20. oktobar

“

да

Ћ, ~

оофниссживот, "за" "право утњетених “

БРОЈ 283 %

У "своме "рефералу друг Моша Пијаде је, између осталог, рекао: Наша радничка класа има„ла је ми"у својој сопственој земљи услове који су њен иптерио стављали на ве лику пробу. У Југославији живи неколико народа и мањине . не колико других народности, Окољност да су сви народи који живе у Југославији међу собом особито блиска као гране истог јужнословенског стабла и да су тежили за заједничком државом, као ш погрешно схватање нацио тамног нитања наслеђено од сошјажно _ демократије — стварали су вељике тешкоће за налажење травилног става у националном питању. Требало је више година ља се наша Партија кроз своја «жиљствена искуства пробије до травилног | постављања — нацио“ назног питања. Требалб је иза централизма Видовданског уста“ ва сагледати -не само полицнску жржаву него и национално угњетавање и великосрпску хегемонију, требало је разбити легенду е националном јединству ни о једној југословенској — нацији, сузбити опортунистичка схвата“ ња'о три племена и о „племениском' _ спору“, шовинистичка схватања великосрпске владајуће класе о српству Македонаца и Црногораца, требало је напора да“ се дође до схватања о по“ стојању пет југословенских на ција, па. да Партија може стати на чело борбе, за право југосло“ венских народа на слободан нацноћални и самосталан држав-

нација на самоодређење до оцепљења. Данас када у народној држави имамо остварену пуну равноправност југословенских народа. народа. може .. изгледати несхватљиво да пре 30 година чак и у нашој Партији није уоччавано постојање пет ·југословенских нација у оквиру Југославије, и да је требало дуге и упорне борбе за правилно уочавање нацисналносг проблема и за његаво _ правилно — постављање. Али тако је и било. Но кад је наша Партија једном — заузела правилан став по том питању које је било судбоносно за стару Југославију она је могла од“ лучно да стане на чеф борбе угњетених народа против великосрпске хегемоније и да тиме освоји једно од најмоћнијих оружја у борби за ослобођење радничке класе. Само токо је би“ ло могуће спојити борбу српског народа с борбом угњетених на“ рода у јединствену борбу тро“ зев. калиталистичког поретка. Мравилна, лењинистичка нацио“ нална политика у самој земљи постала је уједно и најтврђи темељ ·правилног интернационалистичког односа према другим нацијама изван наше земље.

А сада се, блш против оног руководства маше Партије које је пружило пример лењинистич“ког решења ња, из совјетских и информбировских редакција и радио станица подиже оптужба за издајство интернационализма, за уски национализам, за непријатељство према Совјетском Савезу и земљама народне демократије. Данас се совјетски „научници“ срозавају дотле да пишући чланке о решењу националног пита“ ња У земљама народне демокра“ тије уопште не пишу о Југосла“ вији, док у исто време хвале Бутарску како“ сјајно поступа с турском националном ме говорећи ни речи: о томе да Бугарска не признаје Македон“ пе ни за националну мањину, и палазе апсурдна и антилењини“ стичка оправдања чак м за то што су Мађари у Чехословачкој четири године били без икаквих трађанских права.

"Због чега су те оптужбе» Због тога што' Комунистичка партија Југославије стоји на једино ис“ травном марксистичком припци·пу равноправних односа како између _ комунистичких . партија, тако ми између социјалистичких земаља. Због тога. што на страни која нас клевета кдло националисте постоји лоше прикривен национализам, тенденције ли“ ректвог руковођења другим сопијалистичким земљама, презирање искуства других _нација, _миподаштавањс · револуционарних. тековина _ пролетаријата Уррчжих, земаља, Због тога што

ГОДИНА МГ

'стички карактер

национелног пита“

мањином, “

ги пролетерских јединица значи“

и остварила само

%ж

се тамо совјетски сопијалистич“ ки патриотизам признаје. интернационалистичким, док се у исто време _ пориче — интернационали“ сопијалистичком патриотизму других земаља које граде социјализам, због тога што тамо људи мисле да су само они позвани да без диску“ сије и без приговора дају правац и прописе за развитак и делатност свих осталих комунистичких партија и социјалистичких земаља, А све те тенденције не само да нису израз неког социјалистичког интејунациоцализва, него су напротив израз националистичког _ скретања и потпуне ревизије марксизма-лењинизма.

Много су важније друге чиње“ нице које оштро издвајају дело Комунистичке партије Југославије од онога друге комунистичке партије, па и оне које су успеле да прилично широко развију оружану бор бу народа против окупатора. носећи то ми знамо да услови нису били свугде једнако повољни а исто тако ми те чињенице не износимо ради неког самоуздизања, већ само ради утврђива-

Ва з

· ња историјске истине. Ево тих чи њеница које нико не може из

брисати из историје.

1) Иако је пародну борбу но“ стављала | на најширу основу, окупљајући у“ борби све демократске и родољубиве елементе,

Комунистичка _ партија била је | доволено енаживо и способна слао 77

од самог почетка обезбеди за себе неподељено и неоспоравако

- руководство народном борбом.

2) Комунистичка - партија Ју“ гославије је од самог почетка имала "јасно сазнање -да је за осигурање коначног успеха народне борбе „неопходно разбити

стари апарат државне власти -#–

на његово место подићи органе нове, народне. власти. Ниједна друга жомунистичка партија 07

купиране Европе није имала сна,

ге да то уради. уче

3) Већ после првих искустава оружане борбе Партија је имала јасно. сазнање о неопходности да се од партизанских · одреда формирају крупније војне једи“ нице, способне за веће покргге и маневре, из којих треба да израсте нова, народна регуларна армија. Ову потребу није разумела ниједна друга комунистичка партија окупиране Европе. Неке су чак сматрале да смо ми на погрешном путу што нећемо да борбу задржимо у границама партизанских акција.

4) Исто тако рано КПЈ је разумела потребу да се остварс-о њем тролетерских јединица да сигурна основа новој народпој војсци и да; се обезбеди њен револуционарни карактер.

Ни овога није било у другим окупираним земљама. Шта више, ми смо већ код оснивања Прве. пролетерске. бригаде били крио тиковани из бојазни да ћемо тиме сузити (базу · наше борбе. Пракса је, међутим, показала да су пролетерске јединице, које. су у народу уживале огромпу популарност, напротив ванредло допринеле најширем обухватању народних маса у борби.

5) Формирање регуларне арми“ је, и почињући то баш пролетерским. јединицама, значило | је одвојити партизанске одреде од својих села и свога Среза ради

омбгућавања великих покрста и '

већих · операција, значило је са“ владати локални карактер борбе. и партизанских одред“, обезбедити њихово чврсто, јединствено централно руковођење и претво“ рити устанак у рат који води на- | род који је почео организовати своју државу. Тај процес извр“ шен је још у току 1942 године.

6) Образовање _ народно-ослободилачких одбора као органа, нове — народне власти, образовање регуларне" народне армије

ло, је повезати. Народноослобо“, дилачки рат са социјалистичком

револуцијом, ослонити га на њу), значило је спровођење: у. дело ' марксистичке _ линије _ спајања

борбе за национално, ослобођење с' борбом за миљеве радничке класе, И ово је У у поставила

7) КПЈ је сматрала да су само мињеннис постојања нелријатељ-

БЕОГРАД, 6: МАЈ 1949;

() тридесетого

(Из реферата друга Моше Пијаде на свечаној

што су урадиле |

ни ипо

ске окупације и учешћа Совјетског Савеза у рату претстављале услове који су сваку комунистичку партију обавезивеле на организовање општенародне оружане борбе против фашистичких окупатора. У ово, на пр. није било могуће убедити руководство Комунистичке партије "Бугарске, која је кроз све време рата бранила становиште да -у Бугарској нема услова за развијање борбе као у Југославији, па су нас чак хтели убедити да таквих услова нема ни у . Вар“ _ дарској Македонији.

8) Важна карактеристична црта наших војних акција: била. је у томе што смо сматрали да је примарно уништавање живе снаге непријатеља а тек у другом реду одбрана ослобођених територија, да раднике треба извлачити из градова и радничких насеља у одреде и војску, да тре“ ба војничком акцијом освајати градове и организовати власт у великим _ областима. _ Насупрот томе, неке комунистичке партије, које су иначе биле развиле знатну партизанску акцију, сматрале су да борба треба да остане у границама партизанских акција, да не треба ићи за формирањем великих јединица и за

(Наставак на прупој «страти

утИ

а територији месних 'одбора села која су припо“ јена Београду“ и преду“ зетних економија. про-

" лећна сетва је, због лошег вре-

мена, каније отпочела ове го-

ТРЕБА.

_ дине те још до'данас није за-

вршена. _ Правилно. одвијање сетве' ометало је и неблаговре· мено обезбеђење семеног магеријала: Било је случајева, као у селу Овчи, да семена 38 крбмпир недостаје јер су га домаћинства продавала, место да га сачувају довољно за сет“ ву. Многи месни одбори нису -се дбвољно снашли у погледу набавке семена нити су у томе пружили · довољну, помоћ 3адругама, и приватним домаћин_ ствима.

Сетвени план је У појединим,

селима, као што су Жарково н Борча, правилно постављен и разбијен | на. домаћинства Железнику, · међутим, нлаан- У= опште није постављен већ се сада скупљају подаци о томе шта су сељаци засејали да бн се | саставио неки »план«. У. оваквом ' види се крајње песхватање сврхе планског рада. На по пручју Бежаније сетвеним планом нису обухваћени ни задуживани осам приватних маћинстава колико ле још 0 стало“ изван. задруге. Месни одбор није пружио 'сељачкој , радној задрузи“ довољну помоћ _ у набавци семена, алата и. радпе снаге већ је оставио да се сама сналази у решавању питања свога рлла. У задрузи се оштро. осећа недостатак радне снаге... Многи чланови, сељачке радне задруге запослили су се

28 АВИИ

ља

У"

накнадни ' „поступку

До~.

ДИШЊИЦИ_

ДРУГ ТИТО НА

на разним другим местима. сетвени радови због тота 380-

„стају, „а „Месни одбор нема у“

" дентичара

_ ван

. веза

. народни

0 евојој тридесетогопишњици стоји наша Партија чиста у својој револуционарној части, коју нико не може укаљати, осим нас самих, ако бисмо напустили пут којим је наша славна "Партија ишла У Ослобоцилачком рату · и Народној револуцији и којим иде данас у кзградњи социјализма.

у + (ИЗ реферата друга Моше пијаде, на свечаној академији одржаној У Народном позоришту).

опште увида о томе где су опи,

НЕДЕЉНИ ЛИСТ НАРОПНОГ СРРОНТА БЕОГРАДА

РЕКТОРА ДРАГ: ЈОВАНОВИЋА 1лу ТЕЛ. БР; 20:443

академији одржаној у Народном позоришту) 7 |

Е:

Зенит

певулљере

за

ПОЧАСНОЈ ТРИБИНИ СА ЧЛАНОВИМА ПОЛИТБИРОА, ЈУМА. НАРОДНЕ СКЕУГШТИНЕ ФНРЈ И ПРЕТСЕДНИКОМ ЦЕНТРАЛНОГ ОДБОРА ССЈ

њи месни одоори. Бежаније и.

„Жаркова.. Може се рећи. да. је

слаба „евиденција извршења.

„обавеза „општа. слабост. месних

и да ли су тамо потребнији не: ,

го на обради.задружних њива., јеку сетвене_ кампање по десет-двадесет за-,

Свакодневно, У

прега стоји беспослено јер не“ ма радне снаге да их покреће.

Готово сви месни 'одбори ве– мају добро организовану 'евиденцију о узораним 'и засеја.

ним површинама о извршењу _

„како

народних · одбора - села. која: су

„нрипојена. Београду.. Због тога

се предњих поставља. као. нај хитнији - задатак „организовање строге. евиденције и контроле сетвених такоси. других. планских - радова. Добро . орга-

" низована евиденција -је- основ-

| тиљуслов-да они чврсто држе "у 'овофим „рукама. планско извр“ "пење. задатака на.сводој тери-

плана сетве. Тако Месни одбор“

села Овча уотипште нема еви;

одбор Бежаније нема "никакве

еви денције о раду приватних

земљорадника који су остали сељачке ' радне задруге. Због слабе евиденције месим одбори не могу имати увида У извршењу плана сетве нели-утицати на фегов, ток, имтервенисати па време и тражити помођ · Повереништва _ пољонривреде ИОНО-а, "Ако се у извршењу сетве, коју. спроводе 3емљорадници у сваком случају, не могу одмах сагледати штет“ не последице слабе евиденције оне су дошле до нарочитог изражаја У неизвршењу“ обапојединих _ домаћинстава према разрезу од 1948 године у испоруци меса и житарица И неизвршењу _ обавеза откупа меса! за 1949 годину. Месни одбор – Крњаче, | пример, уопште не зна поручила знатну количину пла. нираних житарица. Са извршењем _ испорука не стоје "боље

Е наивни влага ривалима и ненаннмннвеитнио

и не зна шта је на“ пољима његових ломаћинстава“ · засејано; "Ни Месни

на зашто '" нису поједина домаћинства ис-

"торији,. .Ловереништво

пољо-

" привреде ИОНО-а. није пружи"по. месним-. одборима „довољну

народни

помоћ. како; у постављању сетвених планова тако иу набављању семена.-и. организовању службе... евиденције. Поверени-

" штво. пољогривреде-. ИОНО.-а '" треба · ла. помогне. обучавању

евидештичара. у пољопривреди

" ако..требда и специјалним пре-

' тролу „на

давањима. да - их, више, упућује у рад.и. да постави бољу конизвршењу _ БИХОВИХ задатака.

Друкчији: - се - проблеми ·постављају "у вези са“ спровође–

. њем пролећње сетве 'на преду , зетним“' економитама.

Основни

. недостатак“ њихових сетвених

· планова је У томе што се већа · пажње

"обратила _ засејавању житарица, од чега ће се имати мало користи, и. крмпог биља него одгајању поврћа којим би

ЗА ребало обезбедити разновре-

пију“ исхраву и обимну зимни“

· цу "радницима и службеницима,

Тако "је на економији“ Мини. старства · финансија: олређено засејавање 35 катастарских ЈУтара-житом, 12 -крмним, биљем

га свега 6-поврћем; На еконо-

„ говине старска јутра

мији“ "Министарства спољне. тр“ одређено је 72 · ката. за засејавање

"житарица. а свега 13 поврћем, · И планови других предузетних

економија | постављени · су па -

„ сличан“ начин. Снабдевање рад.

·„ ника

„њихових - биљем "н- житарицама

и службеника поврћем требало“ је "да буде њихов 90~. новни- задатак. - Засејавањем територија крмним неће се добити оне користи које -се-од

„њих очекују. Радници и елуж-беници“ већине предузетних -е– · кономија "биће -још - увек · Упу» ћени на снаблевање поврћем „са пијаца. '

“Једна од објективних тешко“

„ћа'у раду предузетних екомо"мида је-шта је -воћина уд нух-

аи аи он

| "ба прве тајеке

У ИЗВРШЕЊУ СЕТВЕНИХ ПЛАНОВА —

, У | :

(

СЛОБОДА НАРОДУ

ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.

| 2 (бевјње сар |

ПРЕТСЕДНИКОМ ПРЕЗИДИ-

онована крајем 1948 године и почетком 1949 ла нису имале ни много времена да се снабдеју потребним алатом, . радном снагом и да организују добро рад већ се боре са почетним препрекама. Али је. чињеница и да су оперативна руководства пружила малу по. моћ економијама. код набавке средстава за обраду, семена: и радне снаге. Тако економије „фабрике хартије ин Министарства, рада НРС уопште нису отпочеле са радом јер се њи“ гхова оперативна руководства нису постарала да им обезбеде средства. за рад. семе и радну „снагу. Ни руководство фабри„ке гуме и обуће »>Пролетер« .-није пружило довољну помоћ „својој економији на којој ради „свега шест радника сточара, „лок пољопривредника. уопште "нема нити има, довољно сред- става за обраду земље. Нита- ње пеблаговременог обезбеђе“ -ња радне снаге поставља се У „већини _ економија, Економија - фабрике _ »Југостроје плаћа по 73.000 „динара. приватницима. 38 ~ један · хектар, орања. .„На еконо"мији. Филмског. града у Жар"кову. ради свега. три пољотри“ - вредних „радника јер. радна снага уопште - није. платирапа "на време. Синдикалне_ подруж“. нице треба више помоћи а. Ухажу екопомијама. својих трелузећа бар док се пе реши пи“ тање радне снаге, Од велике је важности за правилан раз"вој предузетних економија је ти стручно оспособљавање. љу"ди који их обрађују, Неструч"ка обрада може да напесе више штете Него користи као па е кономији фабрике УИво. Лола Рибар« где је више од 800 ки лопрама 'арпаџика пабављето не“ "то што је потребно, На еконо“ мија _ Дирекције | пошта два "трактора | лежо паупотредљена "јер" нема ко" да | изврши па "њема | оправке.“ _ Повереништво пољопривреде МОНО-а, · упра“ -ве предузећа 'н синдикалне по"дружнице треба да се постарају за организовање курсева, предавања и давање потребзвих упутстава да се оспособе "потребни пољопривредни струч сњаци п земља предузеттих. е“ "кономија обрађује како треба. "Само тако ће оне моћи да дају све што се од њих очекује У побољшању исхране; радника и службеника предузећа три.