20. oktobar

_—"___ ЕН___-—__-- "|

_ лић власти па је рекго:

СТРАНА 2

“

; (Наставак са прве стране) итка, На речима Грол је био за „исте“ циљеве за које и Народљи фронт, али се није сластао таводно са „процедуром“, како је он говорио, са брзином "којом се _ остварују ти циљеви. 'Но, по сваком питању када се копкретно решавало, Грол је моРао обући одору адвоката вели"косрпске буржоазије и бранити њене интересе. | Као по команди, окулило се о"Ко Грола преко ноћи све што |: остало од разбијених буржоа уских партија: бивши — јерезовци (и јенесовци, сарадници _ окупатера и ратни добитници, бивши "банкари и капиталисти, шпекуланти и страни шпијуни, адвокати и политичке перјанице бивших режима, на селу — у првом ре"ду — кулапи, — сви су они одмах постали „демократи“ Милатна Грола, __ Други адвокат остатака. раз“ бијене буржоазије био је Драгољуб Јовановић у кога је полагала велике наде им домаћа и „Страна реакција, Тактика Драгољуба Јовановића по форми се разликовала од тактике коју је зимала група Грола, Драгољуб Јовановић се формално изјаснио епа чак и ушао у Народни фронт. "Али он никада није, без обзира на разне изјаве које је давао, био за програм Народног "фронта, тј. није бно за политику "равноправности народа Југосла"вије, за ограничавање и потиски"вање капиталистичких елемената у граду и/на селу, за јачање народне власти. Он је био велики противник изградње соција лизма у Југославији, У спољној политици он је био против чвр“ стих и свестраних односа са СССР-ом и тражио је „пријатељство“ Југославије са запад“ ним демократијама, односно за» падним , империјалистима. У Бру штини, дакле,, Д. Јовановић је тражие исто што и Грол, односно он је био експонент“ велико~

српске буржоазије, он је свим силама настојао да се врати „старо“,

Још давно пре рата, велокосрп

ска буржоазија одредила је Дра гољубу Јовановићу“ и његовој групи улогу своје резерве: за бор бу против напредних снага у напој земљи, Сада је дошло време „3 „се, ова. „резерва“ без икаквих резерви стави,у покрет, И, Јова“

пбзић „је то. учинио, а ~

Он није могао остати у Народном фронту јер је спадао у

ред оних буржоаских и ситно буржоаских политичара, које је историја и борба наших народа

прегизила, које народ склања с пута да би могао да изграђује своју срећнију будућност. И Јо-

' вановић као и остали поражени

и од народа осуђени. и прогнани „политичари“ морао је да заврши своју политичку каријеру као страни шпијун.

Карактеристично је да су неки други бивши политичари покушали да се у Народном фронту окупе око Драгољуба Јованавића. Али баш зато, што Народни фронт није створен на бази коалиције странака, што није створен. за зеленим столом, већ у борби, у којој је исковано јединство радног народа, ова» кви људи нису му могли нанети штете, били су откривени и избачени из Народног фронта.

Тако су разбијени покушаји буржоазије да се организује и нађе платформу са којом би могла рачунати на подршку маса. Свака таква платформа логично је била уперена против социјали стичког развитка наше земље и основних тексвина _ револуције. Но то никако не значи да је тиме нестала или изгубила основе да постоји непријатељска делатност.

Непријатељ је схватио какав огроман значај има Петогодишњи план за изградњу социјализма, колико он угрожава све наде ка“ питалистичких елемената и какву опасност претставља за њихове интересе. Отуда је појмљи во што се политичка битка, после доношења плана, почела одвијати на линији борбе за план и против плана.

Заоштравање класне борбе изражава се и у појачаном отло“ ру капиталистичких елемената на селу, Они се одупиру привредним мерама власти, покушавају да компромитују органе народне власти, хушкају против земљорадничких задруга и настоје да их разбију, они су проносиоци разноврсних алармантних вести на селу. У 1947 години било је случајева да су шпекулант тски и капиталистички елементи уништавали жито да га не би предали држави,

Даљи облик делатности неппа јатеља јесте и привредна сгботажа, Многи од људи из редова буржоазије увукли су се“ у наш државни и привредни апарат. Било би погрешно и опасно живети у схватању да су сви они положили оружје ,„помирили се са новим стањем". Досада шње искуство је показало да је део тих људи радио несавесно, да су се неки бавили саботажом, да фу се неки од њих стављали У службу страних _ империјалистичких "држава итд: Многи од њих готови су да саботерским мерама коче развитак наше“ зе» мље,

Као што се види – политичка борба у Србији, после рата во» дила се против унутрашњег не» пријатеља — буржодских остата ка и империјалистичког и антидемократског табора на челу са англо - америчкчим импертијализмом, Изградња народне власти

Затим је друг Петар Стамбо.прешао па питање народне

„Први конгрес је истакао важност борбе за правилно функџмионисање органа власти ·_ као форме преко које се наша Партија, као руководећа снага = у држави, повезује са широким ма сама радног народа,

У овоме ми смо постигли круп не успехе.

Извршен је избор свих органа власти од савезних, републичких, среских и месних у првим данима после ослобођења. После извршених избора у" МНО је до. лазило до честих промена н те промене су вршене на захтев на рода, или по одлуци виших ор" гана, у случајевима када су утврђене неправилности у раду одбора, Те промене вршене су нарочито у времену оштријих су коба са капиталистичким и шпекулантским елементима, који су понекад налазили своје заштитнике у тим органима власти, Пар тија је водила упорну и непоштедну борбу за. чистоћу органа народне власти, за развијање де мократизма/у раду народних од-

„бора, за учешће мгса у решава

"њу питања власти, Партија је

"оријентисала органе народне вла

сти да воде бригу, решавају сва питања од животног интереса. за народне масе, као и на упор“ ност у извршавању општедржавних задатака. Партија је васпитавала комунисте и ванпартијце у органима власти, и' упућивала на правилну примену: принуде "трема непријатељу и метода у беђивања према радним масама, "На изборима за месне и среске. органе власти '1947 године у на оодне одборе су изабрани чланови Партије и чланови Народног фронта, који су своју оданост народу и новој држави посведочили својим залагањем на 'реша"вању најважнијих питања у ин тересу народних маса, У народ“ не одборе на овим изборима забрано је у нашој републици 50,056 народних претставника",

Анализирајући рад на оргапт зовању „апарата народне власти друг Стамболић, зе, истакао ла је наша Партија у периоду изград-

ње социјализма постигла добре резултсте. Затим је наставио:

„Но сви ови успеси не значе да су на сектору организације власти решена сва питања,

ЦК је на том сектору настојао да отклони многе слабости, али неке од њих ни данас нису решене

Код многих руководилаца по" стоји неправилна тенденција за безграничним повећањем државног апарата, Ти руководиоци хоће да слаб квалитет рада надо“ кнаде – непотребним _ повећањем броја људи, што је сасвим погрешно. Поред тога потребна је улорна и систематска борба за подизање стручности и радне способности службеника.

Затим је друг Стамболић истакао потребу усавршавања“ мето-

да рада и контроле извршавања

задатака.

Говорећи о систему руковођења « потреби још боље унутрашње органивације рада по. установама и предузећима он је даље рекао:

Код среских и градских народних одбора још увек не задовољава систем руковођења. Ако се пред њих постави питање откупа, аналфабетских течајева, онда они покрену читав апарат из свих повереништава на решавање тога задатка. Разумљи во је да због тога остали послови трпе, да се проблеми нагомилавају и да их онда решавају са закашњењем или под тешким условима, | · У протеклом периоду од ослобођења Партија се борила за организацију месних одбора, за 0" способљавање _ кадра у месним

"одборима, правилност и законитост у раду, за отклањање гре“ шака које иако на изглед ситне врло често имају тешке ' последице, за чишћење месних народ» них одбора од непријатеља и шпекуланата, бивших политичких

„жортеша и корумпираног апарата старих општина.

Говорећи о борби Партије за даље јачање братства и јединства; друг Стамболић је рекао да !е народна револуција решила национално. питање у Југославији истакео улогу срлеког

б ' с “"ј А . | | | | ском језику са 30.288 ученика, · а ће постаје школе и за дру.

карода у ликвидкрењу хегемо· кистичке валикосриске буржозије као носиоца угњетавања о: стелих народа, Истичући правемност. лишисе КПЈ по нацнсопал“ ном питању, друг Стамболић се задржава на чињелици ла се не. призатељи нгродне зласти: нису мирили са ТИМ,

Даље је друг Стамболић говорио о задацима КП Србије У циљу остварења националних права свих националних мањина на територији НР Србије, о положају мањина У бившој Југославији и констаТовао да се Ппрел,Партијом поставио задатак да одлучну борбу за братство и јединство | српског народа и народа напионалних · мањина, па је рекао:

Због посебног развитка и ради обезбеђења права националњих мањина створене су унутар Републике Србије, Аутономна покрајина Војводина и Аутономна област Косова и Метохије. Права националних мањина загарантована су Уставом ФНРЈ, Уставом НР Србије и статутима Покрајине и 0О6ласти, Отварањем школа на језицима националних _ мањина | створени су услови за културни развитак националних мањина, На Косову и Метохији данас има 786 оде"љења основних школа на. шиптарском језику са 65,000 учени ка, док је 1945/46 године основну школу похађало само 23.615 шиптарске деце; 20 гимназија и прогимназија и једна учитељска школа. У Војводини има 660 о-– дељења основних школа на мађар

Друг Петар Стамболић

У наставку свог — реферата друг Стамболић је. поред 'оста. лог, рекао: . „Одмах после рата извршена је аграрна реформа, Одузета је земља велепоседницима, који су и пре рата били ослонац свих реакционарних и противнарод» них режима, а у току рата -у огромној већини сарађивали са окупатором, Ликвидирани _ су капиталистички џи полуфеудални односи на том подручју, За Ср бију је нарочито. било карактеристично да су капиталисти у граду — најчешће трговци, пре ко дугова и на друге начине узимали земљу од сељака = те су они у својим рукама држали готово у свим крајевима, стотине и хиљаде хектара најбоље зе мље,

Даље, ограничени су капиталистички, кулачки елементи на селу одузимањем земље. На основу републичког закона о аграрној реформи богатим сељацима остављено је од 20—35 ха обрадиве земље. Практично у Србији остављен је само могућ по закону минимум од 20 ха.

- _ Подељена је земља сиромаш-

ћим сељацима, који су раније обрађивали туђу земљу, Подела земље извршена је на демократски начин уз активно „учешће аграрних интересената на њиховим _ конференцијама. · Поред тога створен је јак социјалистички сектор у пољопривреди на бази земље из аграрног фонда, У. НР Србији је одузето 710.304 ха, од: народних непријатеља, велепоседника, банака,

цркве, богатих сељака, неземљо радника, 58.508 породице добиле

су земљу из аграрног фонда, У

врло кратком року извршена је колонизација у Војзодини,

. Пружена. је ефикасна помоћ сељсиима чије је домсље попа лио окупатор, За обнову попа

поведе.

ге нацисналне мањине,

У НР Србији данас излази 25

листоза и 10 часописа на језицима националних мањина, 02 чета 5 на шиптарском. Шта то значи за културни _ развитак Шиптара може да се схвати кан се упореди са чињеницом да је 90 од сто Шиптара првих дана после ослобођења (било неписмено, На Косову и Метохији у ад“ министрацију је уведен шилтарски језик. ~

Ликвидирани су феудални о стаци на Косову и Метохији, ре шено гграрно питање, У Војводини сиромашни сељаци из на» ционалних мањина добили су зе мљу из аграрног фонда, -

Само у овој години инвестира се у пољопривреду на Косову и Метохији око 300 милиона ди. нара,

Посебна пажња поклања се уз дизању партиских и _ државних кадрова из редова националних мањина, и

Но било би погрешно мислити да ту нема више шта да се ради, да ће сам собом Петогодишњи план коначно скинути са днев» ног реда сва питања, Наша партиска организација и надаље мо ра бити будна према свим поја» вама, које имају макар'признак шовинизма _ схватања — прошло-

сти, буржоаског национализма и потцењивања других народа.

Борба за спровођење линије Партије |

на селу

љених села у Србији држава је дала 744,430.309 динара, Овом помоћи уз пуно залагање Народ ног фронта и народних власти

о КП

на терену обновљена су погоре

ла газдинства, ГИС

У овом периоду политика. Пар тије се састојала у сталном огра ничавању и потискивању капиталиста на селу, у заштити радног сељаштва од њихове експло атације.

У оваквој нашој политици ми смо наншли на отпор кулака. Тај отпор се појачао нарочито у 1946 и 1947 години и узимао је различите облике Они су бацали жито, просипали га, кри ли да га не би предали држави, Они су нападали на органе вла сти, Они су користили слабост неких сргана власти а тамо где су имали утицаја у народним одборима систематски су саботирали сваки рад на правилном спровођењу откупа, .

Партија је предузела енергич не мере да би сломила овај отпор, Очишћени су из Партије колебљиви и опортунистички елементи, избачени колебљиви и прокулачки елементи из народних одбора, Учвршћењем Партије и" мобилизацијом сиромашних и средњих сељака, Партија је сломила отпор и план откупа је извршен,

После рата ликвидиран је ста ри порески систем, који је фаворизирао кулака и заведен но ви, који је пореске терете пребацивао на богате сељаке,

У 1948 години 18,1 од сто бо гатих домаћинстава платило је 71,47 од сто пореза на дохддак“, ,

. Износећи резултате који су постигнути у задругарству лруг Стамболић је рекао: |

„Број · задруга је порастао; у 1945 години било је у НР Ср бији око -1,900 задруга са 300.000 чланова, 1948 године 3.467 са 1,440.374 члана.

Велики део индустриске робе сељаци су добили преко задру“ га. У 1946 години задруге су на бавиле и продале индустриских производа у вредности 596 мили она, а у 1947 години 1,473.007.800 динара, Ови подаци говоре да је нарастао удео задруга у промету робе што је резултат општег привредног развитка п потискивања приватног сектора у трговини. У прошлој години пришли смо реорганизацији _ набавно-прода ј-

" них задруга ка вишој форми — у . задруге општег типа, које ће на

себе примити поред трговине и унапређење пољопривредне про" изводње,

Ову реорганизацију прихватиле су масе радног сељаштва, док су кулаци развили жестоку бор“ бу против реорганизације.

Многе ' задруге постигле су видне успехе, Основано је 858 задружних економија и'871 пољопривредна. станица, низ. задру“ жних радидница Влада НР Србије дала. је задругама из) државног фонда 70,000 ха земље, Показало се да задруге могу да играју врло велику улогу у унапређењу пољопривреде, у снаб> деврњу задругара добрим семе. ом, набавци машина приплодне стоке итд. да могу пружити ве“ лику помоћ сељацима у унапређе њу њиховог газдинства,

да се на време савезни објекти кепиталне из-

· Друг Стамболић је затим говорио о задацима партиских организација у развијању земуублатниччих залтуга, ЈНА Прве сељачке радне задруге У нашој Републици формирали су

после рата колонисти, који су

се населили у Војводини. То су били политички свесни сељаци, који су највећим делом учествовали у ослободилачком рату И васпитани да колективним снагама савлађују тешкоће,

Касније у задруге су почели улазити сиромашни сељаци, .аграрни интересенти, а затим радне задруге стваране су у разним крајевима Србије Од 1946 годи“ не број сељачких падних задру: га повећао се од 273 на 61 од. којих су се неке у прошлој го

ини фузионирале, | 5 а се друг Стамболић ос врнуо на успехе који су по,/ стигнути у нашој привреди. Он је између псталог рекло;

»Од 1947 до 1948 је бруто продукт у привреди под руководством КП Србије за 319, Имали смо нарочито велико повећање индустриске, рударске и шумске производње.

Напионални _ дохолак порастао је у Србији 1948 годучзе У односу на 1947 годину 38 30,4%, _ Овако велики пораст националног дохотка могао се постићи захваљујући | општем привредном напретку, нарочи“ то напретку који је учињен на подручју нашег. социјалистин. ког сектора,

Платни фовд радника пове. ћао. се у односу на 1947 за 32,6'/а,

Друг Стамболић је нагласио да је прошла година била на. рочито тешка, јер је требало решити неколико – привредних питања од којих је зависило извршење Петогодишњег плана у целини, па је прешао на задатке у 1949 години. Он је рекао;

УП ши основни задаци у 1949 годипи биће двојаки: најважнији _ задатак _ Комунистичке партије Србије биће да пружи максималну, свестрану помоћ изграде _ сви

градње, тешке индустрије, рударства и електропривреле, да овим привредним гранама 0безбеди потребну ралну снагу, ла води посебну бригу о ралницима у овим предузећима. У републичкој привреди нај“ већа пажња мора бити посвећена извршењу инвестиционог плана у пољопривреди, станбеној изградњи и изградњи осталих објеката лруштвенот стандарда. На) полручју пролз-

водње задатак је наше репуб-

личке и локалне индустрије лл пронзводи најзазновреније и.У великом обиму. предмете широке потроше

Нарочито скрећемо пажњу на велики залгтак који нас 0очекује у 1949 години у области грађевинарства. У овој голи. ни градиће се на нашој територији разноврсни објекти У вредности за око 25 милијарди динара | Наша грађевинска оператива и индустрија грађевинског материјала мораће Учинити крајње напоре да изврши ове задатке. У илућој го. дини ми морамо пуну пажњу посветити и Београду, Мора се и план капиталне изградње нашег главног града, главног града ФНРЈ, у потпуности 0стварити (аплауз). Београд се јако развија, нарочито “ло административни и културни центар наше државе. Зато Савезма влала посвећује посебну бригу Београду. У Београду ће се у. 1949 голини градити у вред“ ности од 9 милијарди динара. То су огромне инвестиције. и оне се неће моћи извршити без свестраног залагања #е само београдске партиске организације, већ и читаве. партиске организације у Србији.

Говорећи о неиспуњавању трговинских уговора од стране земаља народне демократије труг Стамболић је пекао:

„Лошто политичка хајка није могла да послужи као „спасоносан“ лек за „оздрављење“ наше Партије, прешло се на економске мере, .

Земље народне демократије и СССР ограничавају, и то у великој мери, тргозачку размену добара с нашом земљом и истовремено пишу да ми појачавамо трговачке односе са капиталистичким земљама. Шта би, по њиховом мишљењу, требало да ради наша земља после ограничавања трговачких односа са земљама народне демократије и СССР-а за које ми нисмо криви, Да ли треба да престанемо са социјалистичком изградњом, да одустанемо од нужне размене добара са другим земљама» Друг Тито је у Народној скупштини показао да са. капиталистичким светом не тргује, само нова Југославија, већ и све земље народне демократије, а и СССР.

Ми наше трговачке везе са земљама народн демократије и СССР не изједначавамо са трговачким односима капиталистич-

Ме У

СРБИЈЕ |

порастао ·

ких земаља. Економске везе из међу наше земље, која изграђује социјализам, и осталих 3емаља које такође изграђују социјализам, а нарочито са СССР, еде је већ изграђено сошлјалистичко друштво морају да имају сасвим други Карактер него економске везе са капиталистичким светом. Наша Партија је радала на томе да се економски блноси између социјалистичких 35маља постаре на социјалистичку основу. До тога није дошло, не нашом кривицом;

Због свега тога, наша зем:л морала је да повећа – трговачке односе са оним земљама које су могле на преме ла нам У материјал потребан за наш, Пе-. тогодишњи план, И нико права да нас напала п а хоћемо да остваримо наш "ет годишњи план, хоћемо да изгра димо социјализам У нашој 3емљи, .

У наставку реферата Друг Стамболић је говорио о постигнутим резултатима на по-, Љу просвете, науке и културе У Народној Републици Срби! а такође и о штампи ни истахао да у Србији данас излази 120 листова и часотиса.

Прелазећи затим на тредводничку улогу Партије ми значај јединства „њених делова, друг Стамболић (је рекао:

Партија је из својих редова чистила колебљивце, опортунисте, све оне, који нису могли ићи са Партијом у бити за пз= градњу сопијализма, Избацивањем из Партије оваквих елемсната Партија је искивала своје јединство, – Јединство Пети К није никаква апстракција, он је засновано на правилности линије Партије и борби за њено спровођење — а та линија је да« ље развијање народне револупије и изградња социјализма, = туд је разумљиво што су остали без резултата сви напади на нашу Партију од стране неких кол мунистичких партија.

Из рата партиска организапија Србије изишла је са чеврстем и прекаљеним, али релативно ма лим“ бројем чланова Партије, Број чланова Партије није одго варао · политичком утицају који је имала Партија Ван Партије било је хиљаде људи, који СУ били слоемип да лају све одсже бе. за изтепесе Партијеси 'народа. У — поотеклом „периоду за који подносим изветта7, тартиска организзпић у Собаји порасла је ол 76000 у мају 1945 гољине на 163,000 у децембру 1948 године (аплауз). Створене су паптиске Сртавизапије у свим већим предузећима у већи ни села, у мстанозама Паотиска

организација се претигила код наџпио»2 1 мољии" гле је после рата била доста малобројна. '

У пољој изгралњи Партије важан залатак' је помоћ сеноне ним партиским | органиссонијамт, подизање квалитета рада основ не 00: низије, прлтитил столо огђеље у живот Статута Партије. руковођеље мосовним оОгганизацијама Партије, разви'ање Фтрми рала на полизању прђиз= водње у пгељузећима, газвијл-

њем пољопрчтреље но затругарства на селу, рличонзлизаинпја рада по борба са бероколтизмом у установама,

Друг Стамболић је потесм гозорио 0 значају илеолошкополитичког васпитања чтанова Поетије и ва крају ре“

Констатујући услехо – цоје смо постигли у опом пгриоду, ми комунисти Собје ланас смо свесни тешкоћа, којс' стоје пред нама и спремни сма да још одлучније приђемо решавању очих залаттика који ке посреслно стоје пред нама (аплауз). Другови и другарице, кад смо сцепили наше успехе нас, комунисте није никад обузимало осећање самозадовољства и вртоглавица од успеха. Ми смо свесни крупних задатема и тешкоћа који стоје пред – нама. Ми ксмулисти Србије, и на ос= нову тога што смо постигли, можемо данас слоболно лати реч да ћемо борећи се з" спровођење у живот линије Позптије извршити наш дуг према "зтоду и завет према нашсј Пар. тији.

(Дуготрајан аплауз и ожандирање „Тито-Портига“), ЖИВЕО ДРУГИ КП СРБИЈЕ! (Аплауз).

ЖИВЕЛА КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА СРБИЈЕ! (Аплауз)“

ЖИВЕЛА КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ

плауз). 3 „ЖИВЕО ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ КП | Југославије! (Аплауз).

ЖИВЕО | ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР ПАРТИЈЕ ДРУГ ЈО. СИП БРОЗ Тито! (Сви делегати устају бурно скенлирл ући: „Тито — ЦК“. „Херој Тито“, „Ми смо Титови — Тито :е наш“),

за то нема

КОЧГРЕС