20. oktobar
дмах по ослобођењу Бео-
града приступило се и 06-
нови културних установа
м објеката. За време окупације велики део културних вредности Београда био је уништен. Али већ четири године упорно се ради у Београду на обнови и изградњи културних 06јеката. Рађа се нови град. Ствара се ново поколење. Из основе се мења човек а с њим и његов живот, тежње и жеље. Веоград је ушао у доба културног преображаја на основи социјалистичке културе.
пре рата било је у Београду једно драмско позориште и опера. Данас Београд има три позоришта, оперу и близу четрдесет аматерских и дилетантских гру. па Бујност и полет радних маса ка приближавању и упознавању у. метности, које су произишле као резултат бољих услова за живот, најбоље сведоче о потреби из. градње нових позоришта, биоско. па и концертних дворана. Када се баци поглед на биоскопске м позоришне репертоаре, запажа се да су улазнице скоро увек ра. спродате. Али зашто онда појава тужве пред биоскопима и позо. риштима: Њихов се број знатно повећао У односу на предратни број, кад су, обично, све те дво. ране биле празне. Данас, ствара се, све више из дана у дан, нова позоришна и биоскопска публи ка. Радни људи постају посетио. - ци културних установа. та "-бу
ничких доживљаја и разоноде, ту се васпитавају с новим погледом на свет и уметност.
У предратном Београду, имали „емо Коларчев универзитет и не. колико дворана, које су биле вр. ло слабо посећиване. Домова кул. туре, рејонских и насељских би. блиотека и читаоница није уонп.ште било. Тек после. ослобођења, извесне зграде преуређене су у домове културе. Али те про, сторије не одговарају правом ли.
места њихових културних. и умет.
Са завршних радова на прилазу Дома културе
ку ове најважније културне установе и не задовољавају потребе једнога рејона. Те просторије о. бично су мале, скучене, недовољ не за свестранију уметничку ак. тивност и њихов рад нема шири замах уметничке делатности: у ре јону. Подизањем зграда, нарочи. то планираних за домове културе по рејонима, добиће се све одго. варајуће дворане, све што је по требно да би културни живот У једноме рејону био свестранији и плодоноснији.
Завршен је први дом културе чије су просторије рађене по пла ну, и који ће одговорити први пут свим потребама и задацима које треба да такав дом оствару. је. То је Дом културе у Четвртом рејону. Ове године биће завршен и Дом културе у Шестом рејону.
С једне стране растеретиће се центар града и свим уметничким снагама деловаће се по рејонима, насељима и предграђима Београ. да, а, с друге стране, отвараће се нова позоришта им стварати нова публика. То је и задатак култур но-уметничког преображаја Беотрада на основи социјалистичке изградње. Такве задатке оствариваће и Дом културе у Четвртом рејону, чије ће свечано отварање бити 20 марта.
Жао културна установа овај дом ће имати шири значај за овај крај. У његовим просторијама треба да се окупљају сви љуби. тељи филмске и позоришне умет ности, да живе кроз његов разно. врстан културно-просветни _рад, кроз библибтеке, читаонице, кру жоке м течајеве. Дом културе треба, уствари, да буде расадник свих културних тековина и достигнућа, полазна тачка свих уметничких грана које ће окупља ти масе, приближавати их новој стварности и васпитавати их у ду ху новога живота и стваралаштва.
На свечаном отварању извешћте се две премијере. Београдско драмско позориште приказаће ко мад „Сумњиво. лице“ од Брани слава Нушића, а биоскоп „Ава.
У ас пад Би ут а
4
ла“, који је такође смештен у про сторијама Дома културе, отпочеће рад са филмом „Млада гарда“, снимљеног по истоименом ромаву од Александра Фадјејгва.
Истога дана, отворићг се и цен. трална библиотека Четврзеот рејо. на, која је у Дому културе добила нове просторије. Библиотека је снабдевена, засада, са преко 7.000 књига. Из месеца у месед тај се број стално повећава. У току ове године уложиће се око 190.000 ди. нара за куповину нових издања. пространа читаоница библиотеке има шездесет седишта за посе. тиоце. Поред рејонске библиотеке, ту је смештена и дечја библиоте. ка с посебном читаоником. чи
птог рејона
тав намештај нарочито је рађен за пионире, најмлађе посетиоце ове установе. Мали, укусни сто. лови, столице, ормани и друго. Тиме ће најмлађим читаоцима би ти омогућено да своје слободно време посвећују забавној и поуч. ној литератури и да ту проводе слободне часове. | 7 ~ | Г
ИМ културно.уметничко друштво „Грађевинар“ ради и одржава пробе у новим просторијама До. ма. Лепо уређене просторије омо гућују добар рад који ће допри нети појачању активности .овога друштва. Синдикалне подружнице грађевинских радника учланиће у своје културно.уметничко дру. штво и грађане, љубитеље умет. ности, из околних рејона. ДРу: штво, већ сада, броји преко сто активних чланова. Сем сале и кан 'целарије, културно.уметничко дру штво „Грађевинар“ располаже и двема пространим терасама које ће служити у летњим данима за пробе, другарске вечери и игран.
ке.
У предњем делу зграде смеште не су просторије Савеза културно.уметничких друштава Четвртог рејона. У тим собама одржаваће се седнице Савеза, културно-про. светних руководилаца основних организација и других. Ту ће се предавати и страни језици. Засада
ће радити течај руског језика.
ПОВОДОМ
зори апатита ции
предвиђа се и оснивање кружока из разних области науке. Позориште неће радити петком, га тим даном одржаће се концерти наших најпознатијих музичара и
оркестара.
Дворана има најмодернији на. чин загревања — ваздушно греја ње. « ! Е
Неће проћи много времена а Дом
Почетак рада биће обележен једном по“ гшном и једном филмском премијером
културе у Четвртом рејону постаће жариште културно-уметничке делатности у овом делу града, а за грађане овога краја неће бити установа, већ њихов дом, пријат но место за одмор и читање, за изграђивање и усавршавање на свим пољима уметности. У исто време то ће бити _ гостољубиви
дом и за остале становнике Бео.
· трада.
„Апелујемо на публику да буде тишина“
човек када има кашаљ, уздр. зжи се од тога да иде на концерт или у позориште,
Међутим, ономад, на главној проби „Хамлета“ у Народном позоришту, на проби којој по пра-
вилу присуствује, рекли бисмо, ужа позоришна породица, глум-. ци, књижевници, новинари, дру-
ти људи те струке и блиских струка, морао је у једном међучину да помоћник редитеља изађе пред завесу и каже: Апелујемо на публику да буде тишина за време пробе! " Јер заиста не само да је пажљи вим гледаоцима сметала невероватна бука, већ је још више сметала глумцима на сцени. у Жао да је приређено неко так_ мичење у кашљању, тако се кашљало, стихови тада нису могли да се чују, а да траја буде још и већа, нашло се много њих који су викали „Пст!» а тиме нису умиривали него су још. више узнемиравали.
ИЗЛОЖБЕ
Разводници су вршили савесно своју дужност м за време „чинова нису пуштали у дворану гледаоце, али је било и таквих гледалаца који су стално наваљивали, отварали врата, бивали вра ћани, па онда покушавали да с друге стране „пробију фронт". ·
Зато, мислимо, није на одмет ово забележити, и као што је пред завесом морало да се апе. лује на публику да буде тишина за време пробе, тако и ми да =а-
пелујемо да на свима претставама, на свима концертима и предавањима. буде поштовано то прво правило учтивости: не смета-
ти другоме. Због чега да девет стотина гледалаца морају да трпе
због неучтивости једне стотине и
да место Шекспирових речи слу.
шају кашљање, кијање, гужвање
отварање = и Зе
хартије, шкрипање,
затварање врата.
_„ Жене Јогословије у изградњи социјолизмо“
смог марта, када напред-
[) не жене целога света прослављају тај дан Као Међународни дан жена;
отворена је у Уметничком павиљону, на Малом Келемегдану, изложба »Жене Југославије у изградњи социјализма«. ЈЕ ва изложбе сведочанство је велике и упорне борбе кроз коју је прошла наша жена, сведочанство је оног тешког и трновитог пута на коме су је претили концентрациони лого ри, глад, вешања и стрељања, а што је она храбро подносила, јер је чврсто веровела У боље дане, у победу која ће јој донети ослобођење и изве-
сти је из вековног незнања и потчињености За време окупације нашло
је смрт у логорима 280.406 жене које су неустрашиво подигле свој глас против непријатеља и заједно са људима „лошле у борбу против фаши-
стичког _ заводевача. Радови, прављени рукама затвореница са Бањице, сведоче о храбрости оних које су; и поред свакодневних мучења и стрељања, нашле у себи анаге да у тој
»кући смрти« не мисле на смрт. Какав је био живот женеју
бившој Југославији 2 Много се о томе писало, много ворило, многи су били примери понижавања и потцењивања. Сва та болна и мучна историја прошлости наше жене приказана је на изложби, цифрама графиконима и сивболичном сликом жене под фереџом крај тешким гвоздених решетки на прозорима. По 5 539 Српског грађанског _ законика »Луди, слепи и жене не могу бити сведоци при изјави последње воље. Жена након смрти мужа не може заступати своје дете, него се детету поред живе мајке поставља тутор“. Као
У МАЈСНОМ ФЕСТИВАЛУ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСНОГ УНИВЕРЗИТЕТА
2.000 студената
учествоваће око
тодине Београду
д 5 до 10 маја ове одржаће се У први фестивал Народне омладине Београдског универзитета. Овај фести. вал долази после великих иску| става, пожртвованости. и Рада, ' које је студентска омладина Београда уложила за што бољи успех на фестивалском такмичењу Народне омладине Југославије. Са тим искуствима приступиће се овогодишњем мајском фестивалу, који као прва смотра културно. уметничке делатности универзи_ тетске омладине треба да буде и
(
одраз вишетодишњег с стваралаштва и рада ;
Мајски студентски фреестивал треба „посматрати као наставак, продужење великих _ резултата,
који су постигнути на прошлогоцишњем фестивалу, ка још већим достигнућима на пољу уметности, за постигнуће још вишег културног нивоа. Припреме за претстојећи вал врше се на свим факулте-сима. На смотри узеће учешћа централно културно - уметничко друштво Београдског универзите та прате Крсмановић", сва факултетека друштва и културноуметничке секције. узеће учешћа културно _ уметничке секције са оних факултета, где још не постоји могућност за.оснивање дру
штва.
Ван “ конкуренције _ наступаће Музичка академија им Академија ликовне уметности. Музичка
академија иступиће, по први пут,
са својим _ симфониским _ орке-
стром. На фестивалу узеће уче.
шћа, не само вокални и инстру.
ментални солисти Музичке ака-
у демије, већ и даровити студенти |. са других факултета.
на конкурсним такмичењима у-
· чествоваће: фолклорне групе; хо-
~
фести ·
инструменталисти, рецитатори
рови, солисти, оркестри, диригенти, и млади књижевници.
срестивалски одбор Народне 0. младине Београдског универзите та израдио је упутства културно. уметничким друштвима о раду, условима и програму за учешће на такмичењу.
Поред новог програма за фести валско такмичење, друштва ће увежбавати и поједине тачке из старих репертоара, да би квалитет приредби појединих факултета био садржајнији им на достојној висини. Омасовљавање секција треба да произиђе као ре зултат предфестивалског такмичења које се већ сада распламсава „по свим факултетима. ни један хор испод 70 чланова неће бити у могућности да иступи на фестивал, што најбоље сведочи и потврђује значај масовности на фестивалском наступу. | .
Бројним учешћем у културно. уметничком стваралаштву изградиће се, поред високо квалифихованих стручних кадрова, ми добри културни радници који ће но вим социјалистичким погледима на уметност 'бити и носиоци чита вог разноврсног уметничког ства. ралаштва широм наше ' земље.
сролклорне групе, поред изворних кола, посветиће бригу стилизацији. . Највећа па жња посветиће се обради срп. ских народних игара. Разновр: сност и одабраност народних игара, темељно обрађивање са стилизацијом · верном изворношћу, биће главни задатак фолклорних т а.
Мт облик такмичења биће читање књижевних дела. Кроз овакво читање, тој новој форми такмичења. коју ће употпуњавати омладински студентски фестивал, откриће се и нови таленти за
нарочиту |
драмску уметност. Али ту посто. ји и још једна битна црта а уједно и леп задатак јстудентске 0младине: залазити У ДУШУ писца, приказивати лепоту и снагу једноћ уметничког, књижевног дела. Такмичење 'у читању литерарних одломака свакако ће допринети
популаризацији и окупљању КњЊИи,_
жевних талената.
У досадашњем раду за претсто. јеће фестивалско такмичење најбоље резултате показују Пољопривредно - шумарски факултет, техничка висока школа и Меди. динска висока школа. Озбиљна заузимљивост примећује се на Природно - математичком и Ветеринарском факултету.
Овом _ великом културно - Уметничком сметром биће обухваћено преко 2.000 студената,
поред својих фондова, која поседују друштва и руководства студентске омладине по факултетима, велику помоћ за фестивалске припреме пружа и Одељење за културу и уметност ИОНО-а, додељујући свакога месеца по се дамдесет хиљада динара универзитетској о ини које фести_ валски одбор дели факултетским "друштвима и секцијама.
се рећи, да је овај прет.
Може стојећи фестивал крупан поду. хват студентске омладине с Беокоји већ
градског универзитета, к: сада живо сведочи о њеном полету на културно . уметничком раду. Али резултати тога рада неће се огледати само у ширини културно _ уметничке активности већ и у квалитету што ће прет.
У стављати полазну тачку при СУмирању резултата и оцењивању друштава и секција ма мајском фестивалу. '
Нарочита пажња поклониће се начину прилажења ми тумачења
народне уметности. Кроз такву делатност видеће се колико је студентска омладина унела социјалистичкбг духа у свој уметнич ки живот и рад. Највећи проблем, у овим припремама, претставља недостатак просторија за темељно увежбавање програма.
Сав овај културни развој и по. лет, којим се приступа претстојећем фестивалу, резултат је нових друштвених јодноса међу сту
дентском омладином, заноса с.ко,.
јим ради и све више шири 06ласт њеног културног живота.
Мајски фестивал, изко први фе стивал омладине Београдског Универзитета, биће манифестација јединства. и снаге, воље и одушевљења студентске омладине ко јом ступа и учествује у изград-
њи социјалистичке културе... ———————_——————————
природва последица овакве 0дредбе закона дошло је низ мера које су жену спутавале и ограничавале у њеним правима. Радна жена је за исти рад добијала мању плату. Уда. тим женама су смањиване плате за 30 и 50%- У бившој Југославији се школовање женског детета сматрало као нешто сасвим непотребно, тако да је 73,24%/• жена било неписмено. Капитализам је жени 0-– дузео Сва права и оставио ЈОЈ тешке решетке на прозорима» фереџу, неписменост, — сравнио је са малоумним и малолетним У штрајковима 1937 године учествовало је 5,265 жене. Ап сане су се пуниле напредним женама, пендрек је падао и на њихова плећа.
Дани борбе
Дошла је 1941. Непријатељ је напао на нашу земљу. На позив _ Комунистичке – партије
Југославије напредне жене из.
свих крајева наше земље пошле су у Ослободилачки рат.
Пошле су у сусрет потуцањима, напорним маршевима преко планина и река, глади и неспавању. Прихватиле су пушку која ће им, поред ослобођења земље, донети и ослобођење од сопственог јарма. Није било рода оружја. није било јединице У Којој нису учествовале жене. Од 1941 до 1945 године прошло је 100.000 жена кроз редове Народно-ослобо-
дилачке борбе, 25.000 женабораца“ дало је животе у тој борби, 40.000 било. је рањено, ,
3.000 остало потпуним инвалидима, 1.171 жена је носилац
Споменице. Седам жена. седам-
светлих ликова Народних хероја, видно се истичу на јед» ном од зидова изложбе.
Извођевана је победа
Победом радног народа жена Југославије постаје равно. праван члан друштва. Она узима видног учешћа у целокулном политичком, културном И
друштвеном животу. Осамде-
Један део _ изложбе
сет од сто жена учествује на изборима _ за Уставотворну скупштину, 90%• за скупштине народних република, 6 жена су чланови републичких влада, 22 су посланици у Савезној, 46 У републичким скупштинама, 1881 жена је одборник у среским и
градским одборима, 617 У месним одборима, 47 жена су судије. .
Социјализам пружа женама широко поље рада, пред њима се отварају сва врата, која су неклла била троструко забрав. љена. Жене се укључују у инлустрију, улазе у сеоске радне задруге, оне постају професо. ри универзитета и директори предузећа.
Ни једна акција Народног фронта није без учешћа жена. Оне дају милионске радне часове, учествују на кружоцима., читалачким _ часовима, уписивању Народног зајма, руково де ·аналфабетским _ течајевима.
Док је у бившој Југославији било кревета само за 190 „то– родиља и од 1.000 жена 94 Умирало на порођају, у 1948 го– дини било је 224 породилишта са 2.472 постеље према 29 поролилишта са 638 постеља У 1938 години, Саветовалишта за децу 343, диспанзера 540, дечјих болница 55 са 2-966 постеља, Повећањем броја јасала саветовалишта, дечјих болнипа, жени-радници дата је могућност 3за несметан рад У производњи, за пуно залагање у своме послу.
Широм земље излазе листови и часописи-за жене у који– ма оне могу ла“нађу све оно што интересује данашњу жену што је потстиче на даљи рад и стварање.
„Са гнушањем одбијамо све оптужбе и неистине"
Клеветничка кампања која се подигла против наше земље по објави Резолуције Информбироа наишла је на огорчен протест жена које су у бившој Југославији добро осетиле шта значи, бити ограничаван у сводим правима и дужностима. О. не су на клевете одговориле: »Полазећи од свог властитог положаја, жена Југославије са гнушањем одбија све оптужбе и неистине које Резолуција Информбироа баца ва наш ЦК, нашу Партију, земљу и народе Југославије«.
Наше жене учествују У политичким _ догађајима трашњег и међународног чаја. Оне подижу свој глас против рата; збрињавају децу борбеног грчког народа. ЊиХов глас протеста се чује свуда где се угрожава слобода, где избијају неправде-
~
Изложба »>Жене Југославије у изградњи социјализма« верно приказује пут патњи и страдања који је прошла наша жена, пут који јој је донео коначну побелу и одредио правац коим ће даље ићи, изграЂујући социјализам.
свим
унузна -