20. oktobar
( лак ба Ц прђе | стране) 7 а НЕ _ њиховим претварањем у регулар-
"не треба, заузи2! не треба рад- |
ју. зе
Ки нике . извлачити 1 · градова и ти их насеља, п го да треба —_ да"естану тамо ради заузимања
и власти. кад за то дође време.
~ 5 стада значио је нотиуно__ То јање _ националноослободи“ ње. “ ла 2 "борбе од борбе за демо-
А · крат „одлагање борбе за де“ МЕ 2 ју за после рата, _На____ роди који су овако били вођени 4 _у току рата скупо су платили | ове: погрешке. ;
: је: Е "Само са овако правилним ·
_ марксистичким постављањем и
ј _ решавањем проблема које је на- |
метао пат било је могућно да се ___ јон усред рата, у новембру 1943 године, · „Југославија конститун"ше као нова федеративна народна држава и да из рата изађе као. изграђена држава, "социјалистичка по карактеру власти и правну развитка, а народно-демократска по форми. Овај облик соције чке државе засновањ на власти народних одбора, у а који су после рата прихватнле и друге земље, истина, дошав ши до: сазнања да то има везе са | „испуњавањем _ функција" диктатуре пролетаријата и са из» градњом социјализма тек после « одлука Петог конгреса. наше Пар. тије, облик _народно-демократ-, ске државе, био је славно дело ~ наше Партије, њене способности да мауку марксизма-лењинизма самостално примеви у спенифич ним условима дате историјске ситуације. -Дело које смо начинили У . Јајпу није свугде било правиљ 5 но. схваћено, као што раније. ни је било схваћено зашто оснива мо пролетерске јединице или за» што носимо првене петокраке на капама. Јавило се, код неких највиших _ руководилаца, који нас и данас „крнтикују", чак и мишљење ла смо одлукама У Јајцу „забили иож у леђа" Совјетском Савезу, што је наравно био апсурд, каквих данас има толико много, и што је исправљено кал се видело да су Енглеска и САД почеле рачунати са тим одлукама као изразом фактичног стања у Југославији, ма да су се владе тих земаља и тада и касније трудиле да спасу монархију и стари режим.
10) После онога што сам већ унапред рекао, нема потребе ла још једном истакнем колику је важност за победу наших наро» ла имало наше правилно реше“ ње напионалног питања.
11) КПЈ је од самог почетка схватила значај широког учешћа сељачких маса у устанку и Ослобољилачком рату, У изградњи армије и у изградњи народне власти. Она је због тога изграђивала моћан савез радника сељака као базу општенаподног покрета, дајући овоме у Наролном фронту карактер чврсте општенаролне политичке организа ције у којој је КПЈ од почетка била руководећа снага, а елемен ти коалиције су увек били под“ ређени јединству маса одоздо и нису никала играли одлучУјУЋУ улогу. Данас та организација броји селам и три четвртине милиона чланова, и која по свом карактеру н активности чланова претставља такво ванредно срелљ ство: мобилизације маса у борби за сонијализам каквим не располаже ниједна друга земља народне демократије. И баш та чињеница пуног јелинства ове организације, У којој је од почетка ло ленас руковолећа снагг била КПЈ, баш чињезнина да она није коалиција странака, изазвала је клеветничку тврдњу да се КПЈ у тој организацији утопила и ла због ње прети опасност ла се КПЈ ликвилира. То је, нарав“ но; суви догматизам који не признаје и не разуме ништа што већ раније није било и.чега нема у школским уџбеницима,
"Ниједну од ових изнетих чињенипа није потребно докази вати, бап не пред нашим народима који их знају из саме праксе...
А · Па онла откула те клевете и лажне оптужбе»
Отуда што наша Партија стоји На становишту равноправних опћоса како између чомунистич» ких партија, тако и између сонијалистичких земаља; на гледишту да је немогуће те односе поставити на темељ наређивања и слушања. Отуда што на страни која нас клевета. као националисте постоји и све се јасније испољава „лоше прикривен национализам, тенденције наређивања и директног руковођења. лру тим партијама и социјалистичким земљама, што се не може оправдати никаквом интернаци“ оналном потребом и што је У данашњој . светској ситуацији управо најштетније, Шо: тамо постоји презирање искуства лру гих нација, ниподаштавања ревољунионарних тековина лругих земаља, у чему се: огледа национална, ограничена ових која
· желе да воде такву политику уз дизања себе а срозавања дру-.
гих. Отуда што тамо људи уо-
_ бражавају ла су позвани да дају
и прописе за
делатност ги. развијање свих осталих. кому
у ини партија, а да други. морају без приговора и права „дискусије примати такав поступак, -Очигледно, гсве те' тенденпије ме само да нису израз“ сонијалистичког _ интеонационали-
зма, него су напротив израз Уус-
ког национализма који постаје | база за нов и опасан ревизионизам. ну
Али шта каже Енгеће о'таквој
. тенденцији усрећивања других,
= у једном писму Каушком из 1882. године, поводом проблема који _ могу искоснути према полуциви_ лизованим нацијама кад ЈЕвропа _ "и Северна: Америка буду. соција- | листичкер Енгелс каже; ·
„Кад Европа и Северна А-.
мерика буду - реорганизоване. биће то тако колосална силљ
и такав пример „да ће полу-
цивилизовне .земље саме од
; себе поћи за њима: о:томе ће. се побринути већ саме економе | ске потребе. Али кроз какве ће политичке и соцнјалие зе те земље проћи док и саме не дођу ло сопијалистичке организације, држим ла о теме данас можемо чинити .само. празне хипотезе. Само је једно. сигурно: победнички поолетаријат не може никаквом страном народу наметати никакво усрећивање а да тиме не поткопа своју сопствену победу". Осврћући се на' ово: место из
Енгелса, коме приписује огроман значај, Лењин каже:
„Као „лесумњиво" Енгелс поставља само један принцит, безусловно и интернавлоналистички, који он примењује. на све „стране. народе", тј. не само на колонијалне: наметати
им упећивање — значило поткопавати победу пролетаријата". Али насупрот томе нас хоће“ ла усећућу, па нас чак сматрају и као полуцивилизогане народе мекар да Енгелс и Лењин нису не ове изузимали од з>бране усрећивања, Тако је Жланов, У дискусији по филовофским питањима 1947 године, све нароле земаља народне демократије тле тирао као полућивилизоване. Он је рекао:
„Из. ратног пе пела расле су дожаве, џове кратије и национајно- ос лилачки покрет колонијалних нарола (зап то настаје тек после рата2 М. НП). Социтализам је стављен на лневни пед живота. народа. Ко ће ако не ми
земља побепничког соција“ лизма и њени филозофи — по моћи нашим друговима и брани преко гранине ла осветле своју бопбу за ново друштво светлошћу научног сопијалистичког сазвања, ко ће, ако не
(25
из„демо; ми, њих тптосветити и наоружати их идејним оружјем маоксизма!"
Могу се партијски руководнопи из оних земогља народне демокоатије које нису Југославија осећати спећним што има ко ла их просвећује и осветљава њи. хово дело светлотћу социјалистичког сазнања, али ол стране сапашњих совјетских филозофа који пате од доктринарства и све више застрањују са пута ли“ јалектичког матепитализма, те“ шко се може очекивати нека 0 собита помоћ. Тако су исто и совјетски економисти, ол голине почели говорити како треба пооучавати економику на. родне лемокпатије. Али док наша Партија није дала теоретско објашњење наподне демократије, дотле ти просветитељи нису баш ништа тприложили теоретском уотштавању искустава зе: маља народне демократије, јер нису имали ни појма о томе шта је и каква: је народно-демократ“ ска држава, а нису се баш ни нарочито. интересовали за такве „заграничне“ пооблеме.
У1
Другови и другарице,
Као што: се види, иза срамне Хајке против наше Партије и наше земље крију се ствари од огромног значаја за целокупни међународни раднички покрет. за ствар сопијализма. Ми о' тим стварима сматрамо да треба о» творено расправљати, и ми расправљамо о њима отворено, али без измишљања лажи, без подметања и без клеветања. Озбиљност и значај ове ствари захте» ва од нас да се не дамо збуни“ ти псовкама. Није истина да ми само бранимо част наше херојске Партије и наших херојских народа, част наших сопијалистичких тековина. Ми бранимо правилне, _ истински социјалистичке, истински интернационалистичке односе међу комунистичким партијама. и међу соци• Јалистичким земљама, Ми критикујемо, критикујемо принпипијелно и не срозавамо се у блато. фракцијашког слепила и загрижености. Из тога што под тако. ружном · хајком чувамо
ИН
НИЗ И СИРАНУ, из наше мир"ноће под шибом · погрда говори само наша дубока увереност и поуздање да је истина на нашој страни. Ми смо иту "току Ослободилачког рата •крварили три године док је У свету себи пробила пут истина. о нашој борби. Ми морамо и са· да бити стрпљиви. у. уверењу · да пи у овој борби истина“ мора победити. Наша борба је часна, наша борба је корисна за међуопаводин. раднички покрет, за победу фронта мира, за: победу · со
- +" дијализма у свету.
О својој тридесететодишињице стоји наша Партија чиста у сво"јо] револуционарној части, коју "нико не може укаљати, осим нас „ самих, ако бисмо. напустили пут -нојим. је наша славна Партија ишла У Ослободилачком рату и Народној“ револуцији и којим иле данас у изградњи социјализма. · Развој наше Партије после Петог конгпеса се едвија пормаљ но # рпавномеоно, како у погледу њеног унутарњег и бројчаног јачања, тако и у погледу њене улоге у "свим областима. ложавног и лруштвеног ' живота. „Наша: Партија | сада броји поља милиона чла» нова. Њен — социјални он се побољшава из дана дан, како је то било и но у Оллукама Петог конгреса. КИЈ. Најбољи радници, најбољи интелектуалци, најнапреднији се љаци ступају у редове чланова
га. Моше Пијаде
саставни део борбе
(а
Пи Ј п кандидата КПЈ. Данас радни | човек наше земље сматра најве- _ ћом чашћу — бити чланом КПЈ. | "Предводећи милионске масе У | борби за социјализам, Ја: у ту величанствену | ' битку све нове и нове хиљаде, наша Пар тија осветљава својом м. изграђеном на основи марксизма-лењинизма, пут наше“ земље ка социјализму, који је уствари радних ма» са за социјализам. Мобилишући радне масе у борби за сопијали“ зам, наша Партија истрже Југо" славију из заосталости и претва“ ра је у снажну тврђаву мира и
· демократије;
О тридесетогодишњици наше славне и херојске Партије и стојећи пред даном борбене смо тре пролетаријата и свих труп беника света, ми упућујемо нате пламене борбене поздраве братским народима Совјетског Савеза и других земаља народне демократије, херојском народу Грчке њ Шпаније, борбеном пролетаријату Француске, Ита
"лије и свих осталих земаља, »е-
ројскем борцима Индопезије, Виетнама и других земаља које ослобађају своје народе испољ јарма империјалиста, упућујемо наше пламене поздраве великом кинеском народу, који, под руководством своје херојске Ко. мунистичке партије осваја своју. коначну победу н њоме задаје смртни удара империјализму и доприноси највећи прилог побе“ ди светског фронта мира...
миша
~ Пе за електричном епре ијам из године у го“ _ диву расту, пошто се ка-
"а _ке У Београду тако и У
велој земљи нагло развија на“
"ша индустрија, повећава. број
нових предузећа џи машинских постројења на електрични погон. Сва индустриска предузећа као и становништво у Београду снабдева. се електричном енергијом од централе у Београду. Нове велике "хидро. (о калоричте централе" које | могле дати огромне количине струје су у току градње и. би- | Ке завршене при. крају Петолетке. Због тога се све потребе ипдустрије морају заловб- | љавати са постојећим централама. Електрична пентрала у Београду огромно је повећала пронзводњу електрично енергије у поређењу са предратном, Шентрала је прошле године произвела око три пута више електричне енергије не“ го у 1939 години, не повећава Јући капацитет машинских постројења. Поред тога београд“
Резолуција о наредним задацима . Народног фронта Београда _
| а основу реферата и диску сије о резултатима рала Мародног фронта Београ. да У прошлој години иза дацима Народног фронта у 1949 години, Четврта градска конфе..
ревција Народног фронта Бес. ,
града доноси следеће. закључ-
ке: 1
„Организација. Народног фрон та Беогреда току 1918 ко“ дине под, руководством. Коњунљ стичке партије, постигла значај не успехе у окупљању и активи зацији већег броја чланова Народног фронта, у помоћи народ ној власти у испуњењу задатака друге године Петоголишњег плана, у појачаном идеолошкопеслитичком раду у масама, у учвршћењу одбора Фронта и ка мисија, пи у стварању фронтовских група као најпогодније форме за окупљање и рад члано ва Френта,
јелу
п
С. обзиром на велике задатке који се пред наш народ, Парта ју и државу постављају у трећој години Петогодишњег пла. на, а према одлукама Трећег конгреса Народног фронта ЈУгославије пред организацију На ртанот фронта Беотрала постав љају се следећа залаци:
Потребно је још шире окупи_ ти п активизирати ралне масе нашега тпада у борба, за изгпал њу социјализма, за · испуњење овоголишњих задатака Петогодиштег плана, за извршење пп вестиппонот плена о изградња и улеттавању Београда.
Развијати у свим организанијама Ноаролног фронта илеолошко - полнтички рад. за још јаче учеттћење морално _ поли тичког јелинства наших људи, тумачити ралним масама знача! и смисао изградње сопијализма у нашој земљи, за још свесније извршавање главних задатака. Пе тотодишњег плана, 3за борбу против свил тешкоћа које нам се супротстављају.
Окупљајући широке радне ма се м изградњи сопијализма по. тпебно је водити свестрану а упорну беообу за мир, разоткривати намере импепу!алиста. изазивача повог светског рата, нетип атеља сотијализма по не. закисности слобољних народа.
„Рали. учвршћења табора де_ мократских снага у свету и побеле лругарских н равнотравних односа међу сппмјалистич. ким земљама, треба у Народ. ном фронту вољнти активну бор бу против свакодневних лажних оптужби и непријатељских |1о„ступака које према нашој мљи чине СССР м земље народне лемократије, у
За очување тековина народне револуције и изградњу социјализма у натој земљт треба развијати будност п водити непоштедну борбу против свих не. пријатеља социјализма п њиховог штеточинског. рада у На- родном фронту и на осталим по
љима _ државног т друштвеног живота, | ја Ради побољшања животних
прилика наших радних људи ор
Ур
зе- |
| вати плански, кроз разне форме рада тумачи.
ШЕ у Народног фронта треба. да пруже свестрану 80моћ народној власти у спрово-
_ђењу свих мера које подижу радних љу"ди; у'извршавању задатака. Пе
животни стандард.
тогодишњег плана. 3
1. Организашаје аавелинне фронта треба код наших људи да развијују правилан Однос према раду и дисциплини, за штедњу. и чување, народне имо. вине. њ борбу против штеточин“= ског односа према општенародној својини,
2. Треба у Народном фронту сталну и упорну борбу за активно укључење наших не. упослених грађана у разне гра. не привредне делатности,
водити
3. За извршење задатака инве стиционог плана изградње Београда и радова на мањим локал ним' објектима за уређење и улепшавање Београда, треба још више проширити и организацио но учврстити добровољне радне бригаде Народног фронта = њихова руководства,
4. Помагати народној власти у отварању разних услужних радионица, пролалажењу локалних извора сировина и прикуп_ љању свих отпадака који су потребни нашој индустрији,
Ради даљег учвршћења, ИЗ традње им демократизације Народне власти настојати да се преко зборова бирача, савета грађана, актива и комисија пружи свестрана томоћ народним одборима у њиховом раду У спровођењу одлука властит у контроли рада народних олбора појачавајући тиме учешће и везу између народне властво и народа.
1, Водити у Ортанизацијама Народног фронта доследну борбу против бездуштог односа по јединих органа народних вла. сти према народу, а за правилан поступак и добар. однос према грађанима. у
2. Изврштити избор органа народне ииспекпије и обезбедити: њихово правилно функционисање дајући им богат садржај рада, ради побољшања народних. одбора т свих органа народних власта. · · '
3, Треба. пао Павија фронт развијати. смисао људи за друштвену дисциплину, за упозна. вање и поштовање. закона. т. У~ : редаба наше нове народне државе. за 2 у
Агитациово - пропагандну _ делатност у организацијама Народног фронта треба организо. и систематски
| се чине у: земљи "ван ње. |
ти радним људима циљ наше со цијалистичке изградње, све мере и одлуке наше народне власти. објашњавати слабости и тешкоће у ралу, сметње Ме вам ре-_ ба: истицати успехе | колектива | и појединаца | у извршењу задатака Петогодишњег. плана...
· Да би се све ово успешно спровело у живот треба прошт рити ин организапиопо учврсти. ти комисије за атитапцисно _ по. литичке рад и зктизе агитатора у свим отганизапијама Народ ног фронта,
Рали упознавања закона лруштвеног развитка и значаја со. пијолистичке иаграљње у натој земљи, треба путем разних фор ми пдеслошко _ политичког рада ширити у масе науку маркси зма_лењинизма, _ срганизационо учерстити | курсеве, кружоке итл, и убпште побољшати квалитет илеолотко _ политичког рата у Народном фронту.
Кроз илеолошко _ политички рад треба тумачити љулима зна чај и суштипу наше народне револуције, нашу бообу за со. пијализам и улогу Комунистич. ке партије Југославије, ради ја чања социјалистичког патриоти зма у народним масама,
Ради социјалистичког прео. бражаја села им јачања веза из_ међу града и села, треба укази ватн редовним одласком на село свестрану и организовану по литичко.. културну, стручну = практичну помоћ селима у око. лини Београда, т на тај начин утицати на стварање земљорадничких и радних задруга у њи. ма
ји "
Де, би се извршили сви. ови задаци Народног фронта Београда у 1949 години потребно је учинити следеће:
1. Треба доследно спроводити у живот Статут Народног фрон та Југославије,
2. Треба спровестп у живот све одлуке Трећег конгреса На. родног фронта, Југославије,
3. Треба учврстити основне организације, фровтовске трупе и рејонска руководства, комист је и активе при организацијама Народног фронта и осппурати добар увид У рад живот орга' визација · Народног фронта.
4. Треба формирати све помоћ не органе Народног фропта и усавртавати метод рада и Руковођења у њима, МАУ
5. Треба. обезбедити перови број људи. који ће стално. ради. ти 'у' организацијама. Узводно „фронта. |
6. Потребно — је успоставити. још чвршћу сарадњу са Основ. тим организацијама _ Народног
0 норишћове | _ рлентричне енергије
ска пала повезана је са о. колним електричним пентрала.
Београду Ра:
"ће, са
" ма мало користи.
„гућност да извесна индустрим
"ебезбелити
ма у Земуну, Вреоцима, Ко- | столцу, па чак и Бору, које су преоптерећене и које снабле. ва београдска централа у слу. чају квара или нелостатка енергије и тиме помаже потпул ном извршењу плана У великим предузећима. Разумљиво је ла. због свега овога централа у ди У извесним часови:а преко дана са огромтим оптерећењем и није У то ку 24 часа равномерно иско_ ришћена. У току дана, и то ујутро када се пуштају, све фа. брике у погон а нарочито прелвече оптерећење. ле најве. 100. па. и 13090 Ноћу | пентрала раљи само са 22% свога капацитета, Као што се види машинска постројења нису равномерно искоришћена и селу се парочито у ноћи ед.
у
'
Познато је да је због вели ког оптерећења централа у. пр“ вим вечерњим часовима 3абрањена употреба струје У термичке сврхе. Грађанство 48. углавном придржава ових Фдредаба и лисциплиновано иж извртава, али ове мера ипак не може решити пело митање раввомерног коришћења електричне енергије. Е
Због оваквог стања лопеју су извесне одлуке за рацио= нално коришћење електрична енергије да би се и наша приврела и грађанство могли У потпуности снабдети струјом. До' када су сва предузећа пе , чињала рад. ујутро у исто вре"ме, услед чега је невтрала од„једном била оптерећена отромном потрошњом струје за фабрике. Због тога ол сада неће сва предузећа почињати рад У исто време већ у времену из= међу 5 и 10 часова ујутро; 6). вакав нов распоред почетка | рада по предузећима омогући ће да се и градски саобраћај растерети и смање јутарње гужве јер сви трулбевиџи неће У исто време одлазити на , посао:
Извесна предузећа која раде у две и више емена врше свакодневно · преглед и поправку машина и:то баш“уоно време кала је пентрала оптерећена. Зато је потребно да сва пре. дузећа по могућности не врше прегледе и поправке малиива од пола селам до пола дебет увече и тиме растерете цене тралу У тим најтежим часови“ ма. Осим тога проучава се мо~
!
ска предузећа почну да раде ноћу када електрична пентра“ Т ла уотште није оптерећена и рали са свега 2272 капацитета, Свим овим мерама постићиће
се равномерно коришћење 6 лектричне енергије у Београду
"у току 24 сата. Мако струје #-
ма доста, чаравно ако се буде рационално користила, ипак је потребно да се у свим установама и предузећима. заведе штедња и спречи сваки облик расипања електричне енерги« је, кав и да се изврши преглед сијаличних места џи <м=њи сувишан број сијалипа. У спровођењу Ових мера треба ла се ангажују нарочито СИНдикалне организације по пре. дузећима и установама. у
Спндикалне организације по предузећима која ће радити воћу треба да објасне радни“ пима разлоге ових мера, и о-
брате пажњу да се у току ноћног рада не смањи тродуктив“. ност рада и квалитет произ„вода. | ;
Потребно је да сваки задат 4 човек схвати ове. мере ње кад знак неког ограничавања њом "трошње електричне енергије чега уопште неће бити, већ са“ "мо. као мере за др оно коришћење струје. Испуњење "нашег _ Џетогодишњег плана даће нашој земљи нове елеке тричне централе. Оне ће, нарочито она у Костолцу, снабде“ вати и Београд „електричном енергијом и на тај начин пота пуно ликвидирати не саиб б'граничења у потрошњи већ и 6 електричну енер“ гију за она индустриска пре
_ дузећа која ће се оснивати