвртог батаљона Тринаесте пролетерске бригаде,
фабрике спокојно спавају, знајући да јалистичке домовине, | Потпоручник Љ ПАУНОВИ
И "араиваанивриацаниранвивевоноврШ Ре рваива
Огрнути шаторским крилима, и свој део. С времена на о
Пе х
"КРОЗ МУЗЕЈ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ
Греће македонске ударне брига“ де, четвртог батаљона _ Далма тинске ударне и других.
Те су те заставе ослободилачког рата, што » су су се на ветру пропланака Вијоршео над главама устаника, оних што су, на позив „Партије, пошли голоруки да туку непријатеља његовим еопстве
ним, отетим оружјем. 1: вијориле, _
Те су се заставе, док су хиљаде трла изговарало речи заклетве партизанске:
„Ми, народни партизани Југо. славтје, за немилосрдну борбу крволочних непријатеља, који по робише нашу љују наше народе,
У име слободе па правде нашег народ; заклињемо се да ћемо упорно и неустрашиво, не штедећи своје крви и животе, водити борбу до потпуног уши штења наших освађача и'свих народних издајника,“ ·
Под њима су партизански од реди о прерастали у Народноослободилачку војску. Под њима је стасала наша народва Армија. Озе су биле свелоци оскули“ де, болести, умирања, сведоци ковања оружја готово голим ру кама, Под-њима су се учила пр ва слова, између два окршаја, под њима су се шаптале „реченице из драгоцених и чуваних књига, које су изграђивале и по дизале ствараоце и – градитеља „овог живота и нове будућности. ;
И док о тешком, али сигурном ходу историје говоре, музеју, стотине слика и докумената, стоје ове две – витрине као символи читавог тешко-пра ведног дотађаја и својом немом опоменом заустављају посматра. ча. А
# у
5 Нагињем се кроз отворен про. зор музејске просторије, Опттро, сунчано зимско подне. Доле: чо. век, са жутом марамом. око врата, коси траву. Група гологлавих сно. Мајке гурају колица, а је дан несташни малишан, са ивице клупе, џ
На обали, лагано се крећу ди валице. Однекуд: тикрипа стру-
латили. смо се оружја | против,
студената разговара гла о
скаче _
слободе и
земљу и истреб-
у ОВОМ –
|
'
гаре. Неколико 'шлепова одбија |
се од кеја, Вуче их смешно ма ли бродић,
. Преко воде: израста Нова Бео град. Светле се влажни. кровови барака. Из невидљивих _ димњака диже-се бео дим, Далекб је. не виде ов стотине и хиљаде о- · младинаца — радника, Али се зато виде џиновске грађевине у оклопу скела и бетонских оплата,,. Пи
И, намеће се размишљање: . ва тај спокојан живот, што се олвије ту, напољу, у свим својим видовима, ва изградњу сопијализма, која се манифесту ва сваком к у, заложио. се читав један народ, поведен од својих најбољих синова,
револушији. о рођењу - на-. родне „државе, о рођењу Армије, о стварању бољег живота го“ воре документи у севце музеј ских одаја, — живот слободарскор града, напољу, на поднев-
вом сувцу језгровито; то докаи |
| у
4