20. oktobar

мат

ГОДИНА УМ

“

БРОЈ 271

%ж

БЕОГРАД, П ФЕБРУАР. 1949

дада сиодакалних оргализаија Београде

+: ћ

па

ОД Џ

. вих дана отпочела је предизборна кампања у ' свим организацијама На. "родног фронта Београ. · да. Овогодишњи изгорџ "жоводећих "органа – Народног фронта су утолико значајнији што се одржавају након победоносног извршења плана У другој планској години, Као и у почетку велике битке за извршење плана у 1949 години. "Ови се одржавају после Друтог конгреса Комунистичке пар тије Србије, који је јасном едвосмислено поставио задат. ке пред чланове Комунистичке партије а исто тако пред целу радничку класу а који се са. стоје у даљој упорној борби за учвршћење морално ~ политичког јединства наших наро– да на бази борбе за изградњу социјализма и против остатака класног непријатеља у нашој вемљи.

Одлуке Другог конгреса Комунистичке партије Србије поставиле су задатак даљег јача. ња и учвршћивања савеза радничке класе, радног сељаштва и осталих трудбениса. Тај савез је изражен у Народном фронту. Према томе основни задатак радника и намештени– ка, чланова синдикалних организација, јесте не само уписивање. у чланство Фронта, плавање- чланарине итл. већ и активно учешће у политичком животу и раду фронтовских организација,

Иако је Народни фронт Београда у 1948 години постигао значајне успехе, јер је извршио све планом постављене задатке, у фронтовским организапијама илак има слабости, које долазе нарочито до изражала у неравломерном учешћу у акци:ама. Та неразномерност долази, у првом реду, од кампањског и неједнаког учешћа чланога синдиката У ралу организација Народног фронга Њихога активност је запажена, у већој мери, само у појели– ним важнијим кампањама, као што су избори за Савезну и Републиканску Народну скУПштину, такмичење у част.Петог конгреса, упис народног зајма, када се осетило огромно учешће чланова синдиката. Важно је истаћи да је пред Пети конгрес Комунистичке

партије Југославије у предузе.

Један од радничких павиљона на Северном Булевару,

Рру- ·

ИХАНА НАРОДНОГ ФРШИТА |

ћима и установама „такмичење

било силно појачано, па то ипак није ометало чланове синдикалних, Организација ла узму пуног учешћа у раду ос. новних организација Фронта. Међутим, када су те крупне акције биле завршене, поново се осетило извесно. попушта-

"ње у активности радника и та-

мештеника у фроштовским организацигама. Несумњиво је да су извесни крупнији догађаји и акције знечајни и да'им тре– ба посветити нарочиту пажњу ин појачати пред њих активност да би се тако завршили са што већим успехом, али то

"не значи да после извршених "великих акција смемо да попу-

штамо у раду и да се не инте-. ресујемо више за живот орта-

низација Народног фронта,

Има чланова синдиката који још нису у потпуности схвати ли огроман значај организација Народног фронта за даљу изградњу _ социјализма у нашој земљи и који заступају мишљење да су радом у синдикалним организацијама одговорили својим задацима као свесни радници и градитељи земље. Мако синдикалне „организације претстављају моћну“ снагу за политичко и идеолошко ВЕАСПИтање радничке класе, мобилизатора и организатора социјалистичког такмичења у нашој привреди -и основни стуб Народног фоонта, оне не могу за менити _ организацију _ Народног фрочта као општенародну, трајну долитичку оргавизацију, кроз коју радничка класа остварује своју руководећу Улогу У социјалистичкој изград њи. Према томе, јасно је да сам рад у синдикалној организацији није довољан нити 08 може зоменити.рад у оргачизапији Фронта. |

Шести пленум синдиката ЈУгославије је, у погледу укључивања чланова _ синдиката У рад основних организација, до нео јасне одлуке. У том смислу дати су и задаци свим синдикалним _ оргализацијама да непрекидно објашњавају – члановима синдихата огроман зна чај који Народни фронт има за даљу изградњу наше земље и за победу социјализма. У #– стом смислу је и Месно синдикално веће Београда у прошлој, 1948 години, а такоЊе

и на саветовању. синдикалног |

које су у току прошле године подигли чланови рацне бригаде „Вељко Дугошевиће

актива Београда, јануара ове године, дало Упутства свим синдикалним организацијама.

Први и основни задатак сивдикалших _ организација _ јесте да објасне чланству синдиката каква је његова улога И задатак у раду Народног фронта како (би ' другови схватили да успешно извршење плена у пре дузећу зависи и Од тога како радник _ посматра _ целокупни пољитичкин и привредни живот у нашем граду м колико У њему учествује. |

Непријатељи наше социјалистичке изградње, у својој слепој мржњи против наше народне власти, прибегавсбу свим средствима да би нас омели У извршењу 'Петогодишњег –плана. Њихова оштрица је, у првом реду, уперена против полигичког јединства нешег на. рода, у правцу одвајања једног дела политички заосталијих грађана од активног учешћа у изградњи земље. Они се при томе служе ширењем разних алармантних вести, рат. но . хушхачком пропагандом, користе »аргументе« из резолуције Информбироа и клеветничке кампање против наше земље, _ исхоришћавају _ разне тешкоће с којима се бори на. ша народна власт итд. Ти 0 стаци класног непријатеља дејствују изван Фронта, а увлаче се и у Народни фронт како би га изнутра подгризли и минирали и Како би поколебали онај део његовог чланства који још није довољно политички преваспитан. Најбоља гаранција да ће сви ти покушаји класног непријатеља остати бе зуспешни и да ће он на време бити откривен и раскринкан

јесте широко и активно учеш-,

ће чланова синдиката у раду фронтовских организација, ши рока и слободна дискусија 9 свим актуелним политичким и животним проблемима грађана пи конкретна и одлучна борба против остатака непријатеља као и њихово чишћење из редова Народног фронта,

Треба имати на уму, да од успешног _ извршења читавог низа задатака, — предвиђених инвестиционим планом Народног одбора града Београда за 1949 годину зависи, у великој мери, решење горућих животњих питања трудбеника Београда. Народни фронт у извршењу овог плана имаће главни и одлучујући задатак Збот тога и претстојећи избори органа Народног фронта имају нарочити значај, јер ће се кроз изборну _ кампању широка политичка мобилизаци~

ја трудбеника Београда за из-

вршење тих задатака који ће бити садржани у плановима фронтовских организација за 1949 годину. Кроз широку дискусију, која ће се развити на конференцијама _ фронтовских група и основних организација, разрадиће се план Градског одбора Фронга који ће бити допуњен плановима основних организација и на основу КО јиж ће чланови Народног фрон та узимати личне обавезе, уписујући се уједно у __фронтовске радне бригаде. Потреб. но је да сви радници и намештеници узму вајактивнијег учешћа на овим предизборним конференцијама и ла послуже као пример осталим – чланови ма Народног фронта у погледу извршавања задатака које је пред, све нас поставила _ наша Партија и друг Тито.

Избори ће знатно допринети. организационом учвршћењу организација Народног фронта н њиховом оспособљавању за извршење свих задатака. Да би се „састав руководећих органа ортанизација Народног фронта побољшао, Како по броју тако и по квалитету, потребно је да

у њих уђе што већи број нај- |

бољих Радника и намештеника који су својим Радом и залагањем то заслужили.

Мирко ВАНИЋ

Ж ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

извршити_

За свега 47 дана, омладинске радне

: 52 бригаде, уз помоћ Народног фронта Београда изградиле су'

прошле! јесени преко 30 километара пруге нормалног колосека у Панчевачком Риту < 225

Радне-акције Народног фронта

разновреној и богатој ак тивности Народног фрон та значанно место заузимају радне акциће члано ва Народног фронта који, под руководством Комунистичке партије, неуморно и пожртво-

вано. даћу из године у годину

оћромако и све већи -лопринос

извршењу · Џетогодишњег _ плља ва и социјалистичкој | изградњи своје земље, »Народни

фронт Југошавије дао је у 1948 години укупно око 305,412.000 радних сати, заједно са добро ВОЉНИМ _колскиМ надницама, што у динарима претставља су му од преко 7 милијарди... Да кле, ово је огроман принос из вршењу нашег Петогодишњег плана и јасно илуструје улогу Народног Фронта у изградњи социјализма у нашој земљи. (Из екпозеа претседника Савезне владе Маршала Тита).

Успеси радних бригада у .· прошлој години

Организација Народног фров та у Београду постигла је до

сада велике успехе у извође-_

њу радних акција и, захваљу јући радном одушевљењу ево“ га чланства, пружила народно власти велику помоћ у изград њи и уређењу нашег главног прада, претварајући га у лепши, удобнији и културнићи цен тар свих наших народа. У 1948 години радило је на изградњи и уређењу Београда 200 бри-

гада Народног фронта и 207

бритада _ Народне _ омладине.

„Извршење Петог одишњег плана — то је ве-

је било нарочито интензивно пред Пети конпрес КПЈ и пред Други коншглег КПС, Преко

16.000' бригадиста _ добило је значку Градског одбора На родног фронта за педесет.

сто, двесто и тристо радних часова, а преко 600 носи злат ну значку Првог степена, Тако су трудбеници нашега. гра да уштедели преко 70.000.000 линара и на тај начин још, је дантут на делу, по цену великих напора „показали своју неизмерну љубав ни оданост ствари сопималистичке изград ње наше земље,

Слабости у раду

Све ово показује велики ус пех Народног фронта у организовању и спровођењу рад них акција, али су се у овом раду показали и извесни недо стаци што је, без сумње, утицало да резултати добровољ ног рада нису још бољи и што може да послужи као драгоцено искуство за организовање радних „акција -у -овој годи ни. Основне слабости у извођењу радних акција до _ сала су неучвршћеност чета, недовољна организованост радилишта ни слаб агитационо-пои тички рад. Агитација за рад се сводила често само на позивање: на рад без даљег 06јашњења значаја тога рада. С тим у вези је и питање масовшијег захватања чланства На“

родног фронта у радним бри-. гадама, _Агитација за. укључе“.

лики, али тешки задатак, чије остварење захтије_ ва највеће залагање Народног фронта. Изградња

земље,

индустријализација и електрификација зе-

мље биће остварени благодарећи јединству народа

окупљеног у Народном фронту,

виђеном радном елану омладине, радника,

ка, народне интелигенције и свих осталих радних

грађана наше земље“. у (Из реферата маршала Тита на. Другом конгресу Народ“ ног фронта Југославије) = б

На радним акцијама је уче“ ствовало преко 120.000 чланова Народног фронта, значи преко 6096 од свих чланова Народ ног фронта, чијом је помоћи завршено што већих што мањих 135 објеката, а план Град "ског одбора Народног фрошта пребачен је у часовима за пре ко 1.000.000. Овакви резултати су били омогућени У првом

реду због тога, што су на са-.

мом почетку прошле године извршене припреме за рад рад них бригада: упис у бригаде, подела. на чете, избор штабова и примања обавеза, Тако је на смотри радних бригада на почетку радова учествовло пре ко 50.000 бригадиста. Поред тога, да би се пофачао рад, ор ганизовано је такмичење у ор ганизацијама Народног фронта — међу рејонима, бригада ма и појединцима, Ј

благодарећи несеља- ње у радне брига упоредо са укључењем у Народ“ ног · фронта уопште, била је нарочито слаба у синдикалној организацији. Има синдикалвих подружница које су овоме посветиле бриге, као што "је организација Министарства спољних послова и још неке,

"али је већи број оних“ које ово

питање нису чврсто постав ле. Што се тиче такмичења, оно је схватано често као про сто сумирање резултата и упо ређивање тих резултата. Обавеза су. примљене почетком године и није било увек. ста“ рања. да се. оне _ испуњавају равномерно и да се проширују. Укратко: такмичење, шире покретање фронтовскот члан ства у. раду, дизање свести

. кров рад и пре. свега политич

ки успеси које смо постигли

„лишту руководи управа ради.

(Наставак на кроз радне акције — могди су лругој страни,

бити већи, јер је било стварних могућности за то, Поред "тога, постоји и извесно потце њивање добровљне радне снаге од руководилаца поједи них предузећа и бирократски однос према људима из у них бригада. На свим ради, штима није био добар __Распо ред радне снаге, те се понекад дуго чекало на посао или се, радило на безначајним _ по словима, што се најчешће до гађало приликом масовних рад,

них акција.

Како треба организовати рад добровољних радних бригада ;

Ове и сличне ствари умного ме су шкодиле правилном ор ганизовању рада и већем успе ху у том раду. Са колико ' је успеха која организација уме ла да се бори са овим општим слабостима, види се по копач ним резултатима који су по стигнути у појединим органи 'зацијама, а који у свим ' орга низацијама нису сасвим -заловољавалући, Зато је потребно, с обзиром на залатке које ћ6 наша. организација Наролнот фронта имати у овој кодини У погледу ' организовања радних акцћја, _нарочито .имати , на уму: ' . ЈУ

Прво, да се радне бригаде Народног фронта стварају“ ва принципу: једна основна _организација Народног фронта „"— једна радна „бригада и, да се свака бригада дели на чет по данима кад бригадисти ра де, На' челу бригаде и чете је штаб, који се бира на бригад“ ној. и четној конференцији, Штаб „бригаде сачињавају: на челник штаба, заменик начел-

· мика и референти: за план, и

расподелу радне снаге, 34 ат, за агитацију, за евилен, ју и статистику и за санитет.

ску службу. У шаб чете улазе:

"командир заменик командира.

ш референти као и у бригали.;

“. Тежиште нашег рада у орга-

низовању радних јединица! мо.

„ра да буде на чети Због тога

треба да се одмах код уписа У бригаде створе чете, јер од! правилног решења овог питања | зависи читав даљи рад, У. ор ганизацији Народне омладине треба стварати бригаде и че те на исти начин. БИ

, |

Друго, свака радна јединица |

се везује за одређен објект, ато се не прави план рада, шо часовима, већ се прави! план објекта и за свако рали.

· тиште се ствара управа ради“ |

лишта, било да радове органи, „Вује предузеће или сама орга | низација _ Народног фронта, | Ралним јединицама на ради“

лишта, коћа је одговорна за читаву организацију рада, Зна

"чи да рејонски одбори Народ.

вог фронта састављају" план |

Ф