20. oktobar

)

сала

социјалистичке. " домовине

реко целе налеље; со

| вече ученици трогодишње „увенерње трговачке школе

5 уче технологију и матеХоби геопрафију и историју. суботом у шест сати, у, двори-

емије трговине која ври |

па целог дана од живости, · х игре, шале и дечачког смеха,.о-

купљају се „ученици, из разних

трговинских радњи из Другог ре| јона на часове предвојничке обу-

> ке. То су три сата када су они

„војници, каља подлежу војној

дисциплини и када уче основне •

појмове из војне обуке.

Најзад је око шест сати наишао у двориште командир Осмог "центра предвојничке обуке Вукосав Машковић и командовао: · — Збор.

Водници брзо притрчавају. и | постројавају. своје водове. При постројавању нема ни гурања, ни чекања. Без разговора, дисциплиновано, постројавају се омладинпи у два вода. Командир даље комавдује:

— На десно равнаје.

Неколико омладинаца није се

добро поравнало, неки нису о-

епули главу на десно.

с — Пази на равнање, опомиње

| командир. Не мичи се. Гледај на

десно. . Затим командује „ва десно“ и

— У највећем реду и тишини, без икакве ларме, правац — у“ чионичка.

Није лако створити диспипли ну са младим људима који су свакога дана цивили, без: чвршће ' хасцитлине, а који: само три сата у недељи изводе војну обу«у. Ипак са много упорног рада командира центра и командира волова, правилног прилажења омладинцима, исправљања М убеђивања створен је од Осмог центра један од најбољих центара у Другом рејону. Дисциплина је на висини. Наравно, онаква каква се може постићи у једном пентру предвојничке обуке. јИзненађује војничко држање омла• динаца ч ред на часовима. Све су то живахни млади љу који ивате нису мното МАНИ 1 су схватила ла на овим орижма мора да влада ред као у војски.

Кад је командир пептра ушао у учионицу водник је отсечно комавдовао „мирно“. Као један по-

дигла су се сви омладинци и Поже

свога старешину. КоСмандир их поздравља војничким позљравом:

— Смрт фашизму, другови!

— Слобода народу! — громко олтоварају омладинци.

После прозивке почиње пропитивање, У учионици је тишина, омладинии су мало нервозни јер шатућу међу собом „сада ће бити оцењивање“. Командир је, најзад, прозвао једног омладинна. Он „излази и стојећи у ставу „мвврво | очекује питање.

Друже, кажи ти мени: шта је стражар

После прве збуњевости омладинац брзо и течно говори 0 стражи, о правима стражара и његовој великој и часној дужности у војсци. Када га је упитао о дељовима пушке, мало се збунио, али мало касније ' ипак лобро т тачно одговара на питање.

Пред таблу излази други омладинап. — Друже, напртај и објасни путању зрна, каже му коман. ДИР,

- Питање. вије ни 'мало лако; Многи војници у Армији зами" слили би се пре него, што би почели. Али омладинац одлично одговара на питање. прта путању и одлази на место. Жели | жип нехо патање, јер је коман“ дир задовољан са „одговором.

У центру се вегује и правилан однос између Пену

"дира и омладинаца. То се види

и по "начину прилажења сваког

' младог човека водницима | и ко-

мандиру. ·

· После -пропитивања сакупили су се сви омладинци у дворану гле се одржава политички час. Њима је објашњено да добар бу

' дући војник не треба само ла

познаје војту обуку, већ да буде и свестан политичких циље-

"ва борбе. Наставник за политич-

ке часове говорио им је тога часа о великој Ослободилачкој

борби, о карактеру старе југо~

словенске водске која се распала за непуних десет дана и о чашој новој, Народној армији,“ која је створена у. најтежим тре нуцима наше историје. Говорио им је о другарству у Армији, о пожртвовању бораца за време рата. |,

Часови се одржавају сваке не деље тек од шест сати до пола девет увече. Било је тешкоћа док је била зима, мало се могло практично радити. Откад су топлији дани највише се ради практично и обука добро напредује. Највише воле _ часо. ве из описа наоружања н наставе гађања.

Просечан успех је врло добар, што је постигнуто врло добрим методом _ предавања, једноставним и схватљивим за сваког 0омладинца, На часовима обуке нема изостанака. Савлађивање наставе је на завидној висини, Био је једном на часу и претставник војног отсека. Изненадио се како омладинти знају и памте многе ствари које и војници у Армији не запамте тако брзо.

Тако живе и уче омладивци у Осмом центру предвојничке обуке. Они, су дочекали рођендан Врховног команданта наше Армтје такмичећи се са осталим центрима у своме рејону. А када дођу у Армију, они неће бити само репрути, већ и људи који већ лоста знају и који ће дрзо и лако савладати пелу војну обуку м постати — када затреба добри браниоци социјалистичке домовине.

ЗАМБИЈА ни

__У ЧАСТ РОЂЕНДАНА ДРУГА ТИТА | Фестивалска танмичења на Новом Београду

Треба ленте, као што

1ИИАВАНИАНАИИ

жана: су 22 маја,

ска

Ба рок зј = ултурно

, трупе,

„ Ди су завр:

"уметничког рада . „пионира

а би се видело шта “У пио вири Београда 'у току ове школске године постугли_ на пољу.

ничке делатности » организована

је у месецу мају смотра култур- |

мо-уметничких група пионира.. та смотра је почећа првог маја и ор ганизована |је по одредима. Наступали су музичке секције, рецитатори и чланови балетских секција. До двадесетог маја сви одрели. са одржавањем смотри: Од 20,до 24 маја одржане су рејонске смотре културноуметничких група пионира, којима су исто као и на смотрама одреда узеле учешће све секције културно-уметничког рада. На дан 27 им 28 маја одржаће се велика смотра културно-уметничке делатности пионира у окви Ру града, на којој ће учеотвовати победници са рејонских смотри. На дан 29 и 30 маја одржаће се за наше најмлађе последње смотре најбољих _ културно-

_ уметничких група, најбољих хо-

а градилиштима Новог Београда одру част рођендана маршала Тита, логорска фестивал. такмичеа _ бригада.

рова, фолклорних трупа, најбољих музичких секција. Тиме ће бити завршена овогодишња смотра културно-уметничког рада пионира Београда.

читава сова мајска смотра културно-уметничкот рада наших нај млађих, на којој је, већ до сада, поред низа успеха и лепих резултата уочено и неколико слабости, - допринеће да културноуметнички рад наших најмлађих, узме. онај правац какав у земљи која изграђује социјализам треба да има рад пионира на том пољу.

Пионири који у својим извођењима на смотри покажу највише талента и смисла за извесне гране уметности, отићи ће у пионирско културно-уметничко друштво „Бошко Буха“, или у пионирску културно-уметничку групу Радио Ђеограда, | где ће уз подршку стручњака моћи широко да резвијају м негују свој таленат.

културно-умет- _

хорови, фолклорне :

на

[У

сматрамо на свакодневним приредбама и фестивалима у Београду. Ту је било и врло успелих покушаја стилизације, код македонских игара Кавадарске Орига-

мм

Мана

“ У:

Ноа та млиновима

НА ФЕСТИВАЛУ ОМЛАДИНЕ | БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

естивал Бене |универ зитета у погледу меговања народних игара донео је особито пријатно изненађење: квалитативно и квантитативно групе за народне игре на Универ

зитету и великим школама биле |

су на лепој висини, а у поређењу са смотром београдских синдикалних група, чак, на вишем нивоу, мако су групе појединих факултета веома младе, Осим тота, велико интересовање студената за кенкурсна иступања група за народне,игре, као м за све приредбе у току „Фестивала, но· сило је у себи здрав такмичарски дух, који се испољава у тежњи играча да постигну што 60љи успех, и У топлом аплаузу којим је студентска публика цо'здравила сваку успелу чачку. Масовност је прво што пада на "овоме Фестивалу у очи. Ни за једну од седамнаест група које су учествовале не може се рећи а: да је на брзину образована, малобројна мли са позајмљеним играчима, Напротив, све су групе биле масовне, ма да чланови Шен тралног културно-уметничког дру штва „Бранко Крсмановић“, по одлуци Фестивалског одбора, нису учествовали у трупама својих факултета ка конкурсу. Поред тога, поједина културно-уметничка друштва имала су више посеб них група; на пример, Пољопривредно-шумарски факултет имао је четири групе, а Техничка велика школа три.

Друго дапажање тиче се избора "игара. Нема сумње да је позитивна чињеница ште се пазило ма повезивање игара из једне кореографске области у целину. Тако смо на Фестивалу видели српске сплетове, хрватске им македонске.

Сам избор итара условљен је 0-,

бимом знања руководилаца гтрупа, њиховим практичним и теориским познавањем народних ига» ра и народног живота. уотипте. Руководиоци студентских трупа су; с малим изузетком, млади ис-

вуном“.

на пример, треба

изграђивати,

такнути играчи, ла почетници У раду с групама. Њихова је тежња била: да групе што боље технички савладају игре, што Де, наравно, за похвалу, ма да није довољно. Избору игара није посвећена на-

рочита пажња, него се ишло за“

кжопирањем релертоара _ познатијих играчких колектива У Бео“ граду. Само је у српском сплету Пољопривредно-шумарског факултета било неколико Игара за које се не може рећи да су безброј пута. извођене на приредбама, смотрама и фестивалима. Ову кон статацију треба протумачити као потстрек да се репертоар наших друштава, уотште, освежи дубљим и ширим захватањем У живи итрачки фолклор наших народа. | . ·

Али, мако избор итара није донео неко изненађење/ оно је ипак

дошло, и утолико је било веће и пријатније што је везано за оно битно: за стил, и технику народних игара, Групе које су освојиле три прва места истакла су се искреном им непосредном игром и савршеном увежбаношћу, Из њихове игре, као и из игре осталих група, избијала је свежина, осећала се младост, здрава и напред на, која воли и правилно прима позитивно народно културно наслеђе, Ведре, полетне и! темпераментне славонске, македонске и српске игре одушевиле су = играче и гледаоце. Мање успеха постигле су врањамске игре, пошто је недостајало потпуно уживљавање у игру, док се у сплету Техничке велике шксле у игри девојака осећдо јак тког стила. Покушаји певања уз игру, ма да слаби И плашљиви, показују да се у том мравцу могу постићи ванредни резултати, Најбоље групе на Фестивалу одликовале су се још нечим; скромно“ шћу и уједначеном игром колектива; те особине нису у длопољиој мери имале групе Филозофског и Природнио-математичкот факултета, које су у извођењу игара

НИША

развијати њихов тале-

утицај му-.

показале доста, сировости; претегривања и тежње за ефектима. , посебно питање је питање сцемн ске реализације народних итара. Из искуства знамо да су сплетови пружали довољно могућности Ру“ ководиоцима група да народне игре прикажу складно на сцени. У правилно постављеном сплету свака игра живи својим сум сталним животом, само су све гре повезане међусобно погодним прелазимф. Квалитет сплета зависи, дакле; од избора итара (динатичка линија, облици и типови који су употребљени)-и од уметничког смисла руководиоца да игре слије у једну целину, „која У, заједници са музичком пратњом и народном ношњом складно дељује. Млади руководиоци студентских група с успехом су решавали овај проблем. Српски сплетови ског и Ветеринарског факултета издвајали су се од осталих српоких сплетова на Фестивалу укусним и ненаметљивим прелазима, поред тога што су снажно деловали одличном техником самих играча, те се могу с правом убројати у најуспелије сплетове које смо досада видели на приредбама културно-уметничких друштава. На Фестивалу је уочено и то да није било других видова /сценсмог постављања народних игара, на' пример стилизација илу композиција. То. је тачно. Вишим уметничким формама треба тежити, али као база мора бити солидно, савладана оригинална народна игра (то важи "подједнако за играче и кореографа). — Београдски студенти на овогодишњем Фестивалу показали су темељан рад на неговању народних игара. Најзад, на Фестивалу су дошли до изражаја талентовани играчи и играчице, који итру колектива подижу на виши ниво својим инливилуалним стилом (на пример, коловођа македонске групе Пољопривредно-шумарског факултета). Те“ таленте треба н даље развијати, јер позитивно утичу на стил и технику читаве групе; Целокупна слика неговања народних игара на Београдском универзитету показује заједно с другим облицима уметничке, маучне и културне делатности | наших студената, да њихово образовање није уско стручно, него да нмз“ ју способности, и воље и љубави за разноврсне манифестације са-

напоменути да такве та- временог живота, Л је овај петнаестогодишњи С МЛАДЕНОВИЋ бригадист, не треба запостављата веђо их

Пољопривредно-шумар- |

ап Сав Но аи

2 ин

Осврћући се ва ове логорске фестивале, који су показали врло лепе резултате, треба имати у виду да је 90 од сто извођача сачињавала сеоска омладина. Сеоска. омладина, заједно са средњошколском и универзитетском, биће ове годиће на најважнијим радилиштима главна снага. Свакако, да ће и та повезаност, кроз заједнички логорски живот, много допринети на културво - уметничком уздизању сеоске омладине која је глазни носилац социјалистичке мисли населу.

Све тачке фестивалских наступа могу се сврстати у две категорије: поједине тачке донете са села, а друге које су научене на градилишту. Овај пренети материјал из сеоских програма, који би се односио углав ном на рецитације, визе успео да се испољи услед, површне обраде. која се уобичавала уб припремању таквих "праредби. Док је друга категорија, програм увежбан на градилишту, вилније приказала тежњу за приближавање азвођача што бољој обради и упознавању садржине изучаваног _ материјала. Фолклор је пружио највише оригиналностии извео нас из'Оног ожвира игара које по-

де, где је поред песме извођача „унесено и нових покрета које до сада, код нас, нисмо видели. Уопште, код омладинских бритада

осетило се велико разумевање и' осећање

народне игре, а то је јасно, утолико пре

· што је то омладина која може да тумачи

"азворвм фолклор својих крајева. Посавске ипре, које је извела Тридесет пета хрватска бригада, не само што су биле лепо увежбане, нето су извођачи успели да, уз пратњу добро опремљеног хора који се њихао попут жита, створе хармонију између песме, хора и покрета која је-врло лепо деловала. Живу и темпераментну игру пуну брзих и спретних покрета приказали су омладтнци Парибродске бритаде кроз кола свога краја,

Хорова је било квалитативно доста добрих само нису били масовни. Сем два хора која су певала четворогласно, сви остали изводили су своје песме оз двогласно певање. Истакао се хор Сежанске брнгале из Истре, који је успео да врло лепо отпева: „Песму о слободи“.

И соло певача било је изразитих. Наро-

" чито је запажен један омладинац, из Бе-

гежке бригаде, који је певао „Коњух пла-

нат и доводити их на пут праве уметности. „Такав млад гласовчи материјал, не би смео да замре у сеоској средини. Њега би требело да прихвати неко културно - уметначко друштво из Београда, да га задржи, запосли и музички васпита.

Запажено је доста народних свирача при извођењу народних игара и песама. Често су фолклорне групе наступале уз свирку фрула, зурла, гоча, па чак и једног тамбурашког малог оркестра. Исти је случај и са соло-повачима “и групом _ певача.

Интересантно је навести да су омла-“ динцие у својим припремама за фестивалска такмичења, показали велику преданост ји и при спремању програма, тако да су за само такмичење тражили од својих кућа да им пошаљу народне ношње и све остало што им је било потребно,

Све то потврђује да се такмичарски полет градитеља Новог Беотрала ве ограничава само на њиховом свакодневном обарању норми, већ и на културпо -, уметничкој изградњи, одакле ће своја знања и стечена искуства пренети, са овог фестивала,,у сељачке радне задруге и домове културе по нашим селима.

СА ОБЈЕКТИВНИМ“ ИЗВЕШТАЧИМА

„ ] циа да аноо

мати

4 |

ПАЛА ПИИНИИАННАКИИННАНАНИАГРГРНМИНАИПММИИРАРАШРРРНАРААРААА ИМ ПАРАМАРАЕМИРААВЕЛИАЛУПАВВАВЋА, З

, Чућете понекад да неко каже: „Он болује на плућима.“

да ли човек може да болује на плућима2 Човек болује на постењи или на ногама носи 6б6олест, јер не леже, али на плућима боловати није српски речено. Српски се каже; болује од плућа.

Боловати на плућима, на бубрезима, на цревима претставља германизам, јер се тако немачки каже.

Исто тако, чућете да некога боли стомак. шта ће нам француска реч, кад ми имамо српску: желудацг Исти је случај и са џигерицом. То је турска реч, а имамо лепу нашу реч: брига. Некада су се, додуше, чак и плућа називала белим џигерицама („Виде му се џитерице б'јело'). Данас ретко ко да плућа назива белим мџигерицама. Ускоро ћемо тако српским речима несумњиво заменити и стомак и џигерицу.

Нова премијера У Градском позрришту лутака

„ДЕ ВА | Бе ћ ЕСИ МЕС (3 1" и

ећ више месеци Градско позориште лутака прижази+ _вало је познати дечји ко- мад „Ударници“ од Бранка Ћопића. Преко педесет претста"ва гледало је. мноштво београдске деце и међу пионирима је мало“ оним што не „познају“ лица из тог комада баш као и своје другтове са којима су свакодневно. _ ЈУ уторак 17 маја, по подне, приказана је друга премијера: дечји

комад У осам слика са певањем | „Дванаест месеци“ од совјетског

писца С. Маршака.

Овај комад брижљиво је припреман · већ дуже времена. Млади „колектив Градског позоришта лутака био је приморан да одржи више од деведесет проба, јер је то захтевало увежбавање великог __броја лица на сцени а и усклаЂивање музике и певања, којима је комад проткан.

Уметнички колектив "Градског, · позоришта лутака имао је озби: · љан задатак У вези са. остваре- | њем овога _ комада, тим пре што. је позоришна игра са луткамао још увек нова за нашу. средину пи

што је још увек нужно етицање мекустава, како у сцени и режији, тако и у самој интерпретацији личности. Овај је задатак углавном савладан, Почев од режије, коју је. водио Милан поповић; лутака, декора и костима, које је дала Мирјана Јанковић; музике Станојла Рајачића, коју је увежбала Лола Шанцер и интер_ претације лица у комаду, у којој су учествовали: Јелена Вујатовић, Бранка Виро, Нивес Приможић, Љуба Радовић, Милица Приможић, Ђорђе Пура, Бошко Маринковић, Риста Ђорђевић, Небојша Тиосавњевић, Бранко Вујић, Милан Срдоч, Душан Вујатовић и Олга Вујић, све је доведено у потребан склад, који ће бити еве бољи и бољи, уколико се комад буде уитравао.

Пуна сала дечје, пионирске, а и знатног броја. одрасле публике, пратила. је комад са пуним инте| ресовањем, јер обрада познате сло венске (чешке и словачке) бајке | о браћи | месецима обилује лично- | "стима које код деце буде пуну пажњу. | Зла. маћеха, рђава, руж-

МАРШАКЖА

на ћерка, добра и лепа пасторка, лења, _уображена и размажена "краљица, страшљиви краљичин учитељ, удворни канцелар, надути заповедник краљевске страже, смешни посланици страних држава, добар стари војник, гладни вук, мудри стари гавран, весели зец и веверица, а потом и два» наест месеци, — све су то лица "која у заплету овог дечјег комада везују дечје интересовање у пуној мери. Није, стога, необично што је било „заустављања даха“ код младих гледалаца, кад добра пасторка мора да крене у децембарску ноћну мећаву, по висибабе, и да се не врати без њих, или бура одушевљења, кад добри месец април спасава пасторку,

Градско позориште лутака већ припрема нов комад „Црвенкапа“ од Ј. Шварца. ИМ овај комад подељен је у осам слика и такође

је са певањем. Тако ће, кед ко

мад буде увежбан и припремљен, | са мале позорнице лутака проговорити вук и Црвенкапа и обра-

· довати београдске пионире им о=

ДИ АИ ПА ава ВАМА Ф По радиш Би име ен љ ! А ј 5 баку. 5 | о 3 М ј |: | | ' „ О ~

сталу децу.

пи "и