20. oktobar

__артикле,

анимеа повивмненоннилинининнтоетне

Је

станица м много људи, локомотива...

ми излазили из паме

Пете офанзиве,

Из дугачке композиције

очишћен,

мају Титовке, на којима је

од нас данас постоји и

увелико се осећа нагао

и све већи пораст и за

натске, а нарочито иИиндустриске производње. Једновремено се побољшавају и сировине, а прецизности израде поклања се све већа пажња. Све то условљава бољи квалитет наших занатских и инду“ стриских производа, чему У знатној мери доприносе бројни новаторски и рационализаторски проналасци. Отуда занатски, а нарочито индустриски продукти, из дана У дан у све пувијој мери покривају петребе широке потражње,

Није, стога, ни мало-необичне што су излози београдских трговинских радњи знатно пунији, што су артикли који се излажу слободној продаји све разноврснији и бројнији, што их има У разним квалитетима (тако да је купцу омогућено да одабира квалитет и цену) и што

у је најзад, све ређа појава да

поједини продукти »плану« чим се појаве.

Неоспорна је чињеница да су широки слојеви наших грађана већ покрили оне основне потребе, које је за собом оставило тешко ратно време. Ова "основна збринутост у знаттој мери доприноси данашњој србћенссти трговинског послова-

ња. Нема више оне грозничаве нервозе при куповању, готово нема редова (изузев за ређе који нису намењани широкој потрошња), све се одвија једним мучонцим темпом "и.омогућује културнији однос,

како купаца према продавцима, тако. И продаваца према куљцима. У последње“се време, међу"тим, све чешће јављају по из лозима појединих београдских трговинских радњи такозване »изложбе«. То су махом укусто

декорисани излози У којима су

вепријат

ето 3ма ејијија. Перон „мале. "железничке станице Устипраче, Детаљ сасвим обичан:

Враћао сам се са Сутјеске и Зеленторе мо У глави су ми још увек биле слике које сам тамо видео — кости м кости, лобање, мструлели апињели и војничке торбе, чауре од метака, испаљених још: упролеће 143 године, згаришта и много малих и плитких ровова, обраслих свежом травом. Приче преживелих сељака, о петој офанзиви, о тим мајским данима — тешким и страшцим, али великим и херојским — приче о зверствима Немаца и борбама наших војника — изгладнедих и поцепаних, али са дубоком вером у праведност своје ствари — нису ти, У души ми је било течшко, нешто ме је са ужасном снагом притискивало, а мисао се лагано, упорно и стрпљиво враћала на сваки корак нашег пута траговима

Седим испред станичног аи у сенци великог кестена м чекам воз за Београд. На перону је живо: сељаци и сељашке, са шареним завежљајима, тискају се око изласка м бучно разговарају мелодичним, босанским дијалектом, Маневарка сваког часа с треском прикачиње нове вагоне и отегнуто пишти. Само за један моменат опазио сам ту уобичајену живост но» станицама м онда се опет вратио Вучеву и Ратају, | Челебићу и Тјентишту. Нисам могао да не мислим о ономе што сам данима пре тога гледао и слушао, идући трагом Пете офанзиве,

Ево воза из Сарајсза. Долази бучно — пишти, перон се тресе, око точкова се диже црна прашина. Путници на перону вичу и још јаче се гурају ка излазу. Међутим, један чиновник јавља да се неће кренути даље, вероватно за читав сат — горе код Међеђе пруга је затрпана земљом која се одронила због ноћашњих киша, излазе путници неко за воду, неко нешто да на брзину поједе. Око пумпе је већ читава гомила, ничног бифса заузети су ма јуриш, То траје један тренутак и онда се опет све умирује,

Горе код ложионице мшеколико радника, железничарским жапама на глави, да крену на место тде је ноћас пруга затрпана.

цају на клупе ми почињу да локрећу ручицу. Дресина лагано креће. Један дубок глас је запевао — остали прихватају. Ускоро их више не видим — зашли су за брдо. Нећемо дуго да чекамо на полазак воза. КЖолосек ће брзо бити

Из последњих вагона, искићених зеленилом, са великим паролама. написаним белом кредом, излазе неколико омладинаца ги (омладинки. себи носе једноставна радничка одела. — што сам касније видео — белим концем извезено „Нови Београд“. Ретко је ко без значки на блузама — значке са омладинских тшруга, железника, Аутопута. Од-

ју

распоређени артикли које прст.

друге; или авдуслриски а

'' изводе поједине занатске з4-

Је | М

возови и писак

ције.

предавање.

Столови ста-

са спремају се

Свакога часа улазе и излазе из радионице, Са године,

собом осе дугачке гвоздене шипке, лопате и

будаке. Из мале дрвене бараке гурају ручну лагано, тромо, дресину м стављају је (на колосек. Радници се~ вања:

радоснији.

На Сви (и

таљ је сасвим

возови

иииипвиипинававпепввриивеиевввпинваивовРвиипевввавив невина витамина

ИЗлвшно„ИЗЛООр ПО ИЗЛовнн ОРОГВа дни ТОЛ

дукти појединих фабрика из свих крајева наше земље, Сви ти предмети махом су специјални, изложбени узорци а њихово излагање намењено је Упознавању наших грађана са могућностима наше индустриске и занатске производње. Исто тако, отворене су, и већ дуже времена постоје, сталне изложбе народних рукотворина и артикала на којима су народни мотиви примењени, као декоративна · допуна Ти су предмети, махом, ручне израде и намењени су иностранству, где се високо цене, како због склалности облика, орнамената

ћ боја, тако и због солидности

' израде. | Јасно. је да“код нашег»рад-

нпог човека, који се живо иате-|

ресује за све оно што се-код

нас производи и израђује з8постоји им 0-||

натским – путем, правдана жеља да види домет наше индустриске продукције и занатске израде, па је сасвим у реду што се сви ти узорпредмети излажу. поготово не. родне рукотворине, као на пример Угледна и ретко лепо опремљена изложба занатског задругарства Народне Републике Србије, која је отворена „на почетку“ Булевара Црвене армије. Међутим, начин излага, ња осталих индустриских и ЊЕ натских продуката незгодан и неподесан, јер се за Ма ових »изложби« користе излози већ постојећих трговинских радњи, па чак и Народног матапина, где су наши људи навикли да виде робу широке по. трошње, која им је потпуно приступачна. а Тако су, недавно, у излозима продавница Народног магазина били изложени кожни кофери,

специјалне женске ташне, као и »актнеташне — све узорни примерци; исто тако: емаљи-

рано посуђе, које ' још није на. мењено широкој потрошњи и за сада ке "издаје само мензама и "ресторанима, па су били изложени и производи фабрике у Бо рову (ципеле и сандале). Једповремено је у Стаљинградској улици била уређена слична »изложба« џемпера, са напомемом да се ти џемпери продају уљу београдским продавницама«. Свако ко је видео ове

| мемпере, уворне примерке -три-

- офанзиве |

ПР 1

_некуд се појављује хармоникаш и почиње да · свира. Прво полако, а онда све живље и сживље. Чуо се ритам мародног кола. Омладинци се хватају за руке и играју. | М Мало касније заиграна је Жозара. Висок, крупан омладинац пева снажним и пријатним гласом, остали га прате. Шесма говори о раду | на Прузи, о победама на Мајевици и СОЕ о новим обавезама, о Аутопуту и Новом Бео граду, животу наше омладине. Мелодија се лонавља, али се садржај песме стално мења и изгледа да никада неће бити краја. Коло стално чараста — сада се креће дуж читаве компози-

Крај станичног магацина — који се малтерише и обнавља, јер је током рата запаљен од партизана — на великим балванима седи група војника наше Армије, вероватно једна чета, ко- и ја је до малопре била у возу. Испред војника стоји омањи, млади. официр м, често размахујући рукама, говори живо. Слушам — то су најновији догађаји код нас и у иностранству. Војници пажљиво прате ток предавања.

Политички час: Време док воз ме крене, политички комесар је искористио да одржи једно

Сетио сам се војске пре рата — новине је било забрањено уносити у касарну. Сетио сам се приче сељака — у кратким затишјима иза тешких борби, партизани су се скупљали и држали политичке часове,

На другој страни видим машиновођу т његовог ложача — прљаве и умазане — крајелокомотиве која се сија од чистоће. још увек гладе

· поједине делове, премазују уљем клипове и точкове са таквом пажњом и љубави да ми се на„мах ствара појам родитеља и деце. Нестрпљиво гледају на сат у очекивању поласка. да се нервирају што ће морати да закасне...

Хтео сам некоме да кажем шта сам све видео и шта значи све ово. Морао сам — то је управо била необуздана жеља, потреба да се и на неког другог пренесе радост овога тренутка. Окренуо сам се и.., а"

Одмах до мене, дећи на травњаку, дан је већ сасвим сед, с брадом. Његов саговорник носи, мако не сасвим ново, добро 'очувано и лепо скројено цивилно одело. И Израз његовог свеже обријаног лица, 0даје равнодушност, Гледа у омладинце им говори «са извесним тоном ниподашта-

— пПјевају!... Будале... ј 1 Склонио сам поглед на другу Поново сам дуго све око сматрао им сетио се свега што сам видео тамо. горе у планинама. Више ми није било тешко на души, више се нисам са тугом сећао свега тога. То тамо није било узалудно — кости ми Кости, наших људи. На њима је све ово сазидано и и овај мали детаљ.

То сам видео у Босни, лета 1948 године, па перону мале железничке станице Устипрача. Деобичан: ми писак локомотива...

ин МИ амин

Изгледа

скоро крај мојих ногу, серазговарају два човека. Је-

јон је зашао у

|) ! :

рану, још себе по-

станица ш много људи,

Е 5:

Д. СЛАВКОВИЋ

пп

котаже »Дунав«, знао је да су то заиста изложбени примерци. Примедба, да се Они тобоже продају, била је само штетна, и сувишна, јер су београдски излози пуни џемпера, може бити не тако луксузне израде, али изврснога квалитета и разних облика им боја.

У сваком случају излишне су изложбе« артикала широке потрошње, артикала којих има на, свакоме кораку, а исто тако сасвим је излоге постојећих радњи за ове »изложбе«. Ако изложба. треба у пуном смислу то да буде, неопходно је да се смести

"у специјалан локаљ, уређен ва

ужни делови СССР, углавном Украјина и Шоволжје, страдали су често од суше. клима овде у току године прелази из крајности у крајност; зими су чести дуги мразеви и вејавице, а лети влада несносна вру ћина, која се пење до 50 степени. За време суше трава у степи Увене, а над степом је непомична магла. џ ' Многи научници су сами себи

, постављали питање на који начин

би се могла „уразумити“ природа и избегле страшне последице суше. Тај проблем је најзад нашао дефинитивно решење у Стаљинском плану борбе против суше м измене климатских услова. Шлан обухвата, пре свега, засађивање огромних, стотинама километара дугих ашума, које ће као заштитни појасеви штитити околно земљиште од сувих степских ветрова, затим стварање јрибника и па резервоара и др.

У остваривању овог грандиозног плана активно и свесрдно учеству је и Совјетски комсомол. Као при мер можемо да наведемо стаљинтрадски Комсомол. Комсомолци и омладина града — хероја Ста-

љинграда примили су на себе за: |

датак да! засаде шумски заштитни ' појас Стаљинград—Камишин, у дужини од 170 километара. Он ће се састојати из три ужа појаса 6 обе стране Волге; сваки од њих ће бити широк 60 метара; а раз-

| маб између фвих ће-чизносити- 400

ВИАКАНА. 06

погрешно користити '

пушкина великот руског песника (Моцарт и Сализ

лександра с.

(1799—1837)„“

. јери“, „Евгеније Оњетин“, „Борис Тодунов“) и приповедача („Дубровски“, „Капетанова кћи“), због његова слободарства прогнао је био 1819 руски цар Александар [ на југ Русије.

У Бесарабији, области тек присаједињеној Русији, у местима Кишињеву и Хотину, где је Пушкин проводио своје изгнаничке дане, живели су српски емигранти. Заинтересован херојском 6орбом Срба за слободу, Пушкин се често виђао са српским војводама из Карађорђевог устанка,

Код свог шефа генерала И. Да Инзова, а такође и коди. и. Лишрандија често је имао прилике да разговара са српским првацима. И. П. Липранди оставио је и једну белешку о томе, у којој ка-

же: .

„Пушкин је к мени често свраћао са српским војводама, који су се били настанили у Кишињеву: Вулићем, Ненадовићем, Живковићем, са два брата Македонца и ј другима, који су ми достављали материјал. Не сећам се, али као да је Пушкин узимао џеке белешке од мене. Од поменутих војвода он је скупљао песме и често их преда мном питао шта значе поједине речи ради преводал“ приче о устанку и о КараЂорђу 'инспирисале су Пушкина за песму „Кћери Карађорђа“, у којој је лик српског вожда окарак терисан нешто мелодрамеки, са великим нагињањем бајронизму.

Акерманском конвеншијом закљученом после руско-турскот ра та 1828 године поменути су м Ср-

том међупл

би у |» ! заинтересовало је

То је још више Пушкина за српски народ, те

ту сврху, и да заиста има изложбени карактер, а ова досадања пракса неподесна јеи штетна.

Наша индустрија џи наше задружно занатство У сталном су развоју. Они избацују на на. ше тржиште све бројније и све боље и разноврсније произво-

_ де. Ти производи треба да до-

бију своје место по излозима београдских трговинских рад_ њи и да буду приступачни нашим грађанима. А изложбе треба да буду изложбе.

Једно и друго не треба спајати. Овим ће се избећи многа непотребна објашњавања ку. паца и продаваца |

___А зиБОтњРАШЖУ СОКО ХО.

Комсомол у борби против суше

метара. Омладина Стаљинграда ће овде засадити дубово, бСрестово, Јасеново, багремово, јелово, крушково, јабуково и друг дрвеће. Овај шумски заштитни појас ће бити засађен за три и по године, уместо за петнаест, како је то пла ном било предвиђено. Укупно ће се засадити 35 милиона стабала. По примеру стаљинградског ком сомола, борбу против суше су повели и комсомолци Чкаловске,

аапитиниа и ИРИИАРВИААИРАЕВататаа а паавааеана 9

појасевима зшумо биће заштићени најплоднији

рођења. ве

пролећа 18321833 написао шеснаест песама које су штампане у збирци „песме западних народа“. : Први помен Пушкиновог имена · код Срба. налази се у новосадском „часопису „Летопис Матице српске“ за 1826 годину. Ондаштњи уредник и оснивач тог нашег нај старијег часописа Геортије мМагарашевић јавља да је „Славни поета руски Александар Пушкин из дао недавна једну, истина, малу поему, но која по једногласном мненију свију критика сва њего- | ва пређашња дела превасходи; она се зове: „Источник Бакчидараја“, А први превод изашао је десет година касније 1836 година у алманаху „Забава за разум и срце“, који је уређивао лекар Јо ван Стејић,. То је спев „Полта» ва“, који је преведен У прози.

Тек тринаест године доцније, 1849, појавиће се прем засебно штампани превод у Беолраду. то је било равно пре сто година. пре водилац је Милош Поповић (18201879), новинар, уредник „рилУЕ“ дана“ и „Српских новина“, пи сац збирке песама „Мач и перо“ и брат Ђуре Даничића, славног

ПОЗОРИШТЕ

: | =

Вечити младожења“.

биће приказан на позорници Београдског драмског позоришта "тј

еоградско драмско позори-

те спрема ових дана сво-

ју нову премијеру: „Вечи-

тог младожењу“, драматизацију Ш. С. Петровића по роману Јакова Игњатовића,

Постоји стари спор у књиженности о драматизацији романа. Јаков Игњатовић, на пример, кад је писао свога „Вечитог младожењу“ сматрао је да је за ову његову мисао најприкладнији роман. Лав Толстој је такође писао „Ану Карењину“" у облику романа, па је ипак она од другога писца преточена у драму.

Сам Јаков Игњатовић замолио би можда да се његов роман дра-

маљизује, јер он није био књижевник који жели да само неки учевњаци читају његове књиге.

Он је желсо да што више људи чита. Зато је писао:

„Досад је Видаковић једини као списатељ романа. Он је у оном добу живио, када је србска књижевност у оковима латинске и немачке књижевности чамила, па зато носе идаковићеви романи на себи неке черке сентименталне, претеране нежности, која србском харахтеру не приличи; о при свем том само зато што је узео за предмет романа какав србски акт и уплео је нешто србске ситуације, па већ народ како га је радо читао а чрез то се родило у народу веће к читању побуђење, и тако је Видаковић м поред слабији себи за род заслугу учинио.. У историчном роману писатељ проповеда свом роду на појетичан начин његову историју... У својој красној прошлости на род ужива и дух му не само не клене него се јошт већма узди-

Саратовске, Стаљинградске, ВБорошиловске. Воронешке м других области СССР-а. Омладина Донбаса и ЖХарковске сбласти се одбавезала да ће засадити шумски заштитни појас у дужини од преко 400 километара; омладина ових двеју области ће, поред тога, засадити по колхозима преко 4.000 хектара шума и ископати 245 рибника и водних резервоара.

пана је словима паасиро И ске печатње. Доцније су ту поветку превели: МЕ

године 1913 и Вук #48 ; дине 1937. ај

себно објављена дела. ва у Београду. После „Кат кћери“ штампани су: роб“, ваковића, професора Велик ле, године 1863; „Дубровени“ 2 сторични _романтични до: преводу Милутина Стокића, не 1864 и у преводу Б. В: Вук , сављевића, ев није Оњегин“, ма у преводу Ристе Ј. Од уредника 1893 и 1924: „Арапин Петра Вели. ког", "преводу др Николе Ђорића, дине 1906 и 1940; „Приповетке преводу Стевана издању Српске књижевне ге, године 1933; „Скаске“ и „Про. за" у преводу Божидара Коваче, вића године 1946 и 1947.

же... здравог хумора, са добрим пим разне класе же...“

ставу наше књижевности која је увек ишла с народом и за народ, и био следбеник: Доситејев који је: мислио, „товорио и писао д књига треба (а како би могло би-_ ти друкчије да буде само зна ползу парода“. ћ

разио жевнссти, књига треба да буде нешто дарипско пише: ЈУ душевну таквим књига товог ће што му је за душу и за бро да се укорсни, а НИ, < који имају нагон да испитују на родне потребе сваке врсте, да трга же лијекна им да саопштапају на

роду свако добро. Ти су људи списатељи.. Сриска књижевност је још млада; још се много им: писати за опште образовање. Ја "мислим да је кужно, пре свега

Такмичење омладине СССР-а им

„делови СССРа од суше

У овом натпису пина

„Кави спев у преводу Стојана

се и је године 1908; роман У стихов „Нове искре“, године.

године 1899; „Скаске“

Ђ. Јањића,

ж п. 4

У социјалном роману

саображење мо

мотивумом на дјејствовати се

Јаков Игњатовић носио је

Он је књижевника шта је јер

један од првих наши који је речима и дужност добре Е

није сматрао а него демократско. „Народ треба да има св пићу у књигама, и ма које су печат ње расти, шта протумачи. доискоре људи

осећаја, његове сл

рећи да му књига тело,

зло У народу рађају <е

приволети народ да чита и књи гом се бави и држим да томе нај“ више доприносе приповетке које народни дух и живот износе Е видело, онако како су се поја

љивали и како се појављују“.

данас кад се мојављује драма тизација његова романа живе. као првога дана те његове које је написао у „даници“ # дине 1860.

њено учешће у грандиозној борби против суше добија све шире Ра змере. Оно обухата простране бласти Совјетског Савеза ОД

скве до Мрног Мора м од изма“ ила до Урала, Резултат ових # пера ће бити једно од мајвећих победа човека над природом. с Ми хија ће бити савладан; = про“ страни и плодни крајеви Совје““ свог Савеза ће бити за увек 97 штићени од суша,