20. oktobar
2
Мт ју ГИ .з «у
то поднео , о задацтама Народног“ фрошта БеоЕк ог. фронта Југославије, у ко-.
ме је, између осталог, рекао; У ' Програмској декларацији Конгрес је у име седам и по милиона чланова Народног фронта Југославије констатовао да су задаци његовог првог програма У многоме остварени или су пре вазиђени и допуњени новим за», ДАДА "које је доносила борба грес је утврдио: „да програм Ко мунистичке партије Југославије изражава у пуној мјери и циљеве и тежње Народног фронта Југославије и на основу тога позвао све организације ји чланове Народног фронта да се свесрдно залажу за остварење то програма као свог". 5 Ове констатације Конгреса, иако само формално санкционишу већ одавно постојеће односе Народног фронта према социјалистичкој изградњи и Комунистичкој партији Југославије, показују до каквог се високог степена развило јединство радних људи нате земље. Из широког револунионарног покрета коме је на челу стајала Комунистичка партија прекаљујући се кроз Народно-ослободилачки рат и народну револуцију и борбу за изградњу _ сопијализма, _ Народни фронт се претворио у чврсту револуционарну организацију. Затим је друг Дугоњић изложио развитак Народног фролта Београда као јединствене организацтје свих радних људи главног града и јачање политичког и ортанизацисног _ јединства _ маса кроз свакодневну борбу на свим подручјима друштвеног живота. После тога је лруг Дугаоњић, поред осталог рекао: . Несумњиво да ће ова Програ ска декларација и још више развити одговорност и полет чла-
нова Народног фронта за соци-.
јалистичку _ изградњу, развити код сваког члана Наролног фронта одговорност за судбину наше земље онакву какву је осјећају чланови Комунистичке партије. Зато се као један од првих задатка пред нашу фронтов ску организацију поставља широко и систематско проучавање програма Комунистичке партије Југославије.
|| Конгрес је у Програмској декларацији слрелио место, у логу и значај Народног фронта у изградњи „наше социјалистичке државе,
Мислим да је необично важно да се нагласи ова огромна улога коју Народни фронт има У нашој сопијалистичкој изградњи из неколико разлога. Пово, још има потцењивања рада у Народном фронту и код неких комуниста. Друго, необично интензиван приврелни, политички, кул тувни. пал Наролног фронта У Београлу банао је поједине организације Наподног фронта У поактинизам и такве организапије; запостављале су извјесне функције и. залатке Народног фронта. То се нагочито огледало у неловољној борби за подизање политичке свијести чланова Наролног. фронта, У слабој организацији на марксистичколењинистичком васпитању фрон товског чланства које је желело да усваја марксизам = лењинизам. Треће, у олносу на народну власт наша фронтовска органузанита је лобпо савладала једну страну питања — помоћ на: ролнчим олборима али је' запоставила лругу страну ла се активно постави у улогу политичког контролора рала органа наполне власти о чему ће касније бити више говора.
ТП Конгрес Народног фронта је дао јасан одговоп и на питања спољне политике наше зе мље и залатака које Фронт има “ том поглелу. Нападима од стпане империјалистичких земаља' којима је наша земља изложена већ четири године, прилпужили су се непринципијелни
и нељудски напади од стране зе ·
маља које би уствапи требало ла Југославији и њеним народима, толико искрвављеним У рату, пруже највећу могућу, помоћ, Друг Тито у своме реферату је у једној реченици формулисао спољну политику наше земље у овој ситуацији ријечима: „Никаква застрашивања ни та запада као ни са истока неће нас скренути са нашег принципијелног става као досљедних следбеника _ марксизма-лењинизма, неће нас скренути са пута социјализма". _ Г У овој беспринципијелној кам-
· пањи која се води против наше
земље Југославија је изашла већ као морални побједник. Сваком човјеку у нашој земљи постало
| Е с [— | Х Е » 5 Б
ма рани
цијализам. Даље, И Кон- ·
. какво још: није постојало у на-
=
А НА · Реферат друга
1
74 с јасно, нарочито послије Тре-
ег конгреса Фронта, да се не ради ни о каквој добронамјерној , _ критици грешака КИЈ и њеног
"руководства него да се ради о
систематском низу“ непријатељских поступака којима се жели да _ омете изградња социјализма у нашој земљи, да се сруши огроман морални ауторитет кога Југославија има у свету, а све то. "у циљу да се омете, правилно ри- | јешавање питања односа између "социјалистичких земаља на бази равноправности и поштовања суверенитета "малих народа. КЕ
Али није ствар само у томе да се чине неправде према једној малој земљи, њеним херојским. народима, ; Комунистичкој плартији и њеном руководству, није са"мо ствар. у томе да се тој-и та-_ квој земљи, не само не помаже. него и одмаже у њеним тешким, напорима да изађе из заосталости и да на бази својих природних богатстава изгради «социјалистичко друштво. Ми ћемо то учинити ма колико нас псовали и правили разне сметње, јер имамо тако богату земљу, којој ништа_ не недостаје, јер имамо монолитну, истински бољшевичку Комунистичку партију, јер имамо. чврсто јединство нашев радног народа, како не постоји нигде. Уосталом и то је постало јасно задњих десет месеци, који су показали да никаква брана не може зауставити наступање народа Југославије у социјализам. Данас борба за изградњу социјализма у Југославији не значи само јачање економике наше земље и дизање благостања наших људи, него у исто време претставља борбу против опасних, несоцијалистичких тенденција у међународном покрету, значи борбу за јачање социјализма уопште, Ствар је у томе, да је беспринципијелна антимарксистичка кампања прешла границе Југославије и омета правилан развитак међусобних односа социјалистичких земаља, а самим тим претставља и кочницу за даљи развитак револуционарног покрета уопште. Та кампања се претворила у инструменат слабљења социјалистичког и општедемократског табора и даје хране империјалистичким и ратнохушкачким провокаторима за њихове циљеве.
Свако данас зна да Југославија није отишла нити ће икада отићи у империјалистички „табор, | да се у Југославији не развија капитализам него да брзим корацима напредује у социјализам. Али је данас почело да постаје јасно и то, који од наших критичара, који нас тако ревносно нападају и обасипају неистинама преко разних радиостаница и новинских чланака, служе империјалистима несвесно, а који свесно. Односи међу социјалистичким земљама не могу да постоје на старим, преживелим капиталистичким схватањима и они морају пре или касније да се успоставе на принципу међусобног споразумевања, равноправности, и поштовања права сваког народа. Да нашњи методи који се употребљавају против Југославије показују колико та преживела схватања могу да штете међународном _ револуционарном _ покрету. Место да се овај спор у социјалистичком свету решава принципијелно како је наша Партија предложила, прибегава се фалсификовању историје, лажним оптужбама, позивима на грађански рат, покушајима да се омете социјалистичка изградња итд. итд. Такви методи најбоље показују колико је сазрела ситуација за решавање ових питања. Ради свега тога је Конгрес, усвајајући реферат друга Тита, заузео јасан став по свим тим питањима. Друг Тито је рекао:
„Ми ћемо се борити за учвршћење мира против свих ратних хушкача. Даље, наши „критичари“ узалуд ће чекати да та хајка нас било морално' било физички сломи. Што је хајка жешћа и клевете безочније, тим више у нама. расте револуционарно убеђење да морамо издржати и бити непоколебљиви баш због тога што је та пропаганда таква, немарксистичка, што-крњи не само углед социјалистичких метода у односима социјалистичких земаља, већ може имати катастрофалних последица за даљи револуционарни развитак у свету, јер се иза свих тих клевета и измишљотина према нашој земљи и нашим руководиоцима крије отступање од марксизма-лењинизма. Клевете и измишљотине треба да надокнаде помањкање теоретског објашњења тог ревизионизма, јер у теорији марксизма-лењинизма наши критичари не могу. наћи оправдање за овакав свој став по питању односа између социјалистичких земаља“.
На Трећем конгресу одразило се такво чврсто јединство седам и по милиона чланова Народног фронта око става нашег поли-. тичког и државног руководства,
шој земљи, а можда и нигде друго. Са пуним правом друг ||
„Тито је могао да каже на Кон"тресу Народног фронта:
~
„Ако Желите чути од мене ка-
| ква нам може највећа опасност
данас претити, могу одговорити
"да су све друге опасности далеко
мање и далеко безначајније, од опасности која би нам запретила, ако бисмо дозволили да нам неко разбије наше унутарње јединство. Према томе сви они еле-
"менти, — који би то било уну_тар, било ван наше земље поку-
шали, — морају наићи на најжешћи отпор свих грађана наше социјалистичке земље“.
“ Народни фронт Београда у току прошле године у својим ре-
"довима је то јединство знатно.
учврстио. Ми смо га учврстили не на основу неке труле помирљивости са непријатељима наше социјалистичке Југославије, него У оштрој борби против свих
оних који су га покушавали да
разбију, па било то под фирмом западноевропских 'или информбировских парола, што је у суштини једно те исто, Зато остаје и даље наш главни политички · задатак: Учвршћивати јединство наших радних људи, изграђујући социјализам, борећи се против сваког непријатеља који то: жели да омете, јер једино на тај начин одужујемо дуг према-своме народу и према интернационалном социјалистичком покре~
ту. СТАТУТ
У Програмској декларацији поставља се задатак да организациона _ изградња — Народног фронта мора у потпуности изражавати постигнуто политичко јединство народних маса, окуп-
"љених у његовим организација-
ма и служити даљем развијању и учвршћивању тог јединства. Статут који је донесен на Трећем конгресу Народног фронта значиће огроман допринос даљем учвршћењу Фронта и помоћи да се оствапи задатак кога је поставио друг Тито у своме реферату, наиме, да се још више учврсти јединство мисли и акције.
Затим је друг Дугоњтћ рекао да се и досал Статут Народног
ГРА ДЕ ОДБОР НАРОЛНОГ ФРОНТА БЕОГРАЛА.
Атанацковић Александар, Анђелковић Сава, Аранђеловић Вла ста, Андрејевић Србислав, Бојовић Војимир, Бошковић Момир Богдановић Зора, Бубало Милена, Бакић Радован, Влаховић Дуња, Војиновић Никола, Врањешевић Марко, Васић Ранко, Вукелић Јулка, Вучелић Воја, Вуковић Андрија, Вељановић Драги, Вуковић Петар, Вујичић Љубина, Гаковић Др. Вид, Гргић Др. Иван, Гајић Никола, Глу мац Петар, Главинић Олга. Дуган Алојз, Дугоњић Рато, Доламић Хасан, Деветак Марија, Вучиновић Душан, Дедијер Влади“ мир, Дивац,. Милутин, Ђурић Славка, Ђурић. Драгоје, Чопић Никола, Ђорђевић Михајло, Ђор ђевић Миленко, Живковић Јован, Жижић Ролољуб, Живковић Миленко, Затезало Симеун, Иконић Милан, Ивановић Драгиша, Ивковић Вучко, Ивановић Миле, Исаковић Милан, Илић Јеврем, Илић Зора, Јанковић Брана, Јањић Тихомир, Југовић Миодраг, „Јовановић Зага, Јевтић Зора, Јанкез Маја, Јанкез Грга, Јовановић Миленко, Јовановић Мираш, Јанковић Милош, ·Јоксимовић Миломир, Јуришић Марија, Јовановић Милка, Јанчић Стојан, Каденић Јела, Кнежевић Милић, Костић Аница, Костић Душан, Костић Живко, Костин Катица, Ломпар Блажа, Лазаревић Светолик, Лекић Душан,
_ Лекић Зора, Љубојевић Влада,
Љубојевић Нада, Љумовић Вуксан, Луцић Ружа, Мартиновић Михаило, Михић Љубица, Магашић Аница, Милијановић Сташа, Мишковић Јосип, Максимовић Бранко, Миличковић Милош, Марковић Бора, Марковић Ми-. лутин, Миленковић Олга, Мандић Зора Маузер Ђура, Мркић Љубица, Милошевић Др. Ђура, Малинић Драган, Митровић Гр-
у 4 | НИТ || "4 ЊЕ
Рата Дуг
"боре за спровођење
" Ћи 19
|
долу
Х | " кји . | 4 24 " чи % | у ћ
„те У.
фронта ОВОДИО. права
ј : нта ло краја а зонја ао ск у живот и "дубоко демократског духа Статута, који је усмерен на што шиактивизирање људи У развизање њихове иницигативе, После тока је груг Рато Дугоњић реУ есумтиво, да је Јепио од на Несумњиво, да је једно !
аи и регулисање чланства у Фронту.
"У чл. 2 Статута каже се, да члан Народног фронта може бити само онај који признаје Програмску декларацију Народног фронта Југославије, припада јел ној од основних организација Народног фронта, редовно плаћа 'чланарину. Појединачно учлањавање врши основна организација Фронта. Даље се у члану 6 каже, да члан Народног фронта може бити искључен из организације уколико не „извршава дужности члана и да одлуку о томе доноси основна организација. .
"То је, углавном, и до сада би-
ла пракса у организацијама Народног фронта. 'Међутим, било је и изузетака, На пример, у неким основним организацијама 'учлањавање је вршио одбор основне организације, без. претходне дискусије чланова. У неким основним организацијама, на пример на Седмом рејону, учлањавање у Фронт вршили су благајници 'на своју руку, не тражећи сагласност: ни одбора ви чланова. Чак је било случајева, да су благајници и брисали чланове Фронта.
Такву праксу треба до аја искоренити. Дискусија и одлука о пријему у чланство нових чла нова треба да се врши на састанку групе, а одлука постаје коначна, када је потврди одбор основне. организације.
Важан задатак који стоји сада пред нашим основним организацијама и групама је, да из врши свестрану анализу људи који се не налазе у Фронту, а који би по своме класном положају и односу према изградњи сопијализма у Југославији требали да буду у њему. Таквих
гур, Марковић Воја, Милошевић Челомир, Милосављевић 30рица, Недељковић Лушан, Никезић Марко, Николић Драгомир, Окнаревић Рато, Петровић Вељко, Пподановић Милица, Петровић Нинко, Прикелмајер Ђуро, Поповић Света, Пурић Данило, Поповић Сава, Петровић Ратко, Перовић Јела, Петић Мита, Пањ ковић Милан, Плаовић Раша, Прикелмајер Јосип, Прокић Драгутин, Парошки Милица, Пашић Бранко, Поица Илија, Петповић Никола, Петровић Воја, Перић Ралосава, Павков Нада, Радуловић Миленко, Ралосављевић Мита, Ренак Салко, Рутић Јожа, Веселинов Станка, Радишић Бог дан, Ристић Бошко, Стојановић Сретен, 'Стојановић Толор, Стаматовић Јован, Станић Ролољуб, Степановић Никола, Савић Богдан, Стојановић — Александар, Станковић Злата, _ Станковић Милка, Сенић Иванка, Сужњевић Мирко, Тишма Павле, Томић Божидар, Терић Милан, Трифуновић Живка, Табор Ненал, Филиповић Миодраг, Хапи-Поповић Александар, Џвијић Бранко, Шаховић Ксенофон, Шолајић Драгутин,. Шалиновић Лука, Шакић Миладин, Стајковић Милутин, Ванић Мирко, Бобић Никола,
НЛАЗОРНИ 0ЛБОР
" Аћимовић Риста, Барух Матилда, Богдановић Јакша, Буквић Анђелко, Булатовић Слободан, Дацић Раша, Ђорђевић Нина, Јовановић Љубиша, Ловрић Јован, Лазаревић Љуба, Лајтман Стева, Миловановић Александар, Опсеница Данило, Премовић Ни кола, Петерсен Лепосава, Павловић Миодраг, Ристић Воја, Станковић Душан, Шуваковић Загорка, Шапинац Димитрије,
ИЗВРШНИ
Претседник: Рато" Дугоњић Потпретседници: др Иван
Гргић, Момир Бошковић и Вељко Петровић
ОДБОР
Милица Продановић,
Секретфри: Марко Никезић и Јела Перовић
Благајник: Гргур Митровић
' Чланови: Сретен Стојан Овић, Драгомир Николић, Стан“
ка Веселинов Радуловић,
, Тодор Стојановић, Славка Ђурић, Миленко Александар . Атанацковић, Аница Миодраг Југовић, Мирко Ванић,. Сава Анђелковић, ленко Јовановић, Никола Бобић, Милан Иконић,
Магашић, МиМаја Јанкес, Душан Вучинић, Павле Тишма, Нинко Петровић,
Михајло Мартиновић, Тихомир Јањић,
Александар
„Хаџи-Половић, Бранко Цвејић, др Вид
Света _ Поповић,
Га. ·
ковић, др Љура Прикелмајер, Симеун Затезало, Љубица Михић, Воја Вуцелић, Данило Пурић, Душан Лекић,
ОГ ФРОНТА Б
оњића
' , али | = да је потребно да се оргаћизаци- _ лијама и домаћицама,
| је важно да група не чека да
ма У |
За звише' има међу занатљуди најви При томе
(јој се неко јави за улазак У Фронт, него да мора да развије интензиван политички рад мефу тим људима.
Непосредан задатак је да се учлане чланови Народне омла-
» дине, старији од 18 година У
организацију Народног фронта. _ Не мање важно питање је питање искључивања чланова Народног фронта. У неким основним организацијама. није било довољно будности против развих штеточинских елемената који су радили против интереса Народног фронта. У задње време то се питање заоштрило и из Фронта на састанцима основних организација искључени су. многи шпекулантски елементи, Исто тако основне организације су правилно схватиле и искључују из организације шпекуланте који су се изјашњавали за резолуцију Информбироа, а 0стајали у Народном фронту, само зато, да би имали неку базу за ометање напора које улажу наши људи у изградњи сомија-_ лизма. Јасно је да таквим људима нема места у Народном фронту и да, примењујући Статут, треба ишчистити све саботере наше социјалистичке Изгралње. Принцип демократског централизма је владајући принцип У нашој фронтовској организацији. |
У овом моменту у нашим организацијама у Београду правилна примена демократског цен трализма захтева, у првом реду, жестоку борбу против _ чИинОВничког, бирократског __ постављања _ ствари у – Народ ном фронту, борбу за широко развијање иницијативе и код олбора у основним организацијама и у фронтовским групама. „Демокпатски централизам — не сме се ни У ком случају схватити само тако, ла ниже органи-
. зације читав свој рад базиоају
искључиво на томе, ла спроводе до танчина разрађене задатке у ре!онском одбору.
После тога је друг Дугоњић
: атак рејонских
( у што виутто олир ( ОСНОВНИХ о гапиза ти " јем развитку чине сметње разит бирожрати коли чекају за сваку гкииу прецизан ретепт. Потребно је развтјати интдијативу У фромлтовеским групама и структивну критегу у њима. Оада у Београду из око 2.519 грута ми онг се реоргамитум и даље пошто су неке бројчано велике. Затим, је друг Дугоњић прешаб на недостатке у раду фронтозских група и рекао:
У досадашњем раду група показали су се следећи нелостапи:
Прово, неке основне организације нису схватиле важност гру па, групе су створене само формално и на папиру и одбори основних организација нису ни покушали да им удахну живота. Таквих основних организација било је врло мало.
Друго, један период времена све групе су биле оријентисане на пооучавање теоретског материјала и, уствари, су се претвориле у кружоке за васпитни рад. Јасно је, да групе олвојене од свакодневног живота и задатака Народног фронта нису могле да живе и остале су без оног члан ства, које је тај исти материјал проучавало негде на другом месту. Међутим, огроман број група Народног фронта, нарочито задњих месеци већ је нашао свој садржај пада и под руководством одбора основне организације Народног фронта, успешно решава питања која су на дневном реду пред фронтовском организацијом у латом моменту. У тим групама Фронт је почео да живи новим животом и из лана У дан претвара се у све моћчију организацију која се и политичКИ и акционо све више развија. У фронтовским групама углавном се успело наћи правилну организациону форму потпуно способну да реттава сва питања рада Фронта. Најбоље фоонтовске групе углавном на својим састанцима постављају три врсте питања. Прово, дискутују о актуелним политичким _ догађајима У земљи и иностранству не чекајући за то никакве нарочите директиве, друго, дискутују о провођењу разних текућих задатака Народног фронта Београда и треће, дискутују 0 разним конкретним питањима са њихоВог терена које, било одбор основне организације, било народна власт треба да реши, Стварањем фронтовских група и њиховим бољим развијањем наше основне организације Фрон та, наравно под условом да одбори основне организације попосвете пуну пажњу раду група и пуну помоћ њиховом ра-
Купа
| звијању, „Народни_ронт-- учвр=.
БОГРАЛА
“ције
_ очили; готово при свим пове-
„
стиће још више своју политичку _ и организациону способност. То" је непосредни и најважнији ор. | ганизациони задатак који данас нама стоји. Х Тела од коупних питања Ра да Народног „фронта, које је постављено на Конгресу М КС Програмској декларацији и у Резолуцији "о наредним задаци ма, а нарочито У реферату друга Тита, је сарадња Народног. фронта и органа народне власти, (Од прошле градске конферен. | организације Народног онта знатно су помогле, да се а ују и даље развију ране фопме кпоз које грађани мо-
зне гу да~утичу на рад народних олбора. Неколико пута у току
прозиле голине одржани су збо- : ови биоача, на којима су граЂани/ давали предлоге за исправ КУ разних неправилности и критиковали недостатке које су у-
реништвима у рејонским одборима оживљен је рад савета, _ или су ствопени нови тамо где нису постојали. Савети су спу-_ штени ниже, у чему су нарочите успехе показали Повереништво-за станове, за социјално здравствена питања и, донекле, _ повереништва за трговину. По- ] вереништво за станове у зајед-
ници са Народним фронтом ство рило је до сада дке 7.600 кућних савета, У којима учествује око 30.000 грађана.
Непосредан задатак стоји пред Народним фронтом, да организује народне инспекције по основним организацијама. До сада је организовано свега око 40 народних инспекција, иако. је Савезна влада "донела Уредбу још почетком априла. _ МЕ
У свом реферату он је лаљв говорио о помоћи Народног фронта нагодној власти и изнео кад грешну што се Фронт бавио саветема и лругим комисијама само дотле док нису били изабрани, а после |ј2 њихову судбину препуштао у руке извршних одбора народних олбора и њихових повереника. Тако је осим помоћи коју Народни фронт пружа кроз“ те форме испуштено пнтање коће троле народних одбора ит непра-
вилпости у ралу пародте аласти, | Основне опргатизашке и рејонека = одбори Фронта исто тако се аизј су уопште бавпли тиме шта се даље дешава са питазвима Изи лозима које грађани постављату на зборовима бирача, Друг Луч гоњић је та ови нелоста-
ци морају убудуће ла булу и- и
справљени. Кроз розпе фотма помоћи које пружа -ФТоонт Народи ној власти он треба ла буде и контрола власти и најјачи о:ло-
нац Фронта у исправљању 933них грешака. Затим је друг Дугоњић прешао на питања лобро- · вољног рала и рекао:
ДОБРОВОЉНИ РАД
Хтео бих само попвући -нарочиту важност рада фронтовских и омаадинских радних бригада на извесним ситним, како смо их ми назвали, локалним објектима у оквиру основне организације, предузећа или рејона (школска дворишта, дечји врти“ ћи, уређење паркова, мање 0. правке улица, мања фискултур“ на игралишта итд, итд.) за која имамо – материјална средства, али која без наших добровољ“ | них бригада нећемо моћи извршити. |
У даљем излагању друг Дугоњић је говорио о узроцима рђаве“ организације добровољних акши~.
ја на почетку овогодишњих радова 4 рекао ла наши радни људи желе ла раде а да их : 07 знизација на радилиштима чес · онемогућује ла допринесу“ из“ го њи свога трада. На крају“
свога излагања друг Дугоњић је. рекао:
Што су наши људи свеснији, што више имају увида у тешко“ ће, које неминовно са собом но-. си борба за преображај једнога. друштва, то ће све више расти њихов револуционарни елан; МИ, немамо разлога ни једну ствар да сакризамо пред нашим радним људима, него то баш задатак нашег Народног фронта и јесте, Да.
свакога и задњег човека научи _
да управља државом, да га учи“ ни свесним да на његовим леђима лежи одговорност за будућ. ност наше земље. Ми немамо раз“ лога да од наших радних људи кријемо поступке. којима је наша _ земља изложена. Ако је нашим критичарима понекад горка, исти“. на, којом оповргавамо лажи и 'бла
ћења наше земље и њене херој —
ске прошлости, ако им је горко | када говоримо да су непоштени поступци непоштени поступци, МИ_ можемо само да одговоримо ре“ ченицом која је нама упућена прије годину дана: Зар би ВИ. хтели да људи Југославије има“ ју пуна уста воде, када треба да. се боре за побједу истине, када треба да бране тековине своје На родне револуције и будућност социјализма у нашој земљи. _
У Југославији живе људи ЧИ сте савести. Могу ли то наши
Критичари рећи за себе и: