20. oktobar
о
ТРИДЕСЕТА ГОДИШЊИЦА
КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
вих дана народи Југосла-
вије прослављају 30-годишњицу. КИЈ, предвод-
; · ника радних · маса наше земље“ 4 "борби за ослобођење од капитализма и изградњу но75) социјалистичког друштва у
Југославији, КПЈ је створена 1919 уједиње| њем ранијих социјалистичких
_ тартија у земљама Југославије,
одмах по победи соцујалистичке
1
| после — Првог
__ револуције у Русији, у време када је револуционарни талас светског та захватио већину европских земања. Новоствезена КПЈ упркос свим недостанима н оопијалнемскратским заостацима узела је револуционарну оријентапију и постала убојно оружје радничке класе, почела се изграђивати_ као револуционарна пролетерска партита, као партија новог, лењинског типа. С разлогом је смртни страх захватио све струје буржоазије, на челу
"са монапхијом и они су убрзо
ставили КПЈ ван закона Југославије, наша Партија изашла тек кад је дватесет голина доцније на че. лу Народно-ослободилачке војске почела чистити земљу ОД стртних освајача и апарата власти буржоаске државе,
И ако пе У "читавом периоду ко Нругог светског“ рата" КИЈ била бројчано мала партија, која се због илегалности уз огромне напоре и жртве повезивала са радним масама ради организовања њихове борбе, ипак је Историја КПЈ -— историја радног народа Југославије за ових 30 година. КПЈ је била једина која је заступала његове животне интересе, која је тачно изражавала захтеве маса, нако те масе нису све биле увучене у' борбу, иако је само мањи део био политички, а још мањи део организационо везан за Партију. Револуционарни покрет је у КИЈ стално имао предволничку снагу која је, наоружана учењем марксизма-лењинизма, могла Усмеравати борбу маса за сони-
старе
дално и национално ослобође-
ње. И ,
_У првих скоро 20 година свога постојања Партија је имала многе слабости и доживела мноте тешке тренутке. Њене тадашње илеолошке и организапионе слабости, првенствено У РУковолству, учиниле су да није могла олговопити залатку У неким „одлучујућим тренуцима, иако је имала за собом радничку класу спремну за борбу — као у револуционарној ситуапији 1919—1920, а с друге стране због тога су направљене друге гре- | шке са тешким последицама за Партију, као што је банање па роле оружаног устанка 1929 год;
У пркос томе је улога КИЈ стално расла“ Нужна је била на челу народа управо таква рево“
"вао политички развитак у земљи који је све више доказивао масама да нема у буржоаском табору снага-које би хтеле и могле ла се боре против монархије и фашистичке реакције, Чланови КИЈ и масе блиске Парти-
у друштвеном и политич“ ' ком животу Југославије, |
У тим годинама, "када је у разним крајевима света већ запо-
" чињао Друти светски рат, Пар- |
тија је, захваљујући. новом иК-у
· не, је ма телу. био лруг Тито, |
| ОДИНА. мр
ра-
Из илегалности је
У "луционаона Партија, то је захтег .
· ји тражили су учвршћење Пар- | тије, појачање њене активности ' и повећање њене улоге у све
и
очистила своје редове од фракционаша и других непријатеља. Тада је Партија коначно постала смела, предводничка сила која је брзо и успешно повезала у један фронт све револуционарне силе, каналисала у великој мери све напредне снаге које су се одупирале социјалном, политичком и националном угњетавању од стране режима старе Југославије.
КИЈ је те снаге брзо активизирала кроз разне форме борбе против режима и кроз то их престројила за одлучујућу борбу која се ближила.
Ту борбу народи Југославије, захваљујући, Титовом _ руковођењу Партијом, нису дочекали политички неспремни, препуштени сами себи и остављени без
перспективе, као велики део с
вропских народа у почетку Другог светског рата.
Рат је-био нова и непозната ствар за радне масе ч за Партију, али је наша Партија стајала чврсто и на ударац одговорило уларнем. Она је то могла захваљујући томе, што је имала огромно искуство из илегалне борбе, верне кадрове, јединство Партије, чврсте везе с масама и правилну политичку . линију.
Партија је у најсуровијим у- ; , но питање сваке револуције пи готање власти и „лала: је неброје“ ·
словима. урата извршила, свој за» „ датакг и трема. ваполима-- угославије и према међународној радничкој класи: подигла је на оружану борбу народе Југославије, правилно оценивши да је
оружана борба једини ефикасни .
вид борбе у то време, а да би све друго био опортунизам У
«већем или, мањем степену.
Партија је покренула и везала за себе све нароле Југославије, упркос раздору, који трулила да развије великосриска буржоазија у старој Југославији и донније окупатор. На тај начин решено је напионално питање у Југославији, заправо је први пут и створена Југославија као заједничка држава свих њених народа. .
Партија је на питању ослобо- |
ђења од окупатора н борбе против повратка на старо повела најшире масе сељаштва, које су се осведочиле'у издају земље од стране читаве буржоазије, У саучесништво свих такозваних демократских буржоаских партија у угњетавању народа под старом 'Југославијом и у преда. ју земље окупатору. На тај начин сељаштво је у рату везано за нашу Партију, за радничку класу. Тај савез донео је наролно-ослободилачком “покрету вој-
ну победу, омогућио јој ства-.
рање 1944 г, пре ослобођења _ Београла. и пре ступања Ирве"не армије на нашу територију,
војске од 400 хиљада људи. Тај
савез одлучио је већ- у рату о судбини власти, 0 руководећо! улози радничке класе у новој држави, без потребе за икаквом
подршком са стране у унутра-, .
шњем политичком "животу ' земље ни у току. рата ни после 0-
слобођења. Као што је-несум-.
њиво да је Црвена армија одиграла одлучујућу улогу у осло-
бођењу нарола „Европе | год не- 8 мачког фашизма. несумњиво је „да је КПЈ на челу НФ-а' Југо- :. славије, лошла на власт- соп- »
Тетвеним снагама. Успешно организовање Нов
гје прва велика потврда пред рад
Ним масама наше земље и пред“
међународним радничким покре“
том- -какав. тип Партије је код нас. изгра ен, да је КПЈ Партија лењитског типа. То је била. -
БЕОГРАД, 22 АПРИЛ 1949
се"
х
“
потврда за нашу радничку класу
какав одлучујући значај су има-·
ли догађаји у Партији у :987 Г.
· када су друг Тито и нови 'ЦК у
задњем часу и у кратком року очистили КПЈ и исковали тако јединствену Партију ла је ни најтежи ударци у овом рату нису могли уздрмати. Разуме се, да
се у стварању такве Партије и.
организовању њене борбе наше чланство учило на примеру Бољ
шевичке Партије, учило се на.
Историји СКП(б). Показало се да је управо КПЈ дубоко усадила своме чланству основне поуке „Историје СКП(б). Та Историја нас учи да се без оружане борбе не може срушити буржоазија. Због тога, што је наша Партија то знала и што се њене речи и дела нису разликовали — могао се у Југославији и развити ослободилачки рат, а не због тога што је настао неки спонтан устанак маса без вођства, као што тврде неки припадници радничког нокрета У „проугим земљама, који су такође знали _ чему — учи Историја СКП(б), али нису били спремни да то примене У пракси.
Наша Партија је на Историји СКП(б) учила своје чланство и радничку класу = да је основ-
не жртве ради стварања и учвршћења још у току рата нове револуционарне власти, на осло» бођеним = неослобођеним територијама. Неки људи низ међународног радничког покрета који данас проналазе како ми делимо у Југославији власт са пио: нису у доба рата ни мислили о стварању органа револуционарне власти, што би им свакако помогло ла у <во_ јој земљи разбију власт буржоазије, да радне масе успоставе и учерсте своју власт.
КПЈ је на Историји СКП(б) учила да је од — основног значаја да Партија уме да онени кад је време за револуцију, за освајање власти. КПЈ је оценила да је то био ослободилачки рат и да тај задатак треба решити у сасвим другим облипима но што је дотле било
' познато у историји револуције,
тј. не освајањем градова него развијањем ослоболилачког рата и стварањем армије у читавој земљи. и који сад поричу или олако прелазе преко народно-ослоболилачког рата у Југославији, ни у данима рата као пи данас ви најмање нису разу=
мели у чему је ствар, очекивали .
су борбу за власт после рата, на стари, опробани начин, на #3борима им у парламенту, на ми тинзима, У штрајковима, улич-
_ним борбама итд. Зато је крај
рата КИЈ дочекала већ на: власти, зато је већ 1944 г. У сваком се лу била чврсто укорењена револунионарна власт, док је у неким земљама настао само. обра« чун буржоазије са револуционарним покретом, или је комунистичким партијама ради учврш ћења власти морала међунарол-
на радничка класа да пружи помоћ са стране.
Наша Партија. се држала поу-“
"ке Историје СКП(б) ла је од о: "сновног значаја у револуцији | ; "улога субјективног фактора, пред | % водничка улога: Партије, | Кому“
нисти Југославије сматрали су. " да онда, када су били дати сви "основни, услови, - тј пошто је · започео рат Совјетског Савеза
против фашизма, све остало. јест њихова дужност. Међутим, ми –
ги који говоре о нашем тобонњем преласку на страну империјалиста, о напуштању борбе за социјализам, у то време ни осу имали одлучности да иду против _ струје, _ да — иду у борбу против немачко-фашистичких освајача, управо због тога, што је са субјективним фактором код њих стајало лоше, — пошто су очевидно опште околноста биле исте и за њих и за нас. ,
Револупионарни погатави у Југославији, кроз рат и после рата, потврђују да је наша Партија израсла у самосталног вођу народних маса, у способног и сигурног руководиоца револуције у Југославији, који је управо овде повезан са масама, који је, познајући услове борбе; био: у стању да се обрачуна са буржоазијом у Југославији и да поведе народе Југославије У сопијалистичку изградњу:
КПЈ је већ у току рата, по" четком 1945 г., одредила задатке на обнови земље, жајући линију на стварање државног — соци-
јалистичког сектора. Друг Кардељ је тада писао: „Било би крајње погрешно
мислити да ћемо се у привредном погледу вратити на старо", И даље: „или ће савез народ
их. демократских снага_ с про м!
летаријатом на челу —- ако бн се ослањао само на политичке позиције — наићи на фронтални отпор реакције на подручју при„веде која би га прије или послије и политички тако ослаби ла, да би изгубио власт — или ће се морати ослонити на солствене економске позиције, тј. на јак државни привредни сектор, одакле ће моћи утицати на привредни развитак".
После обнове у 1945 и 1946 г. КПЈ је приступила социјалистичкој изградњи земље, извршењу Петогодишњег плана за: кога су били створени сви политички и економски услови. Ни у једном тренутку није било у КПЈ ко-
· лебања У питању карактера
' власти у новој Југославији, њенвих задатака, по питању какво друштво се изграђује код нас. ИК је предвиђао развитак У Југославији и могао га усмеравати (док неки од оних који нам данас тумаче шта је социјализам, до јуче нису били си-
' турни, а неки још ни данас нису сасвим сигурни шта се'код њих изграђује).
Непоколебљиви курс Партије ва изградњу социјализма, после ратног проверавања наше Партије, био је друга велика проба политичке линије и снага наше Партије, њеног лењинистичког руководства н њених веза с масама, |
То значи, да је учење Маркса, Енгелса — Лењина — Стаљина добило у нашој борби још један живи доказ, значи да наш развитак, по речима друга Тита: „још једанпут потврђује сву генијалност наших великих учитеља". То што је успешном применом тог револуционарног учења у Југославији КПЈ дошла до НЕ значи свакако м то ла"је борба КПЈ и њено револуционарно искуство, које се садржи У "теоретским радовима ' наших руководилаца, од значаја за ИМ ЛУЗЕЕА У све
ије узалуд толико порастао у светском радничком покрету -значај НФ-а онаквог, какав је (отворен у Југославији — фронта искованог одоздо, у коме ко-
алиција није“ главно: и у коме
партија пролетаријата ни са „кимне дели руководство, затим " значај ' оружане | борбе ' и' стварања регуларне | војске" под у“ · словима непријатељске | Е окупа“, ције, каоси „стварање нове, револуционарне власти у таквом устанку.
ли ад Мики елитни
Несумњиво да је то та постало ново оружје пролетарњ
РЕКТОРА ДРАГ. Зова НБА сину ТЕЛО БР. 20448 1 Ж
~
( ,
ција у току или има дневном реду,
Ту ништа не може променити то, што они који мисле да их се мора питати за нове форме револуционарне борбе, — осуђују овакав народни фронт или потцењују значај стварања армије из партизанских одреда или пред другим сличним стварима затварају очи.
Револуционарни покрет у разним земљама, борећи се на жи-
вот и смрт са угњетачима, увек |
ће морати изабрати оно што 0безбеђује победу У новим условима. Писци резолуције Информ биооа моћи ће само порицати и забашуривати своје речи, као што већ ланас напуштају ранији став по питању карактера народне демократије.
Хајка која треба да избрише траг погрешака резолуције Информбироа и притисак који се врши на Југославију, као живог и непожељног! сведока тих гре ијака није могла поколебатн КПЈ. На Југославију је бачено све оно што је У радничком покрету заостало (за чудо много) из политичког арсенала буржоаског друштва уопште, а неке радничке партије, нарочито У суседним земљама, посебно су се стапале да баце све оно што је остало из сопственог арсенала буржоазије у њиховој земљи.
Пракса социјалистичке изград ње, истинско марксистичко оце. њивање н руковођење догађа дима од стоане ПК КПЈ, бациле су јарку светлост на то бреме лажи и раскринкали их у очима напода Југославије, ТИ ироке масе патола јукосмавије олмах су г ле на напад Информбироа, пооштрава-
јући темпо социјалистичке из- |,
градње, правилно осећајући да упоаво ту изградњу ова хајка жоће да онемогући, а да је то оно што је за нас најдрагоценије, што нам обезбеђује победу Пи што се не сме испустити из руку. Што те лажи још увек замагљују вид људима у другим земљам% не обезбеђује победу аргументима резолуције, Они ће и тамо пропасти са неминовном победом сонијализма У Југославији.
Јединствен и непоколебљив став КПЈ и. радних маса Југославије према хајпи коју против наше земље воде руководиоци сесР-а и земаља народне лемо је још једна потврда
а је развитак револуције у натој земљи правилан м ла нема средстава да се он омете, да је правилна политичка линија ПК и да је Партија дала истински револуционарно васпитање сво ме чланству ми радним масама. Наша Партија ни наш народ научили су ка се боре и да рачунају на своје снаге. И у рату, и после рата ми смо више пру“ жали помоћи него што. смо је добијали ми не може нас сада никакав притисак натерати да пођемо назад, да изламо велику борбу коју наша Партија водп деценијама за ослобођење н сре ћу. наших. народа. У _ борбама које је изнела на себи наша Партија и радничка класа, У великој и потпуној одговорности за судбину народа коју је научила да носи КПЈ, лежи извор наше снаге и непоколебљивости пред данашњом бујипом политичких и свих других напада и провокација према Југославији.
Наша земља је кроз народноослободилачки рат постала типична као земља која се у условима постојања СССР-а сама ослободила (у чему је до јуче бар изгледало да се сви слажу). Борба народа Југославије за сожијализам сада треба поново да допринесе решењу, кроз борбу која није мања но што је био наш народно-ослободилачки рат, ових питања која су на дневном реду у међународном ралничком нокрету — у условима постојања. већег броја РУМА стичких земаља. .
КПЈ коју | Своди- друг. Тито, .за
коју је везано ослобођење“ на-|-
рода. " Југославије“ од ' капитали-
зма и страних угњетача, Која | ужива. љубав и поверење ми- ||
лиона радног народа и пред-
води 'их'уУ борби за сопијали-
вам, извршиће победоносно и таћ. „задатак. у
Марко. Паболио +
- губитак за алшу ·
ПОЧИВАЋЕ НА КАЛЕМЕГДАНУ
оча | лвадесетогодииваце“
смрти, Ђуре Ђаковића, 24
априла, извршиће се све » чани пренос његових о статака из села Свети Дух пре Оштром Врху у.Словенији. Косте Буре Ђаковића, почиваће. отсад у гробници на Калемегдану норед народних хероја РЈ вана Милутиновића ни Иве, ЈЕО. ле Рибара.
Ђура Ђаковић је рођен 30 новембра 1886 у Бродској Вароши, у спромашној сељачко породици. У својим младим годинама осетио је сву тежину
„капиталистичке експлоатаци си
узео активног учешћа у свим радничким штрајковима у Бос“ ви, и Херцеговини, 1905 и 1906 године, У великим) штрајка ким окршајима и разним дру гим акцијама формира се ре'волуционарна борац Ђура. Ђа. ковић и постаје један од главњих руководилаца _ радничког покрета у Бовни и Херцегови“ пи,
После завршетка рата Ђура. Ђаковић није потао путем из-
дајпика | радничке ' класе раз них опортуниста и реформи ата већ је остао веран својој класи ни узео најактивније У-
чешће у стварању Комунпистич ке партије Југослављаје. Он усжоро избијњ у прве редове ру“ ководилаца _ младе партије и 1920 гонине, на Другом конгресу Партије, изабран је у Централно веће Комунистичке пер иује Југославије. Јупа · 1921 го; “мине участвује кае лелететона: ше Партије у раду Трећег конгтреса Комуннстичке _ интертаг ционаде “' Москва.
Ђура Ђаковић је увиђа ла фракционашка _ борба која је псчела у руководству Паотаје
| ПОСМРТНИ ОСТАЦИ | ЉУРЕ ЂАКОВИЋА |
НННП
мат од 1921 године наноси ~ | громне штете радничком покре |
ту. Комуџистичка нитернацио. нала се у пролеће 1928 године "обратила, „отвореним писмом“ свим члановима Комунистичке партије Југославије. у коме бе изнодн Да је до нездравог ин тетисог стања у Партији дошло углавном због фракционашких борби које су кочиле развитак
мн бољшевизацију Партије, Тада је почела – мобиливација ~ свих фракциски незаражених
и Партији оданих кадрова 3 ликвидацију _ фракција, Ђура Ђаковић се тада надазно У Москви и добија задатак ла спроведе у живот „отворено писмо". После повратка у земљу он се. свом снагом борио против, десних и левих фракти“ онпаша, припремао Четвртн конкрес Партије спроводева у живот „Отворено писмо“. На Четвртом ккхнгресу који је Одр жан уочи завођења монархофалпистичке диктатуре 1928 го" љине у Дрездену, изабрано је тњово руководство па челу са "Буром Ђаковићем, као секретаром Централног комитета, После проглашења монархог фатвстичке диктатуре 6 јану-
"ара 19929, Ђура 'Баковић и по~
ред страховитог |терора Који је владао долази у земљу У другој половини фебруара, Он се" са вељиким /жаром баца на сировођење у живот | одлука Четвртог конгреса, али 20 ал ушла тада у руке полицији. Пог литија га је зверски мучила и пребијала, али он је одржао несаломљив став и није олао ништа, Попгро је уверио пелате да не могу на њега извући ништа, одвели су га полумртвог
· ма границу и зверски убили. У
званичном саопштењу крвнишн су прикрили свој злочин изговарајући се ла је убијен у. ству",
Погибија. Ђуре Ђаковића прет стављала је тежак гударац и 'Партићу. Али Ђура Ђаковић _ није погинуо узалуд. На, његовом _ светлом примеру. учили су се нови 600 ци који су одлазили у редове
Партије и“дали живот за. ствар
радничке класе. Борбени живот и херојска. смрт Буре Бакових. ћа заувек ће остати у историји. наше Партије као пример верности својој класи и Партији,
као пример псустраштивом револупионартпог борца.
уши