20. oktobar
МЕ к „|“ , 1 4 шина 4 .
С 7 #35 |" у | па Мис Кале КИ Р на лао вв ~ Ње ЕГ % А | .. Најбоља група Осме | _ Пју ШРИ У а основне органи | ђ- | | А Е Ме од 1
А А У ИАТА
Ц Му Ла ф КЕ и : ј " при а Ета ПР ан Ма ам зиду
ДЕ
_ зације Трећег | реја
| ванассти фронтовска груг
па сматра се за најбољу у групу Осме основне ор-танизације _ Народног _ фронта "Трећег. рејона; Пре кратког вре"мена Осма основна организаци“ "ја добила је награду за најбо“ ље резултате у првом троме-сечју ове године у Трећем рејону. У априлу и у мају месецу "још више се побољшао рад У "овој организацији захваљујући "спроведеној реорганизацији гру“ па, која је остварена после Тре-ћег конгреса Народног _фронтг "Југославије. Док су раније групе бројале око 130 људи биле превелике и нису могле обухва·тати већину. чланства, већ је до: лазило на састанке само око људи, после реорганизације гру“ "пе броје 30 до 35 људи и обу“ хватају на састанцима и у акцијама скоро две трећине члано"ва. Раније су људи нерадо ло: лазили на састанке група, диску“ сија се развлачила и било је "понекад мезанимљиво,. Реоргану зацијом се успело да се мању број људи зближи, да више чланова учествује У дискусији, и да се људи некако одреше 32 _разговор, питања и предлоге, _ Најбоља група Осме основне организације поставља на својим састанцима, који се одржавају два пута месечно различи' те проблеме на дневни ред. Поред текућих задатака које Фронт обавља, као што је добровољни д, проучавања материјала са рећег конгреса Народног фрог та Југославије, на сваком са станку се дискутује о актуел. ним политичким догађајима кој нас и на страни и грађани по-
стављају разна питања. Члано· ве Фронта парочито интересује ситуација настала у вези са
кампањом Информбироа. Поред ових проблема постављају ра зна питања, или износе недостатке из области снабдевања или критикују појаве које _ су уочили. Тако су грађани на једном састанку ове групе постав: љали питања и критиковали рђав квалитет хлеба, слаб а. сортиман робе у неким радња. ма и питали зашто се обезбеђено слеловање не добија одјед: сном већ грађани морају неколи· ко пута у месецу да одлазе У продавницу. _У групи се води записник који се предаје организанионом активу. Ове крити: ке грађана један члан секрета ријата пренео је у рејонски Народни одбор.
Пошто ова група има доста спремних људи, задужена су два предавача, тј. референта 32 политички материјал који се о брађује. Поред тога, група им два агитатора који обавештава ју грађане о акцијама заједно са секретаром груле, Активисти ове групе су први на свим задацима што је, свакако, један од разлога њеног доброг рада. Од 37 чланова Фронта колико имг група, 10—12 одлази недељно на рад што, свакако, претставља добар резултат. Постоје и три мајке са малом децом које же: ле ла раде, а не могу због деце. Оне су уговориле да једна од њих остане да чува децу а да остале иду на рад. Активност чланова синдиката _ обезбеђује добар рад ове групе.
Састанци нису дуги и трају сат или сат и по. Искуство ове груле је показало да је одрже вање кратких _информашија о најновијим политичким догађа: зима скоро неопходно да се ста. ви на дневни ред, а не само да се одговара на разноврсна питања грађана,
М
Цвитан Капулица. -
пива ава аовао ари ииовииииаина певао
Ма
_ће стићи осамнаест шта-
_ фета којима ће наши на-
~ роди честитати маршалу _ Титу његов педесет седми рођен "дан. Штафете свих народних република, три штафете Југосло· венске армије, једна _траничар. ска, штафета Трста, Новог Беотрада, Ауто-пута, Београда, пи-
онира донеће у Београд поздра-
ве милиона наших радних људи ·" највећем сину наших _ народа, Народном хероју, другу Титу. | Овогодишња штафета по свом аначају, по броју пређених километара и учесника у ношењу палица премашиће свео досада одржане штафете поводом ро~ ђендана маршала Тита. Главним
правцима штафете придружује се велики број штафета наших покрајина, _ области, _ градова, срезова, задруга и села. И најмање насеље у нашој земљи -биће овога пута обухваћено штафетом. Педесет седми рођендан маршала Тита прослављају _ наши народи у знаку херојске борбе за _ извршење _ Петогодишњег "лана, за изградњу социјализма код нас, Штафета је уједно и
захвалност великом“ вођи наших.)
народа, који је у најтежим тренуцима наше ·историје умео да пронађе пут у победу. Дочеци првих штафета, које су _ ових дана кренуле из најудаљенијих места наше земље, претварају се у градовима и у свим местима кроз која штафете пролазе у велика народна весеља и снажне манифестације љубави и оданости наших народа маршалу Ти ту. Манифестације поводом Ти: тове штафете претварају се и у одговоре на клевете и лажи
које се после објављивања фа-,
мозне Резолуције Информбирог шире у СССР и земљама народне демократије о нашој зе · мљиИ, народу, Партији м руководству. На згради
„Албаније“ ма карти наше земље може се у свако доба
видети кретање штафете
Све штафете повезују историска места из Народноослободилачког рата и попришта наше социјалистичке изградње. Шта· фете пролазе поред нових вели. ких фабрика, поред _ рудника, кроз наша највећа радилишта преко земље сељачких радних задруга. Све штафете народних
република полазе из историских места где су плукле прве партизанске пушке 1941 године, Тешко је предвидети коликс ће километара укупно прећи све штафете и колико ће носилаца учествовати у њима, Већ сада је сигурно да ће ови бројеви бити најмање два пута већи од
прошлогодишњих. 1946 године, Титова штафета је прешла 12.000 километара са 84.000 но-
силаца, 1947 25.158 километара са 169.832 носиоца, а прошле го.
дине 43.751 километар са 181.847 носилаца.
Главни град наше – социјалистичке домовине дочекаће све штафете 25 маја у 17 часова на Тргу Републике, одакле ће тркачи са поздравима — кренути према Дедињу. Поред тога, Бео· град организује своју посебну штафету, а пионири такође. Бео“ градска штафета полази из Јајинаца у 15 часова и пролази
поред бањичке трибине, преко
Дедиња до Железничке болнице, где; ће се код куће из које је Централни комитет Комунистичке партије Југославије упу-
"тио 1941 године позив наро-
дима Југославије на устанак, одржати и митинг, после кога
крећу даље кроз град београд“ ска и пионирска штафета, Обе
штафете трају нешто више од.
два сата. Дужина стазе београд“
__ ске штафете износи 36; - нирске 28,8 километара.
| | >
а пио:
- Од Железничке болнице обе _ штафете преко Цареве Ћуприје " излазе на Булевар Војводе Ми: _ шића, скрећу поред „ЈугоштамМе" на Булевар Маршала Тита пролазе поред стадиона ИДЈА
и Аутокоманде, излазе на Јужни булевар и Улицом господаре Вучића одлазе у насеље Црвене армије. Штафете се затим крећу улицама Петог рејона, па Рузвелтовом, Цвијићевом, Улицом 29 новембар и Душановом долазе до Калемегдана, _ спу: штају се на Пристаниште, долазе на станицу, затим Немањином улицом, Балканском, "Народ ног фронта, Царице Милице и преко Обилићевог Венца стижу на Трг Републике. На углу Немањине и Балканске улице штафете се спајају са штафетама Црне Горе и Југословенске ратне морнарице. Нешто пре тога на Панчевачки мост долази штафета граничара и креће према Тргу Републике. На Авалском друму београдски фискултурни“ ци примиће штафете Србије, Македоније и копнених _ снага Југословенске армије, а У Земуну штафете Хрватске, Словеније, Корушке, Трста, Босне и Херцеговине, Војводине и 34: другарске која полази из Качарева. У исто време, у Земун ће стићи и штафете Југословенског ратног ваздухопловства, Аутопута и Новог Београда.
Све штафете заједно превали“ ће само кроз Београд укупно 322,5 километра. Ове штафете носиће' 2.202 фискултурника "# фискултурница _ Београда, _ док их је прошле године било 800 а претпрошле свега 400.
Двадесет петог маја у 17 часова на Тргу Републике одржаће се велики митинг, а око 17.830
целе земље.
' ,
срронтовци Другог рејона уређују насеље
око радничких станова у Цвијипевој улици
зпрадња станова, која је хитно предузета чим су се прилике после ослобођења „мало средиле, дошла је као неопходна потреба, као једини начин да се људима који су дотада живели у нехигијенским становима, омогући смештај У светле и здраве станове, снабде· вене свим најмодернијим и неопходно потребним просторијама. Упоредо са брзом изградњом павиљона, с чијим се завршавањем хи тало, није ишло и уређење улица, постављање канализације, телефон
~
ских каблова и свих електричних |
постројења. Сада се приступа уреЂенцу једног по једног краја Београда, једног по једног станбенот насеља,
Павиљони у цЦвијићевој улици већ су насељени трудбеницима, али терен између. кућа нераван је и неуређен. Улице још нису просечене и када падну кише становници овог насеља тазе по раскаљаном, земљишту све до самог улаза у своје куће. Као што смо већ навели, хитало се прво да се људи сместе под кров у модерне и хигијенске станове, а када. је то учињено, када се довршени па виљони већ уздижу на том месту где је некада била ледина, приступило се уређењу насеља.
_ Ово насеље ће имати две главне улице, две саобраћајнице преко којих ће се повезати са Цвујићевом улицом с једне стране и
%
Уа ;
Један део фронтовске бригаде Другог рејона на радовима У Браће
трима улици
Варшавском са друте. Од те две саобраћајнице ићи ће попречне везе које ће омогућити приступ свакој згради. пре поплочавања улица извршиће се радови на постављању канализације, водовода, електричне и телефонске мреже, да се не би дешавало као некада, да се изграде улице и постави асфалт па се доцније пробија да би се поставила канализација или телефонски каблови, Слободан про стор између зграда и приступних путева претходно ђе се изнивелисати и озеленити, са остављањем стаза за шетаче, постављањем клу па за одмарање, израдом дечјих
игралишта и ивраљишта. за лаку фискултуру. Овакво уређење навеља поставља се у. систему. изградње социјалистичких градова који има карактер осамљених станбених зграда, окружених 3зеленилом, без затворених дворишта, већ са парковима пристуначним свакоме, а нарочито · за одмор и игру малој деци.
Са озелењавањем терена око зграда у Цвијићђевој улици већ се
' улази у стварање зеленог појаса
који ће почети од Пионирског парка, па преко Ботаничке балште, овог насеља, будућег парка на „Пиониру“, повезати се са На-
на Звез је у изградњи. То лени продор који ће изменити дела града и услове краја.
родним парком
је снажан 32-
часова све штафете кренуће х предају другу Титу · поздраве изглед овог живота целога сФРронтовци Другог рејона својим учешћем у радовима помажу изградњу улица и улепшавање насеља у Цвијићевој улици на коме се налазе. раднички станови. Око сто фронтоваца дневно излази на радове, Ни киша, која последњих дана често пада, не омета фронтовце Другог рејона у њиВећ је доста ура-
збот
хОвој акцији.
већ земље којих еу улице биле непроходне склоњене и терен четвртком, који је дан када фронтовци најмасовније излазе на рад, претуно је радилиште. Уз гласно довикивање, шалу и проводе они 2—8 сата на раду. Превози се камење, нестају неравни-
Ђено; су наслаге
заравњен.
смех,
не и наслаге земље и сваким да-
ном се мења изглед насеља. Масоввим изласком на радове фрон товци Другог рејона доказују љубав према свом граду и жељу да и себи и свима становницима тога краја створе најбоље услове за одмор у њиховим становима 5 које'ће окрузивати зеленило, пар кови и.уређене улице, изпрађене њиховим трудом и залагањем.
2 : МУ А И И А И АИ И АТИ
једног лошег обичаја | у И ПИ : и
Поводом критике.
завашлу ну
нашем _ фронтовским „20 октобар“ од 13 маја 9 године. између | осталог | изашао један згодан, вр актуелан члавчић (управо јед: прекор свима нама фронтовцима) „Лош обичај који треба искоре нити“, у коме се говорио) И иој лошој навици и ружном о чају, о закашњавању свих кон ференција у. Фронту, против | с га се нико не бори. еј друг Ђилас је у једном свем говору одржаном прошле године на састанку партискот _ актива Друте пролетерске дивизије рекао о) изградњи социјализма код нас између осталог ово: „Борба за | изградњу социјализма У нашој | земљи истовремено је борба за "стварање повога човјека, човјека _ чија, ће свијест и осјећања бити _ друкчија него код старога човје- ђ ка — човјека капитализма. Тај нови "човјек ће (бити месебичан, искрен, храбар, скроман и тачан у сваком погледу...“ Тај нови 4овек — човек новога социјатистич – "кота друштва“мора се отарасити мнотих старих рђавих навика, мо ра се отргнути из нашета старота јавашлука. “ Ако поједине проблеме данашњи | пе — као проблем станбених згра.
браћаја и друте — не можемо тако брзо и тако лако да решимо због мнотих и многих објективних | и субјективних тешкоћа, овај про : блем, то јест наш свеопшти лош обичај да закашњавамо на уговарене састанке мотли би врло брзо лако да решимо, само ако би хтели. За искорењивање 0вота нашег лошег обич ама никаквих · 06) тешкоћа! Само суобјективниж. мо од мене и од теде, друже, Вђај Ј =
и врло
ог
виси хоћемо ли бити у свему ЈЕ редни и тачни па секунд и на Мк лиметар. Од нас руководилаца | рочито пре и више него од ДРУГ гих, Ако хоћемо — можемо, и тд лако можемо, а ако мећемо онда. разуме се — не можемо. Ако пак
неко. сам себе не може да дисциплинује на уредност и на тачмост, већ фу хоће да проналази чеки објективни разлог, добро би зило да свој часовник навија не ка му непр ано иде 15 до 20 ми“ #: нута унапред, па опла неће ни а Наш часовник је наш кл али уједно 5 наш добар стражар: он чува На
када задим
манлинт,
се време.
Ји Зелики би та наш лични успех" да будсмо у. тачни п испргвви. Белика усла би ти, на нина био ако
свему
он могли
би то ниша ла, ако би да смо сви у одређеном месту, те да пик кота својим закашњавањем малтретира, и не злоупотребљава туђе време. Такмичимо се у мно-
кс се сви заказани
оКли
тико
то чему, па би добро било да једни другима такмичење и у 9вој дисциплини заказујемо: ко ће пре овај лош обичај у својој организацији искоренити, а завести добар обичај тачности и исправно сти у погледу кориштења времеља Апелујем на све наше добре
фронтовце да се разговором и до ; говором на ну, ВЛИО нарочито делом и добрим личним примером, постарају да овакву. мнеуредност а нарочито ову машу свеопшту ружну навику што пре искоренимо а на тачност и исправ ност у сваком погледу да се при“ викнемо, те припомогнемо да се. један лош обичај отстрани. Мајзад молим наш „20 октобар“ ма не затвори своја врата ни МЕНИ ни сваком другом фронтовцу,; ко | ји би желсо да рече неку згодну ријеч у борби против и овог и хот другог нашег јавашлуке Прота Милан Д. СМИЉАНИЋ
сваком
у
/О
радо разговара
„2 су се снашли |повратници у
у домовини, како су се
живели с новом средином која им је блиска, јер су у њој нашли остварење давнашњих жеља, сведоче њихова деда. Мрочули су ве већ
са својим синовима о оном што науче
|
"ствараоци нових метода рада у Бо-' ру, задрутари сељачке радне задру“ те Змајево, ударници из Трепче.
И повратници у Радничким стано-
вима Северног булевара нису непо- |
знати. радним људима. Њихова 1 08: _ сновна орфанизација-Маводног -фрош
та дала је прошле године 2,900 добровољних радних чесова и освојила.
прво мвето у такмичењу кво најбо-
ља у Беотраду, Има између 1088 ловрвтника из Канаде, Француске и Белгије, који су насељени на Северном булевару, и носилаца Ордена рада и ударника, рационализатора, функционера синдикалних организа“ ција и Народног фронта. Кроз њихове радне победе води их иста она "идеја која их је довела из туђине = жеља за изградњом социјалистичке домовине,
_ Повратници из Канаде нису до везли само намештај с друтог континента и много воље за рад већ и средствима из репарационог фонда Канадскот вијећа Јужних Словена купљене машинске уређаје за руднике и предузећа, Тако је никла и „Ветоњерка“, предузеће. за израду бетонских блокова које ђЊе унети „убрзање рада у наше грађевинарстве. Први директор | „Бетоњерке“ је Дука Шалиновић, члан градског одбора Народног фронта, повратник из, Канаде — не може се рећи из мојег ја места, јер је ишао -ед- РА
ЈЕ] = |
ника до рудника, лутао као изгладнели „о бојс“, беспосличари што по бескрајним _ канадским друмовима. траже скромну срећу — каквот било посла. живот свих њих био је спичан, па вратили се из Канаде, ФРранцуске или Белпије. Све их је потерала из домовине не нека авантуристичка жеља већ нужда. Исцрпљивање од рада, штрајкове, беспослице, батињање по затворима, све су то они више мање искусили.
ви: мноте хаљине конфекције АФЖРА прошле су кроз њене руке. 6
— Ви то можда нећете моћи рт | зумети, рекао је Карло Валкер, К% лико олакшање осећамо што радимо, и што нам се рад признаје,“ То би | нам дало снагу да поднесмо све 78 шкоће. Престао је притисак који сам осећао стално ту, на темену. Страх да ли ћу сутра имати посла. |
— Преварили смо се у очекивању | када смо долазили, насмејао се Јуре Јурковић, бивши копач злата из Ке | наде, који је после великог штрајка _ отпуштен 1941.тодине кво и 600 ДРУгих радника и није могао наћи пе сла, иако је била оскудица у радној | снази. Мислили смо да ће животне. тешекоће бити веће: све оголело, 0 босело, порушено. Ипак смо дошли. | Хтели смо и за своје да радимо ка“ | да смо за капиталисте толико преко | воље радили. Друкчији је ово рад | — од срца. Наишли смо на "УН липште — мравињак рада. |
Лука Шалиновић пре него што 6 постао директор предузећа био је 46 тиви пула ударних у Индустрији 3
— Отишао сам одавде, јер ми је досадила Главњача, сажео је све то Карло _ Валкер, стесар _ предузећа „Рад“, носилац Медаље рада другот степена, па сам тамо опробао како изгледају њихове Главњаче. Разлика је у томе што су можда нешто чистије нето што је била наша...
— Дођите, рекао је улазећи у свој стан. Волео бих да виде како нас овде „тероришу“ они којима то сваки дан причају. МА,
Све у стану; и намештај, и завесе, и цвеће и боје говори о добром укусу. Другарица Карла Валкера знада, је. још кориониде да - а: уто аен