20. oktobar
Страна а
Кроз курсеве и семинаре
"уздижу се. људ
у
коро 84 у једној привред-
ој грани није се више о-
сетио недостатак струч-
них кадрова, као што је то био случај у трговини. Преласком трговине у државне руке, требало је стварати нове кадрове, од нових људи оданех својој социјалистичкој домовини, а који до тада, махом, нису била запослени у трговини и самим тим нису познавали њену суштину. Поред тога, нова социјалистичка трговина која се у потпуности разликује од старе шпесулантске = профитерске пљачке радних људи, захтевала
је нове форме рада, нова залагања, нов начин опхођења са потрошачем, нов однос пословође према млађима. Један део некадашњих поштених трговаца шрихватно се посла и своје знање и стечена мокустра пренео на сво ју околину. Алњ, то је био доста мали број. Требало је најхитније приступити питању уздизања кадрова у трговшни, јер се током рада, прилично 0' тај чедостатак. ~
Поверентштво трговине и снабдевања ИОНО-а, обилазећи преко својих ортана продавнице, пијаце и угоститељске објекте, увидело је да треба што хитније приступити стручном оспособљавању људи запослених у трговини. У ту сврху организовани су курсеви и семинари кроз које су поједини људи који су на своме Граду показивали добар успех и много љубави према своме послу, почели да раде на свом уздизању.
Један од журсева за којим се нарочито осећала потреба и који је почео марта месеца био је курс за млађо привредне помоћнике. Путем штампе и плаката угућен је позив свима који Нису нигде запослени па се притаве на овај курс, који је тралао три месеца п треба ових дана да се заврши. На курсевима се сада оспособљава 550 људи и жена за млађе привредне помоћнике. Пре подве курсисти проводе ва практичним радовима по продавницама, а по подне у школи. Поред општег образовања, велика пажња се обраћа стручним предметима: познавању робе, органазацији трговине, односу према потрошачима у културном трговању. Нарочито зе желело да ов овим течајем обухвати што више жена, како би се оне укључиле у трговину и постале њени вредни и драгоцени сарадници. У томе се за сада, и успело, јер овај први курс за п в у правреди похађа 75% жена. По његовом вавршетку отпочеће други који ће, исто тако, трапати три месеца, затим трећи и тако даље, а наш трговински апарат добијаће све више људи и жена који ће својом стручном _ спремом моћи да одговоре свом задатку. Курс за руководиоце продав“ ница који ће трајати пет месеци, похађају пословођа ш они службеници из продавница који су се нарочито истакли сволим ралом. Овај течај броји 300 курсиста. МИ овле се, поред општег образовања, уче стручни предме-
трговинском
како треба руководити продавницом, како поступати са млађама, организовати посао да се одвија без гужве и застоја, итд. _
Није лака ствар, без претход-
девања и остали руководиоци, за стручно и правтлво управљање
има 50 куронста. На овом течају треба да се пређе доста опсежан материјал. Као стручни предмети уче се, поред осталог, ш планирање организацтје у трговини и руковођење трговином. Прв људи за течај водило се рачуна да то буду добри и дисциплиновани руководноци жоји су имали успеха на практичном рашу.
Међу службезтцима који раде у трговини одабрано је 90 њих који у свом раду показују велико валагање. Они су упућени на течај за службенике који раде у трговини, а рантшје нису имати могућности да сврше неку школу. Овај курс има ранг ниже трговинске школе ни траје две годиве. На курс за друштвену исхрану и угоститељство упућено је
БЕОГРАДА
на излету
После – испуњења
у Ђердапску Клисуру
полугади-
120 службеника запослених у о
вој привредвој грани. На њему
Курсна ће учити стручне пред-
, Као и предмете општег о-
и оспособљаваће се ла
својим стеченим знањем раде на
унапређењу нашег угоститељства,
да нашим радним људима пруже
што бољи квалитет хране ш што културнију услуту.
Поред ових курсева одржано је у Поверевиштву трговине и опабдевања ИОНО- низ семинара за руковолиоце откупних станица, магацичско особље воћа и поврћа, за службу у транспорту, за чиновнике који раде на по трошачким картама, и за инспекторе трговинских шпспекција. Ова семинари трајали су "од 5 до 20 дана. Течајеви н семинари су одржавани и још се одржавају како у Београду, тако п у Земуну. За 1949 годину предвиђена је сума од 7,5 милиона динара ва курсеве н семинаре за трговачко особље. Народне овласти чине велике напоре да трговина добије што већи број кадрова, који ће својим стручним знањем стеченим на курсевима, семинарима и предавањима, још више уздићи нашу социјалистичку трговину и ужстонити све оне недостатке који ремете њено несметано одвијање, А АЕ А О О РЕЈ РРРУ ТАЕТА О А ОРИ РОА АРАРАТА И РУРСТОТОЕ
НАЈБОЉИ ТРУДБЕНИЦИ
ЦЕЛ
= нестала је пролеће, индустриска производња САД и смањена. цене падају, а купци се држе пасивно шадајући се да не касније ту исту робу моћи још Јевтиније купити... На берзима је дошло до пада цена
до најниже границе од 1945 године. Један друти енглески лист, „мМанчестар
ШТА ЈЕ МИСТЕР ДЈУМ НАШАО У. ЕВРОПИ
на прошлим претседничким изборима
обипао је Енглеску, Немачку, Француску и низ других земаља У западној Еврошти. Шосле свог повратка, а након „исцрпних“ информација које је добио на разним конференцијама са западно-европским државним функционерима, Дјуи је у својој изјави констатовао да западни Европљани још увек веома тешко лаиве. Говорећи о значају Маршалове помоћи, он је дословно рекао: „Велики напредак се постиже У свим земљама, гли је тешкоћа у Томе што преостаје да се јлш увек постигне велики напредак. Народи Европе (мистер Дјуи мисли на маршализоване земље) још увек трпе
| [ омас Дјуи, ривал претседника Трумана
ж
ратна терени Ј
— ДОГАЂАЈИ К5' ОГА СВЕТА
У ЗНАКУ, ЗАБРИНУТОСТИ
гардијан“, о привредним приликама у САД пиле ово: „Нема сумње да се тешкоће повећавају. Ми, међутим, не морамо да се засад супротстављамо некој привредној олуји. Код мас се још увек ради о томе како да дођемо до потребних долара...“ "Слично тиле и остала енглеска штампа. Она се углавном брине о томе да привредна депрестија, која се појавила У САД, не захвати обале Велике Британије. Но, амерички реакционафрни листови не мисле тако. Они указују на путеве како је могуће ублажити привредну депресију у САД. То је могуће, по њиховом мишљењу, провести на тај начин да се одгоди привредна депресија односно да се она лизвезе“ у маршвализоване земље. То је само тахитфремено решење, али не и коначно спасоносно, |
велику несташицу у свим еновним живот ним потребама“.
Сем тота, упитан да ли је управа Маршаловот плана била У стању да задржи шурење комунизма, Томас Дјуи је одговорио да шитава западна Европа „Иви свакодневно у сенци комунизма, а (борба је још увек оштра. Ми троштимо — наставио је он — ми лијарде да би спасили народе Европе... Комунисти имају ветику пету колону у свакој земљи...“ Тако је, ето, мистер Дјум признао да демократске снате у западној Европи све више јачају
Изјава мистер "Томаса Дјуија говори јасно: да је он видео у западној Европи многе ствари које га нису одушевиле, нето напро. тив још више забринуле...
= ___ А мивотивапу северу,
Недавно је У градском музеју
шњег Плана са 104,3 од сто који је извршен у републичкој ињ дустрији, #10 ударника и ранионализатора = новатора Београда и Земуна заједно са руководством Министарства индустрије НР Србије, провели су један
МИАВ ВИНЕР ЕН БЕО ЕН ЕЛВЕ ЕЕВЕЕНОВ ЕНИ ЕВЕ НЕР НОО Еаон Рива
иријатан дав у вожњи кроз Ђерданпску Клисуру.
ме вожње Дунавом.
бродом На скици: На палуби брода за вре-
ИВЛЕН ВЕНЕ 58 ВАН НОО ЧЕ А И ПБ БУНЕ АБА НЕ РА А НЕНА
п4ВЕ И
Делашност основних организација
Добро организоване групе али
| ета основна организација Народног фронта у шестом рејону поститла је до сада добре резултате и стоји на првом месту у овом рејону. Ова организација постигла је најбоље резултате по свим секторима рада у месецу мајђ; а У другом тромесечју ове године добровољна радна бригада се налази на трећем месту. Има образоване све активе који стално раде, по питању евиденције најбоља је у рејону, а једино нема
НА ТЕЛЕФОНУ
| лој Жо вам треба Каког Како молимг. | Опет! Излудјећу од ове страхоте! Дај сцустите, најзад, слушалицу, Ја, вјерујте, не бих мого да дозволим да ми басмислице по жицама «руже
„дуруке!
и да ми се смију пи да ме срамоте!
Па чему, човјече та прича толика»
Шта вам опет треба
О триста му мука, тај је полуџјео!
Ал овдје се ради, пром
из вадра неба!...
Е, ово је, браћо, отац напаоника!
Молим! Љутите се, до миле вам воље! Ал би од вас било људски м најбоље
да будете краћи. Реците конкретно, О проклети дане! Патике си хтјеог
чему збора трати»
Ја нијесам Бета ни гума, друшкане! Откуда ја знам ко се за то брине» Али ја бих хтјео да и ви о томе...
О чему, Србине»
Па ово је Гратекс! Ноте нек ти сломе чизме, букагије! И враг нек те... људи, ово је содома! По цјео дан врти,
п као комарац на уху ти зуји
И теретом глушим телефон напрти,
да човје« полуди!
Неђаше и никад не запита «о си
им с ким разговара,
во заспо ко мличски точак кад, заноси и као да никад уста ве ватвара,
А уштеда струје, "времена... до вра
Он се о разборе људско огљушује
и мучи те као изнемотла рага.
Јадне жице! Кад би на зоо месу биле
и када би знале као је да
оре |
о овој напасти вриском би звониле
да тугом (расплачу и воде и горе!
3. М.
потпуно успешан идеолошко-васпитни рад.
У овој основној организацији већ се спроводи учлањавање омладине која има више од 18 година у Народни фронт. Док је по питању омладине ова организација правилно поступила, приликом учлањавања људи који нису још У Фронту праве се сувишне и би+ рократске формалности, које се
појављују и у неким другим 0
сновним организацијама. ХТрађанин који досад није био члан свронта подноси писмену молбу секретаријату основне организације у којој образлаже зашто досад није био члан Народнот фрон та. На седници секретаријата одлучује се да ли да се прими или не прими у Фронт. Непотребно је натлашавати да је овакво биро кратисање сувишно и да показује известан секташки однос према људима који нису били досада чланови Народног фронта. Свакако да је потребно испитати какав је човек који се сада при јављује у Народни фронт, да није можда окорели непријатељ, штпекулант, осуђиван и томе сличио. Али није потребно захтевати писмено изјашњење од човека који тек ступа у Фронт, и кога Фронт треба да прихвати и кроз акције да уздиже и васпита, зашто није до сада ступао у Фронт. Овакву праксу приликом примања нових чланова, свакако, треба ликвидирати. Пета основна ортанизација има 24 Фронтовске групе које броје око 50 до 60 чланова. Сваки члан секретаријата основне организације задужен је да обилази две до три групе, да их контролише како раде и помогне у проналажењу правилног садржаја рада. Секретари група су у великој већини чланови синдиката из предузећа и установа, а заменици секретара су углавном официри Југословенске армије који су сеу овој организацији веома активно укључили у фронтовски рад. Сви заменици секретара група су задужени за идеолошко-политички рад: Неразумљиво је зашто је дато овакво задужење свима заменицима и тиме направљено правило за читаву организацију. Добро је што официри помажу у илеолошком им политичком али није потребно да заменик секретара групе има само овакво задужење, јер треба да замењује секретара и да му помаже у раду. Најбоља фронтовска група ове
раду, |
· без самоиницијативе у раду
организације је Двадесет друга у Тостиварској улици. Ова група окупља највизпе својих чланова на разне добровољне акције у рејону и у Панчевачком Риту, као и на разне митинге, састанке и конференције. поред дискусија .о спровођењу разних текућих задатака Народног фронта у групи се одговара и на разна питања граЂана о политичкој ситуацији у земљи и на страни. Понекад се дискутује и о извесним мањим локалним · проблемима, већином комуналним. Недостатак у раду ове групе, која показује добре резултате је у томе што нема довољно самосталности у постављању извесних проблема на дневни ред, већ се цео рад групе углавном своди на преношење директиза. Грађани на састанцима група могу и треба да постављају разна питања било која народна власт треба да реши, било која основна организација треба да расправи. Само тако може се постићи да гру па још више оживи, м да се људи ослободе да дискутују о разноврсним проблемима из свакодневног живота.
пошто грађане на састанцима група најчешће интересује политичка ситуација, требало би на сваком састанку групе одржавати кратке политичке информације о најновијим догађајима, мш одговарати на питања грађана.
Двадесет друга фронтовска гру-
. па у овој основној организацији.
као и остале групе могу још виле побољшати свој рад само ако покажу више самоиницијагтиве у постављању разних локалвих проблема на дневни ред им ако буду оживели с дискусију грађана по разним проблемима из свакодневногт живота, из рада органа народне власти, из области снабдевања и томе слично.
У Петој основној организацији секретаријат је решио да форми-
· ра посебне активе за обавештава-,
ње грађана о добровољним гкцијама. Чланови секретаријата тврде да је овакав актив потребан и да у њега улазе људи који су се највише истакли у добровољном раду. Овакав став није пра-
вилан, јер десетари чета треба да обавештавају грађане о добровољном раду и за то није потребан актив. Најактивнији Ффронтовци на добровољном раду треба да
буду изабрани за десетаре чиме ,
ће се решити и питање обавештавања за овакве акције.
ли методе грађења хидроте
Свердловска отворена изложба ре шездесет година Свер- која верно приказује развитак тра дловск (бивши Јекатерин- да. На једној од фотографија набург), био је запуштен лази се и сака за воду. Фоме се
пшровинциски град. Губио се у 06лацима праштине која се дизала са прашњавих градских улица. Улице су сачињавали редови дрвених кућа. Само је усред града било неколико зиданих двоспратних зграда, које су припадале индустријалцима. Ова шароликост града и супротности у њему го. динама се нису мењали.
Богати грађани Јекатеринбурга водили су бригу о својим приходима и нису се старали о уређењу града. Градски буџет није достизао ни суму од милион и по рубаља. Више од половине тога буџета градска управа је трошила на полицију и своје чиновнике. По мишљењу ондашње градске управе, град није имао средстава за уређење водовода, канали. зације и паркова. Грађани су доносили воду са извора. Увече се ретко ко усуђивао да изиђе из куће, јер су улице биле неосветљене. У једино градско позориште веома ретко су навраћале пу тујуће позоришне дружине.
Свердловск је тада имао осам основних школа, а у гимназији су се школовала деца имућних родитеља. Већи део грађана био је неписмен. А међу радниџима и мајсторима Свердловска било је талентованих, "даровитих људи. Својом вештином им проналасцима они су богатили технику Рударства, металургије, усавршаваич. 222 Споменик Свердлову ких уређаја. Нигде на свету се није производило гвожђе таквог квалитета као на Уралу. Пре сто тодина уралски метал су врло радо куповали м у Европи м у Америци, а рукотворинама уралских каменорезаца се и данас диви свет, Али, непросвећесност и недостатак стручног образовања је овим вредним и даровитим људима онемогућавао да у пуној мери испоље своје способности.
После Октобарске револуције У траду се све из основа изменило. Град је добио име истакнутог рад ника Бољшевичке партије и совјетске државе Јакова М. Свердлова и постао главни град Урала. За време првих пјатиљетки Свердловск је личио на велико градилиште. Великом брзином су подизане нове фабрике. У току предратних пјатиљетки индустриска производња Свердловска повећана је 62 пута. Свердловеск је претворен у велики индустриски центар Совјетског Савеза.
Јекатеринбург снабдевао водом 31 пиће. Сада Свердловск има во доводну централу високог капацитета која обезбеђује град водом из планинских река Чусове и исета. Укупна дужина водовод них линија износи пише од 2 километара. Четиристо тридесет осам кочијаша је сабјим колима обављало целокупан градски саобраћај у Јекатеринбургу. Данас дужина трамвајских линија износи 67 километара. Поред тога, сви крајеви града повезани Фрте лејбуским и гутобуским лимијама. Средства градског саобраћаја свакодневно пребацују из једног краја града у друти око 25000 људи. Број путничких аутомобила брзо расте. Многи радници И намештеници имгју своје аутомо« биле. Ковач уралског завода за израду машика Григориј Коваљен_ ко има аутомобил марке „обе. да“, бравар тога завода Форље-. рин има аутомобил марке „Мо сквич“ итд.
Данас је Свердловск велики и лепо уређен град. Свуда архитентонски лепо решене вишеспратне зграде, асфалт, зелене глеје. Када гледају свој социјалистички град, његови стари становнини 68 истински радују. јер је сваки од њих уложио део себе у његово подизање,
Свердловски градски совјет И њетови депутати воде непрестану бригу о уређењу града, 0 по бољшању станбених могућности и богаћвењу културног живота. Свака копејка се сада троши на до бро њетових грађана, Буџет Сверд Џ ловска је ове године износио 280 |: милиона рубаља. То је скоро две ста пута више нето пре Октобар“ ске револуције. Осамдесет два про нента тога буџета Градски совјет троши на здравствену заштиту, просвету, уређење града и ДРу:8 социјалне м културне мере.
Свердловек је данас универзи“ тетски град. У њему постоји М института у којима учи 14.500 сту“ демата. Кадар совјетске интели“ гтевџије Свердповска _ сачињава неколико хиљада инжењера, пре“ ко 2000 учитеља и око 2000 науч них и књижевних радника, уме“ ника и других.
У Свердловску се налази и фи лијала Свесавезне академије наука СССР. У читавој мрежи ње них научно - испитивачких ин ститута и лабораторија ради 050 2500 научних радника.
Као и други велики совјетски гредови и С“-рдловск је један центара социјалистичке културе У Свердловску постоје: драмско позориште, позериште опере и лета, позориште музичке коме дије, конзерваторијум, филхармо“ мија, неколико симфонијских ФР кестара и хорова. Репертове Свердловских поозришта је гото“ во истоветан са репертозром #25, сковских позоришта.
Свердловск се сада изграђује снажним о темпом. Нарочита 18 жња се посвећује изградњи нову станбених зграда, школа, ва, паркова и дечјих домова.
Свердловеск је недавно пр 8 вио 225-тодишњицу свота свера ња. Под совјетском влашћу ловеск је из некадашњег 3 а тск нот града прерастао у г9т да индустриски центар Урала пари стао један од ослонаца инду ске моћи Совјетског !