20. oktobar
|
„КПЈ. Те успехе смо
_ је. Најзал, те успехе смо
|
Мавештај 0 оргапизационом стању КПС. поднео је друг Драги "Стаменковић. Ош је ивме-ђу осталог рекао:
">Другози п другарипе,
Извештај о организапионом партиском ралу, који подносим у име ПИК КПС обухвата петиод ол Првог оснивачког конгреса КПС до данас. Овај периол обухвата борбу нате Портије за. очување и ла. ље развијање тековина Наролно - ослоболилачке борбе, за учвршћење народне власти, јачтње јединства радних маса, "за обнову ратом опустошене земље и за изгралњу сопија"лизма. обухвата борбу Партије за ликвидацију капиталистичигтх елемената у граду и ограничавање капиталистичких елемената на селу.
· Сумирајући пређени пут у овом периоду ми можемо слободно рећи да смо постигли огромне успехе. Те успехе "смо — постигли захваљујући, пре свега, правилној политичкој линити наше Партије, коју
_ је дао ЦК КПЈ на челу са дру~
"том Титом, (одушевљени апла. уз) а коју је спроводила наша Партија Уз сталну помоћ ПК постигли захваљујући јединству паше Партије, њеној организационој чврстини, њеној повезаности са радним масама и њеном политичком утицају, захваљуДући пожртвовању Партипо- ститли захваљујући _ политич. ком јединству радних маса —
чланова
Радника, радног сељаштва, 0младине и народне интелигенције, њиховом радном поле-
ту и спремности ла под руко_ водством наше Партије савлађују све тешкоће у изградњи социјализма.
Говорећи о јазању Партије у току борбе за обнову и со. нијалистичку изградњу земље друг Стаменковић је наставио:
»Ол Првог конгреса до ла„нас Комунистичка партија Србије порасла је по броју чла. нова за око 7 пута, Маја 1945 године наша партиска организација бројала је 24194 члана, -а крајем децембра 1948 године, она: броји 167.025- чланова
чОвај пораст је резултат „раз- |
=рапања. наролне револуније и огромног подизања свести на'ших радних људи, резултат огромног утицаја наше Партије Кол примања нових чланова ми смо доследно спроволили лењинистички принцип индиви дуалчог слабипања и примања
у Партију, обезбеђујући чвр. стину и јелинство – партиских организација.
Знатно је раширена мрежа основ“нх партиских организација У време Првог конгреса имали смо око 2.000 основних партиских организација, а данас имамо 10.149 основних партиских организација. Ово _ је крупан успех наше Партије.
Чињеница да данас у свим предузећима постоје партиске организације, осим у незнат.
ном броју предузећа и то ве"ћином локалног значаја, да на територији сваког месног народног одбора имамо основне партиске организације, и ла
“су оне већим делом врло број
не, има Огроман значај за правилво спровођење линије Партије. '· Разграната мрежа нартиских _ организација _ на
свим местима где се води бор"ба за социјализам игра важну улогу у повезивању – Партије -са масама МУ мобилизацији радних маса за изградњу сонијализма. Крајем лепембра 1948 године сопијални састав наше Пар"тије изгледао је 'овако:. од укупног броја чланова Парти. је радника има 267, Сељака "50. _ интелектуалаца 19 и "осталих занимања 5 од сто.
Затим је друг Стаменковић
паставио“ .
»Национални | састав _ паше партиске организације углавном је задовољавајући. Регу: лисање _ националног _ састава
Партије је у нераздвојној вези са правилним решењем напио налног питања у нашој земљи, са правилном политиком · наше Партије према напионал ним мањинама, које су лоста _бројне у нашој Републици. „___У „Аутономној Косовскометохис“ој области број Шиптара у Партији данас износи 49,5 поста од укупног броја чланова Партије, док је 1945 ' године било 30,2 по сто. Ово претставља не само крупан Уугтех организационог _ рада Партије на Косову и Метохији, већ и гаргнтију за даље олавијање _ братства ; " Ттептаоа, за напредак читаве оћтасти ; У Војводини су, углавном, _ савладане слабости _ сектаетва према мањинама. Број
несебичном залагању“ и"
Срба и,
МИ ШАРА Пи ел ду Р"
| АЕ Па
пене ди ;
пл МЕ
Мађара у Партији се по. већао 4 пута, а слично се повећао и кол других
мањина. Но, пред друговима у Вотволини остаје. залатак
' да појачају Партију из рело-
ва Мађара и лпугих мањина, нарочито ралника, ксји се пре
дано залажу на послу и отпали.
су Парти Ти. Бројпо јачање
' Портије из релова национал. • них мањина је јеланп ол
важних услова за успешну 600бу против товгинизма коти има свог копета У капнтали~
стичкИиМ | остацима (у нашој земљи.
Затим је пруг Стаменковић истакао неколико проблема у ра ЛУ основних партиских органиЗаштита: проблем правилног функ пиеписања ни тпавилне располеле Рала у основним паптиским органмизашт'“ама, чињенипу ла би. рот неких основних организаша ја нису пашли травилну садржину рала полву да јелан лео основних партиских оргатизапија претреса 'на свом састаншима само она нитања ва која “казује нартиско рукгволство, питање активног" учешћа свакот "члана Паттије у животу њего. ве основне партиске оргатизати је У паљем излатању лруг Ста
менковић је говгрио о неким питањима рала среских и град ских комитета. о неким пробле
мима у раду ЦК, на је наста, Но:
„Наше паотиске ооганизатије морају да схвате критику и самоктитику као саставни лео сво га рала, Критика и самокпитика је моћно оружје за васпита ње нашег партиског чланства, за борбу тротив свих непоавилности и грешака; за развијање здравих комунистичких _ Олноса измећу чланова Партије, за У чвушћење паптиске лиспутлине м Тединства Партит1е, Зато партиске _ организаније и налаље треба да развијату злтаву ктитику и самекритику и ла насто је да спрече извесне слабости које су се кол појелиних опганизација у том погледу 'јављале.
Рукеволећа _ улога — партиске опганизапије у раду _ масовних организација у Народном фпоп ту, симтикату, Народној омлали пи. АФЖ и другим дпуштвевим организанитама _ н удружењима у Свом пепиолу је учвршћена. ИК и партиске ортанизације су непрекилно__ посвећизали пажњу правилном _ руковоћењу Партије тим _ организапијама. Масовне организапије су оне по луге преко којих Паптија мобилише масе на савлаћивању свих тешкоћа и извршењу зала така Због тога је нага Паптија неппекитно _ развијала _ рад тих организапија и поклањала им велику пажњу у њиховом епганизапионом Тјачању по учвли ћивању, У томе су постигнути знатни резултати. али има још увек кол појелиних опганизаци ја недостатака и слабости. У првом релу неке партиске орга низапије нису ловољно обједињавале рад масовних ооганизација и нису их увек травовреме по усмеравале на решавање 2актуелних политичких и нпривредних задатака.
Исто тако, извесне – партиске организаније нису повремено де таљније анализирале рад поједи них масовних организација и до носиле такве одлуке које би им указивале на главне сларости и залатке у Одређеном периоду, већ су о њима лискутовали узгред н уз друга питања."
У даљем излагању друг Ста менковић је изнео велике успехе које су нод руководством Партије постигле масовие организашије мн продужиот
»У политичком раду са радним масама наша Партија је но стигла у досадашњем перинолу крупне резултате. Снага наше Партије лежи у њеној чврстој повезаности са масама, Досадашње искуство наше Партије потврђује ла нема таквих зада така, да нема препрека им тешко ћа које нису у стању да савла дају наше нартиске Организаци је ако знају правилно да објасне масама пиљ и значај задатака. Ово испуштају из вила теке наше партиске организапије и у томе лежи главни узрок неким озбињним слабостима у њиховом раду Е "Пре свега, вод извесних 96тповних нартиских Организација, па и код неких среских и град ских тартиских комитета, често се наилази на схватање да <е политички рад са масама састо ји само на гупознавању ' маса са међународним и унутрашњим во литичким догађајима. Разуме се 'ла такво схватање није правилпо и да Оно сужава смисао политичког рада, У суштини, политички рад мора ла буде везан за сваколневне залатке које на ша партиска организација спро води и да их паптиска органи-) заџија зна да повеже 'са перспективом изградње социјализма у нашој земљи.
У нашој паптиској Организацији има 166 среских градских и рејонских комитета са укупно
пуну
. ње у остварење
звештај о организационом
3.367 чланова, Од тога радници чине 370/,, сељаци (сирома ни и средњи) 350/,, интелектуалци 16,50/; и 11.59/; остали (разна занимања), Просечан пар тиски стаж чланова среских и
градских комитета износи 3,6. голине; ол тога оних који су постали. чланоги Партије за-
кључно до краја 1944 године има 43.70/,, док су остали чла нови Партије из 1945 год., 1946 г., 1947 год а јиз 1948 године 1,92/;, Јелан део чланова спеских комитета који су постали чланови Партије у овим готинама били су чланови СКОЈ-а више голина у току рата и после ослобођења. Просечтн партиски стаж чланова бп"поа среских и грпдских комитета изно ст 4,2 голине: а просечан пзртиски стаж секретара и оргтнизапшионих секретара изнгси 5.5 година Кроз Натолноослобадилачку борбу, прошло је. од укупног броја чланова среских ни гралских комитета 67,70/,.
Комунистичка пгртија Стбије уздигла је из својих релова и врло велики број лобрих руко водилаца у Органе државне управе, у приврели и у мастевчим Фрганизапијама, Хиљале члано ва "Паптије оспособило се у вре мену од Првог до Другог кон греса КПС, да руководи ла ло бро рали у области привреде и у државним органима,
Партија је преко државних и задружних органа организовала низ курсева за оспособљавање нових нижих и срелњих калпова потребних приврелним предузећима, залружним и државним установама. Кроз те курсеве прошло је преко 30.000 људи, Ол овог броја више сол 500/ оспособљено је за сопијалистич Ку трговину. Затим је кроз ниже курсеве прошло још око 13000 лица која су већ упосле на у привредним предузећима и државним органима,
Истичући значај | идеолошконолитичког рада друг Стаменковић је по овом питању казао;
„Ради идеолошког и политич-
(10)
"У дискусији о политичком и организационом извештају Централногт комитета К омунистичке партије Србије говорио је и друг Александар Ранковић, У свом говору друг Ранковић је рекаог
.
Другови и другарице,
Други конгрес КП Србије -несумњиво има велики значај не само за даљи рад и развитак партиске организације у Србији, Војводини, Косову и Метохији, него исто тако и за читаву нашу Партију, После скоро пуних седам месеци од Петог конгреса КПЈ и после две голине успешног – извршавања — Петого. дишњег плана, ми смо данас у могућности да. отворено _ говоримо о свим нашим успесима и неуспесима, о грешкама и слабостима - које су се испољиле У раду наших партиских руководстава и организација, Овај-Конгрес, као што је постављено и у реферату друга Стамболића, треба да протекне (у правцу извлачења поука из досадашњег рада, како би се на Основу. њих
могле _ конкретизовати и још успешније: спроводити – историске одлуке Петог ,, конгреса
КПЈ, Полажући пред својим чланством, пред читавом раднич ком класом и свим ралним људима, рачуп о раду КП Србије, задатак је овог Конгреса да ло несе м Одлуке којима ће дати нови потстрек за 'мобилизацију комуниста и свих трудбеника за велике напоре у социјалистичкој, изградњи наше заједничке домовине, То ће бити још један допринос више у Општој борби која се води широм наше земље за испуњавање Петогодишњег плана, који данас претставља најважнији залатак наше Парти је. (Аплауз), Тако схватити рад Конгреса и наше задатке, значи убрзати побелу, извојевати јелну од највећих битака на пољу изградње наше земље, јачања њене економске и одбранбене моћи — гаранције очувања теко
вина наше народне револуције,
Ако се данас, у Овом великом подухвату наших — народа, нађе — ту н тамо — по који ко лебљивац који шири неверованашег Плана, знајте да је то непријатељ нове Југославије, · без. обзира: С
каквих позиција он наступа и како и иза кота се. сакрива, (Аплауз). Нема сумње,
другови и другарице, да је свима нама јасно пред каквим се крупним задацима Партија. Али ми смо васпитани У Партији да за комунисте нема несавладивих задатака, без 00-
ког васпитања партиских кадро..
ва ЦК КПС је организовао тромесечну партиску школу и једногодишњу средњу партиску школу, а поред тога постоје још три партиске школе: при Гралском комитету Београда, при ПК-у за Војводину и при Обласном комитету, за Косово н Метохију Тромесечне. паптиске школе свршила су 1234 члана Партије, а средњу партиску школу завршило је или ускоро — завршава '426 чланова Партије, Такође је из наше партиске организације завршило са успехом 25 чланова Партије Вишу партиску школу при ЦК КПЈ и сада се налази. на лвоголишњој партиској школи при ЦК КПЈ 57 лругова. Године 1947 ЦК КПС по директиви ИК КПЈ, установио је дописну школу са истим програмом _ као и на тромесечној школи коју је са успехом завршило 1650 другова, Прошле голине установљена је при ПИК КПС средња лописла партиска школа са истим програмом као код средње једногодишње партиске школе на коју се уписало 2265 другова. Поред тога, на нижу дозисну партиску школу у писало се 4066 чланова Партије. При среским и градским комитетима одржавају се 15-лневни кугсеви за секргтаре основних партиских организација; те курсеве завршило је 4.435 другова. Те школе и курсеви су огромпо помогли знатном броју — наших другова да повећају своје знање из марксизма-лењинизма, да 19дигну ниво своје политичке и идеолошке изградње.
Од почетка рада — вечер_њих _ партиских _ курсева. — до сада је те курсеве са успехом завршило преко 35.000
чланова Партије, а само у току 1948 године одржано је 580 семинара на којима су била обухваћена 23.902 члана Партије, радило у кружоцима (изузима. јући кружоке састављене, од другова који раде на вечерњим партиским курсевима) око 30000 чланова Партије, одржано 6.318 предавања за партиско чланство
о вивијатгје могла постати ковачни-
налази наша _
ца револуционарних и безгранично оданих кадрова само зато што је пред њих постављала реалне задатке, управо оне задатке који су на одређеној етани борбе одговарали датим Условима: и могућностима њиховог остварења. Па ипак, ми се не заносимо илузијама нити прећуткујемо чињенице, да у нашим редовима нема и данас разних колебљиваца и опортуниста, тј. та-
_квих људи који нису спремни да
иду до краја и у корак с Партијом. То свакако није случајна појава, јер кад таквих појава не би било данас или кад би се оне приписивале неком случају, онда би то, несумњиво, било неприродно за развитак једне револуционарне партије, као што је то наша. Да анализирамо само у општим цртама ту малобројну листу капитуланата и разноразних смутљиваца, који су искористили разбијачку резолуцију Информационог бироа у намери да први пут у своме животу и они постану некако принципијелни људи. (У дворани смех). Ја нећу овле да их помињем појединачно, јер је та врста људи свима вама, мање или више позната, с њима сте се сусретали или раније или у последње = тако звано „њихово време“. Тешко је с једном формулацијом обухватити све те разнородне елементе,. људе с посебним личним интересима у радничком покрету, различитих „схватања“ ит прошлости. Али читав њихов развојни пут, као и њихово садашње држање и наступање намеће једну основну карактеристику, наиме, то су они остаци •-
-портунизма у Партији, нездрави
~
„зира на тешкоће и препреке које ,
искрсавају на путу њиховог извршавања, (Лелауз), Наша Нар-
н Партији туђи елементи који су капитулирали пред историским задацима и тешкоћама изградње социјализма у нашој з2мљи. Ако погледамо историју паше Партије, а нарочито партиске организације у Србији, видећемо да су опортунистички елементи своје капитулантство увек испољавали у најодлучнијим класним сукобима с капиталистичком класом. Ту појаву скоро редовне је пратила и фракционашка борба која је у прошлости штетно утицала на развитак Партије, њено организационо им политичко учвршћивање у масама. Где су извори тим појавамар Услед знатног _ утицаја – социјалтдемократске идеологије у радничком покрету и социјал-демократских схватања организационих приннипа изградње Партије, створиле су се велике могућности да у Партију, одмах после њеног
"формирања, уђу разни грађански
и ситнобуржоаски елементи. На тај начин буржраска идеологија и буржоаска схватања но наци-
“У.
ст
ању
на којима је укупно присуство. вало 130.000 чланова. Партије.
После тога друг Стаменковић је говорио о раду Контролне ко мистје и економско - финансиског олељења ЦК КПС, · па' је паставио;
Другови, · делегати, .
Све успехе које је наша Партија постигла · руководећи народном револуцијом ин изградњом социјализма — могла је постићи само захваљујући јединству својих редова и одлучној борби против и најмањег — скретања, против и најмањег опортунизма у одлучној борби за довршење народне револуције. Јелинство на: те Партије ковало се у дуго
годишњој борби против капита.
лизма и његозих _ диктатопских режима, у борби против фрпак'циснаша и троцкизера. да се још више ојача у оружаном устанку против фашистичког — окупатора — Народноослободилачком рату. изградњи _ социјализма и борби против _ импери!алистичких покушаја новог рата.
Јасно је, ла овако јединство марксистичко-лењинистичке Пар тије исковано у – резволуционарној, победоносној борби није мо гло бити ни за тренутак поколебано, а камоли нарушено просто одлуком неких других партија. Ако икакви трагови ма какве забуне данас постоје, они постоје само у вези са тим зашто се то дешава у међународном ралничком покрети, откуда СКП (6) на челу напада против наше Пар тије, која се доследније од иједне друге учила од бољшевика револуционарној борби, откуд да се за ту резолупију везују кол нас само појединци фракционаши, _малодушници, па чак ни ко зна све чији шпијуни, или као на Пољопривредном факултету поклоник краља Петра, а писци резолуције се поносе таквима као својом заставом.
У нашим партиским организа нијама, као н у читавој КПЈ још пре Петог конгреса КПЈ читава наша Комунистичка партија Ср-
рута Алесандро 0
оналном питању, сељачком питању као п по низу других питања, не само да су донесена као наслеђе прошлости, него су сен даље подржавала нарочито у руководству Партије ин тако постајала све више кочница даљег
револуционарног развитка _радничког покрета. Тадања руководства нису у изградњи Партије доследно полазила, нити су као таква могла полазити од револуционарног учења марксизмалењинизма, а подизању идеолошког нивоа чланства нису посвећивала потребну „пажњу. Из свега овога разумљиво је, да таква руководства нису имала куре на пролетерске елементе у Партији, као и на пролетерско руководство и. подизање кадрова #3 редова радника.
Четврти конгрес КПЈ, одржан крајем 1928 године, решавао је два основна питања: питање консолидације Партије и ликвидације фракционашких борби ин питање курса на стварању радничког партиског руководства. Али, непосредно после Четвртог конгреса, проглашена је војно-монархистичка диктатура, којом су укинути последњи остаци слобода ни заведен страховит терор над радничком класом и угњетеним народима. Великосрпска бур жоазија је тиме хтела да учврсти своје позипије. Изко ново руководство није било у могуљпости ла спровеле одлуке Кош греса и да припреми мере за ма-
. совни отпор војно-мопархистиче кој диктатури, а нарочито после убиства тадањег секретара ИК КПЈ Ђуре Ђаковића, партиски кадрови су херојски бранили тред класним непријатељем име и част наше Партије. (Аплауз). На примерима херојског држања другова: Тита (буран н луготрајан аплауз) Ђуре Ђаковића, Јанка Мишића, Орешког, Дебељака, — васпитавали су се чланови Партије да неустративо бране ствар Партије и радничке класе не штедећи ни своје животе. У том периоду, пошто је партиско руководство отишло у и ностранство, треба истаћи као значајну чињеницу израстање нових кадрова на терену. Већ таља имамо прве. зачетке израстања професионалних револуционера у земљи, који су добро по-
· знавали прилике у земљи и већ
били стекли извесно партиско искуство.
С таквим кадровима, на челу с другом Титом, наша Партија је коначно консолидована и у-
'· порним радом на њеној бољше-
визацији оспособљена да стварно руководи револуционарном "борбом радничке класе п тиро-
ких радмих маса. Истерниру мањо
Ру
бије одбила је. резолупију Информбироа. Јединство Партије поново је дошло до пуног. излаза на. Петом конгресу КПЈ и Партија се још чвршће збила око ИК КПЈ на челу са другом Титом. |
Мора се признати ла су нас писци резолупије стовили· прел тежак испит, јер као то знате
резолуцију су потпислли комуни- ,
сти према којима смо ми у редовима наше Партије, годингтма неговали љубав, негујући и преко тога дух пролетерског интернационализма. Али нама није било тешко положити тај испит,“ јер смо прошли кроз школу изгралње Партије, на принципима марк сизма - лењинизма, кроз школу револуционарних борби у којој су сви чланови Партије врло до бро научили да чувају – јединство Партије, Као зеницу ока. (Аплауз).
Под руководством Шентралног комитета КПЈ, на челу са дру-
гом Тито, чврсто збијени око њега, ми ћемо наставити дело изградње социјализма, до – ко-
начне: победе.
Друг Стаменковић је затим на брхао организационе — задатке КП Србије и на крају рекао;
Другови делегати, ситурно ће наша партиска организација ис" пунити ове задатке исто као што је испунила и задатке који су се досад пред њу поставили, (Аплауз), Под воћством | славног ЦК КПЈ ни друга Тита Комунистичка партија Србије ће у идућем периоду постићи _ још веће успехе и победе у борби за изградњу социјализма у наној домовини, (Аплауз). Живела КПЈ, надахњивач и организатор бопбе за победу соиијализма у ФНРЈ! — Живела! (Аплауз). —. Живео ЦК КПЈ на са другом Титом! Узвици: Живео! Дуго сканљирање: „Херој Тито". Сви лелегати устају и дуготраћно скапдиралу“ „Ми смо Титови, Тито је наш",
челу
КОВ
Партије не треба оцењивати са= мо кроз та унутрашња трвења и фракционаштва, већ кроз њену дефинитивну победу над свим нездравим и туђим елементима. Тиме је Партија постала јединствена, а њени кадрови су се развијали у челичили из борбе у борбу с класним непријатељем. Таква Партија умела је на време и правилно да искористи политичку ни привредну кризу У Југославији, тешке услове жи-
вота у граду и на селу, напионално угњетавање итд. за чврсто повезивање с масама, за о-
безбеђење руководеће улоге у борбама маса и за политичко и организационо учвршћење, Прва и одлучујућа проба у проверавању снага и правилности линије наше Партије — биле су масовне _ демонстрације — радника, студената и демократски расположених грађана, као и велики раднички штрајкови који су У борби за економске захтеве скоро редовно прерастали у крупне толитичке сукобе са режимом.
Иако је наша Партија у том периоду своје револуционарне делатности живела и радила под тешким илегалним условима, она је успела да постане снажан фактор не само сталним пора стом свога чланства, него још више стварањем читавог низа · легалних н полулегалних масоввих организација,
Такву Партију нису могли изтенадити никакви дегађаји на ни избијање рата између Совјетског Савеза и фашистичке Не мачке, Она је потпуно спремна дочекала ни ушла у ослободилачки рат, чиме је неоспорно извршила свој дуг према нашем народу, према Совјетском Савезу ин интернационалном _ радничком покрету. (Аплауз). Захваљујући таквој Партији наш народ је бид у стању да издржи најтежа ратна искушења и да кроз оружани народни устанак изиђе из рата као победилац. Ова оружана бор ба довела је до победе радног народа на челу са, радничком класом над издајничком буржо_азијом, која се ставила у службу окупатора. Тим путем наша Партија је решила основно питање — питање националног ослобођења и питање власти
Данас, после великих успеха | у обнови наше порушене земље, кад наши народи упорно и са пуно поверења раде на извршавању – Петогодишњег плана и изградњи сопијализма, сусреће мо међу нашим знаним и незна ним критичарима и такве који не“ верују у наш успех онако исто Као што нису веровали ни у наш успех у рату.
Заиста, могао би се неко чек и ол добронамерних људи. који "не _ Дор нашу стварност запитати: Од куда толнка уве(Накљавак па |