20. oktobar
БРО
· све чланство,
_за уздизање.
»0Ј 224
'
ГОДИНА У:
у
– ВРОГВаД. Пред 6 Март
елокупан фронтовски живот Београла има већ месеш дана појачан темло, испуњен читавим низом разноврсних послова и великом активношћу, прел постојеће изборе за органе Народног фронта. Прелизборна кампања заталасала је покренула ва рал све секције, групе, основне организаније а читаве рејонске олборе Фронта Велико учешће гра ћана ва предизборним конферев иијама је плод рада и борбе наше велике масовне организације политичке _ свести вашег човека. То је уједно 8 'звак великог поверења према руковолећој снази Фронта — Конунистичкој партији.
Велико учешће чланова Фрон'фа на стотине конференција по асновним организацијама, хиљаде фбастанака група, успеле дискусије, анализе стечених искустава, задаци и обавезе примљенк за ову голину, свелоче о велико: стаза н ширини организације Наводног фронта. |
У припремама за изборе у нова руководства предлагани су љу ди који нису жалили труда ла скоро све слободно време лају своме вољеном граду. Предлагави су најбољи-са политичког И просветног рада. са помоћи“ народној власти, предлагани су и"етакнуту људи са разних акциј ма Звезлари и Новом Београлу ва изградњи пруге Топчидер Раковица, на изградњи фабрика и разним другим градилиштима, =— прегледани су свесни градите љи социјализма, | Бај
„Дели нас још само јелав лан од дана избора, од лана. када ће стотине хиљада чланова Фронта "Београда дати свој глас за мова „руководства, која треба у години ралова до сала невиђених размера у Београду, да својим примером # организаторским радом чврстом везом са људима обезбе де успешно извршење задатака
Иза нас је година великих побела, година савладавања прелвиђених и непредви! них тешкоВа друге године Петолетке. Чла нове Фронта Београда својим пожртвовањем, свакидањим _— напорима пи хиљадама добровољних радних часоза дали су крупак улео у.општој борби за изградњу сопијализма, |
Шестог марта ће наши људи дати још један израз своје безграничне љубави према нашем ру
жеводству, према нашој дизној домовини, према херојској Комунистичкој партији Југослатије и њеном Шентралном комитету, пре ма великом вођи народа и Партије другу Титу.
С
ИНВЕСТИЦИОНИМ ПЛАНОМ ПРЕДВИЂЕНО ЈЕ- ДОВР!
· из својих |
—| ЧЕТРНАЕСТО РЕД
БЕОГРАД 4 МАРТ 1949.
« |
овно
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
ЗАСЕДАЊЕ НАР
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН
..
Е
ЗАИР Ина ава ан нит ннни ни ан оо
Живели избори
за руководеће _
органе Народно: фронта _
6 марта 1949
ПАН ЗБИВА В КВ И И
патенте иовње о“: ~ слева лав мнаваетвииња
ПНЕ НЕ АЕ
ОДНОГ ОДБОРА ГРАДА БЕОГРАДА
ОСВОЈЕН ЈЕ БУДЕ КиВЕСЛИЦИОАА ПАН. БЕОГРАДА
_ за 1949 годину
чјетрнаесто _ редовно _ заседање Народнот одбора града Београда
олржано је.28 фебруара и 1 марта ове године. После читања записника са Тринаестог заседања,
одговора Извршнох одбора на питања, и предлоге одборника _ са
прошлог заседања им извештаја Мавдатне комисије, прешло се на “ '
шретрес предлога буџета и инвестиционог плана Народног олбора града Београда за 1949 годину, ·
Извештај о раду Извршног од= бора у 19:89 години и предлог. бу. шета и инвестипионогт плана за 1949 годину поднео је претсед= ник извршног одбора Нинко Пе тровић,. У свом извештају он Је, поред осталог, рекао:
· Извештај; претгедника | __ Извршног одбора. Нинка Петровића
„Наш предлог буџета са приходима ни расходема од 798,400.000.— _ динара — према
500,000.000— у прошлој години, претставља повећање од преко 60%. док укупна сума буџе:ских и известиционих кредита према шњим, претставља повећање 6ко три и по пута.
Ради потпуне слике обима изградње Београда у 1949 го"дини, треба напоменути ла ће "поред ових наших инвестициЈа; савезна и републичка влада
ну срелстава, посебно инвестирати још пре "ко 4,009009-000— динапа у #3"градњу станбених,. саобраћај них, канцелариских, производ них и других објеката савезног „и републичког карактега. На тај начин ће се у изградњу „Београда У 1949 години инве"стирати Укупно. око девет милијарди динара. Ова пифра претставља скоро читав просечан државни буџет бивше Југославије за последњих десетину предратних година.“
Друг Нинко Петровић се за» тим задржао на производњи
локалне индустрије и изложио да је план производње пре. "хранбене индустрије у 1948 години премашен за 12687 а "остале индустриске гране су знатно повећале свој капацитет. Кол распореда раскола предлога буџета у овој години, ре= као се даље Нинко – Петровић јиш више је дошло љо изража а "смањење трошкова државне 7. праве у олносу на трошкове по дизања економско ~ културног стандарда грађана, _сопијалнозлравствене заштите и на кому.
налне и друге опште потребе града. Смањење трошкова админи.-
страцие и управе омогућило је „знатна повећања у корист друштвеног стандарда. У овогодиш-
Дом Културе У Шестом рејону
прошлогоди-,
ШЕЊЕ _ ДОМА КУЛТУРЕ ШЕСТОГ РЕЈОНА
њем буџету предвиђено је 320 милиона динара за сопитално. здравствену заштиту, према 179 у 1948 година. што претставља повећање од преко 80 ол сто. За културно ~ просветне сврхе планирано се 159 милиона, према 57 милиова у прошло: голиви лакле скоро три пута више. - Ма смо у 1948 години форми ралн четири нова повереништва = за саобраћај, за грађерински материјаљ персонално поверени. штво и Контролну комисију, Са да излазимо са предлогом да фермирамо још три нова пове фреништва — за пољоприврету, угоститељство и посебно. погере ништво за 'сопијално старање, старање које одвајамо од поветрелуштва нартлног здравља.
Најзад, ми смо у току про. ле године преузели сектор трто"вине. од приватних трговаца, што претставља такође осетно повећање наших о заплатака Све „ово "условљава петећање служби и службених места. · Ди - Развој призреге условио = је "пренос: великог · броја -прелузећа на рејонске одборе, а порел то„та су и'сами рејопски одбори „стварали своју привреду, . Даспас се под руковолством рејон. сских наролних олбора налази „највећи лео трговачке ·мргже, мања инлустотека по сва занатска предузећа, ралничко - служ бенички ресторани. угсститеље ство, пијаце итл. Упоредо са = вим ширио се и апарат рејонских олбора. Због тога у пред= логу буџета за 1949 годину ви димо _ позећање укупне цифре бупета и инзестипија рејонских опбопа на 775.152.000, према 290 288.000 динара у 1948 го дини |
На" распореду велике суме ин вестипија ол 3.810.000,000 динара треба се посебно задржати.
Станбена - изгрзаања
Ми смо станбени проблем Бео градз у буџетским дискусијама па годишњем извештајима 0 свом раду у свим протеклим го динама _ истипапи као најтежи. Због великих разарања у рату и великог годишњег _ припаста
" ваоштравао и
“
становништва, с станбени“ про. блем је се из године у годину поред «е мале станбене изградње, оправки # реконструкција у протеклим го динама. Док је, на пример, У 1946 години на једног становни ка отпадало 11 квадратних метара станбеног простора, у 1947 години је се смањило на 10.3 квадратних мегара а у 1948 на 9.8 квадратних метара, упркос чињеници ла смо у 1948 години преко 2000 станова добили изградњом и обновом оштећених, Станбене потребе су расле брже него наше могућности изграде ње. Ол 27.418 оппатпаних молби за станове у 1948, ми смо могли доделити једва 7.308 стана. У овом станбену близу јелне — 952 646.000. мом ми предвиђамо изградњу 3.000 нових станова и довршење 482 започета укупно близу 3500 станова Поред овогл бро ја станова, изгрзању станова ће вршити и савезна и републич ка влада, Армија, нека птедузе ћа и установе, тако да ће се укупан број станова планираних у овој години попети #а поско 9:000. Огај број далеко премаша целокупну нашу стан. бену изградњу, укључивши и реконструкције за. све „време ОД ослобођења до данас. У пред ратној Југославији. у време нај веће станбеле изгратње у Београлу, ол 1938—1940 године, за 3 године изгргђено је око трећине сног броја.
Порепл ових инвестиција, ми смо одредили још: 200 милиона динара за подизање станова за смештај 10 хиљада сезонских радника, Даље, на изградњу „смештаја ученика у пригрелиа студената олређене су инзестиније у нашем и републичком буџету. Са обимом станбене изгралње у овој години, у коју ми планирамо укупно инвестиџија ол око 1.200,000.000 — линара и уз инвестипије по другим ленијама, ми ултзимо у период ублзжава ња стансеме кризе која је све до сала била у знаку све већег заоштравања,
предлогу, ми смо за изградњу _ одредили милијарде динара
Појачање грзгаског кгоОорепћ»ја
У наставку свога извештаја Низко Петровић :е рекао:
При крају протле године нам је Влала омогућила да при ступимо преговодима о набавии знатног бпоја нових возила. 8 то: 125 аутобуса. 30 тролејбуса #58 моторних трамватских кола Уз то се планипа израла у сопственој режији 15 мотор. них грамзгјеких кола нв 10 птиколипа. Овај број планираних возила за набавку и израду код нас претставља позећање ол 136 на 374. Уз ово је планирзно продужење и дуплппање траме вајских пруга за 15 км. и отварање нових аутсбуских и једне тролећђуске линије. Уз пове партије од 8 моторних трамзај ских кола стигла су лвоја а остала ће ускоро стићи,
Првих 35 комала' аутобуса већ су стигли и пуштени у сао. бргћај, Остали број возила се налати у развим фазема набтнке. Половином ове голине ће бити резлизован (број возила, који ће тала већ унети знатна
_ побољитења у гралском саобпа=
ћају. Најзећи број Овога поограма ће бити оствагтен у току
ове године, лок ће један део 0.
стати и за идућу годину.
У прелдложеном буџету је пла нирана изградња сопствене фабрике · трамваја, кбристећа сала' њу трамвајску радионицу „Бел сап“, као основу за њу. Ога фе брика треба ла нас ослоболи за висности од иностранства нв о безбеди потребан капргилтет изгралње возила, За фабрику је прелложено 50 милиона динара.
Укупне _ инзестиције за градски, саобраћај у ' предложеном
— Са овом су-
буџету износе 822.772.000 динао ра. Са извршењем овога програма наш градски саобраћај ће бити коренито измењен и задовољавајуће решен, 3 ·
Мере за побољшање снабхевања
говора је
У наставку свога претседник Нинко Петровић рекао:
»Ми смо досад у снабдевању грађана углавном били упућени на откуп.у рејонима, којим су нам одређени за то, Међутим, овакво снабдевање је зависно не само од количина и врста намирница, које ти рејони промзводе, него и од орга. низације откупа, транспорта итд. Међутим, потребе великога града захтевају организо. вано пленску . производњу потребних врста и количина на. мирницпа и њихов брз и организован довоз на пијацу
Савезна и републичка влала посвећујући са своје стране бригу овом питању, одредиле су Панчевачки Рит искључиво за снаблевање Београла. Пан. чевачки Рит са површ“"намза са соко 11.006 хектара. већ у 0801 тодини треба да задовољи 27 од сто потреба Бепграла у 90 новним | намирпиџама · „з
Перед Панчевачког Рита око Београда се ствара читава мрежа економија, разних установа „и предузећа које ће дати знатан допринос у снабдевању града. · Државна добра и се љачке ралне залруге у околини Београла биће такође оријентисане у истом правцу. Поред овога, за снабдевање Бео“ града су резервисгтни посебни сткупни реони ол 24 среза, ко. ји чине наше главне изворе снабдевања. _ Приватни промзвођачи ће својим уделом у снабдевању, Одлучујућом ре. гулатерном улогом ових скабдевачких извора, мораће се у погледу Џена, квалитета итд. прилагодити нашим планира. ним условима.
Укупне инвестиције за побољшање снаслевгња грађана Београда прелазе суму од ми. лијарду и сто милиона динара.
Затим је друг Нинко Петровић говорио 0 грађевинској
делатности. Недостатак радне снаге бис је у прошлој годиви главни разлог што грађевинарство није постигло боље резултате» Механизација није довољно коришћена, а било је појава. слабе оргавизације на градилиштима и нерационал« вог трошења материјала. Ове године ресор грађевинарства треба да изврши програм Внвестиционих _радоба од близу 4 милијарде динара и прилњ чан део савезних ми републич. ких радова, што значи за око два и по пута више него 148 године. Затим је рекао:
Индустрија Београда има У првом реду задатак да рова води артикле широке потрошње-и да побољша снаблевање радних људи. Али она има.н задатке да помогне развоју Београда, производњом грађе“ винског материјала, саобраћај них објеката итд. Због тога је у предлогу "инвестиционог плана знатна сума одређена 38 повећање капапитета индустри. ске произволње,
Поред _ фабрике трамваја 8 "две нове циглане о којима је напред било речи, предвићају се почетни радови на парној пекари великог капацитета, побољшању кланице, _механиза~
цији уређаја и опреми посто-
јећих | индустриских објеката. За ове радове је одпећено пре. ко 370 милиона динара.
Даље је друг Нинко Петро“ вић говорио о успесима комуналне делатности у 1948 години н истакао ла укупна сума предложених _ комуналних — 8но вестипци:а за 1949 годину изво“ си 411,801000 динара.
Затим је изнес па инвестициде за народно заравље и сопијално старање у Предлогу буџета за 1949 годину износе 84.434.000. дала. према 18.028-000 -линара У Ппрпшлој голити; Иво вестипије 52 просвету _ износе 47.388.000 „према 28,970.000. дннара у 1948 годкни. Порел тога за културне установе У 1949 години прелвићена је и. вестициона сума од 40,001.000 динара.
На крају свег извештаја Нинко Петровић је истакао ла полапи о'извршењу н према "пењу. буџетских прихода У претходним годинама потврђују реалност финансиских Планирања и да сви успеси на до. салашњем путу потагћују тра „вилност политике ИК КПЈ на челу са другом Титом,
Ееферат потпретседника
Извршног 'одбора
Марка Никезића
Извешта! о ралу 8 задацима жомуналне привреде поднео је потпретседниј Извршног опбора Марко Никезић. Ов је у своме
рерату. између осталог, рекао:
= У 1948 години углавном су успешно извршена плански задаци, што се види из података о вспуњењу годишњег плана:
План инвестуцила извршен је финансиски са 102 од сто;
План индустриске производње са 81.8 од сто; од тога план производње грађевинског материјала са 43,3 од сто.
Плав грађевинарства фитанстски са 98,8 од сто;
" Плав промета са 101.1 од сто;
Плав довоза, прехранбених артикала са 101 од сто;
Плав снабдевања текстилом са 91.9 од сто;
План снабдевања обућом са 101,3 од сто; |. у
Буџет је извршен: приходи са 132 од сто. расходи са 89 од сто. ~ У извршавању задатака у локалној привреди у 1948 година наши радаи колективи и привред на руководства имали су 8 03 биљне тешкоће. |
— Главни наши задаци у 1949
· години су следећи:
1. Извршити велики програм у прађевинарству и ради тога развити индустрију грађевинског ма. | х
теријала, увести у већој мери те пизацију п масовну израду мош= тажних делова.
2. Побољшати исхрану рашног впраним артиклима; о:ачати еко• номије предузећа; нарочито разе вити градско пољопривредно до бро „Панчевачки Рит“; лаље про штирита мрежу и побољшати квао литет хране у друштвеној исхрае ви.
3. Развити производњу артака ла масовне потрошње у локалној индустрији.
4. Побољшати градски саобра“ ћај.
5. Боље организовати читав рам, финансија, а посебно бољим рае дом финансија учврстити руко“ воћење локалном приврелом. "Друг Никезић 'е у наставку свог реферата рекао;
О оргавизацији локалне | привреде ·
Руковођење локалном пртурен лом организационо је правило решено, Ма чмамо повереништва, дирекције а управе — увелене у
(наставак на ~ 1] :4
другој - страли)