20. oktobar

МРТ ФАШИЗМУ —

БРОЈ 237 ујак

__ СВЕЧАНО ЗАСЕДАЊЕ НАРОАНОГ ОДЕО

ви народноослободилачки одбори

новој згради | Пародпог

одбора Земуна, једном од

највећих објеката подиг-

нутих после ослобођења у Земуну, одржацо је 30 маја Седамнаесто редовно заседање, прво у мовој ЛИ.

У сетавом делу – заседања третседник Извршног олбора Ма ротног ољбора Земуна Божа То-

~ мић поднео је реферат о разво· ју народне власти у Земуну.

Ма почетку реферата друг То» мић је изложио развитак наше наролтне револуције у току које ја извршено разбијање апарата

! старе власти. У том периоду насате историје им Оемун је чмао своју револуционарну _поторицју од окупацијо у 1941 години, па све до 22 октобра 1944 године када су та ослободиле једини: це Народнооослободилачке вој| ске и партизанских одреда Југославије. У реферату је такође наложено пастојање фашистич~ ког окупатора да од Земупа створе бедем шовинистичке мржње постављањем грапице између Срба и Хрвата на ушћу Саве у Лушав и покољима српског становништва, НПародиоослободилачки покрет у Земупу под ру ковотством Партије је од првих дана постајао све моћнији и штри, а борба за братство и јединство опемогућила је потпуно. ме-

оне уводио уништење" Орба "и ' Хрваг

та. У наставку свога реферата друг Томић је рекао:

— Организатори Народиоослободилачког покрета у Земуну су говорили првим припадницима тога џокрета о стварању наше Армије уз учешће и материјалву помоћ џарода, а потом се одмах приступило прво формирању одбора фонда, а касније и џародиоослободилачких одбора као ктије мове народне власти. У партизанске одреде је током рата отишло из Земуна око 1.500 присталица народноослоболилач ког покрета, 2 по затворима и лоторима је изгубило на зверски начин животе мпото комуниста, скојеваца н осталих припашника покрета. (

Најтежо су пролазили друтови за које би фашисти само посумњали да су чланови одбора фопда и народноослободилачких од-

Илегадни народноослободтлачодбори који су израсле из бабора фонда, формирани ујесеп

2 родине, били су везани 8ајчаршттим нитима за партиску ор танизацију у Земуну, Партија их је створила, ни челичила људе У њима и развијала до те мере, да је поред седам рејонских народ“ поослоболтлачких одбора у“ КО јама је било обухваћено 70 ол> бортика, у марту 1944 године формиран и градски пародпоосло болилачки одбор од 18 члано“ ва. Седамнаест одборника 4: јонског адбора јо само у 19М метубило животе, Ма да тешки илегални услови рада нису долекуњавали ла се у формирању ових одбора иде у ширичу "о ла се ивбори проводес путем гласања, наша партиска оргапизација је кроз стварање првог градскот одбора, довољио чврста и сигурна у кадрове провереџе током четири ташке ратно годице, могла да организује по овако увећано тело народне власти усред. центра фашистичких разбојника које су пустошили по Срему # Србији. Уместо система гласања одборници су одабирани по томе колико су одржали свој Мо рални лик током окупације и по томе, колико су људи привезиважи за себе у покрету. Самим тим што су у одбор улазили другови уз које је бно везан највећи број припадника покрета, вршена је нека врста избо» ра. Значај ових одбора је у томе што се преко њих пружала отромња пене „сремским џартизашта, што су стварани камали ва одашиљање чланова покрета у Орем, што су праналазила могућности за скривање у“ грожених другова, за помагање партизанских породица без храниопа, што су вршили одлучу“ јући утицај на становништво лобијађуни огромну материјалну по моћ за.борце партизанских одреџа, ГОДИНА М п

пиши ==

3 Јуна со ож

РЕКТОРА ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА 1Лу ТЕЛ, БР. 20-418 |, ж

у Земуну формирани су ујесен 1942 године

Већ 26 октобра 1944 године изабран је први пут народноослободилачки одбор по ослобођењу. Овај избор се извршио на којференцији грађана предлагањем кандидата, којн су примљени јед ногласно акламацијом. Присутни грађаши су у 28 изабрана одборпика препознавали своје другове из илеталног рада, а неки су тада и први пут дознели њихова права имема. У припремама које је партиска организација извршила за организацију власти по ослобођењу пружили су помоћ другови Крсто Попиваља и Михаило Швебић.

_Извршит одбор је тада имао 15 чланова, а просторије позедимих олсека су биле разбацаис на осам разних „места, Сва питања је овај одбор решавао путем седмица, на које су до лазили сви одборници, а које ву биле честе и дуге,

Истовремено су изабрана на ноти начим још четири рејонске одбора са 40 одборника, Колективин пачим вао ји у њима као ин у градском одбору, а претседници и секретара су о 1 на зајединчке

; градски едбор. Ови у су функционисали до потпуног ослобођења наше земље, 2з у мају 1945 године су укилути одигравши сволу улогу најнепосреднисег повезивања са масама по питањима која су и-

~, ВИксивата - хан „реше аи аи 65 ет

У даљем шалагању друг Томић. је рекао да је у то време Земун био везан за окружни народноослободилачки _ одбор Сремској Митровици, што је било поттуно разумљиво због џолитичке везе са сремским џартизамима, а да је 20 октобра 1945 године Земун на свечан начин

' спојен са Београдом. До спајања са Београдом народна власт у Земуну је прикупљала све рсзерве и снаге за помоћ фронту по свестрано се бринула за нормализовање живота у граду који је био у великој мери оштепен газдовањем окупатора. У том времену одбор је даноноћвим радом решавао најтеже задатке обнове комуналног живота, исхране становништва, лечења болесних, отварања – првих школа но првог народмог утпиверзитета који је отворен 8 јануа-

ра 1945 годише. Затим је друг

Томић, поред осталог, рекао: = Чим су за то настали те

рада се практико-,

вољи услови, по директиви Глав ног одбора АП Војводине. извршен је набор другог одбора по тасањем џујула ослобођењу тајним ту тем целуљица на ден 9

1945 године. Од сто предло пих каздидата у овај одбор је ушло 46 народних одборника који су добили највећи број гла сова водећи рачуна о томе, ла у одбор уђе по националном саставу Оно припадника олдре“ ћене националности колико је истакнуто у првобитној кандидатекој листи. У одбору је тада било 24 Србина, 18 Хрвата, 2 Словенца. 1 Македонац и! Цраогорац, а то је било у луху дате одлуке о изборима. Ко ституншући се 14 јула 1945 године ма своме првом ању, одбор ·је изабрао Извршни олбор од 14 чланова. Поред 'релов них седница Извршног одбора одржавају се после. овог #избоа и. повремена дања на којама Извршни одбор полаже рачун о своме раду по разним пи тањима, а крајем годиче подноси годишњи извештај, У том периоду се организују но први 360рови бирача на којима се полаже рачун о.читавом раду. Прва тахав збор је одржан 28 псвембра 1946 године, » касније се излази са извештајем о буџету.

У наставку свога реферата друг Божа Томић је изложио ве лиху помоћ коду је пружно Извршни одбор Београла у орга муму,'а затим је између оста лот, "рекао;

За 1946 годину наш буџет 82једно са планом обнове је износио 22,549.466 динара. У тој години је народна власт евидентарала и прикупљала народну имовину, вршила канфискашие имовине народних непријатеља, спроводила "атрарзу реформу и колонизашнту, одузимала ратну добит, довршавала обнову града. · Трећи по: реду избори обављени по Закону о народним одборима тајним гласањем 27 апри ла 1947 године, знатно су учврстили и проширили. „џародну власт у којај ов сада налази 60 народних одборника. Функције које су стајале пред овим одбором знатно су проширене, тако да он данас одлучује о свим питањима у граду мењајући непрестано изглед нашег града и начи живота у њему.

Од априлских избора до данас преузета је у државно руковол-

ство целокушна индустрија, огромно се повећао број локалних привредних предузећа, к дрмпстне су многе перифериске улице, паправљено је у граду низ нозих објеката. Уведен је чови порески систем опорезивања који правилно регулише титање обавезе према држави узнмајући пџајвише од очога који нааише има. Потломаже се кориспо' занатство, а сузбијају се у њему шпекулантеки елементи. Ликвидирана је приватна трговина н створена пова соптјалистич ка трговина. Уведен је нови систем откупа и низ других мера у циљу побољшања животног стандарда радних људи, потискивања и ограничавања капиталистичких елемената, Оформљене су и три радне задруге. ·

Све је ово доводило ло сталних промена 4 повећања апарата одбора. Године 1947 нама су стајала на расположењу укупна финансиска средства у износу 51,161.657 динара. 1948 годиме (1.255.000, а ове године ми имама 129,275.800 динара.

Ми смо до сада калдрмисали известан број улица, начинали нове трстоаре, спровели 'у деловима неких улица канализацију, изградили спремиште возног

парка и станове чистачима. поправили државне зграде, изгра-

лили. један фискултурни терен,

јаве

је ужнике, миоге. травњаке; или станове, "отворили, - ле„јесла; адаптирали зграде. за деује" установе. Адаптирали смо зграљу Дома културе у Сутјесци и Горњој Вароши ш помогли у уређивању мањих сала за кул-

— туре потребе но читавом граду.

У. 'овој години осмо џочели Да

"'остварујемо нове задатне на -по· ту подизања стандарда живота . радних људи.“ с

„У даљем излагању друг Томић се осврпуо на непријатефски кампању против наше зомље и Партије. Затим о истакао значај одлука ПЏетог конгреса 'и

" Другог пленума ЦК КИЈсаа да.

љи рад и развитак народне власти, па је изложио неке недостатке у раду народне власти у Земуну. М поред уредног одржавања зборова бирача, ова фор-

ма рада још потпуно Џе вадово-,

љава, јер има мањи број одбор

ника који се за зборове не при-. __ премају темељно а мн одговори

повереџика Извршног одбора на

Милорад Љирић: ИСТОВАР ШЛЕНА

РА ЗЕМУНА

ваде раван. друди, „полигав ,

ту

предлоге бирача су понекад бирократски, Савети су донекле шабломизирани јер им Извршин одбор не поклања довољно пажње и не усавршава ову форму рала са бирачима. Одбориичке камцеларике, несто тако, не користе нарочито бирачима. Ма крају свог реферата друг Томић је изложио задатке који стоге пред народним одбором у отклањању пекмх нелостатака у раду ноу варењу овогодишњих великих

задатака. . После реферата друга Боже Томића завршен је свечани део

| заседања, па се прешло на радни део, У радпом делу је поднесен извештај о пролећној сетви н о организацинни рада у сељачким радним задругама. Из извештај - се вили опроман пораст сопиалистичког сектора у пољопривре" ди ва територији града Земума. Док је државни сектор у пољопривреди обухватао 1947 —- 575 хектара, а задружни 260 хектара, у 1948 години државни сетор обухвата 1.150 хектара а задружни 764. У 1949 години долази до огромног повећања лружног сектора, који обухв: . та. 3:250 ара: земљишта са 1.172 домаћинства, а .приватин сектор обухвата свега 356 хектара, . Народни одбор Земуна . пружио је велику помоћ формирању и развитку сељачких ралних задруга, » лан, пролећне „бетве. ове, 10; дине поставио је озбиљне задат“ ке и био усмереп на повећање површиле под повртарством, а | исто, тако и повећање површине са шитензивном обрадом поврћа. "Пролећна сетва је захваљујући частојању одбора, а залагањем сељака успешно спровођема и · ускоро: ће бити потпуно заврше"на. "Ма државном, задружном и · приватном сектору постављени - план навршен је до сада.на свим усевима са 95%., јер је од.пла-

чираних 2.194 хектара „засејано 2.064. После извештаја развила се

дискусија у којој је учествовало више одборника, који су изнели нокуства и овогодишње. пролећне сетве. После' тога је поднесен извештај о стању у дечјим установама и усвојен предлог за спајање, Повереништва за народно злравље « · Повереништва ва социјално старање у једно повереништво, чиме је Седамнаесто редовно за"седање завршено.

недостатке #Из%

4 3 МЕ ; ; СЛОБОДА НАРОДУ!

ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИНАРА

Рад: ДОВОовољиХ Педних. Ооигада

усмерава се на главне објекте

обровољне бригаде Народ.

ног фронта и Народне о"

младине Београда узеле

су у току прошле и ове годуне видног учешћа у изградњи и улепшавању Београда, _У прошлој години уз помоћ добро вољних радних бригада завршепо је преко 130 већих и мањих објеката, а у овој годици само ху току месеца, маја добровољне радне бригаде учествовале су на преко 200: објеката. Несумњиво да осу лобровољне радне бригаде својим досадашњим радом пружиле видну помоћ. у остварењу. плапских задатака и дале велики материјални допритос но

Је

вој домовини, а што је најважније захваљујући бригадама у приличној мери решено је пита. ње недостатка радне снаге у гра ћевиларству. По н поред постиг. успеха у Р

аду констатог љна _ радна правилно

путих вано је да дос снага, није. уве: кориштена, Пеловољио и неправилно Ккоришћење добровољне радне спа. ге долази у првом реду отуда, што је она распарчавана.на велики број градилишта, а тиме је отежавано да се спроведе добра организација рада. С друге стра не, добровољне радне, бригаде коришћене су углавиом на. помоћним _ раловима, као ште је нренос разног -вре ђевине кв мане теријала с једног места на дару“ го, понекад и нелотребно, тако да бригаде пису могле ла прате

до.

била

шта су сопственим. снагама урадиле на радилишту. Због вели-

ког браја радилишта, па колима су учествовале радне бригаде, рејонеке управе нису имале ло-

вољно. увија у рад својих бригада и нису могле да. пруже помоћ онде где се за то осе.

ћала потреба. Поред тога, бритадисти перадо излазе на радне акције ако треба да се ради на неком спореднијем објекту, Да би се спровела боља организација рала и да би се проводено време на добровољним радовима кориспо употре“ било, Извршни одбор Народног фронта“ Београда стао је на становиште да рад фронтовеских бригада треба – преортјентисати на изградњу потнаест ло лдваде.сет. већих објеката. Преоријен“ тацијом _ добровољинх радних бригада на одређена број објеката учиниће се ла опе, уз по“ моћ стручне радне спагс, те објекте и изграде, а који се иначе пе би у овој годинп завр“ штеди, а на некима од њих радови не би пи отпочели због не сташице радне снаге, У везт са оваквим пачином рада добровољних .радцих бригада недавио је одржапо саве“ товање са секрстарима рејонских одбора ' Фронта; секрстарима Ууправа за добровољне радпе бригаде, омладинским руководиоцима добровољног рада из Град ског и рејонског комитета Народне омладине и претставници“ ма' предузећа на чијим ће раднлиштима _ учествовати _ радне бригаде. После свестране дискусије решено је ла се уз помоћ добровољимх радних бригада у трвом реду изграде двадесет ве ћих објеката. Међутим, пошто су дневни изласци бригадиста далеко већи, то: ће рејонске управе да одреде бригаде за ове објекте а остале бригаде распоредиће на приоритетне објек> те по рејонима, Према предвиђеном плану до“ бровољне радне бригаде радиће на следећим објектима: бригаде Народног фронта Првог рејона _ учествоваћа па изпрадњи парка Ту Доњем" Граду са 500“ бригади ста попа изградњи фабрике бе тонских елемената са 300 бри„гадиста диевио. На територији утоћ рејона изградиће се до“ бровољном радном снатом фискултурни стадиов ФД О „Метал“ ца“, на 'Пиоптру са 500 бригадиста дневно и 150 бригадиста "ва уређењу станбене колоније 7 Далматинској улици; У Тре ом рејону изградиће се парк код Ветеримарског факултета, где ће учествовати. 600 бриса~

“Наставак. на

чатрднтоф--еанзааки