20. oktobar
=
>
ПАНИКА МАМА ~ |
плав! 3 == пука =
јаром, град је притискивала и мора. Асфалт
се топио под нотама, а с њетовим испарењем мешао се мирис липа и оштри воњ бензина, Кроз ваздух пун златне пране, под сунцем које је разтолићавало израњављене утице и изнакажене куће, пролазници су се жреташи тешко, као да вуку одвратан терет; погледи су им олавали унезверспост, нарочито кад би срели немачког офицнра, жандара зли упадљиво равно душтнот цивита који је шврљао по угловима. Улицом близу срушене Славије, која је још баодела на малтер м на лешеве, а у којој су заробљеници још рашчишћавали крш, корачале су лако им брзо две девојке. Једна, дундаста плавумта, У потагој хаљини, изгледала је као лутка. Детињасто плаве очи блистале су јој на белом лицу, а пуначке усне стално су јој биле упола отворене, жао да се нечему чуди или као да је узела у уста слаткиш у заборавила да га жваће. Друга, виша од ње, м тан= ка, уска црнпураста лица, у лакој белој хаљини, тшла је помало замишљено. Њене смеђе очи гледале су око себе, као да бележе: им рушевине, и лица заробљеника, и лица немачких стражара и то притајено дрхтање града, које се није видело, али се осећало баш као и треперење тешког, врелог ваздуха. Овако зшјелно, једна пуначка бела и живахна, друга танка, црнпураста и сетна, као да су се употпуњавале у чари младости м девојаштва.
тешким
“~
Мшле су брзо. одтучно, као да хитају у неки нов и велик доживљај. Обазирале су се на утлотима некако заверешттки, а сусрећући међу пролазтишима неке младиће и девојке, давале су им отима неприметне знакове.
и поред младалатке безбрижности, видело се да су узбуђене; неко би помислио да иду на састанак у који су уносиле све своје још само сањане снове, да иду у прву, незаборавну младалачку љубав, ља се пре но што ће стићи до циља коме хитају, још једном уверавају: да можда крај њих неће проћи неко ко више одговара њиховим сновимаг
Понеки од „лафова“ с асфалта, којих је у Веотраду остало чак и под мором окупације, одмеравао их је изазивачким погледима. Кад је један денди, тлупо самозадовољна лица, цокнуо језиком, танка црника је огорчено пришатнула пладуши;
— А, овота Немци лећс потерати као таоца на савежти мост. Његов ћаћа је сигурно у дебелом пријатељству с њима,
Идући брзо, оне су просто разазнавале врсте младих људи, и од једних су с презиром окретале главе. е
Алу' кед их.је један официр надменот им самоувереног израза на избријаном м напудрованом лиу с ожиљком, опипао охолим очима, а три им СсС-овца У црним униформама добацила неразумљиве примедбе, пропративши их шкиљењем им смехом — оне су једна другој стиснуле руку и подржавање се погледима, као да се узајамно чувају од, пренатљенот поступка. Промакавши, уздрхтале су с гађењем, али су одмах повратиле свој безбрижни младалачки изглед.
Двактри пута су се зауставиле, као да њису биле ситурне куда хоће да стигну. Виделе су два младића и две девојке, измениле с њима погледе и скренуле у улицу са зеленим дрворедом, кроз коју као да није прошао рат. Обазиралес су се брзо, да не падну у очи, па похитале даље. Нешто су тражиле. Ушле су у другу улицу. М опет су крај њих промицале куће, неке читаве, неке разрушене, с оним задахом гара; прашине и малтера, који је потсећао на затрпане лешеве. Коначно су стигле у мијжу, уредну улицу са дрворешима. На једном крову играла су се два голуба. На ониском зиду висила је спарушена врежа ишарана праштњавим цвећем. У тој тишини, иза епуштених прозорских
капака, као да су унезверено мотрилс сакривене очи.
— пази, сад, — прошаптала је танка мрнка.
— Да, — неприметно је климнула главом пуначка плавуша.
Једна је у својој торбици натипала боцу, а друта је чврсто стезала кутију са шибицама.
20 ФОТО ние
ПРИ ЈА,„2ООКТОБРА“
„ (Одломак из Првог дела)
пред луксузном вилом, на којој је била прикуцана табла са немачким натписом, стајала су три аутомобила. Шофери су, ваљда због врућине, негде свратили на пиво. Мало даље је млитаво корачао стражар, са шлемом на округлој глави, трепћући бледоплавим очима. Упињао се да корача отсечно, држећи пушку на рамену као укрућени кип, али је после сваких неколико зутаритативних корака застајкивао у хлаљу дрвета.
Танка шрнка прође немарно — замишљено коловозом крај аутомобила, а љуначка плавуша заостаде, тобоже поправљафући каитш на сандалама. Стражар се загледа у њене младалачке ноте и њен ги„бак и сагнут стаг. А она је опоздо гледаља у његово мице. Младолик, прћаста носа, имао је лице жоје се на први поглед чинило детињасто, чак луткасто, као да глуми војника; из његово црвенкасте коже извирао је зној т бледоплаве очи понтравале су му пожудно на марионстском лицу. Застао је, з3860равивши за час на дужност. Дотле је шрчка одључно пољила први ауто течношћу 33 боце и, увериваши се да је нико није опазио, полила други, па трећи, Плавуша је прошла поред стражара. Он је учинио неколико корака за њом, као да ће нешто добацити. Она се брзо окренула им тобоже пожурила за другавицом, која фу је звала на друтој страни улице. Џролазећи крај зутамобила креснула
је шибицу. Један, два, три — а онда је пожурила. Сва три аутомобила планула су нагло, огањ је лизмуо, захватио каросерију, м густ, тежак дим мзвио се уз прасак. Стражар, забезекнут у први трен, освестио се, скинуо пушку. Девојке су трчале као да немају тежине. Сад ће замаћи за угао, Стражар је олалио, а онда пуцао сво док није испразнио шаржер. Девојке су ишчезле, на улици је настала узбуна. Застрашена лица провиривала су кришом кроз ребренице на прозорима, жандари су дојурили, док су аутомобили пламтели, праскали, завијајући улицу у загушљив дим,
Атенти Специјалне полиције им гестаповци имали су тота дана пупо посла, Тог врелог, тешког преподнева читавим Београдом горели су камиони и луксузни аутомобили, ноћ пре тога планула је једна велика гаража, па су се жбири разлетели на све стране да хватају диверзанте. Блокирали су улице и легитимисали свет. Тражили су „старе познанике“, Али су диверзанти махом биљи омладинци, ђаци, млади ралници им раднице, који су пламеном мроданих новина и фашистичких камиона обележавали почетак погибије окупаторских војника на бео-
градским плочницима. Јован ПОПОВИЋ
(из збирке „Истините легенде“)
ме Њу ИШЕ
19: КАКО СЕ
буде2
— А може ли још јасније да
чега. То је јасно, али недовољно тачно, ако ниси упамтила ону дефиницију за употребу прилога
__ ШИШАЊЕ И БРИЈАЊЕ
аиста, бербернице су претрпане муштеријама сваке суботе. Само, не. када је био обичај да у свакој берберници пише: „Недељом 'не шишамао“,
Човек се обично шиша једанпут месечно, а мора се бријати бар једанпут недељно, Због тога, не би било рђаво да бар задружне бербернице заведу то правило да суботом само брију, јер се иначе чека на ред по два сата. 14
Понедељак
родавци новина имају своја дежурства за недељне одморе. Једни не. раде уторком, други петком. Фихове колеге учине мало више напора да их замене,,
Међутим, београдске посластичарнице затворене су целога понедељка од Калемегдана до Вождовца. Не би било зворег да и оне имају своја дежурства и, ако је једна у суседству затворена, друга да продаје сладолед, колаче, бозу и љимунаду. То се нарочито тиче градских посластичарница. . . =
Има људи чак којима је лекарски препоручено да једу слаткише. Споне-
Најчешће језичке грешке
четвртом разреду гимнази-
/
— Навешћу тим примере: Где рздишт 'То је извесна радња на јелноме одређеноме месту. Где си се то потукао2 То је опет било једно збивање на једноме месту. | ли: Где станујешт То је пример
ном месту.
Јоцић, кћи про- — А када се каже кудат Српскохрватскот ; Језика, је двојку. Сада — Куда или камо каже се када преко лета треба да учи. Може- 25 Занимамо за кретање нечета
те замислити какав је то удар био
или некога. Куда оде с тим обј:шњавањима: — тако је требало
за оца. Да је добила из Математике ни по јада. Али она не зна ла кажеш. Куда је отпутовала Српскохрватски! мама»
Лекарм, по обичају, не прегле- — па мама није отпутовала...
деју своју децу када се разболе. је, гко сами при. труди им леђа, чују чега има и чега нема. Ист) професори хова деца буду м њихови ђаци. Али професор Јоца Јоцић наљудита се мало вије не занима језичким грешкама
Зовну колету, слоне уво на и оно тако,
Фио се на себс
= Не кажем ни "ја да је отпу.“ товала, нисам ваљда толико 32бораван, него ти наводим примере за употребу прилога куда. Дакле: Куда је отпутовала мамат а не жЖде је отпутоваља7 Да об" било разумљивије, рекао сам ти да куда треба употребити кад се пмта за кретање некота или не-
не воле дз њи,
за стање на једном истом одређс-'
тде. Јер, ако је то кретање о коме је реч нека радња, збивање или стање све на једном истом
дељника морају да се одрекну ДЕ) дијете,
, . одређеном месту, онда се пита
где, На пример: Где јуре ова де Водени пут Београд—Земун
ца, па се толико уморе7 Одговор: градњом и сталним напретком со. По парку. Мислило се (и одго» | цијализма све већи број службе-
ворило се) на' једно исто одре- ника и радника одлази нос у ђено место на коме се одиграва Земун
нека радња. Али ако се пита: куда јуре ова деца, кад се толико уморе: — одтовор гласи: У парк. Где одговара речима на коме месту, а куда речима у које место, Према томе: Где си, куда ћешт
Деса је већ била поред врата.
Отворила их и казала оцу: — Идем да се играм с децама! | Сви смо ми живи сведоци тешкоћа _ превоза и претрпаности аутобуса и поред појачанога саобраћаја. Ове године Бродарско друштво У погледу везе Београд — Земун потпуно | је загајило. Пловидба није ни отварана |
— Јаој! јаукнуо је отац. Како с децама! Још једна грешка!) Али иди! Упамти само ово, а идући пут говорићемо о тим грешкама.
ж. ВБ.
своје ћерве Десе. Одлучио је зата да свакога дана помало с њом говори о језику.
— Десо, ја те волим и молим те
да боље учиш, — Волем те ми ја, тата, али...
— Десо, казао је озбиљним гласом отац, не каже се волем те нето велим. То је једна од веома честих грешака, нарочито у Београду. Упамти: волим, волиш, во. ли, волимо, волите, воле, а не: волу, што је једино могућно као трећи и седми падеж од мменице во, Мсто тако, каже се: срце ме боли и ноге ме боле, а не; срце ме боле м ноте ме болу. То важи, разуме се, и за изведене глаголе од болети им заволети: 31» волим, приволим, разболим се, а нипошто заволем, приволем м разболем се.
" — Где оде чак с тим објашња“» вањима, драги тата2 Јер...
— Извини што те прекидам, али | то твоје тде неправилно је употребљено место куда и прехставља другу врло честу грешку У Београду. Једна добра дефиници+ ја вели: уПрилот где показује или ближе одређује место на коме се или у коме се врши радња, бивање мли стање у широком смислу.“ Је лм јасно, ћеро мојат7
— Не, казала је Деса. Ништа нисам разумела.
— Извини опет, ја сам био мало стручнији него што треба. Пи- | та се и говоги где кад је у пи | тању нека радња, неко збивање или стање_ на једном истом ме- | сту. То јегвећ јасније...
= и — Ево доказа моје искрене симпатије према вама. ЈедиВИ у мензи имате у другој смени опрану чашу!
за ову релацију из непознатих узрока. Свакако да разлог није у угљу када га има за излетничке бродове и за ноћне шетње.
Ако из буди којих разлога та веза не може да се оствари као прошле го дине преко целога дана, било би пожељно да се установи речна пловидба ју тром, уподне и свечери у времену када је она најпотребнија и тиме не само омогући брже превожење трудбеника већ и да се знатно растерете остала саобраћајна средства, воз и аутобус, јер се воз закрчује, а аутобуси преоптерећењем знатно упропашћују.
А. Марјола,
Где је детег
ре неколико дана изашло је обаве. штење да мајке које имају децу до године дана, уз специјалну дозволу од Градског саобраћајног предузеђа могу улазити на предња врата. Поздравили смо тај поступак. Међутим, ра• лост није била дуга: саобраћајно преду“ зеће заиста издаје специјалне дозволе зти само за мајке које носе дете, Питају чак: — Где је дете: Не знам, не верујем, али свакако ни“ једна мајка неће своје дете које још лоји да вози аутобусом или трамвајем.
да користе само за шетњу са дететом.
пи ј
пиона ввансиововеиввовв авио вени нннниннининиимеиннеииинини нови номинован нитима авина ненада па и а авва он раиаитн
сталожио се са стропа на
лица. Диритент са загарантованом пристојношћу окреће леЂа публици и маша се палице. Стотину пари ушију праве једва видљиви кружни покрет ка оркестру. У првом реду један чичица вади из наглувог уха смоту-“ љак вате, како би што више ску~= поцених звукова нахватао за пла, ћену карту. Са подиума ехсплодира кошница звукова и рој се разасу по сали.
Благи адађо омамљује уво. Лењо трепере тонови, слушаоци“ спуштају браду на длан, једни склапају капке уживљавајући се у свечани склад инструменатг, лруги отварају уста занети досто-
З "а. У концертној дворани
бу-бу".
Он продужава
— наступа сутон. Диригент левом руком пригтушује оркестар у пи. јано... пијанисимо., пију пијанисимо., кад затрешти у фортисиму једно „бу-
Диритент громовничким дом прострељује дуваче, басисте, бубњаре, али они стоје непомично, са одложеним инструментима. јог:ш неколико акорда притајене свирке кад се тромовити звуци поновише. Ди-
дрина ноћи. А напољу гром за громом. Сребрнасти тонови кларинета носе у себи месечину. А | о стаклени кров концертне дворане добошаре потопски млазеви кише. Водоводне инсталамије не. ба су, вероватно, катастрофално покварене.
Слушаоци се нервозно врпоље, нагтињу се један друтом на раме• ну им дошаптавају. Уши су углавном концентрисане на хватање ових изненадних поздрава светог
једва чујно изнебуха
погле-
"ним шлапатом јадају:
КОЗЕРИЈА СЕаг за тивјир и трзиђе
штању се даље отискује у кон. фор топле собе и патика. Две пријатељице се пригуше-
— .ЛПропашће ми хаљина... Лок ме ће све да ми се исправе, а баш сам данас правила ондулацију. ~ јао, а мени сандале,,. Нове новцијате.. Први пут сам мх данас обукла. Мораћу да скинем, па боса,..
У онда сваки размишља о су-
рија...
је оно још остало да пређем,... Хоћу ли стићи до испитаг — и 7 мислима се запетљао у градиво предмета који треба да полаже. Један Ффронтовац знак Кише развукао лице у осмех и сетио се своје радне акције; — Баш је онај Панчевачки Бит ово и чекао. Осушио се као школ ски сунђер за време летњих феА овако: оно наше засађивање плус ова киша — милина! — Затим су му мисли кренуле
навући. А шта ми би да ЧУАМ „тачкице"2 Што не купих нове липеле на времет..., и упустио се У прорачунавање лито (би било најбоље да уради са својим „та кицама". | Сутрадан су, у препричавању, утисци били бајнословни. чичи, ца је сентиментално уздахивао: " 4. Ах, царство звукова, још 6“ ме оно за мене постоји. Кад Ми
одвоји од материјалног ти “ о 82
је на први
нађем се у њему, једино там
лазим праву срећу. Џ Пријатељице су усрликивале | — Бајно, прекрасно, било Је ма
јестозно. Сва сам била опије“
Кад сс завршио концерт
као да сам се пробудила У столи
јанством музичке теме.
Онда несташни скерцо дочара идиличну пасторалу: чују се распеване птичице кроз лепршаве трилере, разиграно весеље на про планку кроз разломљене акорде и стаката, звек звонаца на јагањцима у мџимбалу, — а онда легтато на челима покупи им слије све тонове у један укроћени мир
ритент је запрепашћењ али орке. стар за то није крив. То је напољу почела страшна грмљавина. А небески басисти, изгледа, нису увежбали ову пасторалну симфонију да би послушно пазили на
" диригентску палицу овог земаљ-
ског диритента. Идилична свирка се наставља. из распеваних виолина одише ве-
Млије.
Оркестар и даље свира, али свани појединац У сали заузет је својим мислима.
Чичица из првог реда повово ставља парче вате у уво и бојажљиво се обазире- око себе — не дува ли однекуда промаја. Уз то мисли на свој кишобран код куће и 'непромочиви огртач, МИ у ма-
Одговорни Уредник Дратутин Шјолајинћ # Улина Драгослава Јовановића МЛУ + Тел. 20.443 =
дузеће Народног фронта Србтје Београљ
трашњим пословима због ове неприлике: пеглање хаљина, прање чарапа, одлазак код фризера... Један студент се у себи вајка; — Ово ће да лије сигурно до поноћи, мораћу да чекам лок не престане... А. баш сам хтео одмах да летнем како бих сутра ра» није устао да учим. Пропустићу им сутрашње јутро... Колико ли
пут идућих радних акција кад плодови нарасту, па брање...
Музички критичар је такође имао посебну проблематику:
— Ето, зар после ја не испадам жртва уметностиг Ко ће да шљап ка по барама — ја. А ципеле ми пропуштају. Све ће ми ноге бити мокре. Кијавицу ћу сигурна
па окопавање,
ви из неког божанственот 4 А критичар је писао критизу“ „Оркестар је сутестивно пра
смо на слушаоце основну
зичког дела, Солиста је ПОР
вленио вашу пажњу вирту 5.
ћу своје технике и емотив
живљавањем у штимунт 14
ралне идиле". ,
Б. КОМАРЕПШКИ
Чековни рачун 108-9060386 # Полнтански
Ако је то тако смишљено, онд» је мало поможено радним мајкама. ;
Чини ми се да је потребно издавати мајкама те специјалне дозволе када дете доје да би га могле на време хранитим долазити на посао, иначе могу ту карту
|
фах 752-# Штампарија Штампарско-излавачко пре“