20. oktobar
%
Прича „20 ОКТОБРА“
љакомс је позната радост коју мовек осећа кад се нађе негде у непознатом крају м угле-
да ватриду у даљини. Она лелуја у тами, а
њен светлобакорни пламен, Час букне, те се човеку учини да је сасвим близу, а час каб да се удаљује, као да се претвара у трепераву бледу светлост,)звездице. Али, било да се распламсава као да је распирујс ветар, било да бледи, као да је покрива густа плавичаста ноћ, ома узбуђује, испуњава душу радосним' обећањем топлине и пријатности. |
На такву ватрицу наишао сам с Григоријем Инанићем, третседником дудровског селсовјета, када сам се, једне јулске поћи, џ Григорије Иванић — који је из тога краја — водио ме је пречим, путем'преко придвинских ливадагизмеђу стогова сена, који су се уздизали као огромне куле и једва се назирали 'У „тами, прећо вододерина обраслих врбовим прућему и: увек налазио пут брзо м поуздано. ј ја
Лево од, нас: блистала је широка површина Двине, која је час нестајала ила литица, а час се. појављивала у даљини као огледало крајичака звезданога неба. Чим се попсемо на брежуљак, пламен се изненада зарумеме. у
— Путници — ивмернициг — запитах. Х
— Сплавари, — одговори Григорије Иванић гласом човека за кога ту не може бити никаквих изненађења. у
Ускоро приметих да је још неколико сличних ватара горело и доле, испод литице, им на самој реци, а у води су ес огледали њихови лелујави танки језици, Схватих да смо маишТћи на коначишта сплавара. Тако је доиста и било, јер се спотакох о добро затегнуто челично уже, које је било привезано за један одељани стубић — „раоник“, којим сплавари причвршћују сплапове кад пристану уз обалу.
— Да свратимот — као да ме позива, махну ми руком Григорије Иванић, па пође ка реци.
, Крај ватре је седесло твих троје. Висок младић округла лица разговарао је о нечему са старцем у зеленом туњу. Испод сивих старчевих обрва спокојко су гледале плаве очи. Омања снаша прикупљала је остатке вечере у плетењу торбицу и спремала постељу на нарамку сена.
Григорије Иванић с радошћу рече:
— познајем старца: Сплавар из Суража., Познају та у целом Подвињу..
М пришавши ватри, гласом:
— Здрано, чича Харламе!:
— Здрапо, здраво, — подиже старац главу, па се затледа у лице Григорија Иванића м пође му у сусрет: — Ама то је, капдг, дубровски претседник.
— Тако је. Ипак си ме познаог
— Разуме се да сам те познао, — рече нимало изненађени старац. Како да те не познајемт Нисам заборавио услугу коју си ми учинио прошле године код Зеленог Острва. То ваше Зелено Острво је права главобоља за сплавара! Стражар на првоме сплаву није га приметио, те ти ударисмо у врх. Сплав нам се растурио; па би нам разбуцани балвани отишли чак до Рите! Али, на нашу срећу, ти нам притече у помоћ са својим колхо цима.. Сећам се колико смо времена изгубили док смо сакупили балване м поново везали у сплав... Стигао је читав,“ кажем ти, као да није ништа ни било. Сећам се, сећам, Стари Харлам не заборавља добро...
Он штапом разгрну угљевље што је догоревало.
Младић отрча наниже, допесе две брезове цепанице и стави их на ватру. Пламен букну м опст растера таму. Сада сам мотао боље разгледати старца. Из његове складне и мале прилике избијала је нека унутрашња снага: у његовим спокојним очима светлуцала је воља, а наббрано лице на којем су били сиви бркови, било је испуцало од ветра и препету АЏто се тиче моје услуге, чича Харламе, рече Григорије Иванић, — то је — обична ствар. Зар дрво које возите пије наше, већ туђег2
— Сада је то тако, — пестврди Харлам. — А није било давно, када сам се возио на сплаву ка Риги сам кво вук! Зар се ко бринуо о менит Разбије ли се сплав ка окупи — спасавај се, сам. Сем ако те неки добри човек не спасе кад се већ давиш, ако му .се нађеш на дохвату, Тако ти је то било у царско време, велим,/ Откуд ви млади можете то схватити! А и овуда, кроз ваш крај, пре десетак година, кад је ова обала припадала панској Пољској, није лако било проћи. У то време, ја сам се неколико пута спустио сплавом до саме Риге.
ле, испод литице, с огњишта на сплавовима, доб су допирали мушки гласови и девојачки смех; жатор се помало утишавао. Ватре, су догоревале, тињалс; у тишини која је завладала _чуо се само тужни ромор таласа у врбаку крај, обале.
Старац ућута, као да се присетио прошлости, а затим опет проговори. Његов, тихи; ује; дначени“ "глас губио се у тишини која нас је окружавала.
— Стигнем ти ја тако, у ваш крај, па добро отворим очи. Просто чудновато. Родни крај, познат ми још од малена, а подељен је на два дела — и сваки има своју судбину. Туђа, лева обала, срета ме као црн облак. Пловим и прибијам се уза'своју, родну обалу. Једном, под Дрисом, нанела ме невоља на стење: спасао сам се па преосталом делу сплава, а њега је вода панела улево, те ми се учинило да већ видим како се у шипражју смеју
Паје ни и тии ита.
он га поздрави тромким
И Каира етапе
+ .
ругају човеку (— раднику! Наљутих ти“ се ја, па у. воду. Обала далеко; али ја пливам, Срећом, прихватише ме наши граничари, а да не беше њих, одвезао бих сплавове на онај свет. КБ — е, шта се све није догађало! — рече најзад Харлам, дубоко уздахнувши свеж ноћни ваздух.
— А да ли одавно возите сплавовет — запитах га.
Харг лам ме погледа мало изненађен; његов, поглед као да ми је казивао; „Види се да ниси. ОВА ИННИ) кад не знаш за чича Харлама“.
— да ли одавног — понови он. — Па право да ти кажем, човече, чини ми се да сам се м родио
ни ни и ни ин ни ни
дед ми је био аплавар; а и бабо, па, ето, и ја. Син ми је пре рата био добар помоћник, али он погибе у партизанској борби! Сад су са мном млађа кћи и зет, — и он покретом главе показа младића, Недавно се вратио из војске; млад је и још зелен, треба још много штошта да види и научи.
— Ех, какви сте ви, бабо, — васмеја се младић. — Вама је тешко угодити,.
— Како то „тешко угодити“ — намршти се. Харлам. — јесмо ли потписали Уговор са велижким сила варима7 Шта ће рећи у Подвињу кад стари Харлам“ заостане. Ето, зато ти то и кажем. Разумеш лиг он упери испитивачки поглед у младића који се послутино престаде "смејати, спреман да саслуша ји прими све што ће му старац рећи, Учини ми се да се баш: тако, на један поглед или на једну једину реч сви сплавари покоравају староме Харламу, кад би управља караваном сплавова.
пи и ни пи
53
пи нини нв инат
а =
шљахтићи — жандарми. А они доиста и воле да се_
„враћао са саветовања.
на Двини. Код нас то прелази с колена на-колено:
| " | у 1" · АИ
. Њ +
АЦА Бе | пр ГнЕ
ша даљи: већ да одеш. на лиге узе Харламс, — рече Григорије Ирстић, = Јерине: ти је тодинат Имаш ли шездесетт | Ку |
У 'Харлам се насмеја, а тусте. 9зре му. се изгубише
| са мелма. | | пе
-_- Вука нешто вуче у шуму, сплав, — изусти он. — Хвала боту, већ сам зашао у осамдесете. Алм, кад да терам сплавове, ако не „сада Ширина! Слобода! (Од извора до мора — Двина ти је слободна, И људи су сада друкчији. Свуда ти излазе у сусрет као. своме човеку. Прошле то-
дине си ми притекао у помоћ са својим колхозни- 2
цима. Сада су ме код слапова 'избавили Летонци. И обала око мепе, и сва земља постали су ми некако драги и блиски. Знам .ти ја целу Двину као своју шаку: “ десетинама пута сам њоме прошао...
Харлам се “замибли, а затим с: радозналошћу и потанко поче испитивати“ Григорија иванића о кол| жозним пословима, о летини и жетви. Ту, на обали, било је пријатно слушати тај _лахани, домаћински
· подробан разговор.
Нико није Ивимети5 да је летња зора изненада заменила ноћ и одагнала преосталу таму у долинице
у јаруге. Широка скука: Двине_ постаде светлоплава, |
а по њој се расуше одблесци небеског руменила на истоку. Рани поветарац подизао је Го њој уститне таласе, каји су готово нечујно ударали о обалу. Над водом се уздизала лака брджичаста магла, а под обронком- се сада јасно видео дуги“низ сплавова са сламним колибицама на средини и сивим огвиштима, на којима су ватре. тако весело светлиле ноћи
—. Ала смо се запричали! — тргну се бриторији Ивамић, дршћући од јутарње свежине,
— Буди људе! — гурну Харлам заспала лика
— Тако ти је то увек, —е зевну незадовољна снаша устајући са сена, кад виде да отац још није легао, — Кад год треба да легне, а он наиђе на некол па се заприча до јутра... | 6
Харлам се осмехну, устаде, па, пошто се опрости с нама, стаде на обалу, одакле су се леџо видели сплавови, река и чувено, Зелено Острво. У јутарњој светлости
4 “
педттвно слане
даљина аниме лиман
а ваше на
прилика старота,сплавара изгле-.
пити
дала ми је велика, моћна, пуна необичне снаге. —- Е-хеј! — снажно се разлеже уоколо.
На сплавовима се устумараше људи, зачу се жив разговор. С првог сллава одјскну тласна команда. , ! : '
— Вади воћац!
~"Отисни! — опет викну Харлам,
Он је стајаа на самом обронку, а испод њега, отискујући се један за другим од обале, пролазио је) цео караван сплавова. Кад крену и последњи сплав, Харлам необично лако сиђе с обронка, и прескочи мали размак између последњег сплава и
обале, па Е
"С ове стране зачу се ударање у шину. У кол"хозу је већ почео радни дан." Из даљине се одазва суседни Гколхоз. Изгледало је да се дозивају, позивајући једни друте да не закасне, да се не успавају. 5 еком су, као караван, пловили сплавови. Над њима и над околним пољима разгоревало се лепо летње јутро; на истоку је првена зара. постала свет"дорумена, а сунцс тек што није расуло прве руне јутарње зраке.
Кренусмо у Дубраву.
ма
Х
а Јарас Ходкевир
Превео А. В.
ви СЉА АИ
во
АЕ ЦЕНЕ
ије то никакво чудо што на Калени| Бевој пијаци можете код Задруге да купите или по 5 или 6 динара спанаћ, а код сељака — произвођача по 2%, ва да му је златан. Али је чудно што „Пбранап“ у својим разним продавницама. има разне цене. Тако најмања кутија ринглица исте марке и величине стајс у Трећем рејону 17,50, у Четвртом округло 1 а У Петом помешано и 11,50 и 18. Ако не верујетс, а ви обиђите „Гранапове" продавнице на Булевару Црвене армије број 58,82, "ал им 182, а и друге; | душан Ј, Николић,
пили патививпвваинавалавиа ни
+
и ј и + "Зутро без. доручка
последње пиин ва мибгим градским - смлекарама не може се. добити чај, који је био једина врста доручка по млекарама и експрес-ресторана. 'Трудбени. цима, иарочито самцима, чај је у већини случајева доручак. Данас се чај може добити У »„мМоскви" им | „Загребу“ и. понекад У "главној градској млекари на углу "Теразија.
м-'
иаиатиииа
Али зшта је то за велики број паограњана који, немају времена да седе м чекају, чији посао захтева да стижу на време у пре» дузеће! '
Погађа се да се, понекад може наћи сам чај без пецива или пециво без чаја, а наћи једно и друго врло је редак случај. чаја има у излозима наших продавница, = коли» чине шећера повећане су по потрошачким картама. То значи, има услова за справљање чаја по градским млекарама. питамо се: Зашто нема чајат ј во.
ф • у
"Уклети тротоар ротдари око цветног трга у Београду били су "некада поплочани жутим пло
чицама. „Понегде је нека плочица била и испала, али су те рупе некако савлаћбивала чак и дечја колица. Онда је дошло преуређење трга и плочице су уклоњене. О.
стао је само радровани бетон с рупчагама.
У очекивању да се овај мали део тротоара у центру града поравна и зефалтира протекле су ваљда м две године. Ми који 1. овим уклетим тоотозром изгубили су ду да ће се он икада довести У ред. Али има и до' нас кривице у ме се досад нисмо пожалили исто само 1
Риболов на Дунаву
Науга о (фтварањима чини нарочито богато поглавље у шахов-
ској литератури, јер је практичан играч одувек показивао ин- зор шаховске тересовање за начин | како ће за последњих
правилно извести фигуре у бор- партије се бу. Светски шаховски Савез регистровао· је око- 200 разних отва-
рања, од којих. свако-има своје
Има. мајстора
шаком. На тај начин почињао је увек игру гснијални Морфи, чије партије и данас претстављају у-
краљичиним (даминим) пешаком.
отварања
весног времена на турниру У Маз дел Плати (Аргентина). Бели: Корт — црни: и 7" '62—04,' е7-=е5: 2: 5 5ђ8—<6: 8. 1182 а 4 с2—е3, 125—ђ6; 5, 42—14. —е7; 6..0—0,'598—16; 7..1247—а6; '8: ТН— е!. ф—4
уметности. Међутим неколико деценија најчешће _ отварају
који као бели“ ис-
ет _ кључиво тим | потезом почињу Уђ]—а3, |ед—е4«“- 10. 5а; варијанте и'подваријанте, Сви ти партију, као на пример чувени 0—0: 11 со — Е је— 8: 19 многобројни начини отварања по- теоретичар Гринфелд. Кад су та с о3 "45 рет—а49- 13. [ес је дељенису у три групе: отворене, једном приликом упитали зашто У Е 14 са 4И 1,8 љ ла 15 -4 полуотворене и затворене игре. се толико упорно држи овог на- __-5' АТОН а ни аза.
Отварања се разликују између, чина отварања, он је одговорио: е5у 164:18; 16. РЈ; 5еб:ЈА:
б ЧИ 1 и "17. Б!а—8, 46:25; 18. Г2516, себе по извођењу и идеји, али „ја у отбарању никад не “чиним 716: 19. РАЗ-—н6. Стш по циљ им је свима исти: да се по- уреде“ ~ “~ 2716; 19. Ж9—6. Стар ртедаститну добри услови за среди. р Је рохо. перозтедпи ргебпји, шњицу. Ти разни начини отвара- · ОД~ отворених игара, у којима таба то2е икјопји зато 2 уот ња у току развитка теорије до- Игра почиње краљевим пешаком, Кгаџсе,) били. су разна имена. Нека отва: најчешће се данас примењује : · рања су названа по именима чу- Шпанска партија, Међутим у по- __ РојоХај Хауготсе Р,. НејеКега вених мајстора, а нека по имени- следње време запажа се тежња 17 ргочос Бгоја: ђе Кет, 18,
ма народа, земаља Или градова, Има-и таквих отварања која су , добила назив према почетним потезима. . Занимљиво је да су и отварања подложна ћЋудима моде, тако да се не налазе увек иста на репер-
мер за“:
ске партије. '
тоару. У прошлом веку партије ја; коју преузимамо од шаховске су обично отваране краљевим пе- службе "Танјуга, играна је пре из-
за ширу примену и неких дру= тих отворених игара, као на при-
шкотску, партију, игру четири кодва итд. Оне већином дају живљу јигру. од строго позиционе птшан-
Рћб; ст КАНА, 1244, Реб. Веп па рогеги Фођа. НЕ 1 168
италијанску, партију, –а71'71,44—а1; 2. КЕ, Бат—' сву За КА 0, Бед а 4 а. — 441 рај:ад; 5. Ксг Зада_
је Ђејоте 'резаки оће аДаН јлЈахак ха: Ктајлси. Већ дођба па 56 лаб 1 ако стиј и Сејугвот ројежи одпеве Гоуса реХакот.
Мталијанска парти-
Матна, У као. мотив за комбинацију
У Пракса. је давно показала ~
извесне групације, шаховских фи, | гура. дају мотив,' ај потстицај У и. могућност за извођење неког 4 стратешког плана или комбина-. ције Мотива има разноврених, а 4; Један од њих може да буде рђав ПОЛОЖАЈ противничког краља; коме; на: "пример треба | "само. готее: ЈЕ Би“ отетупницу- па. да се: изведе“ „мат,су том случају- товори се о матној слици, | јкоју "комбинатор треба да допуни. Следећа Кубе- У лова студија | обрађује такав мо: тив. | | 04 (
„ '
Бели па потезу добија.
Црни је , јачи Гали и поред свега тога налази 56 У тешком положају јер му 46 · "краљ Ако се.
за три · пвттака,
блокиран ша рубу табле, црном краљу узмак важно поље 43, са 62—63 мат.
одузме за “добио би томе чи: тава стратегија белога састојаће се у' томе да ловцем стави
Према
под контролу поље 22, па било то дифва или индиректно са. пољ ст. да
то достигне,
ректно са дијагонале аз —
Сема су потребни
фиџи маневри“ За
Зло ананас
+ Ји, | “
6
~
место. А пословица мајка га се Р. К.
| кад наиђемо ла опасно | каже: док се дете не заплачс, , не сети.
| | | |
С понедеоника
прошлу недељу изашао је у 'новинама распоред, пелцовања против дифтерије и. то оне београдске деце која ове године уписују у први разред основшколе. И поред свет кукног посла, који се, понекад и потцењује, узела сам једно дете на руке, а девојчицу која ће најесен у школу ухватила за руку и отишла у Школску по, ликлинику 'Трећег рејона, у Улици војводе Миленка. Тамо се слегле мајке с децом ко о ја ће похађати основне школе број 3,8, 1,1 1 шћ, 12, 17, 29, 34, 35 и 41, а према распореду. нелцују се понедељником од 8 до 10 часова.
207 а аое 1
> = а 7, 5 Ј | “~, Кад сам ушла у зграду, видела. сам да
, се посетиоци враћају: деца расположена, мајке ' нерасположене, “Свака од нас одлази ла је да се лично увери и да добије исти „одговор:
па Немамо серума. И ми смо сазнали из новина. То је рачун без крчмара.
Не знам да ли је и; осталих шест поликлиника давало такав одговор или је _ код тих „крчмара" било антидифтеричног Беринговог серума. Деца су ипак сила задовољна — тито су избегла иглу.
се не
преране њи 1: Ма =
са
Б. С.
Првомајски број 232 нашега листа ушао је у обрачун за април месец. Администрација,, 20 ОКТОБРА“
Одговорни уредник Дратутин Шолајић Улица
Ректора Драт. Јовановића Ру тел. 2088.
Чековни рачун 103-9060386. Пошт фех 752.
Штампарија Штампарско ~ издавачког пре“
дузећа Народног фронта Србије РЕЗДУНИ . · Влајковићева улица број - В!.