20. oktobar
=
||
Кроз мензе и радничко~службеничке ресшоране
_ ЗА БОЉЕ СТАРАЊЕ 0 ИСХРАНИ ТРУДБЕНИКА
коро је редовна појава да, се трудбеници који се хране по радничко - слу-
жбеничким ресторанима и мензама жале на квалитет хране, на услоту, на сала у којима се обедује и кухи ња и других споредних простори ја. Откуда то долази и ко најви_ же сноси кривицу за
нехигијену и
овакво стање по појединим мензамат
Неоснорно је да је главни покретач гвега пословања које се одвија у оквиру једне мензе руководилац објекта. Ом је дужан да усмерава целокупан посао око набавке намирница, ховог спремања, прања посуђа и уређаја просторија ће што
њи+-
на то, како
ефикасније послужити абонентима. међутим, шта се дешава7 Мензе (под мен.
боље и
зама подразумевамо и радничкослужбеничке ресторане) добијају приличне количине хране. У већини случајева руководиоци мен зи се ограничавају само на тај контингент који им дају рејонски отсеци трговине и снабдевања, не водећи рачуна да самоиницијативно врше набавке како би, на тај начин, пружили або. нентима разноврснију храну. често слушамо како се абоненти жале на то да редовно једу пасуљ, који смењује гершла, ову кромпир неукусно справљен итд. Осим тога, особље по мензама не показује много добре воље да свесрдно и пажљиво услужи сво је госте. гледа као на неко нужно зло,
на абоненте се на људе који не заслужују бољи поступак од онога који им се пружа. Све су то појаве које су постале опнштте скоро у свима мензама. Као најтипичнији пример мензе у којој се све одвија стихиски, где се не осећа рука која руководи, која се стара о пове. реном јој објекту, јесте радничко - службенички ресторан Седмог рејона смештен у просторијама бивше кафане „Мостар“. По ред хране лошег квалитета, ТУ царује прљавштина. Чаршави су нечисти, а под као да месецима није пран. Као оправдање за 0оволику | нечистоћу, руководилац мензе истиче да је жена која је прала под отишла на годишњи одмор. Значи, ако би кувар или куварица отишли на одмор, менза би престала да ради. У мензи „Радник“, у чика Љубиној улици, која има све услове за добар рад, с обзиром на целокупан уређај, на величину сале и слоредних просторија, има извесних недостатака који би, са више добре воље им залагања „могли да се уклоне. Ту, на пример, нема довољно чаша им бокала и због тога абоненти одлазе у шанк да пију воду. Тако се, сасвим природно, ствара гужва која би се врло једноставно могла избећи постављањем славине и малог лавабоа ван шанка, а за то је потребно са> свим мало продужити цев. У овој мензи већ три месеца стоји машти ва за прање судова и чека на оправку. За то време се посуђе пере рукама, што мзискује и више времена м није увек хигијенско. Менза Индустрије, мотора У Раковици смештена је у нове про _сторије снабдевене најмодернијим уређајем. Кухиња је снабдевена са три велинха електрична казана с бојлерима, а дугачка сала за ручавање светла је и пространа. Али, и поред свег модерног уре ђаја, поред свих услова да овај ресторан буде на висини, У њему не влада довољна чистоћа. а маштине се ле држе у реду. да нкаведемо лош пример мензе „И бар“ у Сгељинградској улици, У подруму ове мензе цео под је преплављен водом која се створила из попуцамих цеви, Ту се шири тажав смрад да се не може издр“ жати, а услед влаге намножиле су се разне бубе које из подрума одлазе у кухињу. Руководство ништа не предузима да се ово стање поправи. Менза Трећег рејона „Атина“ не може да се похвали уредношћу и чистоћом. Од некада пристојног ресторана овај локал се претворио у мало бољу ашчиницу. И овде је под прљав зато што је жена која чисти отишла на отсуство. Огледала су нечиста (за њихово одржавање треба само неколико новина ' недељној, а зидови одрани. Као пример доброт ресторана треба истаћи Радио-Београд. Код ове мензе се свуда види велико старање директора. Поред тога, и савестан набављач кога има овај ресторан
доприноси да је храна, исто тако, добра. По добром квалитету јела и по чистоћи одликује се и ресторан Првог рејона „Парк“.
Карактеристично је за справљање јела у ресторанима, што и поред доста доброг квалитета намирница, ова нису укусна. То долази отуда што кувари не улажу довољно труда готовећи :2ла. На пример, поред тога што у јело ставе масну штунку, они га још и добро замасте, тако да је немогуће с" јести га, јер плива у масти. Или, редак је случај да абоненти добију салату, а и ако је има то није ни парадајз, ни паприка, којима је сада сезона, већ купус и то редовно без сирћета. Многе мензе постижу уштеду, а лито иде на штету абонената. пре ко целог месеца штеди се при набавкама и на крају се тај новац потрошти, на пример, набавком живине која траје дан-два, уместо да се систематски свакога дана побољшава исхрана.
неинтересовање руководства пре дузећа за своје ресторане у мно томе доприноси њиховом лошем стању. Скоро је редовна појавл да руководство предузећа нема увид У пословање својих ресторана, и да не врши контролу њетовог рада. Требало би да се и сами абоненти обраћају својим предузећима у погледу замерки у раду ресторана.“
И рејонски отсецф трговине и снабдевања не воде довољно рачуна о раду ресторана на њихаовом подручју. Ресторане треба често обилазити да би се имала јасна слика о њиховом пословању. Међутим, на терен се обично ллаљу људи који су недовољно упућени у рад ресторана, те при обиласку немају јасну слику како се врши преглед. На тај начин се дешава да мноте неправил кости промакну.
Мното и много би се могло пи-
сати о раду мензи и. радничко-
службеничких ресторана. Много ту треба исправити, многа руководства предузећа и самих ресторана раздрмати, да би наши трудбеници имали добру и укусну хра ву, да би је добијали у чистим просторијама, на белим чаршави-
ма и пристојно сервирану.
КОЗЕРИЈА
Пут од Сарајева до Дубровника је необично романтичан. За сва ког обожаваоца "природе претставља редак догађај. ко год прича о томе путу употребљава изразе: чудесно, величанствено им прекрасно. Моја другарица ужива у природним лепотама. И пред полазак на годишњи одмор, она рече сасвим озбиљно: „До "Дубровника путоваћемо путничким возом“, Предлог је очигледно био тлуп. покушах да се одупрем. У стилу с брачне равноправности _ отпочесмо дискусију употребљавајући метод убеђивања. У визионарском надахнућу моја другарица прошапута „чудесно величанствено, прекрасно“. Ја се сложих и 0одох да купим возне карте.
Ститли смо из Београда сле 26 часова. Прикупивши следње остатке снаге ми немогло промуцасмо у дуету изванредне хармоније; „не, сто пута не. Братићемо се само и једино авионом“.
Почео је одмор на мору. Сећајући се са стравом ходника У коме смо били немилосрдно ГУжвани, мог изгубљеног борсалина, изгњечених кофера и тро. струког падања У несвест моје другарице, већ после три дана почех озбиљно да мислим о начину нашег повратка. Авион7 да. Једино авион. И ја почех битку за два седишта у авиону.
Савнао сам одмах да се за пут пријављује три дана раније. Билетарница је отворена од 8 ча. сова. Рачунао сам да је сасвим пристојно доћи 4 часа раније. Тако сам и учинио. Међутим и. спред мене било их је већ петоро. Радознало' погледах околне фи зиономије. Све су имале нешто заједничко: _успаваност, | ћудљи. вост и сви су гледали у земљу. Добром посматрачу пала би У очи извесна спремност, која се одражавала на тим лицима — као
топо~ из-~
нека припрема за маратонску трку. чудно — рекох себи, Овакав
_ ниисља љ прате
нити
Неправилан поступак
а Славији 26 о. м. попео сам се на трамвај број 3, кола број 129, око 10,20 часова, пошто сам претходно извадио кар-
ту на шалтеру. У колима смо сви имали карте, сем једног младића из омладинске радне бригаде, који очигледно није знао да карту треба раније извадити.
Приликом прегледа карата, кад је кондуктерка дошла до бригадира и он јој пружио два динара, кондуктерка је рекла:
— не два динара, нето двадесет и два. Зашто без карте улазите у колаг Зар вам
' висам казала да то не можег
— нисте ми ништа казали, збуњено је одговорио младић и дао јој двадесет два динара.
Сматрам да је овај поступак неправилан и да кондуктери и кондуктерке на трамвајима треба да имају обзира према онима који не знају за прописе, јер нису из нашета града, а поготово према омладинцима из радних бритада, који су дошли да уложе своје напоре за изградњу Беотрада.
Миодрат Петровић
жх
Раковица нема посластичарнице
ЧТ асеље Раковица се проширује из дана у ћ дан и добија све већи значај. Оно је везано са Београдом не само железницом, него и трамвајском прутом, изграђеном залагањем чланова Фронта. Како у овом насељу станује велики број наших трудбеника, углавном индустриских радника, то је у њему отворено неколико продавница колонијалне робе, продавнице за воће и поврће и друге. Оно има лепу ресторан-башту и апотеку. Међутим, нешто је заборављено. У Раковици нема посластичарнице „која је, појмљиво, потребна овако развијеном насељу. М. Р.
БЕОГРАЛЉУИ
М
Тражи се мераклија за ред
едавно сам пролазио Улицом Мајке Јевросиме и том сам приликом уочио напис на једној фирми: „Мерак“ произ-
и.
· Опасан угао
Балканској улици 82, на углу Балканске у и Ломине, свакодневно пролазници паЈ дају, разбијају и расипају ствари које носе, а често се и позлеђују. Ово се дешава отуда што је коцка на прелазу потпуно угла-
водња алкохолних и дезертних пића на вели чана и на два места искривљена, тако да
ко С. Радосављевић. Како знамо да нема ни-
каквих „производња а лкохолних и дезертних
"пића на велико у приватним рукама, приђем
блиске да видим шта је у излогу. Наишшао сам на честу београдску појаву. На графикону иза окна писало је крупним словима: „трећа Ффрронтовска организација М рејона“. У просторији некадање винарске радње, која је лепо уређена, видели су се канцелариски столови. 4
Крајње је време да се уклоне фирме бифеа и винарских тртовина које још стоје изнад просторија у којима су пословнице фронтовских организација, а за обављање тог посла требало би наћи неког мераклију за ред. Милорад Ранковић
сви, који нису стапни пролазници и не знају за ово, превиђају ову вратоломију.
Било би потребно да се ово оправи и коцка измени, како би се уклонила опасност за пролазнике.
Јово Вучинић
жх
Опасан киоск
рекопута пијаце „Цветни трг“, на самом уУг: Маршала Тита и Гарашанинове улице, налази се малопродавница ДУвана постављена на самој ивици тротоара, тако да возачима возила заклања видик према Гарашаниновој улици, Исто тако и пешаци, који долазе из Гарашанинове улице, за-
хваљујући овом киоску, тако незгодно постављеном, немају преглед према улици Маршала Тита. Услед тота може врло лако да дође до несрећа.
Било би лепше и корисније да се на простору бивше пијаце „Цветни трг“ подитне угледна продавница дувања, а да се овај киоск што пре уклони. Урош Кораћ
жх
Мали, али важан проблем
| рамвајска станица „Каменовић“ код сто-_ ;
меника Вука Караџића је једна од најоптерећенијих станица, јер се на том
раскршћу пранају пруге број %, 6 и 7. нарочито у јутарњим часовима на овој станици се стварају велике гужве приликом уласка
У кола и издавања карата. Било би, заго, веома добро када би се и на овом месту подигла једна билетарница, која би издавала
г, ја нисат атшрте
ку. Затим
карте за све три трамвајске линије и тиме
олакапала кретање трамвајског саобраћаја. у п. м.
благу несвестицу, а
атмосфери развијала се ситуаци-~
Билетарнице на крајњим станицама
а свим полазним станицама трамваја и
тролејбуса подигнуте су билетарнице
које издају путницима карте пре доласка возила и на тај начин доприносе бржем резвоју саобраћаја. Међутим, на крајњим станицама трамваја м тролејбуса још увек се стварају гужве. Стога би било неопходно да се и на тим местима подигну билетарнице, шето би у још већој мери убрзало кретање наших градских возила. М. Поповић
ж
Леп пример савесног залагања
току фебруара месеца 19849 године на
путу између Земуна и Беотрада настра-
дао сам од теретног камиона и том приликом сломљена ми је десна нота, а лева тешко "повређена. Захваљујући заузимању једне омладинке и једног омладинца пренет сам, после једног сата, у Земунску државну болнилу, где су лекари утврдили да поред добивених повреда имам и теже запаљење плућа.
Ја сам човек од 56 година, па стога ове повреде и тешка болест нису пружале перспективу оздрављења. Био сам у тешком стању, готово безнадежном.
после непуна два месеца напустио сам болницу. То, што се данас као здрав налазим међу живима, могу да захвалим лекарима Првог хируршкот одељења Земунске државне болнице Ковачевићу, Милишићу м ПЏриклмајеру, као и сестри тога одељења.
Огрешио бих се кад не бих рекао да ово залагање није било само у односу на мене нето и ма остале болеснике.
у Велимир Менезић
сав Ин
тра сви смо 'личили на спринте.
песимизам при чекању од четири часа на морском ваздуху.
Бреме прође некако. тачно У осам часова стиже и благајница. Очекивао сам овације и панику. Ред је ћутао потребном с тишином. Благајница уђе у канцела. рију, седе, зачешља фризуру и поче да чисти нокле,
Наш ред је и даље ћутао.
Упитах особу испред себе зашто не улази. Она рече: „не".
друга особа ми не одговори а трећа, жалосно окрете тлаву. Изгледа да сам био досадан.
Не, мене овде неће нико да насамари. Уђох У канцеларију:
— другарице ја бих хтео да се пријавим за пут 180. м.
— доцкан. = Како.
— Тако.
— Али ја знам да се на три дана раније пријављује пут.
— То знам и ја.
— па добро. —
зумем. Другарица ми показа _ једну
скромну цедуљицу обешену на
муквло
онда не ра-
прозор, на којој пише „још од синоћ:“ „за осамнајести нема карата.“
— А овит — Они су продужили чекање.
лфекају за 19. чекајте и ви,
Нисам дуго размишљао. Ако сам већ стао у ред, опробаћу шта то значи двадесетчетири часовно чекање. Искуство игра велику улоту у животу. Шести сам по реду... '
— Јелте, да ли ћу добити карте.
— имамо врло мало места,
— да, знам — уздахнух — није
то путнички воз.
До ручка нико не проговори, нико никога није вређао, нити је згазио. У главном ло се и читале новине. Пошто је сваки прочитао све што се тог дана могло од дневне штампе прочитати У Дубровнику, приближавало се полако и вече.
Прво сам осетио муку у стома-
овда су ми утрнуле ноге. Стоји се већ петнаест часова. Са лпрвим поветарцем са мора и мраком који је донео неку врсту ладовине, људи мало живнунше.
Настаде жагор. људи се решише најзад, да виде с ким стоје У реду и с ким ће путовати. Сем тога требало је извршити неоп.ходне припреме за ноћ.
Ја сам био на прагу слома. Дневна врућина ме је дотукла. У реду поче неки немир м то ме мало охрабри.
Један младић, замоли благајни. ду да му узајми једну столицу; милиционар такође замоли за столицу. То уради и трећи. 3а-– тим изнесоше један сандук. Па. доше предлози да се изнесе и сотоман. Благајница пребледе. Са народном имовином не може се тако итрати. Привремени. власни. ци средстава за спавање написа. ше признанице и одобрилле пра. вилан став благајнице. Изгледа
да је блатајница имала искуства у овом смислу.
Међутим _ прва интимност са хладном _ канцеларијом већ је успостављена. Особа средњих година уђе сасвим хладнокрвно у канцеларију им 6ез питања _ узе
бокал да донесе воде. Благајница,
рече да је то непристојно. Он уморно одговори да су чаше пр љаве, Али донеће и њој воде. Један из реда протурио је главу кроз прозор им почео да се удвара. Неко предложи из реда да купи букет ружа. Предлатгач и удварач измењаше оштре погле. де. Један рече: „немојте да вре. ђате“. Други одговори: „ви сте безобразан“. Мирисало је на свађу. Остали повикаше: „жене су увек свему криве.“ У таквој
дада одеће.
ја у позним ноћним часовима.
иза мене стајале су две даме
Са по једним великим крстом м по једном бубикопфризуром. По..
нашале су се тако као да су још у основну школу упшле авионом.
— Знате у Америци људи авио. ном иду у биоскоп — рече једна дама.
— А деца на плажу — одговори друга дама.
— да — уздахну једна од њих. Ово није Америка. Не. може чо. век да мрдне од ових синдикалаца, Чак хоће да путују и авио. ном.
— шта ћете кад је дошло та. кво време. А коју ћете ви класу да узмете у авиону.
— па ја ћу да узмем прву, или у најгорем случају другу.
Никако нећу трећу. Не желим да се мешам са синдикално организованима. Зато и путујем а. вионом. 3
им тако (су пролазили часови. Неко је већ захркао на столици. Други је неуморно причао о Сократу и стално говорио да је то највећи филозоф свих времена. Али већ један сат ништа ново није рекао. Двојица иза мене отоварати су управника хотела и неку дгму која се екстравагантно носила. Један је говорио да је храна била слаба, а друг му је пребацивао да је то сно. бизам и такву храну код куће никада није имао.
Прибијени уза зид дискутанти су одавали утисак масе пред зидом плача.
Око четири часа изјутра наста. доше већ први немири. Паника на видику. У осам часова изју-
ре на сто метара. Чекала се само појава благајнице па да изван. редном снагом јурнемо у канше._
ларију. Тако и (би. Врата се отворише, нестаде реда и сви заграјаше: карту. Другарица ту-
жно одговори да само има још четири места. Остала места заузета су службено.
Настаде тишина. Као да тоне брод. Мала пауза. У тој паузи било је много електрицитета. и чим један крикну: „то је срамоуцвељени хор доби снажну интонацију. Друг који је био испред мене, то значи пети: поче да кука: „ја имам само 50 кила могу некоме у крило“. Две даме са крстовима плакале су и викале: „службено“ — показујући неке легитимације. Милиционар је отишао хладнокрвно рекавши да ће столицу задржати и ноћас.
Жада су четири грађанина изи.ли са триумфаторским погледи. ма напоље, очајан и клонуо приђох благајници и клонуло рекох: „зашто није било шест ка. рата“. Другарица ме у чуду по. гледа и одговори: „на то Вам не бих могла никад одговорити“. Био сам нокаутиран. Пођох по. лако у хотел, тетурајући се од изнемоглог беса. И таман кад сам се већ мало примирио, чух глас другарице Саве која ме слађано упита: „Ју нисам вас видела од прекјуче. „Зар нисте отпутовалм авионом“. То је био претпослед. њи ударац. Скупих снаге'да тужно одговорим. „Не, ја нисам отпутовао авионом“. А кад ми још другарица упути последњи ударац са питањем: „шта је са авионом“, ја крикнух избезум. љено: „грађанко идите пешке“ и срушим се. жиж.
та“,
ни
Ми