20. oktobar
скрања +
1 емиа : =
пева узе и.
4 ,
· Пре а Ја | 3 фи Је 3
и 5 (а “
КО По ма
“" и
|
Пе „ Ј ЛЕ | кои" | и "Ви 7
' 5 | 5: А АС и 5 К а „+“ · % | «Наставак са
67 У спрве стрвне)
о.
пе влаг „ПО су ко. је У; „вредвишео "Пети сек Па ал веома, је стадо задртаћ 4 да до Краја разрадимо/ форме руо коврђе и локалном привредом,
" дива "УМ; још нисмо извршили _ де~ таљну организацију привреде. На
5 "врста оми за управљање локал> привредом углавном копирамо фррме, које су код нас дате за упровљање привредом уопште, а то значи на првом месту за ру ковођење савезном и републичком привредом, Ми још нисмо раз радили унутрашњу организацију локалних предузећа, тако да да нас свако пл и најмање локално | Дре има гломазан апарат у“ траве по истом систему као неко 7 инлустриско предузеће. _ Друг Никезић је нагласио _ да _ су због тога неке наше услуге м пронзводи скупи и да се расипа радна снага, због нерешеног пи· тања. упрошћене ш јевтине организације за руковођење локалном призролом.
После тога, друг Марко Никезић је говрио о раду по плану и недсстацима У планирању, па је прешао па питања контроле м, између осталог, рекао:
Контрола изврглавања задатака
Код нас'са контролом _ стоји слабо. Углавном зато што је кан" трола' сведена углавном на рад Контролне комисије. Наша Кон"тролна комисија нако сада добро ради, разуме се не може да спроводи контролу читавог #ашет рада.
» _ Проблем контроле не поставља.
се само као проблем рада Контролних комистја. То је уствари питање правилног функционијса-' ња читавог државног апарата и = привреде. Руководство сваке 'организационе једмпице "мора имати преглед задатака који су постављени и организовати сталну систематску | контролу. До сада је ретко где тачно одређено ко и како врши контролу извршења "задатака а то је основно у ти тању контроле. __Ако нема те контроле. коју , „непрекидно и организовано врше сама (оперативна _ руководства над својим радом 'и која је нераздвојни део тога рада, не мо гу никакве контролне комисије
обезбедити спровођење задатака, — оне могу само открити њихово _ неспровођење. _ Поред
градске Контролне комисије по-
„. ну комисију у резонским народ
ним одборима им. контролне орга
пе у повереништвима _ МИОНО-а
"Београда, а у нижим организа
„шиопим јединицама имати неопходан број људи за непосредну контролу радова у производњи на грађевини итд.
7 Нарочиту "пажњу у 'организовању козтроде народни одбори треба да посвете народној инспек цији ми. коцтроли. одоздо уопште.
Наши непосредни задаци на. подручју контроле су следећи:
1. Створити јако контролне рр-.,
гане код повереништава градског одбора и'"код рејонских народних одбора на рачун смањења. гломазиог апарата који ми сада имамб доле - у, облику, разних контрола које шико не држи и чији рад нико не усмерава.
2: У џад контролних органа треба унети још веше метода У раду. Органи контроле. морају:
а) да “имају тачан преглед за“ датака који поставља оператива, да би пратили њихово извршење усретеређујући се на најглавније; "
6) да систематски“ врше контролу на терену, у производњи, ка грађевини итд,
У даљем излагању друг Мар ко Никезић је!говорио о случајевима непоштовања _ законских прописа и'о раду органа за унапређење 'ромзводње, па је рекао си
Наши непосредни задаци ју погледу унапређења производње су следећи:
1. Попушити · ђење пропзводње. |.
4 2, Формирати потребне органе " "код | Павереништва _ саобраћаја, у Панчевачком _Риту, Градског
саобраћајног предузећа и другим
% 1
органе за унапре-
|. важпијим предузећима,
3. Одретити детаљне задатке сваког органа за унапређење про изводње, усмеравајући их на она
| питања која нас коче у даљем развоју те гране.
' 4. Нарочито је важан задатак
| „који, треба- да. реше» ~.
1949 ТОДИНИ ЋЕ СЕ ИЗГР АДИТИ: 9.100 СТАНОВА ЕЋГКА
у 1948 године, | по упутству
требно је створити јаку контрол ·
|. 1.
1 :4
ва
"
'
'а) Биро за унапређење – индустрије и занатства: да се широко почну користити у локалној индустрији отпаци из савезних и републичких предузећа; да се. проучи питање замене појединих врота, материјала; да се главна брига посвети проблемима про-, таводње за широку потрошњу; да се обрати пажња - производњи » дитног занатоког алата.
6) Грађевинског института: да се примене у читавој прађевинској оперативи мере за убрзање грађења да се појевтини и сасвим упрости грађење привремених помоћних зграда — магацина, канцеларија, гаража и тако даље; да се свуда сведе на најмању меру употреба, бетонског гвожђа.
5. Да се уведе на свим секторима без разлике коришћење стручне литературе, наше и стране, нарочито совјетске.
У наставку свога _ реферата Марко Никезић је говорио о проблему радне снаге и поред осталог рекао:
Стална је пракса отимање рад ника међу предузећима. Неки ру 'ководноци то сматрају борбом за испуњење плана; Разуме се, да то није омогућило _ ни једном предузећу да испуни план, а 0немогућило је великом _ броју. То је данас за нека предузећа и главни начин набавке радне стате и ако погледамо одакле им лолазе радници, утврдићемо да из других предузећа у. Бео"раду долазе око 5009/) радника, за осталих 50% радника из унутрашњости и од раније неупослених. Један од узрока, честог „одласка из предузећа у преду зеће су тешки радни услови У неким предузећима где нема гре јања, вентилације, није довољно чисто, нема купатила, не реша ва се питање друштвене исхране нитл, Код таквих предузећа променило се по 359/у радпика у току године. а
После тога, Марко Никезић је рекао Ла ће'се- позвати | на "олтоворност сви _ руководиоци предузећа који крше пропи'се о радним односима и која, отимањем радника, онемогућују испуњење плана; па је прешао на питања расипања и неискоришћених могућности у локалтој привреди и између осталог рекао:
О расипеању и немскориттће низ могу ПО тима у локалној привредлк
У 1948 години у читавој ло'калној привреди масовно се пре шло на рад по нормама и то је крупан успех који је омогућио планирање у производњи и ути цао на подизање пронзводности рада. Рад у 1948 години донео је и проверу тих првих норми и открио нам неискоришћене мо гућности за повећање производ ње, ;
Досадашње искуство показује да су наше норме углавном ниске, У грађевинарству, на пример, поред тога што је темпо рада недовољан норме су преба циване у просеку са 24%. Ако се узме у обзир састав радника, да то већином нису искусни рад ници. већ углавном нови, можемо закључити да су норме ниске, Имамо и таквих послова где се норме пребацују два до три пута, Норме кфд гипсара се пребацују од 40% до 70%, код фасадера од 400/) до 75%. код тесара од 50% до 700/). У индустрији, од 2.600 радника који раде по норми, 609/) пребацују норму.
У Панчевачком Риту у еконо мијама предузећа нема никаквих норми. Јесенас су нас другови убеђивали да норме постоје и да се ради по бригадама. Међутим; на лицу места, се видело да се не ради у бригадама, да нема појединачне евиден_ције о ефекту рада и да, према. томе, нема ни рада, ни исплата по нормама. То је један од узрока што је производност рада у Риту била до сада. врло ниска. ! . Наш непосредни задатак је сад увођење реалних норми, у свим гранама локалне производње, Код „расипања материјала нај-. важније је, што нису утврђени, „за многе операције, _нормативи утрошка, материјала за чије пре корачење радник сноси одговор. ност. Велики део до сада уведених норматива широк је и нај напреднији радници свакоднев-
по, доказују својим радом!
та нормативи већ сада _ Вити..
“но јен јалве
·_ Вина и го
бар . "+ ' џ
У | могу сни
· материјала омогуће несређеношћу _ материкњиговодства и материевиденције уопште, уНе: постоји свуда евиденција сироЕ а. Ко је у Градском. раћајном | предузећу нађен | с" 33.000 па ма нафте за“ који се није знало,
У и контрола пије спроведена у појединим или ако јесте није довољна, На пример, код „Анђе Ранковић“ контролу после кројења | врши само један човек и он, уствари, врши контролу · боје и десена, тако да фактички контроле код кројења нема. После тога коптуља иде у ланац и нико не контролише да ли је један, део већи или мањи, | завршне фазе контролу врше два човека који дневно треба да прегледају 3.500 комада, те пажљив преглед не могу да изврше,
У наставку свога _ реферата. Марко, Никезић је говорио 9 недовољном коришћењу _маши-~
на, о необезбеђености материја-
ла, о држању сувишног особља у нашем привредном ми административном _ апарату,,о незаконитом повећању плата, стварању сувишних резерви, ресипању фондова мехране си ситним крађама у привреди, па је изме ђу осталог рекао: Е
Широко је распрострањено мишљење да је расипање новца безопасна ствар, да то не шкоди нашој социјалистичкој привреди, Новац нико не гледа да уштеди, него сматра за обавезу да било на који начин утроши средства са којима рукује. Зато, пред крај године сви гледају да утроше своја средства ИС плаћивањем свих могућих потра живања, куповањем потребног и непотребног намештаја ми разног потрошног материјала.
Новац се не штеди ни при давању разних помоћи, за прославе итд. Разуме се да је такво извршење буџета по сваку цену само привидно, пошто ТИМ
новцем ми нисмо ИЗВРШИЛИ пред
виђене задатке. | Најопасније је расипање нов па у привреди. Тамо где се не води рачуна 0 новцу људи МИсле да могу производити скупо,
а самим тим дозвољавају слабо
коришћење машина и _ радне 'снате и расипање материјала.
%
Ове су сасвим материјалне по.
"следице тога што ми не умемо да вршимо контролу _ новцем. Кад би се о коштању ДОВОЉНО водило рачуна ми бисмо по томе муоге крађе. лоше . И ит п мо
зове.
с
то
смо Да су 910
послоји [ одмах поправљати, · ме водили рачуна руководиоци а:
у Папчевачком Риту код којих је млеко коштало 27 лицара, 2 продавали су га по 5,50 динара који су за радну снагу у 1ољопривреди у 1948 годипћи. изда
ли око 108 милиона динара, а производе продали за, 60 милио и би
на, кроз то питање дошл одмах до питања норми, бригада у пољопривреди, мзостанака, са посла, писког приноса по хек тару, једном речју морали би ући у борбу за већу продуктиввост рада.
На крају реферата друг Мар ко Никезић је рекао: .
Који су наши непосредни за“ дани да би се стало на пут раси“ пању и искористиле наше про“ изводне могућтости»г
1. — На свим подручјима ми морамо повести оштру борбу за штедњу. Уводити свуда нове реалне радие норме, нове пиже нор мативе материјала. Тиме ће се
већ садашњим средствима обезбо,
дити повећање производње за ши року потрошњу.
. — Увести до краја у чита“ "ој локалној привреди евиденцију и осигурати да је користи сваки руководилац онако како је предвиђено. ј
Учврстити апарат евиденције код руководећих органа — _ на“ родних одбора, повереништава и дирекција. |
3. — Да бисмо се ослободили практицизма у раду у привреди, потребно је оргапизовано радити на економском васпитању људи: на првом месту привредних, партиских и синдикалних функционе ра. Преко њих тај васпитни рад премети на најшире слојеве наших радних људи, учећи их да управљају _ својом _ државом И шиште њене интересе,
4. — Напоредо са васпитањем људи и упознавањем са проблемима наше привреде и закопима "нашег развитка, морамо одмах јувести пуну личну одговорност за извршавање привредних _ задатака, чување државне имовине 4 за спровођење свих наших закопа. Треба раскрстити са либерали“ змом и заташкавањем кривица и позвати већ сада на одговорност све оне који расипају државну
имовину и. уносе цџедисцицлину У.
привреду. Наши руководећи органи требало је да већ до сад воде о то-
ме више рачуна. Ово се на првом.
месту односи на Извршни одбор НО ·Београда, на наше Јавно ту: жиоштво и судове, који су већ до сад морали да заоштре пита“ ње одговорности сваког службеника за рад у привреди и државном апарату, пе остављајући ниједну ствар недоведесну до кра-
/ ГА
"да се.-- ја, ни једну жривицу некажњену; |
МАНА ту
И ТУ почетку реферата вановић је изложила резултате који су постигнути у прадској | 1 , у организацији плани рања, и недостатке у раду, сла бу евиденцију, о случајевима слабе планске _ дисциплине. За. тим је прешла на Извршење инвестиционог плана У 1948 го | дини и рекла:
Извршење инвестиционог плана у 1948 год.
Инвестициони план у 1948 го дини, чија је вредност била планирана са 1.084 милиона ди„нара, односно у буџету је било исказано 15 од сто мање јер Је толико морало плански да се снизи цена грађењу — финан. сиски је извршен са 102 од сто.
При "томе најниже извршење имају Повереништво индустри-
| је и занатства (89,9 од сто)“ Пеоререништво за станове (69,7 од сто). Најбоље извршење показују ·" Повереништво грађевина, УКомунално повереништво и По. вереништво за културу. У току извршења прошлотодишњег. пла
у
на ми смо постигли и озбиљне успехе. 8 Затим је Зага Јовановић го-
ворила о новом систему евиденције који је у 1948 години омо гућио да се пжан прати на бази норма часова, стем није довољно _ коришћен. После тога је изложила главне слабости у 1948 подини: одуто. влачење са израдом коначног на црта плана, закашњење у доношењу плана инвестиција, као и нелостатке урбанистичке и пројектантске службе. Осим тога, « лиректива за планско снижење · пене коштања у грађевинарству "дата је у задњем моменту, тако да је спроведена шаблонски, "После тога. Зага Јовановић је прешла на излагање Инвестиппбног плана за 1949 годину и између осталог, рекла: о
Инвестициони план за 1949 годину
Инвестипиони план за 1949 годину предвиђа много већи (0обим радова, Предлог плана Из. овршног одбора, који вам данас подносимо на расматрање, захва та радсве у вредности од 3810 милиона динара. Структура пред ложеног плана Извршног одбођа је следећа: на станбену из традњу отпада 22,2 од сто од упи о Пивоститија, на Панче. нота Рит 215 од сто, на кому „ Падну изградњу, (укључивши Њ сдобраћар) 23,2 од сто, на грађевинску тидустрију 10 од сто. џа трговину 81 од сто. Из "структуре се вили да планом Извршнет одбора за 1949 годину треба да се решавају у пром реду основна питања подизања животног стандарда БеоРрађана, а затим им за развијање грађевинарства. Ингестицијама у Панчевач. мом Риту, које има да се изврше у 1949 годинњ треба да постигпемо да из Рита већ у то"ку ове године обезбедимо Беотрад већим делом намирница, а у првом реду поврћем и млеком. У свим "рејонима треба да се преправе постојеће зграде или изграде павиљони за смештај обланишта за одојчад о одраслију децу. За сву сврху пред. виђено је 44 милиона динара ,У плану Извршног одбора, поред тога што је у низу прадузећа а установа, у складу са наредбом Савезне владе, предвидело такође изграшњу _ дечјих 'обданишта; као на пр. „Стаљинград“, „Октобарска слобода“, „Рако. вица“, Савезна планска КОМИСИја, Савезна контролна комисија, Претседништво Владе и тако да ље, Но поред инвестиција које Улаже Извршши одбор на подруч ју Београда извршиће значајне инвестиције у Београду још и савезна и републичка влада, » После тога је прешла на извр шење плана производње локалне индустрије и, између осталог, рекла: Основни задаци плана произ| водње локалне индустрије У 1948 години били су усмерени на производњу разних артикала широке потрошње, грађевинског материјала и других предмета за инвестициону изградњу.
претседника Планс је Зага. Јовановић Зата. Јо- купна вредност плана у 1948 по
" шшење је постигнуто у прехран__беној грани, где
али да тар си-
ува
ке |
~
„дини "износила је нешто преко 1 милијарду динара, а план је "остварен по вредности са 81,8 од сто, При томе најбоље извр
ц је извршен план са 126,8 од сто, У кожној грани са 9158 од сто, текстилпој са 85,8 од сто, У дрвној грани је извршен план са 81,2 од сто, металној са 78,2 од сто, а на'лошије је извршен план, у грађе винској индустрији —, 433 од сто и у хемиској индустрији 62,1 од сто. Када се има у виду да је обим остварене произволње у локалној индустрији за 35 од сто већи од обима остварене производње у 1947 години, онда је резултат У неком смислу задовољавајући. ; из
И у 1948 години, а 4 ове године, упорно се подвлачила потпеба пооиавоћења артикала ши роке потрошње. Међутим, мере. које су предузимане да се та. кав задатак оствари имале су више административно ~ агита- , циони а мање привредни карактер, Ми смо дошли У Београду дотле, да низ неопходних, сва. жодневно потребних ствари | не можемо да купимо. Дугмад, чет љеви, четкица за зубе, УКОсНи-, це, машне и низ најразличитијих ствари и стварчице не може мо да видимо на нашем тржишту, и ако смо упорно постављали задатак да се са ЊИХОВИМ произвођењем започне у нашим предузећима. Зато се сада по-
(
Реферат повереника просвете
Љубцие
__У свом реферату Љубица Ми» хић је, поред осталог, рекла; Извршење плана у 1948 години у Беопраду | претотавља _ крупне успехе постигнуте па свима секто рима социјалистичке изградње па и на сектору просвете и културе. У 1948 години изграђене су три нове школске зпраде на Петом, Шестом и Седмом рајону — Ра"ковишци. Овим «смо (једним делом решили први пут ју Београду дао. периферни рејони добију своје |
· Иако у основним школама имамо довољан број наставника, није обезбеђена нормална настава У свим одељењима. Главни разлог је старост а с тим у вези слобо здравствено стање учитеља. Про сечта старост учитеља је 50 година. Код професора је још тежи случај. Због старости, преоптерећаности и рада под неповољним хигијенским _ условима, _ знатан број наставника у гимназијама болује и отсуствује са посла,
Због великог броја курсева на којима предају наставници, као и због отсуствовања због болести, приличан број професора има по 50 часова недељно, што се, разумљиво, шегативно одражава на наставу.
У даљем излагању Љубица Ми хић је рекла да велики број наставника ради на политичким кур севима у Народном фронту и син дикату, чиме се подиже илеолошки ниво наставника. Такође, већа политичка активност наставника, нарочито учитеља, знатно доприноси да се настава повезује са животом. Највећи број наставника усваја нтучли материјализам као поглед на свет, алт га потпуно не примењује у наста ви, јер га сами нису теоретски савладали, због чега наставу пра те остаци идеализма. Правилним васпитавањем омладите, сталним уздизањем идејног нивоа наставе, број ученика који уче веронаупу сваке године се смањује. У школској 1948/49 години часове веронауке посећује 15 ол сто ученика основних школа и 10 од сто ученика гимназија.
После тага, Љубица Михић је. поред осталог рекла:
Свестраном бригом школа и Омладинске и Пионирске организације успех ученика је на крају 1947/48 године школске био пајбољи успех од ослобођења. 94 од сто ученика основних школа и 90 од сто ученика гимназија за вршило је разред,
Поред рада у школи наша
школска омладина активно ради
ИЗГРАДИЋЕ СЕ НОВИ ЛАРКОВИ и извРШИТИ РЕКОН-
СРРУКНИЈА ПОСТОЈЕЋИХ НА СВЕГА 37 ХЕКТАРА, Ва СЕ 240 ХЕКТАРА ЗЕМЉИШТА, ОЗЕЛЕНИТИ 4 ХЕКТАРА | | РАВБЊАКА И ЗАСАДИТИ 2,28 САДНИЦА У ДРВОРЕДИМА
ПОШУ-
А љА-
ЋЕ 30 НОВИХ ТРОЛЕЈЂУСА, 258 | ТРАМВАЈА И 125 АУТОБУСА. | ми ји у С и
4 риалити
| дустрији
личне заосталости,
И
Киј па шло, на основу мера које је п дузелта Савеза Влала. од сле, | дећег; сви онз фроизводи и по. луфабрикати ЛЕ
потребни, нашој и потребни за изгра њу, затим основне потребе | одржавање живота (хлеб, ш ћер, маст, месо, сапун | | планирани су чврсто и по чврстом плану биће распаређива-.
ни, а све остало што вадопуњу, | је основне, људске
почреоа Цаа
нирати само по нагрубљим нов. чаним показатељима и у тим ок. верима, препустити да делују 3 кони понуде и потражње, Ћ Вредност производње "предло женог плана за 1949 тодину из, носи 9.472 милиона динара. Од тога ће се од чврстог плана про. изводње и по чврстом плану ра споделе произвести 66,1 од сто од укупне вредности производ, ње, а на такозвану локалну || пада задатак да произведе 3 од сто од укупно могуће водње са постојећим кападите~
том. у
На крају свога реферата, За та Јовановић је говорила о ува пређењу производње, и о ОМА да постоје све могућности да са овогодишњи _ обиман — ИНвеСТИ,. циони план изврши,
Михић
у омладинској орган иааш ин, се идеолошки подиже и (упо њује своје знање. Васпитање _ прије у школу углавном је справођено _ преко дечјих вртића, У 24 вртића је било смештено око 1.600 деце запослених родштеља. Иако и мрежа и капацитет не задово љавају наше потребе, ипак је че“ ста појава да нам поједини вртићи вису поцуњени довољним бролем деце, углавном због при једног броја "родитеља _ који _ радије о стављају децу на улици или саму у кући, несхватајући – предности које дете добија у вртићу. Усло ви живота, исхрана и брига око деце, а такође и васпитни рад стално се побољшавају. У 19491 години израдиће се. намештај зе. обдатишта која у том оскудева“ ју, оспособиће се довољан _бро; васпитача одржавањем курса а такође ће се наставити проширењем мреже дечјих вртића. Годишњи олмор 8.500 ученика провело је у ђачким летовалиш ма на мору и планини а 1.200 пи онира у Пнонирском _ граду. У пралу је педостајало _ забавних: објеката због чега је живот пиотира био прилично – једностран. У 1949 години предвиђено је Ин: вестиционим планом уређење =и доградња града што ће утишаћ ва веселији но угодпији жи пионира. · :58 У 1948 годимти доста се ради“ ло на развивању културног жи вота у граду и то отварањем «и иотрадњом нових културних уста
поласка
нова. Изграђена је летња позор“ ниша у Топчидеру која може да прими 1.700 глелалаша. Отварена
је Градска музичка школа у“ Бео“ граду, преузета у државне руке Мудичка школа у Земуну, отвог рени музички течајеви на свима“ рејонима а на Петом рејоту низ жа музичка школа, У градским и рејонским музичким шткодама“ течтјевима и курсевима, учи 1520 ученика што је свакако велики успех према стању у 1947 толини кади се музичка пастава врши ла само у музичким школама. О уиће, „Мокрањац“ и Мудемтји и преко разних. тих наставника. Основано 1 ко позориште лутака и тиме отворена прва таква устаног ва важна за васпитање и разоно“ ду наше деце. Отворена су два биоскопа: на Сењаку у Дому ку: туре, и у сали Синпдикалне“ 1 дружнице Градског саобраћајно предузећа. Отворен је и биоск у Земуну, у Дому културе насе ља „Сутјеска“. ј Инвестицнони план за 1949 го дину предвиђа проширење летву позорнице у Топчидеру на 9,500 места, изградњу и отварање Пар“ ка забаве у кови би био смештећ циркус, израду неких објеката " парка културе у Топчидеру Пред виђа се изградња сала за КЛ турно просветни рад по свима и јонима, 4 Паралелно са проширењем кји турног рада вођена је стална УЛ ба за подизање илејног – 89" нарочито културно + уметнич рада који се одвија у култу уметничким друштвима. На крају свога реферата Љу бица Михић је изложила резућ“ тата на пољу наролног просвету“ вања. Што се тиче описмењава ња пеписмених грађана, лош #60 ут запаваљава ући успе“ стављен је задатак ла (9 мала 1949. голине отнемена писмени који су новембра дине били становници =
-