20. oktobar

КАД ПОДА. -КАКО СЕ ПИШЕ |

Није руководиоц него |

руководилац

ад помислим само, рекла

_ је другарица Дана, како

је то страшно (било пре

рата, кад дође први, па треба да

се плаћа и пекару, м продавцу

новина и бакалину, и свима што

су давали ма вересију! Веруј ми.

миото ми је теже било. Сећам

се да сам се увек чудила колико имамо повериоца!

— Поверилаца, докле ћу да те то учим,

— Што ти стално мудрујеш, чу дила се другарица Дана, прави си мислиоц...

— Мислилац,

— Па, добро, нек си и мисли. лац, кад баш хоћеш...

—. Нисам ја мислилац, нити хоЋу да ме тако називаш, него то је једино правилно.

— Стани, стани, док не направиш још и трећу грешку, због прелаза л у о на крају слога и на крају речи, морам да ти о то. ме одржим једно кратко предавање. Оно исто предавање, које је, мени, у своје време, одржао професор српског језика и које сам ја запамтио. Пази! У доба Косовске битке, крајем Четрнаестог века, владало је у добром делу нашег народа неписано пра вило да сугласник л на крају ре чи, па чак и на крају слога прелази у о. Бел је постао бео, жалка — жаока, а мил — мио. Цар Лазар је био српски владалац, са л само у првом падежу једнине м другом падежу мно. жине; у свима осталим падежима то је л прелазило у о: владаоца, владаоцу, владаоца, владаоче итд.

Али, после косовске битке, у Петнаестом веку, ко зна збот чета, престало је ово правило да важи. Нове речи, које су улази. ле у језик, са л на крају, чувале су мање-више 'то своје л. Од Турака смо примили арапску реч бакал, од западних народа тенерал (у народној песми џенерал) и то л није постајало о.

Оно што се дотле изменило = остало је већим делом неизмењево, али и ту се у неким речима почело враћати оно старо л.

По данашњем правопису о које је постало од л обавезно је у три случаја: јђ у глаголском придеву протлом на о: дошао, мислио, дао помагао, трчао, видео;

2) код многосложених именица са наставком — лац У првом па. дежу једнине и лаца У другом падежу множине, када те именице значе претставника неког занимања или посла, од жетелада и доносилаца до ималаца и руководилаца, свуда где у промени испада а и где би се добила група сугласника —лц — треба писати —оц;

3 код наставка —оница (некадашњег наставка —лница): ма

жено!

ИН

· Мали број ових именица има и-

пак —л и у првом падежу: ждрал, вал. дјел итд.

Малочас сам поменуо многосло жне именице на —лац у првом падежу једнине, које значе прет. ставнике неког занимања. ТУ У

свима падежима где би се доби-.

ла група, сугласника —лиш, та се група претвара у —оц. Али постоје именице на —лац, које не значе претставнике неког занимања, То су, на пример, реч не. ваљалац м реч коталац (коталац је јамица под грлом између кључ них костију). Њихово л нигде се не претвара у 9.

Постоји много изведених речи на —ац, —ц, -чтак, — на, —ство. ТУ се све чешће уноси л које постоји у основној речи. На пример: зналац, зналци, ређе знаоци, али увек познаваоци; колап, колца м коца; крилце и криоце; Конавока, али властеока ш властелка и само белка, шестокрил. ка, Јелка; такође смо неваљалство, враголство, али опет властеоство м властелство.

Код придева с некадашњим за вршним ж, то се л обично мења У Ф, ако је испред њега самогласник, сем У случају кад је тај самогласник непостојано а. На пример: зрео, мио, кисео, гњио, дебео, али топал, обал, (а ређе топао и обао)у зато што је оно ал У овим двема речима постојано а (топла, обла).

Даље, са наставком —лски иза сугласника разни придеви и при лози „разно се понашају. И то на три начина, У једних имамо само —оски, 2 у других само —леки, а у трећих једно и друго.

ј сокоски (придев од града Соко), конавоски – (тридев од покрајине _ Конавале), итд. 7

2) соколски (птица соко), ски, школски, шталски итд. 3) сеоски и селски, властеоски и властелски итд.

Најзад, сад смо већ на крају,

кол-

аи! ј 6: Ме

[ уд у уља ћа

54 3

САЛИ

рошло је време када — је

Карабурма, била запуште-

но и напуштено насеље

радничких –уџерица, Односно уџерице ће се постепено заменити светлим „и сунчаним зградама. Али се већ настоји да ово насеље постане достојно својих становника, да у њему боље живе они који граде бољи живот.

Културни живот Карабурме, културни живот њених радних. људи, није лако — спроводитн, Не зато што Карабурмци немаују вољу да културно живе, дуго је то било њихова потална чежња, већ зато што на Карабурми нема ни _ једне пристојне дворане тде би се могли састађати и, са полетом који им им је својствен, развити _ плодан културно просветни рад. Због тога је Месно синдикално веће предузело у својој режији изградњу великог Синдикалног дома културе на Карабурми. Дом ће се ускоро взавршити и отворити широм _ своге вратнице радницима да у њему проводе ведре часове одмора и рада на својој културној изградњи. Дом културе па Карабурмми лежи на најближој близини станице трамвала број девет, преко пута кланице, косо идући ка дубини насеља. Около је чистина па се још више истиче нешто издужена заграда, _ пространа (површина јој захвата 3026,4! квадратни см, али елегантних линија, Окружиће је парк чије ће зеленило ширити

Приземне просторије ће ваузимати велика фискултурна сала за 200 вежбача, са гардеробама и тушевима. Сала ће располатати са свим справама за правилто __ физичко _ васпитање, Ту ће бити и сала за шах, библиотека, црвени кутићи, са часописима и радио апаратом, светла дворана за читање,

Из великог хола, са зидовима од вештачког и подом од правог мермера, — сложеног у облику мозаика, улазиће се у позоришну дворану. Псред ње је једна мања сала за разна предавања и приредбе копа може да прими око триста људт. У позоришној дворани, на партеру и галерији, биће око 850 седишта, Сале ће се загревати "топлим ваздухом и проветраваће се на насмодернији — начин путем усисавања прљавог и уношења чистог ваздуха. наро„читом вентилацијом. Гардеробе ће бити тако уређене да не буде тешко доћи да капута,

Позаришна дворана располаже са довољно пространом бином да се на њој дају и веће претставе и неколико глумачких гардероба. Ту ће моћи да наступају и професионални уметници и аматери, из редова самих радника, чланови дилетантских секција разних културноуметничких друштава.

Исто тако је леп улаз у биоскопску дворану, са око 550 седишта, укусним завесама И зидовима 'израђеним у гипсу,

ју се две велике терасе та које ће позоришна публика моћи да излази у паузама и да удише свежину вечерњет ваздуха,

На другом спрату биће сала за конференције око 200 људи. Ту ће свака секција за културно-уметнички рад имати једну од 12 соба, Није заборављена ни дворана за пинт-повг. А У дечјој соби ће бити опрадице у којима ће маћке моћи да о стављају своју децу под надзор нетоватељица деко посматрају позоришну претставу или се баве каквом другом | културном делатношћу.

На другом спрату куле биће дворана за предавања и на трећем широка застакљена _ просторића која ће се, исто тако жорисно, упстребити за. неку врсту «културно-уметничке делатности. Колико ће Карабурма добити својим домом културе — не треба много доказивати ни 06јашњавати, Да је то много У кралу где ттудбеници немају где да изађу м да се забаве, где су имали једва крсв над главом, и сувило: је очигледно, Дом културе је једна од првих зграда које ће бити прави Уукрас Карабурме, који ће – јој дати сасвим нови лик. МИ пред њеним завршењем можемо ви-

дначај удаљеног _ пешака

Велики број модерних студију обрађује тему слободног удаље. нот пешака, који продире и по, ред противничке надмоћи до из, воднот поља, где се преобраћа у краљицу им доноси својој страни

победу. Да пешак дође до послед ње хоризонтале, мора му бити б-

безбеђен несметани пролаз, јер је противна страна спремна за њега да жртвује и фигуру. 0-

безбеђење покрета тог пешака гу того редовно захтева духовите

Бели на потезу добија.

У овој завршници А. Тромцког | црни је мадрријално јачи, алт му поред свега тога прети опасност због удаљеног белог а — пештака. Јасно је да ће се бели трудити да већ у следећем потезу одузме противничком ловцу ноље е4, а црни ће дотле покутна вати да ловцем са неког другог поља избије на дијатоналу 28 х1, преко које ће спречити извео

Ђење пешака у траљишу, Кратко трајна, али занимљива борба завршиће се у корист белога.

Хх

РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА

РојоХај хаугтсе Кипра | Ногмса 17 ргоЧог ђгоја — ђе: Кад, Т1, Раб, 67; сто: Ка, Тћ8. Бехепје: 1. Кад-—а5, ТАВ—" 15; 2. ТБЛ—65, Т.Б—18; 3. ТББ—6! Твв—ћ5-; 4. Каб—ђа4! Роеп(а! Стпј пе те да поз [0ра, робо ЊЕ ђем рехак добао па иуодпо роје. ТАБ—ћ4 +; 5. К64 —е5, ТЋА—ћ5 +; 6. Ке5—44, ТА

—-ћ4 +; 7. Кад—е5, ТА—5+; Кеб— 14 Т.Б—4-+; 9. КМ—р5, | Т.4А—ћ8. Сги је рппидеп да 5е ромисе па озти ћопхоп(«а, ро

зје Сета доја2! Чгиг1 део орегасја; 10. Тбб—се6! Ка7—58. РтеПо Је 11. Теб—е8; 11. Ке5—е6,

стионица, радионица, ваљаоница.

дежу једнине

предео

Именице које су у првом па. имале некад л

немој бити нервозна, на —лан где је оно а, непостојано имамо само две могућности:

пртјатну свежину у летњим сларинама. У дому су изграђене просто-

У придева

на крају (то се л види и чује или само л или само о: А 56 У осталим падежима) свршавају 1) силан, силна; захвалан, за. о РУЈе 3а све облике културносе сада обично на о: котао, орао, хвална; сталан, стална итд. просветног живота, рада и за-

„вео „пакао, мисао и сл.

ањлка Жуков, деранчић од девет година, дат пре три месеца на занат ципелару Аље хину, не леже на Бадње вече да става. Сачекавши да мајстор м калфе оду на јутрење, он узе из мајсторова ормана стакленце с мастилом, држаљу са зарђалим пером, па, раширотвшти пред собом један изгужван лист хартије, поче писати. Пре но што ће написати прво слово, он се неколико пута плашљиво осврну према вратима и прозорима, потледа постранце на нејасну икону, поред које се с обе стране пружаху рафови с калупима, и испрекидано уздехну. Хартија му лежаше на клупи, а он клечаше пред клупом. „„Мишти деда Константине Макарићу! — писате дете. — И пишем ти писмо, и поздрављам ти Божић, и желим ти свега од Господа Бога. немам ни оца, ни мајке, само тебе јединот птто имам“. ту Бањка погледа према тамном прозору, на коме титраше отсјај њетове свећице, и живо престави себи свота деду Константина Макарића, који је служио као ноћни стражар код господе Живарјевих. То је омален, мршав, гли необично _ жив и окретан старчић, од око шездесет и пет година, с вечно насмејаним лицем и пијаним очима. Обдан спава у чељадској кујни, или ћерета с куварицама, а преко ноћ се замота у некакав алватан коскух, па иде око куће и дворишта, те удара маљицом у стражарску дашчицу. За њим корачају, са спуштеном главом, стара куја Каштанка и пас Чиков, кота су тако прозвали због његове црне боје и дугачкот тела као у ласице. Тај је чиков небично учтив и умиљат, подједнако умиљато гледа у своје домаће и стране, али кредита великог нема. Испод те његове учтивости и мирноће крије се најјезуитскија подмуклост. Нико од њега није бољи мајстор да се дошуња кад треба, па тек наједаред да штчепа за ногу, да се увуче у леденицу где се држи месо, или да здипи сељаку кокииш. Неколико су му пута пребијали стражње ноге, једно дваред су га вешали, сваке недеље би га штибали на мртво име, но он би се сваки пут опет повраћао ' у

„А сад Вањкин деда вадело стоји код кућне

капије, жмирка очима на сјајно црвене прозоре сеоске цркве м, подитравајући ваљаним сукненим чизмама, ћерета с чељадма. Стражарска дашчица привезана му је за појас. Он пљеска рукама, јежи се од зиме и, смешећи се старачки, штипа час собарицу, час куварилцу.

— Хоћемо л' мало с" бурмутат — каже он и пружа женама бурмутицу.

Жене штмркају м кијају. Деда не зна шта ће

2) смеон ,„мисаон, осион итд.

баве.

од уживања, па се све гуши од радости и смеха, и виче:

— Држ' се зубима за ветар!

У псима дају да шмрче бурмут. Каштанка кија, врда тамо - амо њушком и, увређено, одлази у страну. А Чиков од учтивости не кија, но само врти репом.

А време је дивно. Ваздух је тих, прозрачан им свеж. Ноћ је тамна, али се види све село < његовим белим крововима и струјама дима, које се дижу из димњака; види се дрвеће посребрено ињем, и сметови снега. Све се небо осуло звездама, које весело трепћу, а Кумова Слама се издваја тако јасно, као да су је сад пред празник измили и протрли снегом.

Вањка уздахну, умочи перо и настави писмо:

„А јуче сам био бијен. Мајстор ме извукао за косу на двориште и истукао стезањком, — зато што сам љуљао њихово дете у колевци, па случајно заспао. А ономад ми газдарица наредила да очистим суву рибу, а ја почео с репа, 2 она узела рибу, па. све њеном главом мене по лицу. Калфе ми се по цео дан потсмевају, шаљу ме у крчму по ракију м заповедају ми да крадем мајсторове краставце, а мајстор ме бије чим дочепа. А храна ми није никаква. Изјутра ми дају хлеба, на подне каше, а за вечеру опет хлеба, а чаја или чорбе не добијам никад, то све газде покркају сами. Морам да спавам у ходнику, а кад им се дете расплаче, ја никако и не спавам, него љуљам колевку, Мили деда, учини милост Божју, води ме одавде кући у село... Ја овде никако жив не могу остати... Клањам ти се до земље, и навек ћу се Богу молити за тебе — води ми одавде, јер ћу умрети“... ·

Вањка накриви уста, протре својом црном песницом очи и зајеца.

„ја ћу ти трти бурмут, — настављаше он: —

Никада у њој неће бити загушљиво ни претерано спарно. Око просторија на првом спрату, који обухвата галерију, канцеларију директора, и собу за пројекциони апарат, пружа-

културну

молићу се Богу, а ако што скривим, ти ме биј као вола. А ако мислиш да неће бити посла за мене, ја ћу молити надзорника као Бога да му чистим чизме, или да ме, место сфређке, пошље код оваца. Дедице мој рођени! Кажем ти, никако не могу овако, јер је ово једна смрт. Хтео бих пешке да утечем кући, ал немам обуће, па не смем на зиму. А кад будем велики, ја ћу те за то хранити и бранити од свакота, а кад умреш, молићу ти се за_покој душе исто као и за моју мајку Пелагију. и

А Москва ти је варош велика. Куће све господске, и коња — чудо Божје, а оваца нема, и пси не' уједају. Овде деца не носе вертеп, а на хор никог не пуштају да пева, а једаред сам видео У једном дућану, у прозору, продају се удице заједно с прутом и за сваку рибу; има врло скупих, а има и једна таква удица, да би одржала чак и сома од петнаест ока. МИ видео сам дућане где се продају свакојаке пушке, као што су оне господинове — та је ваљда свака по сто рубаља... А по касапшицама има и тетребова, и јаребица, и зечева, а где их лове — о томе продавци ишта не говоре.“

„Мили мој деда, а кад код наше господе буде божтићна јелка с поклонима, узми за мене један златан орах, па га остави у зелени сандук. Затражи од госпођице Олге Игњатјевне, кажи јој за Варњку.“

Вањка уздахну и задрхта, и опет се затледа У прозор... Он се сети да је по јелку за господу

дети њену перспективу у окупљању радних људи на ведру и забаву, свестрано умно, културно и физичко изграђивање,

ТЗ—#8; 12. Кеб—2е7, 7Т1848: 13. Ке7—17, Тав—ћ8; 14, Ке7—е7, Т.В—ћ7 +; 15. Ке7—66, Тт.7—6 +; 16. Каб—е5, Т.65; 17. Кс5—ђ6 1 ђе! доба

на њихово

увек ишао у птуму деда и да је водио са собом и свог убука, Како је тада било лепо им весело! Деда се накашљује, 2 и мраз као да кашље, а за њима канљуца и Вањка. Дед обично, пре него што одсече јелку, попушти по једну лулу, дуго штмрче бурмут и смеје се озеблом Вањушлки... Младе јеле, умотане у иње, стоје непомично и чекају — која ли ће од њих погинути Мало — мало, па однекуд тек наједаред испадне зец, па се као стрела заплети преко сметова.. Деда те може а да не викне за њим: ! — држи, држи, не дај! Ех, куси Ђаволе! Отсечету јелку деда би одвукао у властеоски двор, а онде би је окитили.. Највише је око јелке гостођица Олта Ипнатшјевна, љубимица Вањжина, Жад је још жива биша Вањкина мати, Пелагија, им била код господе собарица, Олга Ипнатјевна је хранила Вању бонбонама, а из дуга времена научила га читати, писати, рачунати до стотине, па чак и играти кадртл. А. кад је Пелагија умрла, сироче Бањку преместише у чељадску кујну Ћ деди, а из кујне у Москву, ципелару Аљахиу -е-« „Дођи, мили деда — настављаше Вањка, Христом те Богом молим, води ме одавде. Смилуј се на мене, несрећно сироче, јер ме свако бије, и страшто бих јео шттогод, а тешко ми је тако да Ти исказати не могу; плачем непрестано. А. ономад ме мајстор 'ударио алупом по глави тако, да сам пао, м једва сам дошао к себи. Несрећан је овај. мој зживот, гори од живота последњег пса... И још ми поздрави Аљону м ћоравог Јегора, и кочијаша, а грмунику моју не дај ником. Остајем твој унук иван Жуков, мили деда дођи... Вањка сави на четворо исписани лист им метву га у куверат, који је јуче жупио за копејку... 1100 мисли се малко, па умочи перо и написа адресу "

Деди у село

Затим се почеша иза ува, промисли се Још мало и додаде: „Константину Макарићу.“ Сав сре“ ван, што' му нико није сметао док је писао, натаче капу, па, и не огрћући се капутићем, онако у 59 штуљи истрча на улицу... .

Момци из касапнице, које је питао јуче, Ре коше му да се писма бацају у поштанске санду“ чиће, а из тих сандучића разносе их по свој земљи поштанске тројке с пијаним кочијашима и звонким прапорцима. Ватека дотрча до првог поштанског сандучета и тури драгоцено писмо у ону рупу.

Уљушкан слатким надама, он после дџедног сата чврсто спаваше... У сну је видео пећ. На пећи седи њетов дедица, спустио доле босе ноте, па тисмо куварицама.. Поред пећи иде чиков и репом...