20. oktobar

(Наставак са.

Ф прве стране)

диста дневно и чарк код „Мо“ стара“ са 150 бригалдиста днев“ но. Како на територији Четвр“ тог рејона није било објеката који би могли да приме већи број брнтадиста, то ће бригаде са овог рејона учествовати б изградњи стадиона ЦЛЈА са брнгадиста и изградњи парка У Крајинској улици са 200 брига“ диста дневно, Бритаде Народног фронта Петог рејона учествоваће са 600 бригадиста днезпо на У“. ређењу и одржавању садница у Народном парку на Звездари А ПА дине парка код Шесте

ке гимназије са 200 брига“ диста. На реконструкцини улице војводе Степе са 300 бригалиста дневно, изградњи Мокро“ лушког колектора са 200 бри“ гадиста пи на Дому културо Ше стог рејона са 100 брнтадиста дневно, „радиће Сритаде Народ“ ног фронта Шестог рејона. У Седмом рејоћу добрсвољне рад“ не бригаде иаградиће парж на · Топчидерском Брлу са 400 бри галиста дневно, а 200 бригадиста ће учествовати на _ довршењу летње _ позорнице у Топчидеру. Бригале Народног фронта Зему“ на радиће ода 400 бригадиста дневно на изградњи фискултур“ ног стадтона, са 200 на изграл“ њи фабрике лекова, „Галеника“ и на градилишту број 4 преко пута Железничке станице у Зе“ муну са 200 бригадиста дневно. Добровољно радно бритаде кз Раковице учествоваће на изградњи стапбене колоније — н4 Канаревом __Брду, _ Студентске бригаде и бригаде Народне 0младино из сапсаних н релпуг бличких ·'установт радиће на у“ ређењу Хајд-парка.

Да би се на поменутим радили штима, извршиле потребне притре ме за организовани рад, рејонске управе у зајолници са регон“ ским одборима Фронта треба ол мах да приступе формирању У“ права радилишта па овим објектима. У ове управе треба пр“ венствено узимати стручњака и људе који су били на радним акцијама и имају организатор“ ских способџости, а у недо статку ових користити _ добро раднике грађевинске струке. Ре јонске управе за добровољне радне бритаде у заједници, са управама праљусећа треба _ ла израле планово рала ва сваки објект и организују службу е виденције, тако да се извршење плана сваколневно прати. .

Улраве предузећа на чијим ће радилиштима _ учествовати добровољне радне бригаде, тре ба ла обезбеде потребан алат за извођењо _релова и олреде олговорне љуле који ће лавати стручну _ помоћ и прихватати бритаде па радилиштима, Поред тога, управе треба да обезбеле матертјална средства да би се на сваком граљилишту организо. вала очигледна атиташеја. _

Градско и рејонска руковод“ ства за добровољне радове Уз помоћ рејонских одбора Фронта треба да се заложе да најдаље до 5 овог меспа изврше све припреме како би бригаде отпочеле несметано са радом,

– ПОЛИТИЧКИ РАД –

основни задатак Народног фронта

—

едан од мнајважнијих са кључака формулисаних У „ Резолуцији о наредним за

дацима Народног фронта Београда, коју је на темељу одлу ка Трећег конгреса НФЈ донела Четврта традска. конференција, односи се на идеолошко - политички рад. У Резолуцији се, између осталог, каже:

~

„н-Развијати у свим организа цијама Народног фронта идеоло. шко - политички рад за још јаче учвршћење морално - политич ког јединства наших људи, тумачити радним масама значај и смисао изградње социјализма У нашој земљи, за још свесније из вршење #лавних задатака Петогодишњет плана, за борбу против свих тешкоћа које нам се су, протстављају".

Није ни мало случајно што је Градска конференција овако и. стакла важност ове фронтовске активности. Досада је безброј пу та наглашавано — да је политички рад основа свега рада Народног фронта, а то значи да без правилно ми добро организованог политичког рада не може бити већих м трајнијих успеха у раду уопште. Активизирајући масе у борби за социјализам, зигажујући их свакодневно на бројним задацима изградње наше земље, Народни фронт истовремено изди же политичку свест маса, везује. их срцем и телом за дело ј изграђују, ствара од њих нове људе б

Но то не значи да у политичком раду није било — негде мање, негде више — недостатака и пропуста „који су умањивали крај њи успех извесних организација. Зато, када се говори о теку“ ћим задацима на овом сектору рада, онда треба у првом реду имати у виду развијање и даље учвршћивање морално „ политиче

| ког јединства маса,

РАТ

| по | и: при ЈА МДВАИА а АВР та ПА ППИ НИРЕН А ааетси

ПОВОДОМ ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ ГРАДСКОГ ОДБОРА НиХ ВОЈНиХ ИНВАЛИДА

ИНВАЛИДИ БЕОГРАДА МАСОВНО СУ УКЉУЧЕНИ У ПРИВРЕДУ у

атни војни инвалиди Титове Југославије труд: беници су не свим сек“ торима стваралаштва у нашој земљи. Међу њима. не. ма непродуктивних, Међу њи“ ма нема оних, који падају на терет некоме или, као што је

то некад било, које улица из: ·

држава Инвалидски проблем је у новој Југославији решен на. нов, социјалистички тачин, Сви инвалиди су /збринути, а за њихово треквалификовање и оспособљавање отворени су многобројни домови а касније средње и разне стручне школе и курсеви, кроз које је прошео и где се џин сада налази огроман број ратних војних инвалида, Ту су они добили или добијају спрему за укљу чење у привреду или у администрацију. Мотив је био: свим инвалидима _ пружити могућ ност да се оспособе до те ме ре да према својим физичким могућностима _ учествују у изградњи земље,

„И ту је много; урађено,

На недељној скупштини инвалидске организације Београда то се најбоље могло видети. Мнвалиди Београда су масовно укључени у привреду, а известан број запослених У београдским фабрикама пре дузећима% и установама поста ли су ударници, својим заслу: гама стекли звања рационализетора и новатора, Предраг Николић, на пример, лобио је У неколико махова значке ударника и носи Орден рада 11 степена, _ Надежда – Петровић добила је већ седму значку у" дарника, а Милка Кнежевић другу.

Инвалиди Београда су изнад свега добри фронтовци, Од прошлогодишње скупштине до ове дали су на јавним радови“ ма у Београду — њих 7.885 133.658 добровољних _ радних часова, а њих 262 носе значке Народног фронта, Југославије, као признање за извршене задатке на линији Народног фронта, Приликом уписа на родног зајма инвалили Београ да су уписали 4,163.500 динаг ра. Пожртвовање ратних војних инвалида на њиховом редовном послу у фабрикама, уста“

„ новама и предузећима и њи

хово масовно учешће на јавним радовима доказ су више колико је висока класна свест ратних војних инвалида, и колико они осећају изградњу земље као ствар своју и не разлучиву (од њих самих, на

Рад Народног фронта на идео-“ лошко = политичком уздизању својих чланова мора постати јота јачи, мора бити саставни део свих његових акција, целокупне фронтовске делатности, То је нарочито потребно данас када нечувени напади и клеветничка камта_ ња, која се води из СССР-а мн земаља народне демократије иротив ФНРЈ, имају за циљ да скрев ву пажњу народа. Југославије од главног задатка данашњице: изтрадње срећније и боље будућности за радне људе паше земље, за поколења која ће доћи. Друт Тито је на Трећем контресу На родног фронта Југославије иста као да је данас „најкрупнији револуционарни задатак: изгради ти социјализам у нашој земљи, створити радосну будућност радним људима наше земље и пока зати трудбеницима цијелог евијета шта могу и народи једне маде земље као што је наша, кад су свјесни својих циљева, кад су Јединствени и свјесни снага тога јединства, кад их води такпа прекаљена п монолитна Комунистичка партија као што је наша",

Ето у тумачењу тих задатака, У објашњавању путева развитка У нашој земљи, у подизању поли_ тичке свести, у борби против културне заосталости и незнања сваке врсте — лежи садржај политичког рада. Поред тога, Народ ни фронт мора свакодневно да објашњава општу ситуацију У свету — да раскринкава _ ратно. хушкачку пропаганду империјалиста и њихове поробљивачке планове, да води борбу за Јединство свих напредних снага У све= ту, за праведан демократски мир.

У циљу успешног извршења 0вих задатака У Народног фронта Београда, одмах после Градске конференције, по-

кренут је жив политички и иде-о

олошко - васпитни рад преко се-

_ народа у великом

организацијама

извршењу задатака Петогодишњег плана они су исто тако решени и одлучни, исто тако срчани и одани, као кад су ју: ришали на непријатељске бун“ кере им излагади се смртној опасности у рату за ослобођење наших народа, · Организација ратних војних инвалида. Београда постаје сва ким даном стабилнија и орга> низационо јача, она се разтрањава и употпуњава, она шири и продубљава своју ак: тивност и мобилише своје чланство с једне стране на унутрашње _ изграђивање своје организације, а с друге стра: не на масовно учешће у изтрадњи земље, Само у овој години организација је нарасла за 182 повереништва основних организација, тако да их сада има. 203. Организација је са члановима повереништава одржала 127 конференција на којима је Градски одбор контро-

'" дисао рад у повереништвима

и указивао помоћ њиховом руководству, Основне организације у Београду Одржале су 502 конференције, на којима је било преко 14.000 чланова, Организација је основала 154 читалачке групе. одржано 58 предавања, основано Пет ин: валилдских библиотека са читаоницама и шаховским Клу: бовима, # ван аналфабетских течајева научило је да чита и пише осам жена - инвалида. Основано је културно-уметни“ чко друштво „Милоје Милојевић". Оно се доцније омасовило и основало нове секције. У раду читалачких група учествује све већи број инвалида. а коришћење библиотека, и читаоница. у порасту је. Последњих месеци узет је, сразмерно много већи број књига на чи“ тање, У" кружоцима је интен“ зивно проучаван научни материјал из области марксизма“ лењинизма, а нарочито матери“ јал са У конгреса КПЈ, са пленарног састанка ИК КИЈ и П конгреса ратних војних инвалида Јупославије,

Чланови инвалидске органи“ зације Београда сви су чланови Народног фронта, У Црвеном крсту учлањено је 2.752, 8, ~“ Савез бораца преко 3.000,

Организација ратних војних инвалида Београда правилно је извршавала директиву УКЉУ-“ чивања све већег броја инва“ лида у привреду па је за последњу годину дана укључила ~“ производњу нових 257 инва“ лила,

Због свога изузетног дтања, ратни војни инвалиди заслужу а то је и нужно да им се

лачких група, посебних. предавања и тако даље. Најважнији ма теријали који се проучавају У садашњем моменту јесу реферати с Трећег конгреса Народног фронта Југославије и актуелни чланци из партиских часописа и штамте.

Они најбоље објашњавају сва питања. данашње политичке ствар ности, а нарочито јасно дају од. товор на садашњи положај Јутославије, којој се чине свакојаке сметње на путу изградње социјализма. У реферату друга Тита на трећем контресу НФЈ објашњени су прави циљеви клеветничке кампање против наше земље и изнете чињенице, које илуструју контрареволупионарни став меких руководилаца комунистичких нар тија у односу на социјалистичку

Југославију. Тај став се огледа

У инеизвршавању обавеза м уго-

вора, у кршењу најосновнијих принципа сарадње међу савезнич ким земљама, у хајци која 96јективно слаби фронт демократских и слеободољубивих снага У свету, која чини огромну штету међународном радничком покре-

ту и борби поробљених народа У

колонијама и зависним земљама.

тај се став огледа, даље, у тешко ћама које се чине Југославији У њеним напорима за изградњу зе мље; у непризнавању историских заслуга наше Партије и наших ослободиљлачком рату против фашизма, у занемаривању и потцењивању нашет доприноса ризпици светске науке им културе, и тако даље. Велико интересовање Које побуђују та и друга питања у широким масама, трудбеника обавезује све фронтовске организације да

приђу систематском тумачењу и

проради овог материјала. У ње_ му ће се, поред осталог наћи 06јашњење о томе: какви треба да буду односи међу социјалистичким земљама, засновани на бази

"ње, "сектор који је нађмање обухва

· Народног фронта,

укаже посебна. брига, Органи: зација Београда трудила се, колико је могла, да ни ту ме подбаци. Она је на лекарски преглед упутила 853 инвалида, а у бање и на климатско лечење 1.390 својих чланова, Че“ трдесет једна инвалидска по" родица снабдевена је бесплатно угљем, У зимском периоду 1.066. инвалида обезбеђено је огревом 2 у 3.600 случајева помогнуто је деобом разног текстила, |

Градски одбор ратних вој них инвалида Београда уче ствовао је у овим такмичењима инвалидске Организације, та такмичења су допринела да организација инвалида Бео града очврсне, да културно“ просветно уздигне своје члан“ ство, да га политички боље изграли и најзад, да такмичење прихвати као, мање више, сталан облик ралда.

Међу рејонским организаци“ јама најбоље резултате су по" стигли одбори Четвртог и Шестог рејона. Они су најбоље резултате постигли у организа“ ционом учвршћењу, у Омасовљењу својих организација и У мобилисању. чланства за учешће на јавним радовима,

Градски одбор инвалида Бео града има и своје привредне задатке. Њих тај одбор решава с доста препрека, Одбор сада руководи са седам привредних предузећа производ ног карактера, Ова предузећа су локалног значаја и имају кађактер производних прелузећа локал |! и лају махом квалитетне произволе, На овом сектору инвалиди Београда, до приносе масовнијој производ“ њи артикала широке потроши производе баш за онај

ћен Петогодишњим планом и служи као његова, допуна,

На својој овогодишњој скуп штини инвалиди Београда су (одредили и своје наредне роде. организациони, агитаци“ оно - пропагандни, здравствени и привредни и и мају за циљ

омасове рима. На скупштини су београдски инвалили манифестовали своју високу политичку свест, своју приврженост Комунисти“ чкој партији и другу Титу и мзразили своју одлучност да. упорно истрађу у даљој из: градњи социјализма у нашој земљи под руковолством налпе Партије 2 за шњицу наших народа,

на свим овим секто“

равноправности м братског спора ђћ зумевања, за које се бори нашта |

Партија, наш БЕК м друг Тито. Кроз овакав рад — правилним

објашњавањем поменутих пита- | ња — фронтовске организације по |

дижу будност код својих чланова да одмах реатују на покушаје

разних закамуфлираних неприја- |

леља у својој средини, Овакав рад, затим, омогућују најширим масама да изучавањем

материјала из области науке марк |

сизма _ лењинизма упознају 0сновне законитости у развитку друштва, да упознају законе кла сне борбе и социјалистичке револуције, а напосе путеве изградње

социјализма у ФНРЈ. Задатак је, |

значи, фронтовских организација ла живим и преданим заузимањем и планским ·организовањем конференција, развију интерес својих чланова за успешан рал

у томе правцу. Овај рад не сме |

попримити кампањски карактер и мора бити приступачан и јасан масама. Прављењем планова на

же рокове избећи ће се кампањ- | ски начин рада, а прорадом мате- | ријала преко фронтовских група | тај рад постаје масовнији и при- |

ступачнији ширем кругу људи. Овде је од великог значаја инидијатива основних ' организадија које не треба увек да чекају на директиве вВИ_ ших руководстава и да свој свакодневни политички рад везују за бирократску надлежност — јер се тиме знатно заостаје иза дога-

ћђаја и живота, Када је већ постав |

љен план и одређена општа линпи

ја онда успех зависи од снала- | упорности и методич- |

жљивости, ности руководстава основних ортанизација. Досад

до 80 од сто њихових чланова.

најречитије говоре о. живости и! ка- |

мобилности чланова Фронта, да је у питању правилно органи. зован политички јеж '

њу и

за | датке. Они су политичке при- |

социјално“ |

да делатност ин- | валида Београда побољшају и |

срећну сутра |

одржане кон: | ференције неких фронтовских гру | па, на којима је било присутно и |

КОМЕ ЈЕ И ЗАШТО ПРЕОМАЈСКА ПРОСЛАВА У БЕОГРАДУ

ТРН У

нформбироовска пропаганда која се сипа из разних радио станица или добија места на страница ма свих могућих листова, упорно настоји да све што је у вези са Југославијом уствари окрене против народа Југославије. Мо

смо већ навикли да се о; успе-

у изградњи не

сима постигнутим социјализма У нашој земљи говори ни речи.

место У извртању чигледних _ чињеница њиво заузима радио пешта. Свакодневно има примера да се све могуће лажи о Југославији демантују од самих њихових твораца а да то никако не зауставља усрдне „критичаре“ да се још више уплету у сопствену кашу.

измишљаразних 0 несумБудим- низ

Видно

Тако је радио Будимпешта, У својој емисији на српском језику 25 маја, поново проговорио о првомајској прослави, овога пута у Београду. Међутим, ово није учињено само због тога ла би се допунило оно што ова радио станица већ измишља. Будимпештански радио је овога пута узео у заштиту лист „Скан теу", који је „Борба“ разобличила због прљавог измишљања о првомајској прослави. Разуме се да је будимпештански радио морао читаву ствар да досоли и тако, по већ познатом правилу, да за свега 25 дана демантује самога себе.

Да се потсетимо шта је уочи Првога маја предвиђао овај информбироовски звучник. Тридесетог априла је било објављено. „Сутра — према Титовој наредби — треба убити свакога ко се изјасни за Информбиро, дакле, за Совјетски Савез и земље народне демократије. Затим је развијена читава стратегија о томе да се неће моћи да спречи расположење народа који би, по мишљењу ове радио _— станице, требало да се изјасни – против свога партиског и државног руковолдства. Међутим, и поред овако јасно одређеног „предвиђања“ и очеки вања (како би се радовали да је било мртвих!) информбироовски сателити су 25 дана по Првом мају закључили да не признају првомајску прославу. Они су пронашли да није била довољно „весела“ и „да се новинари узалуд труде ла сакрију фијаско". О њиховом фијаску непри-

јатељских надања разуме се да нема ни говора, као да су се речи изговорене уочи прославе изгубиле у -е

тру. Шта је показала првомајска прослава у нашој земљи а по. себно у Београду нашим „критичарима"> Зашто се они тако враћају на њу као да им је трн у окуг 3

На улицама Београда је Првога маја продефиловало, кличу“ ћи Титу и Партији, преко 250.000 трулбеника Београда и најбољих радних колектива из читаве наше земље, као и претставника сељачких радних задруга. Преко 100.000 грађана је поздрављало учеснике у поворци и скандирало; _ „Тито—Партија— ЦК". Триста педесет хиљада људи на улицама Београда (као и стотине хиљада у осталим нашим градовима) манифестовали су своју решеност за још бржу изградњу социјализма, одбацујући и осуђујући клевете и лажи које се наносе нашој земљи.

Наши радни колективи су приказали незадрживи стваралачки полет и крупне резултате наше социјалистичке изградње. Одликовани најбољи радници, новатори, ударници и научници ишли су у првомајској поворци с паролом: „С Титом на челу градимо социјализам, на непобедивим принципима марксизма-

ОКУ ЈА

лењинизма". Претставници најбољих рударских колектива у својим дијаграмима приказали су успешна премашења плана. Претставници и колективи метал ске индустрије ишли су са производима који се први пут из рађују у нашој земљи. Нови струг, турбине за електричне централе, многе машине које су произведене за нашу индустрију, пројекциони апарати и камиони, — „првенци Титове Петолет ке", и остали нови производи у металској и другој индустрији 7то су резултати рада трудбеника нове Југославије. Радни колективи су у првомајској поворци ишли и са новим обавезама датим Партији и другу Титу. Резултати рада трудбеника наше земље показали су да постоје сви услови за изградњу наше индустрије и ла се плодови Петогодитињег плана већ у трећој години виде. Претставници сељачких радних задруга (којих је ло Првог маја било – преко 3.500 у целој земљи), приказали су нагли развој радног задругарства на селу.

Многобројне пароле, које су

у поворци ношене, као „Поносни смо што имамо Партију која се не боји никаквих тешко“

ћа", пароле против клевета о

нашој земљи и против потпаљивача рата, као и низ других парола, јасно су говориле о томе да наши људи, под руководством · друга Тита и Партије које толико „критикују сви ин формбироовци у СССР и земљама народне демократије, иду сигурно путем изградње сонијализма у својој земљи и учвр

шћења мира у свету. :

Читава прослава знаку чврсто ма: јединства и оду“ трулбеника.

протекла је у нифестованог шевљења _ наших Пароле које су говориле о нераскидивој повезаности народа

и приредбе под ведрим небом, почев сл великим хором од 1.500 чланова пред зградом скупштине и опером на Тргу Републике до касно у ноћ изражавали су расположење трудбеника у Београду. Није могло да се не призна да је на улицама Београда било 350.000 људи. Није могао будимпештански радио ни да пре. ђе нреко првомајског одговора свим клеветницима и „критичарима" који имају провокаторске и непријатељске методе у односу према социјалистичкој Југосла. вији. Зато је радио Будимпешта једино и могао да дода још нешто на камару већ трулих ствари против наше земље, додуше не водећи рачуна, као и увек да ли је ово ново додавање от. крило ко није био „весео вога маја. По свему се ВИДИ да се може једино измишљати 9 некој веселости ако се ћути 9 чврстини темеља младе југосло“ венске индустрије, моралном " политичком јединству народа И љубави тога народа према Партији и Титу. Да ли је све то што се видело Првога маја у Бе ограду, а поготобу нови пронз“ води индустрије, допринос из" градњи социјализма у Југоста“ вији. Тога је свестан сваки 40" век у нашој земљи. Не говори! се о новим производима наше индустрије, не говори се о томе да та индустрија не само има У слова да се даље развија, него да су већ на основу МНОГИХ нових стварања наших трудбе“ ника пружене могућности за бр же _ испуњење _ Петогодишње! плана. Да ли се ћутањем 09 вим чињеницама, поред осталих које је будимпештански _ радио прећутао у првомајској проста“ ви, јача демократски табор И У чвршћује другарска сарадња 82" рода који изграђују социјали“ зам> Нама је јасно да се не мо "же говорити о пријатељствј према једном народу, позивају ћи се на принципе марксизма + лењинизма, а уствари на живо 4 ној пракси локазивати да се могуће предузима и ради проти изградње социјализма У Југ

славији, д. ШОЛАЈИЋ

Првога маја |

и Партије са другом Титом на челу, могле су се видети и чути и у поворци и свуда на улицама Београда. Народно весеље

г

55 о дара ривали де аи ин ииииа

| |