20. oktobar

ПР

=+ озната је чињеница да код свих планских задатака, правилно извршене припреме и спроведене на време, У многдаме, олакшавају извођење самог задатка. Они који раде у градским и рејонским трговинским предузећима иу трговини уопште, знају да је ово правило постало закон у веној сопијалистичкој трговини. Ко му не придаје довољно важности неминовно отежава себизи своме колективу спрово-' ђење планских залатака. Нарочито је важно да то 'имаЈУ у виду људи из трговинских нрелузећа, који врше снабдеваве Београда воћем н поврћем. Меред феуковолства тих предузеагтоставва се као сталан задатакла-ол почетка сезоне, откутеттвоћа и поврћа имају спремљену амбалажу распоређену по местима откупа, како би ворманшно текло снаблевање чрада. Напоредо са откупом воћа и по врћа, треба стално водити рачувана приспеће разних сезоњ ских култура, да се поред реловних потреба за снабдева. ње трада, обезбеде им количине које су потребне у зимском пертољу, Нарочито се пред руководства трговинских предузећа оштро поставља питање прераде оних количина култура, којих има више на тржишту у времену њиховог при спећа. На пример: ове године бно је добар принос бораније, тако да београдско тржиште није могло да утроши довезене количине, МИ поред тога, боранија није прерађена и спремљена за зиму у довољним количнтнама, јер београдска трговин ска предузећа нису извршила припреме лотребне за прераду овог артикла. Алм, поред трговинских предузећа требало је да и локална индустрија, а нарочито објекти друштвене исхране, који данас обухватају исхраном око 20 од сто крађана Београда, са своје стране лри"преме боранију за „зиму. Па и орел тога извесне мање коли-

чине спремљене су, а вишкови 2 „=

боранијс слати су са 'београлског тржтита у друге градове. (Фдвај пример указује на то да се спремању зимнице не посвећузе довољно пажње у сезови воћа и поврћа, Овакав став према зимници долази н охуда што Фу руководства разних трковинских предузећа која раде на обезбеђењу зимнине мишљења да су главни артикли козе треба остављати за зиму кромвир, пасуљ иук, од сувих култера, а кисео купус, кувани паралајз и туршија од конзервата. Међутим, такав став онемогућава да се обезбеди асортиман прехранбених артикала У зимском периоду и да се оствари разноликост у исхрани, а с друге стране због недовољног асортимана _ повећавају се потребе у оним културама које су остављене за зимницу, што би се остављањем _ разноврснијих артикала избегло.

То се исто може рећи и за друштвену _ исхрану и угости тељство, који имају услова да у кухињама својих објеката свакодневно прерађују извесне - количине разних култура потреоних за зимницу. Међутим, до сада су друштвена исхрана и угоститељство углавном лрипре мили кисео Купус док су остале прерађене артикле куповали од трговинских „редузећа јер сматрају да је задатак трговине и индустрије да их снабдевају овим артиклима. Овакав став најбоље се види из припрема које су у току лета вршили об6-. јекти друштвене исхране. Према првобитном прегледу амбалаже констатовано је да друштвени абдекти располажу са амбалата нокрива њихове аво-

сезонских

требе са, свега 17 од сто. Када. је оштрије постављено питање

зимнице, тојест када је решено | да објекти друтитвене исхране треба сами да обезбеде себи. зимнињу, У другом прегледу ста

ња амбалаже констатовано је ла

се њихове потребе покривају | са 70 оп сто. Аз овога излази да амбатажа има, да-се она може пронаћи, ако се покаже више.

· иницијативе и упорности по том .

умтагљу. Неоспорно је да објек'1 друштвене исхране имају тетшкоћа у раду на обезбеђењу зимнине, У првом реду те тешкоће се јављају У набавци потребних култура за прераду. Рејонска предузећа за воће и поврће и рејонске задруге које имају са објектима друштвене исхране уговоре „за испоруку разних пољопривредних култува за њихове текуће потребе, избегавају да са њима склапа. Ју посебне уговоре птатећи.нре

обавеза. Важно је истаћи ла сви оојекти друштвене исхране не 6т: требало ни да склапају уговоре са рејонским предузећима их .задругама, а нарочито за»све уилтуре, јер су многи од твих. власништво оних предузећа и установа које имају своје еко.

вофије. Такви објекти треба првенствено да се снабдевају са својих економија. На тај начин ће се омогућити објектижа који немафу економтје ла се потпу"није снабљевају. ' ' Јасно је да иша тешкоћа, са кодима се боре, како трговинска прељузена, тако им објекти друзитвене исхране, а у којима треба да пм помогну њихова оперативна руководства, Та помоћ би била нарочито ефикасна при џи хемикалија, а једним делом и амбалаже, Али, скоро сва предузећа траже помоћ у оним питањима у којима могу сама да се снађу. На пример, траже да им се пронађе радна снага, као и магацини за смететај робе. Магацинскот просто.

ра има доста по разним неискоришћеним подрумима у које се мајке сместити прерађена роба за зимницу, а где се успејино може вјинити и прерада. Сва Чреду зена углавном се оријен-

шу на мушку радну снагу код припремања зимнице, што је наравно неправилно, с обзиром на проблем радне снаге у нашој земљи. Предузећа би могла за спремање зимнице пронаћи рад. ну снагу из редова' домаћица

_ брзо отклонити, „ћПотпуности.и на време обезбе. дити. :

те НИТИ ара БИЋА. Ж | ЋЕЛ. БР, 22-249 Ма

начин би радиле краће време. и у близини својих кућа. Ако се

. тако посматрају недостаци у до-

садашњем раду на обезбеђењу зимнице, онда ће се-сви узроци а зимнниа у

Градска рејонска предузећа и

- рејонске задруге које раде са

воћем и поврћем, љужна су да

. воде рачуна да обезбеде што

више различитих артикала за зимницу, јер ће се на тај начин побољшати снабдевање потрошача у току зимског периода,

„док ће објекти друштвене ис-

хране обезбеђењем зимнице У гранипама својих потреба, смањити своје учешће у куповини ових артикала на тржишту, те ће све количине спремљене од ових предузећа остати за заљо-

вољење потреба оног дела по-

троштата који се не хране кроз објекте друштвене исхране. Зато је потребно да колективи у свим овим предузећима развију широку Ининијативу у нружању помоћи свом руководству, јер ће се на: тај начин брже пронаћи и довести — "справно стање

-менти

· које из “разних разлога не могу . потребне амбалаже, пронаћи зга„ стално да се упосле, а на. тај

рацинске просторије и радна снага, . а што су основни елеза потпуно. извршење илана. обезбеђења .зимнице “у 1949/50 годиви, што условљава

· обилно, разноврсно и добро снабдевање _ трудбеника Бео_ града.

Задани градских и рејонских трговинских · предузећа, друштвене исхране и угостивељства на питању обезбеђења зим нуце за Београд нису поставље-

"ни ради тога да се изврши цен-

траљизација спремања зимнипе, већ напротив, нужно је истаћи да су њихови задаци да спреме зимницу за оне потрошаче који немају услова да је сами припреме, док домаћинства која могу сама да спремају, треба у сваком случају ла оставе све оно од култура, што им је потребно у том пиљу. Повереништво трговине и снабдевања ИОНО-а дужво је да таквим домаћинствима обезбеди _ потребне хемикалије. На овај на-

чин Београл ће бити подмирен свим потребама прерађених артикала за зимницу у току зим-

ског периода.

На повратку са великих радних акција

ељатиа фаљек аллафинским парним 4 уиљафа

“ модна

част доласка — средњо-

# школских _ београдских

8 “ омладинских бригада које су радиле на изградњи Аутопута Братство — јединство 0младина Београда, окупљена на локалним радовима, одржаће ми тинг У знак признања и захвалности градитељима Аутопута У недељу, 4 септембра, пре подне, ва Тргу братства и јединства. Овај митинг још једном ће показати спремност наше омладине да у изградњи сонијализма уло-

жи све напоре за извршење задатака који се пред њу постављају, манифестоваће — несалом. љиво јединство омладине и њену решеност да под руковој-

ством Партије. упркос свих смет њи са стране, изгради социјализам у својој земљи.

Десет београлских с средњонтолских омпадинских бригада „Брапо Бјелећ“, „Лара Мавловић“, „Митои Матијевић", „Лра го Станојевић", „Милан Примасунац“, „Јанко Лисјак, „Драганче Павловић“, „Един Давичо",

„јурина Рибар“ и „Божа Ста менковић“ које се враћају са Аутопута показаће на матингу колика је сната народне омладине и њена приврженост сво јој социјалистичкој домовини. Омладина Београда у току ове године дала је 34 радне бригаде. Масовно ученте бе-

оградских омладинских бригана

у изградњи земље и њихова спремност да се изврше сви задани које им Нартија поставља показује љубав нане омлапине претта својој земљи, жељу да се она зито пре изграљи и високу свест о томе да ово што се граљи, гради се у нитересу чи. таве наже друтитвене заједтите.

Свака од ових десет средњошколских бригада, које сада лолазе са Аутопута, била је бар једанпут ударна а више њих и по неколико нута. Велики успе. си постигнути ма овој радној акцији израз су тежњи наше омладине ла што више допринесе изградњи земље, Ово ма

севно учешће омладинских радних бригада у борби за остварење Петогодишњег плана, одушевљење и постигнути резултати добијају нарочити значај данас, у доба контраревољуниоварних _ поступака Совјетског Савеза мн других земаља Ин-

формбтроа.

Меитинг београдских омладишапа — градитеља сонијализма геожазаће још једном организаниону чврстину, снагу и решеност омпадине Београља да са укпехом испуни све задахке треће године Петогодишњег плана и да никаква контрареволуционарна пропаганда СССР-а и земаља Информбироа неће моћи да је заустави на путу изградње социјализма.

ДЕЛА ТИТОЉВЕ НЕТОЛЕТКЕ

ЊЕНА БРОЈУ 2 ДИНАРА

Слаба контрола магодан терен за штеточине

оред необично велике важ-

ности коју добра и тач-

на евиденција и контро-

ла имају у остварењу свих планских задатака у социјалистичкој привреди, оне исто тако могу одлично ла послуже у спречавању разних злоупотреба и у брзом откривању штеточинства и развлачења народне имовине. Међутим, слаба евиденција и контрола често омогућавају вршење разних злоупотребу и храбре изврнтиоце на извршење кривичних дела против — социјалистичке имовине, На ово најбоље указује случај Мире Ратај, административног службеника текстилне индустрије „Сутјеска“ у Земуну и Петра Бубнића, шефа магацина истог предузећа.

Мира Ратај користила је пропусте у евиденцији произведене робе и робе предате мага“ њину и вишкове разних платнених тканина узимала за себе: Она је као службеница маганина примала готову робу из фабрике. Међутим, фабрика је често слала више робе него што је у спроводници било назначено. На тај начин Мира Ратај је могла, пошто се уверила е вишку примљене робе који нигде није био евидентиран, тај винак да присвоји за себе. Тако је она вршила присвајање у току скоро пола године и У 40 наврата је из магацина из“ нела разног платна у величини од 5 ло 20 метара, што укупно износи око 500 Метара, Петар Бубнић, шеф магацина готове робе, у сагласности са Миром Ратај присвојио јеу два маха две бале од по 130 метара платна. Он је ове бале изнео камионом из предузећа заједно са другом робом и користећи недовољну будност шофера камиона, ове бале однео у стан неког свог рођака и код Мире Ратај-

Све ове украдене количине платна продаване су преко устаљеног црноберзијанског канала и везе. Платно је продавано по 100 динара за један метар и ишло је преко читавог ланца шпекуланата који су стално подизали цену, тако ла је на крају платно продавано преко 250 динара по метру. Поред тога, што је оваквим 3злочиначким поступцима Мире Ратај и Петра Бубнића предузе-

ву „Сутјеска“ нанета. велика материјална штета — око 800 метара платна отишло је на ирну берзу — оштећен је и наш

робни фотд важним артиклом

за снабдевање радних људи, Мира Ратај Петар Бубнић били су у могућноста да вртше сове пронеђерс баш због слабе евиденитје нтроле "у предузећу. (С неогдговоран ради ол:ос огледу премера и евиденпије произведене робе за сваку је осу; у. Одговорно

огону фабрике

лице у другом у евиденцију а

није имало та)

количини прогизведене робе, те су ове штетољлине такав пропуст користи Је Овај случтј још: једном указује на то ла се у нашим предузећима 172 поклања довољио . пажње еви летпији и контреги. "Скоро пол године Мира Ратај је повремено примала више готове робе мшего што је то "било означено у спроводницама, Она све вишкове није свидентирала у магацинским књигама, него је искорист7 0 што и други погон фагрике није пмао евиденцију 0 шиујизвеленој роби. На исти начин се може 06јаснити и случај |! стра Бубнића, који је однсо из фабрике две бале платна. а ла се то није приметило и коштролом 907 крило. | Начин на који су утаје вршене претстасшља оппсани

подмукао вид 3ооупотребе и

пљачке, Међутим, са сите буд“ ности одговорних све сво не би могле ла се доголн,. Да се

евом питању поклоисо дужна пажња не би се м' десити д= се толика количина платна присвоји а: да-се у -евџасицији