20. oktobar

у

“Народна скупштина | Србије · донела је буџет за 1949 10од.

а четвртом ванредном заседању Народне сфупштине НР Србије, која је недавно одржана, исцрпно је претресен и једногласно усвојен предлог државног буџета за 1949 годину. Сви задаци које је поставио буџет НР Србије и План за 1948 годину, као што је истакао у свом експозеу претседник Владе Србије петар Стамболић, углавном су извршени а понегде и пре-

вазиђени. |Е

Непрекидним јачањем система планског рада и борбе за извршење плана

остварено је знатно повећање обима

производње У најважнијим гранама на-

родне привреде. Целокупна индустрија

остварила је Свој план уроизводње за

96,9 од сто а индустрија под руковод-

ством Министарства индустрије за 10

од сто. У локалној индустрији дошло

Зе до подбацивања плака због недостал-

ка материјала, али м због недовољне

сналажљивости у коришћењу локал- | .них мотућности производње.

да би индустрија извршила своје 0обимне задатке у 1949 години, треба по- у оштрити борбу за бољи квалитет производа, ву штедњу материјала, који се увози, борбу за снижење пуне цене коштања и за побољшање _ радна дисциплине. Као важан задатак поставља се повећање бриге о људима. они који највише дају за извршење Плана треба да имају првенство У снабдевању.

И пољопривредна производња поститла је знатне успехе. У производњи најважнијих култура 1948 године поститнут је ниво који премаша десетогодишњи просек. Све више се развија покрет код радног сељаштва за улазак у сељачке радне задруге. У сточарству смо достигли предратни ниво. Државна пољопривредна добра постигла би боље резултате рада да је на њима извршена предвиђена капитална из градња и да су била боље организациово сређена, што треба постићи током идуће године. План грађевинарства испуњен је прошле године за 1965 од сто.

У области трговине социјалистички, сектор је скоро потпуно потиснуо приватно-капиталистички сектор како У промету тако и у трговачкој мрежи, Основне слабости наше трговине биле су, иако је робни промет на тало извршен за 106,4 од сто, недовољни асортиман робе, недовољно развијена трговачка мрежа и слаба дистрибуција робе. У трговини се поставља као главни задатак борба против бирократизма и круто планирање дистрибуције, за проширење трговачке мреже и боље задовољење потреба потрошача.

Снажан развитак наше народне привреде, који се огледа у повећаном приходу и постигнућа првих година Плана, омогућили су доношење буџета за 1949 годину који је за 13,465.000 динара већи од буџета за 1948 годину. Овогодишњи буџет износи 16.109,000.000 динара прихода и исто толико расхода.

Расходи од 16.109.000.000 динара распоређени су тако да на инвестиције за капиталну изградњу и финансирање привреде долази 2 милијарде 738,021.000 динара — 1: од сто; У корист друштвеног стандарда 148 од сто буџета; на просвету и народну културу 188 од сто; за социјално-здравствену заштиту 14,2 од сто; државну управу и судство 287 од сто; буџетску резерву и дотације 9,5 од сто.

Инвестиције предвиђене за ову годину треба да омогуће планом предвиђени развој индустрије наше Републике, да обезбеде довршење фабрика чија је изградња почела, почетак изградње је:ш три нове фабрике, проширење, оправку им концентрацију постојећих фабрика. · Тиме ће наша индустрија стећи капацитете које предвиђа петогодишњи план за трећу и четврту планску тодину. Један од најважнијих задатака наше индустрије У овој тодини биће масовна производња артикала широке потрошње,

Сума за инвестиције у пољопривреди, предвиђена буџетом за 1949 годину, износи укупно 3.509,000.000 димара што чини 41 од сто свих инвестиција НР Србије. У томе се види значај који наша Партија и Влада придају подизању пољопривреде на виши ниво. То вначи и да се пред нашу пољопривре-. ду постављају крупни задаци, у прелазу на социјалистички облик производње, чије ће извршење омогућити боље снабдевање нашег раднот становништва и индустрије потребним сировинама. У овој години пред грађевинарством стоје задаци који су за преко 25 пута већи но што су били у 1948 години. Највећи напори треба да се уложе у обезбеђење радне снаге, транспортних средстава и материјала 'за грађење.

Пораст од 1.200,124.000 извршених расхода за потребе просвете и народне хултуре у 1947 години на 2.078,295.000 У 1948 години и 3.022,163.000 планираних за 1949 годину показује све већи размах културног и просветног живота наше Републике. Само буџет Београдског Универзитета у 1949 години износи око 335 милиона динара.

Сума одређена за подизање народног здравља допринеће бољем раду ма по. бољшању санитарних прилика,

Буџет и план за 1949 годину захтева од сваког трудбеника велике напоре. на извршењу задатака које он поставља није довољно да се заузму само руководећи људи наше привреде, већ

: и све наше партиске, синдикалне, фронтовске и друге масовне организације.

„дуктивтости рада као

Сима Стојшић, радник Индустрије мотора. десет пута ударник, одликован Орденом рада | степена,

азвијање масовног удар-

ништва, рационализатор-

ства, новаторства најви-

шех облика социјалиститког такмичења, има огром ног значала за подизање прооснов“ ног услова за извошење великих производних планова ЛПоу го пленарно заселање ОК КПЈ указало те у својим одлукама да порел осталих нептостатака У производњи постоти · недовољна евиденција чад резултатима новаторства, рационали заторства и усвађгања нове поо изводње, као и споро преношење тих резултата на колосек масовне производње.

У току 1948 године у тшногоме се омасовило ударништво. Док је 1947 године високо звање ударника _ насило 2.751 радник, у току 1948 године проглашено те 14760 ударника, од којих је 6.498 залдожало ово звање до краја 1948 године, Е

Ако иззачунамо постигнути радни ефекат У току године дана за хиљалу улорника. који ттасечно _ поебацуту норму за 20%,, они својим умешним ни помотвоаватим ратом свахо= га дата замењуту око лве сто тиме палттка Ако би се изпачунгло укупан ећекат патника коли пребацују за 510 и

15% вили се колтко велики знача има омзсозљење утат= ништва за повећање пролик-

тивтости рада. У доста прелу зећа улстнитима“ се поклања довољна пажња и подељено им је нагтала у износу ол неколико милиона литара, Међу тим у погледу односа према удатттишима има лоста грештака Њихова се искуства неловољно популетишу, а слике мато истичу у неким ппедузећима. Тако, на поимер, У ложионици у Београду има 107 уларника који и поред свог изванрелтнот затегања за одржање _ нашег — железничког саобраћаја у току пеле 1918 године нису били ниједан пут награђени.

Поред ударника, новатори и рационализатори _ имају велике заслуге за побољшање про изводње, н усавршавање техвичког процеса, |

Годишњи ефекат уштеле која је постигнута примењем 242 предлога новатора, рационализатора и проналазача износи у новцу _ преко 52 милијарде динара. Наши радници су про извели многе делове које смо морати да увозимо из иностранства, Тако, на пример, У Индустрији мотора због неиспоруке аутомобилских дело ва из Чехословачке наступио је застој у изради аутомобила, Задагањем инжењера и рапто ваљизатора, ратника Косте Цу пића Петпа Пећанца, инжење га Добпивога Савића и Аза Зу бакина изрођени су ти делози и предузеће није морало _ ла чека на испотуке. Њиховом самоитишитативом предузеће је уштедело преко _— милион динара _ девиза У Индустрији мотора је пружена пута могућ ност новатотима и рациона ти

2 2

заторима на остварењу њихових замисли, јер се техничари и инжењери залажу затедно' са радницима за усавршавање техничког процеса,

Постоће 'још многи примери стваралачке инипијативе' код наших радника и техничке ин телигенције. Игжењер-конструк тор Владимир Катпов констру исао је »пеовибратор« за набикање бетона, кођги смо ратије увозили из ипостранства. Колико мало пажње нека 0пергтивна руководстра показу

ју према протатасшима, показмје баш птимер | Владимира Карпова, коти за своју кон-

струкцићу није уопште награђен, иако се она већ сериски производи и примењује на гталилиштима. Има тош ппимера немарног одтоса према ретистеализатстеким поедлози. ма који се или не птимењуту, или ппимене а њихов | птоталазач не добте награлу. У то жиомишпи је пет талмима лало своје раптиоталитатопрске пред“ логе та које се пукотолстао није бет много. огвутало, Мао ко Нихалић наптагио је Славину за изтутотање пољаве воле из котла; Петротић Божилар, бтавер, наптевио је папле луваљке за излуваване чеђи; Влалимир Компетовић, дао је предлог за усевошава-

продуктивности рада

ње хидрауличне дизалице — за дизање локомотива са електричним ' погоном; Никола Мр ђа, столарски радник, направио је направу за графикон, Мако су предлози ових радни ка предати Главној дирекпи и железница око половине“ 1948 године, већ више од шест хесеши по предлозима није донета 'ош никаква одлука. Још један крупан недостатак који у извесно" мери" кочи побољшење _ пооизволње — по многим предузећима, је у томе што се проналасии наших новатора и рапионализатора при мењују само у предузећу У коме је пронелсзак поонаћен. Тако, на поимер, У предузећу »Стаљинтрад« _ рационализатор Ђута Мотзезећ пронашао је метол справљања текстилног сапуна У самом п-здузећу те је уштелео гптишње претуте« ћу преко 80.000 лингта, Изко је текстилнофФ предузеће »Октобарска слобола« у непосред ној _ близини »Стаљинграла«. метод друга Маричића остао је само у оквиру »Стаљинграда«. Сличних појава има иу лохтим гранама индустрије и тпеба их на сваки начин откло нити. “ Синликалне организације као

и привредни руководиоци ду“

жни су да отклоне уско практицистичке погледе на рационализаторство, ударништво и новаторство и да" приступе спровођењу систематске борбе за усавршавање организаци'г рада и техничког процеса про изводње пружајући истовремено могућност и осталим пре дузећима у Београду и у целод држави да се користе проталасти еваког предузећа. Синликалне организације треба да поуже пуну помоћ приврељним руковолствима У 0ђганизовању _ комисил за прооналаске и усавршавање производње при прелузећима и бироа за проналаске при оперативним руковолствима. Кроз

пооизволно сазетовање треба развити масовну инипијативу кол ралтика У давању кори-

ених преллога за усавршавање пооизводње

Улаонике . треба проглашавати чим за то стекну право, и 6230 решавати рационглизатеоске и новаторске предлоге, правилно их нагогћујући и при знаватући њихов рад. Нарочито је важно омасовити ситну ратионализацију, Рал на бољог организатити пооизволње, пгасполеле алзта м"шина и томе слично Сваки предлог рад-

_ СТРАНА 3

42 " Са саветовања људи који унапређују производњу

Петар Пећанац, рационалчзатор у Индустрији мотора

ника треба проучити а за неусвојене _ предлоге треба лавати потребна образложења. На производна саветовања тре 62 позивати новаторе и рационализаторе какс би својим иб куством помогли у бољој организатили _ рада. – Ралнипима који хоће да оствапе неки про налазак или раџионализацију треба И у материзалном и У моралном поглелу помоћи и остварити што тешњу сарадњу са техничарима и инжењерима која је лосад дал» У мно гим поедузећима одличне резултате. Остватењем ових залгтака омогући ће се повећање продук тивности рала и остватење о громних задатака наше изграж ње.

Београдски железнички чвор

поједине угое-

ешко је издвојити тачке од железничке же која се преко наше земље грана у свим правцима „спајајући југ са севером, да сео њима говори. Све су оне повезане, (нигде више него у железничком саобраћају не важи правило да посматрати У склопу целине) па ако у једној ток во-

појединости треба

тачки застане непрестани зова не стигне на време ни у другу и поремећај се, макар за најкраћи период, одргзи дуж целе пруге. Па ипак, нема осетљивије тачке, на тој широкој мрежи, 0сетљивије и замршеније раскренице пружних путева него што је беотрадски железнички чвор. Да

је тако може се видети на карти наше домовине на којој лежи Бео град, све се пруге стичу у њему. као крвоток, из разних делова тела у срцу.

Кроз железничке пруте осећа се пулсирање великот била привредног живота. Уколико се више ттроизводи утолико више терета морају да савладају, више робе и више сировина да пребаце куда треба. Неравномерност у извршењу плана, одлив и прилив робе која се превози, односно брута, како кажу 'железничари, сваки напредак или застој у производњи, довозу и извозу, одрази се и на железници. С тога ширење њене мре же, подизање станичних постројења на виши технички ниво, подизање кадрова железничара и машинеког особља, све то мора да буде у складу са општим развитком привреде. Чињеница да се томе није придала довољна пажња је један од разлога што У 1948, иако је извршила планске задатке за 104 од сто, железница није мотла да подмири, без потреса им застоја, џиновски повећане потребе трнспорта. „Велико закрчење“ у нашем железничком саобраћају, а посебно у београдском чвору где је највише дошло до изражаја, почело је септембра, када је прилив робе био најјачи, па 12 траја-

"до до прошлог месеца, када су на-

пори људи који раде на железни-

Са београдске Железничке станице

цама уродили плодом и оне кренуле новим темпом, новим задацима. Како је раскрчено „велико закрчење“

Узано грло земунске станице, где се растављају и састављају возови за север и југ, није могло да прогута, у данима закрчења, све што се у њега убацивало, нарочито када је пуштена у рад новоизграђгна двоколосечна пруга Београд — Винковци. Сваки воз чекао је тада на улазу у Земун по неколико сати. Број вагона, пуних или празних, који су чекали по разним станицама, пео се. на десетине хиљада. Само у београдском сектору каснила је железница, просечно, дневно по, 463 сати. Истоварни колосеци нису били довољно пространи да приме приспело бруто, производна предузећа нису могла да прихвате и одвезу огромну количину робе која им је притицала пругом. Такву ситуацију је створила, поред. техничких недостатака, не као што су радо наводили извесни руководиоци, дуплоколосечна пруга Беотрад — Винковци или слаба дисциплина возног особља, већ ортанизационе слабости, недовољна оперативност руководства железнице (нарочито саобраћајног сектора Београда), које није имало рад чврсто у својим рукама. Требало је од највишег руководства до последњег службеника, сви љу ди који покрећу железнице, да уложе сву своју снагу, напоре какве је тешко замислити, да се изађе из закрчења на чистину, да се уведе у ред у железнички саобраћај. Они су то поститли отром= ним, колективним залагањем. Била је то, како каже и помоћник министра и ложач, борба тешка као на фронту. У дане закрчења није било чудо да возно особље по 60 сати проведе на путу да железничари, радници у ложионици, на станици, у секцији за грађење, сатима раде прековремено.

Задоцњења у београдском саобраћајном сектору са 3463 сати дневно у децембру и 249 у јануару смањила су се на 88 сати у фебруару. Тиме што су смањења за-

пред новим залацима

кашњења пружена је могућност за смањивање обрта кола. Од децембра до данас смањен је, у бео градској Ложионици, пуни обрт ко ла просечно за 13 сати, а експлоатациони за 1 сати. Радницима Ложионице, том радном копзективу који је лао 107 ударника 1948 (а ни један за то није награђен) припада део заслуге у победи. Земунска ложионица смањила је пун обрт кола за 5,23 а експлоатациони за 4,64. Смањивање обрта кола дало је могућност да се из промета извуче четвртина возног парка, на целој железничкој мрежи, и десетина броја локомотива и тиме пружи „одушка“ пружним путевима. Путнички саобраћај данас врло ретко касни, а теретни креће и пре времена, као готово у„век, са земунске станице. Било би неправедно када се не би истакло да је београдски саобраћајни сектор као штаб својих железнич ких јединица, морао да одигра одлучујућу улогу у размршавању најзамршенијег клупка закрчености на мрежи.

Сви возови су кренули на време

Прва ствар коју човек кад види овако велику промену ситуације железничког саобраћаја је да је можда до ње довела мања. оптерећеност, да се сада превози желизницама мање робе но за време закрчености. Статистика, међутим, показује да је за 20 дана фебруара приспело само у београдски чвор 228 вагона више него у време тешких децембарских дана и 208 вагона је више отпремљено. Са мање кола, од којих је велики број смештен у гараже, данас се више учини него када је цео расположиви возни парк циркулисао. У 18 часова данас чека отпрему у београдском чвору, просечно 582 ватона брута мање него у де цембру. То показује поститнухе ре зултате на „убрзању утовара, на мањем задржавању кола у чвору.

Ако се, дакле, саобраћај није смањио, како је дошло до његовог сређивања, до раскрчавања, до потпуног новог рада7 Није. довољно рећи да је томе допринело само залагање — залагање је било моторна снага свега, али у коме правцу је било упереног Покренуло се цело гломазно руководство, напрегли су се сви умови у њему, и коришћењем, дотада запостављене, дневне евиденције, ство рила се стварна слика саобраћаја, пронађене су све грешке и гретачице, Видела се на многим местима лабавост руковођења, несхва тање потребе дисциплине у транспорту, видело се да се вагони непотребно дуто задржавају у стеницама и међустаницама, да капацитет пруга не може да постигне обрт кола. Прва мера за докрајчење оваквог стања ствари била је строто примењивање одредбе да се бруто у техничким станицама не сме задрожавати преко 6 сати. осим у изузетним случајевима. У том правцу утицано је агитацијом и другим средствима на привредна предузећа, требало је и да се марљивим отклањањем свих смет=

њи, пређе на редовитост саобра-

ћаја. Руководство железничког саобраћаја, од шефа станице до главног директора, дежурало је,

пуних 15 дана и ноћи, беспрекидно надгледајући извршење наредби и саветујући се 0 мерама којима треба притећи.

после свих припрема издата је наредба: 20 и 21 јануара сви возови морају поћи по реду вожње. И сви возови су заиста кренули тога дана на време из полазних станица.

1949 године 30% брута више

У 1949 години београдском железничком чвору поставља се задатак да прими дневно за 30 од сто брута више него 1948, редовним повећањем, и, још, с обзиром на грађевинске радове, 800 вагона више. Кроз Београд ће се дневна циркулација кола пети на десетину хиљаде, дакле, биће скоро два пута већа но прошле године. Та+кав задатак Београд, са постоје» ћим постројењима и организацијом рада, која је далеко од тога да буде идеална, не би могао гсавладати те поред организационих мера за побољшање транспорта, вастерећења чвора, побољшањем утовара и истовара предвиђено је даље проширење чвора. Новом ортанизацијом теретног саобраћаја У правцу Баната и Бачке растеретиће се београдски чвор за шест пари возова.

Изградиће се за око 8 милијарди динара више истоварних места на београдској станици ради бржег истовара робе и избацивања кола из саобраћаја. Потребно је изградити м једну локалну, рањ жирну станицу, за потребе граЂевинског предузећа број 8, које би растерећивало земунску станипу. .

Али све су те мере недовољне ако се производња предузећа не припреме ла брзо приме и истова-

ре робу која им пристигне. Да би бестрадски чвор могао да одговори том огромном задатку мораће да се рок за истовар брута смањи јопшт за 50 од сто. Привредна предузећа треба да буду спремна да вагоне преузму и истоваре у року од 3 сата. То се може постићи ако се роба истоварује и ноћу, што се сада врши само за десет посто од укупног истовара. Биће потребно и пооштрење мера против непотребног задржгевања ватона плаћањем колске дангубе, ко ју велики број предузећа плаћа још увек у врло високом износу поскупљујући на тај начин произнводњу. Питање правилног транспорта у београдском железничком чвору, са овако повећаним задацима. меБЂутим, неће решити само техничка средства ни организационе мере већ људи који их буду спреводили. Синдикална организација треба мисто више него до сада да се заузме на правилној организацији њиховог такмичења, на решењу њиховог још нерешеног система плаћања, на побољшању њи хових услова рада. ·