20. oktobar

•

МУ 7 РЕД И

Нови ревизионизам у радничком покрету

не може да задржи развој социјализма

Сезброј пута потврђено у историји људског друштва, -

луциомарно методе и никада се ревољуционарни преображај друштва не може остварити рефоруристичким | средствима – мири нагодби и половичних компромиса. Империјалистички циљеви потчињавања и поробљавања других народа траже тако исто имперт е методе претње, насиља, , подметања и безобзириог гажења права народа и не могу се 'остваривати демо“ кратеским средствима мн уз поштовање било каквих пришцита поак морала. И исто тако те правило те да постоји пајтешња веза узајамног деловања између карактера једне политике и друштвеног ка-

во да политички методи одражјавајђу ономски, класни карактер једне дрокаве, класе, режима. Сетимо се само како је Лењин љуто критиковао опортунисту Каушцког «соји је покуттавао да прикаже импертја“ лестимису толитиу и њено методе као нешто самостално Ол економске суштине империјашизма, од његових дубоких жластих противречности које у су“ штинеа н диктују разбојнички карактер империјалистичке политике. Но исто тако политич“ ки метоли којима се служи јелва држава, један режим, врше неизбежно са своје стране утипај ва сам карактер те државе, тога режима. Не може се,, па пример, једна држава ради постизата овог или оног тактичтог циља служнти методама који су у супротности са њеним друшеттвено-економеским _ поретком и њеном класном суштином а ла то са своје стране не изврти овако пиле отако дејство на сам њем друштвени карактер.

Изнели смо два правила изведена из дијалектичког – вако= ва свеопште повезаности но у словљеноста појава, два правила чилу тачност никада нтедан марксиста није покушао ла о спора. Да видимо какви се за. кључци могу извући ако се У светлости тих правила (расмолтри жалосна политичка пракса ЦК СКП (6), пракса бесомучних напапа на једну социјалистичку земљу. '

Шта је пиљ те монструозна кампање која се већ годину везне дана води против Комунистичке партије Југославије и њенот руководства, против Федеративне Народне Републике Југославтје за коту је све до по_ јаве Резолуције 'Информбироа, или тачније до злогласних пи сама ЦК СКП (6), једнодушно признавано од свих нвароднодемократских земаља ла је нада“ ље олмакла на путу сопијалистичке изградње, лађући драго цен пример другим | земљама Циљ је натеривање на бостоговорну послушност једне само сталне _ сопијалистичке _ земље, безобзирно _ натурање — диктата слободним народима који су кроз револуцију дошли до своје слободе, угушивање – притијитиелтке критике која тражи устостављање истинских братских и равноправних односа међу социјалистичким _ земљамћ, — очување својих економских привилетија спречавањем јелне привредно ваостале земље ла на бази социта-

Питање испуњења плана по асортиману зависи углавном од довољне _ количине _ сировина, али постоје у неким предузећима појаве да се на овај проблем гледа неправилно. У неким предузећима управа предузећа сматра да је главно испуњење плана по вредности, тј. финансиског плана, Тако се управа предузећа „Анђа Ранковић“ упорно бори против израде дечјих хаљиница, јер су 79, по мишљењу управе, ситни артикли и мање вредности. У ко-

(Наставак са прве _ стране)

жарском предузећу. „Спорт“ не-, ки људи сматрају да је ципела. ситан артикал за ово мредузе-

ће и да треба да се баве производњом крупнијих артикала,

који дају већи финансиски ефе- |

мат. Оваквих примера има доста. Руководиоци таредузећа који овако гледају та извршење плана по асортиману, не схватају каква се штета наноси из. вршењу нашег плана у целини. Неизвршење плана асортимана по, рецимо, великим предузећима, која производе средства. за производњу, негативно _ утиче

· на испуњење плана других пре-

дузећа а и плана капиталне изградње. Уколико су то као на ведена | предузећа, фабрике које производе артикле за широ.

ку И трурну“ то утиче на сни- |

листичког планирања“ максимално ' и зсвестрано развије своје пронзвотне снаге у складу са својим ствартим могућностима и потребама. То су циљеви који очигледно немају, ама баш ннкашве везе са У инок принтшипом _ равноправности — и братства суверених народа, са пролетерском _ солидарношћу, са питернационалномом,. Инопиратори Резолуције Информбироа, њени заступници и спроводници, немају, разуме се, ви храбрости ни рачуна да те пмљеве јевно проклемују. Опи тврде да то и нису њихове намере, да је њихова борба против Комунистичке партије Југославије инопирисана „вишим циљевима“ фаштите имтереса радничког покрета и сопитализма у светским размерама од болести коју су оним измислили, од „пационализма Титове трупе“. Ма који начин изградња социјализма у једној земљи (јер на то се своди Титов „националтвам“), угрожава «интересе радничког покрета у светским размерама, остаје савршено несхватљиво, бар ва мозак јелнот поштеног комунисте. Но можда је то загонетка која се може разумети само са висине инфсрмбироовске _ „светско“ осматрачнице» Дотустимо да је тако. Допустимо да иза Резолуниче Информбироа, иза хајки која се води против. нове Југославије, стварно столе неки „виши револуционарти циљеви“ м интереси несхватљиви нама, обичним људима. Да видимо само шта нам о карактеру и сушутини. тих „виших шиљева“ оворе методи и срелства које су ЦК СКП (6) и остала руководства информбироовеких земаља до сада употребили ради њиховог остварења, јер као што смо већ утврдили, између циљева !елне политике и њених средстава п метода, мора пужио и пензбежно да постоји више или

· мање потпуна сагласност. Да би

остварио те „више пиљеве“ које је себи поставио у односу на Југославићу, Информбиро (тачније ИК СКП (6) као инспиратор политике Информбирог) је, пре свега, у својој оптужби против Комунистичке партије Југославије без реда набацао најбесмисленије и међу собом. против-

· јетском

речне тврдње и клевете њ тражао од Комуцистичке партије Југославија да их у име „интернаштонализма“ призна за сушту истину, Он је без трунке гриже савести оспорио народима Југославије њихове ратне заслуге, њихове милионске жртве, њихову револуциту. Он је позвао радне масе наше земље на контраревотуцтонарне акцизе, на саботажу социјалистичке изпрадње, на збацивање комунистичког руковолдства. Он је наредио да се против Југославије примене економска блокада, уцена и дискриминациа и да се на један непоштен и бестидан начин погаве примљена обавезе и потписани уговори, Он је преко свих радио-станица и листова које има под својом контролом отлоче» такву камтањју куга ви х лажи, подметања и клевета, која се по својој неморалности може мерити само са натгорим примери ма империјалистичке и фошистичке пропаганде. Он је примио у своју службу на:проблематич-“ нибе типове, излатнике и фашистичке шшијуне, да би их искористио за контрареволушионафно роварење у једног слободној зе: мљи за. организацију штпитунаже, саботаже и отентата. На миг Информбироа почели су у СовСанезу и земљама народне _ демократите протони злостављања југословенских др“ жављана, подли напади на југо“ словенска претставнтштва и делегашије у иностранству. На миг Информбироа дигле су поного главу и појачале своју активност шовинистичке групе и кли• ке у проралишим народјто-чдемог кратским земљама, оживели су и постали опет гласни велико“ бугарски и великомађарски апе= тити.

А сада да се запитамо: какви еу то прогресивни и социјалистичеи полетички циљеви који се настоје остварити | таквим средствима као што су 6езобзирно лагање и клеветање, претње и насаља, економске уцене и блокада, тажење права наропа на самостално управљање суд» бином своје земље, контрареволуционарно роварење и саботаже. подпармљивање шовтнистичких апетита и томе слично. Све су то средства којима се до са

да некључиво служила контрареволуционара буржоазија, којима су се служили имперт јамти сти и отворени издајници рад» ничког покрета, јер таква сред“ ства налбоље одговарају реакционариим и непоштеним циљеви“ ма њихове политике, Ако су да. нас у борби против наше земље и њене сопиалистичке изпрадње та иста недостојна срадства потпмно усмојиле п остале земље наролне демократије на челу са Совљетским Савезом, то је само локаз, поуздан и сигуран доказ,

ла пшиљеви које опи желе да 0-

стваре таквим средствима нема“ "у ничег заједничког са. социјализмом, да су То циљеви антимарксистички и у суштини сво“ јој контрареволтуционарни. То је једини правилан закључак који се може извести, ако се по методима информбиросвске политике суди о Буекни циљевима.

ЦК СКП (6) је да преко Информбироа _ наметне _ диктат једно! сувереној – социјалистичкој земљи. Такав циљ неспојив је са социјализмом који зиачи укилање угњетавања и класног и нашионалног кола претпоставља равмоправност и братство међу чародима. Стаљин је писао: „Постојање капитализма без нациомалног угњетавања исто се тако не може замислити, као што се не може замислити постојање социјализма без ослобођења угњетених напија, без националне слободе“ (Соч. Т. 5 стр. 19). Антисошталистички циљеви ин-

формбиропвске политике у од-

носу на Југославију, наметиули су земљама Информбироа и од» товаратуће методе борбе, методе који су до сада били својствени пскључиво империјалистима. Разуме се да прихватање таквих циљева, борба таквим методама, не може остати без врло озбиљ-

. них негативних последица за со-

цићалистички развитак и карактер самих оних земаља које данас _ спроводе -ревизионистичку политику Информбироа. Таквих последица већ има и има их мниого. Једна је од вајкрупнилих вегативних последица, којима земље Инпформбироа плаћађу свог ревизионтзам, јесте пушење унутар партиске демократије, суро-

во. обрачунавање, са. шритцити-

јелним, доследним комунистима жођи нису пристајали и који не пристају да своја уверења ревидирацу према ревизионистичко: лишени својих партиских руководстава, који нису хтели и неће да послушно приклоне главу пред информбироовским ауторитетима. Зверско погубљење Коче Дзодзеа у Тирани и смењивање легендарног јунака ослободилачке борбе трчког народа " Маркоса, само су два нарочито речита примера који показују на који начин и по коју цену морају партије Информбироа да обезбеђују јединство својих редова. Али, ако је Дзодзе уби јен, ако је Маркос смењен, ако је у Чешкој ухатшен поштени радинк и комуниста Ралиш, ако

је слична судбина снашла сто-

тине и хиљале комуписта у Мађарској, Румумији, у Бугарској и и то не вначи да је политика Информбироа апсолутно непопуларна у свим тим вемљама. Напротив, она има и свотих ватрених присталица и поборнике. Политика Информбироа приљукла је на своју страну, потаво _ алстивизирала многе И многе од ових које је демократ= ски развитак њихових земаља после другог светског рата био одгуртуо на политичко сметли“ штте. Замста, ко може бити тогоднићи од неког михатловисте или Хортијевог стреластог крсташа за извршење задатака информбироовске _ политике, _ као што је подмукло роварење у јалној суседној земљи, организација шпијунаже п томе слично, ко може боље и удршније од тих дојучертшњих слугу фаштизма да проповеда и шири мржњу према јуначким народима Југославије п њиховом слобошном соцеалистичком _ развитку! Није дакле никакво чудо што су мноти од тих бивших људи нашелт за себе добар лов у мутним информбироовским _ водама. _ Код. информбироовског газде нашло се за њих вапослење, сасвим У складу са њиховим способности“ ма и њиховом прошлошћу. Колико је повољта конђунхтура ва овакве типове, в какве им се могућности отварају за брзу ка“ ртјеру у државном и партиском апарату, показује најбоље слу-

„Пема, хте ноте кота би могла да нам умањи вВору у нашле руководство,,.

ако У целој нашој земљи, тако и у Београду, трудбеници радних колектива многих предузећа, фабрика и установа одржавају протестне митинге поводом последњих кота владе СССР и њеног покушаја мешања У унутрашње ствари наше земље. Радни људи су са протестних митинга послали многобројне телеграме Централном комитету КПЈ и другу Титу. Трудбеници у телеграмима потпуно одобравају и подржавају став наше владе и Партије и завету“ ју се да ће дати све снаге за победу праведне ствари за коју се борн наша земља, Раднини Београдске ложионице одржали су протестни митинг против последњих нота владе СССР у кругу Ложионице. Изнад провизорне трибине биле су постављене две једноставне и речите пароле: „Клевете и лажи прљају клеветнике“ и „Нећемо лозволити никоме да се меша у наше унутрашње послове“, Сретен Миљко“ вић, бравар, одржао је кратак

жење животног стандарда наших људи. У даљем раду предузећа мо-

рају да поведу озбиљнију бор. .

бу против досада наведених слабости и то против неравномерног извршавања плана, против појаве нескладности у извршавању плана у дедуни. Исто тако је потребно изношење месечних планских задатака на дискусију пред колектив, но 0дељењима и по бригадама, како би сваки радник могао дати своје мишљење и своје предлоге за што боље извршење плана, Исто тако, ако управа

предузећа обезбеди радницима |

свакодневни увид у извршење плана, ће моћи да на време мобилише

колектив за отклањање поједи. ·

них слабости. Е Постоји још један проблем коме се у извесним предузе-

ћима не поклања пажња. У пи- |

тању је квалитет наших производа. Код многих предузека не

води се дискусија нити се пре-

треса узрок рђавог квалитета неких пронзвода. Слаба брига о квалитету производа доводи до бацања у шкарт многих готових производа, Тако у ливници Индустрије "мбтора | одлази кол појединих делова 80 од сто

у шкарт; У „Филипу Кљајићу“

је од 1.500 пари ципела 15 од сто отишло у шкарт; у ливници „Земун“ за змест дана ливења

синдикална организација _

реферат о последњим нотама владе СССР,

После његовог говора јављали су се многи радници и вишеструки ударници, за реч. Они су једноставним речима изразили своје потпуно слагање са ставом наше владе и осудили неправилне поступке совјетске владе.

Радник Милутин Милићевић, јавио се за реч и у свом кратком говору осудио неправилне поступке према нашој земљи и рекао: „Наш најбољи одговор на све ове поступке биће ако још. савесније будемо радили на свом радном месту“.

Света Пецић, вишеструки ударник осврнуо се и на тврд“ њу наших клеветника да је наш Плав нереалан, па је рекао; „Они тврде да је наш ПЦетогодишњи план нерезлан и неостварљив, а ми ћемо доказати супротно, јер ће План у железничком саобраћају бити оства» рен за четири године“,

у јулу бачено је у шшкарт око 20 од сто лива. Таквих примера слабе бриге за побољшање квалитета има и код друтих преду“ зећа. Све ово показује да упра. ве предузећа и синдикалне организације морају да се позабаве озбиљније питањима ква. литета производа.

У оллукама Другог пленума НК КИЈ дато је видно место биронма за унапређење производње и указало, се на нужност да се да што пунија садржина рада овим органима. У Београду постоји, према непотпу. ним подацима, 77 бироа за унапређење производње. Познато је ла бирои за унапређење производње у сваком предузе. ћу треба да раде на што бржем подизању“ продуктивности рада, као им на томе да. се освајање нових врста нроизвода врши плански и да се покрет новато-

ра, Ударника и ранионализато-'

ра развија по плану, Тамо где су бирои добили правилну садржину рада има примерних резултата освајања нових врста производа. Тако од 33 усвојена предлога за рационализацију и новаторство индустрија Бе ограда ће имати уштеду од преко 20 милиона динара. Постоје управе предузећа које сматрају да су бирои непотребни јер нема довољно стручња. ка. Такав је случај у Градском саобраћајном предузећу, где су

' производње

Говорили су још многи радници, омладинци, бравари и шофери, и при крају се јавио машиновођа Радомир Милић, вишеструки ударник и лао оба везу, као одговор на све ноте совјетске владе и на сва вређања наше земље. Он се обавезао да ће прећи сто хиљада километара на својој локомотиви између две периодне оправке, да ће све возове превући без закашњења и да ће измећу два прања превалити 30:000 километара. Обавезао се да ће смањити потрошњу горива и мазива на најмању норму и стручно ће оспособити једнога ложача који му буде додељен. Машиновођа Стојан Миленковић, обавезао се, такође, да ће са својом локомотивом 05028 извршити исте обавезе.

За време митинга, лок су говориљи радници овог колетстива, окупљени трудбеници Ложионице често су прекидаљли одобравањем излагања говор-

нроблеми олржавања тролејбуса, аутобуса мн трамваја из дана У дан све већи, а нарочито у оправци мотора на новим колима. У многим предузећима јот нису формирани биронм, а тамо где су формирани није им лата помоћ ла би што боље радили. У бирог за унапређење поред _ добрих стручњака треба да уђу и нај-

бољи радници — новатори, ра- -

пионализатори и ударници, и претставници синдикалних по. дружница,

У борби за увођење норми и за њихову реалност до сада су постигнути прилични резултати. У првом тромесечју 1949 године у 39 металских предузећа радило је по норми 30 од сто радника, а у другом тромесечју 48 од сто. У грађевинској грани у 32 грађевинска предузећа у првом тромесечју је радило по норим 60 од сто радника, а у другом тромесечју 71 од сто. Из ових примера се мо“

· же видети да се увођење реал-

них радних норми проширује, али још увек постоји огромач број радних места на којима рад није нормиран. У већинн "предузећа вршена је ревизија

норми, тако. да су: оне данас ре--

ника. На крају је уз опште одобравање примљен телеграм Централном комитету КПЈи другу Титу, у коме трудбеници Ложнонице, поред осталог, кажу:

„Општро осуђујемо сваки покушај мешања у наше унутрашње ствари од стране СССР и нећемо дозволити да се наши народи, наши напори у изградњи социјализма вређају на такав контрареволуционаран начин и таквим речима као што то чини влада СССР. Нећемо дозволити никоме да омете нату социјалистичку изградњу, да омете остварење бољег и срећнијег живота радних људи Југославије,

Нико нас учеснике у борби за изградњу социјализма не може убедити у друго него у оно што радимо својим рукама и видимо својим очима, а то је сигуран пут у социјализам. Нема те ноте која би могла да нам умањи веру у наше руководство, у нашу славну Партију и наше снаге па ма каквим се клеветама служили“.

и не пребацују се као зито је било случајева за 40, 50 се број ударника у првом тромесечју ове године смањио у поу односу на прошлу годину, али је У другом тромесечју пастао поново пораст. По овоме се види да се стручност радника побољшала и да се подигла продуктивност

и више процената. Отуда

јединим гранама,

рала.

У неким предузећима, нарочито локалним, норме нису по-

стављене на научној основи,

већ на бази искуства. Такве норме нису реалне н доводе до тога да се појединим радници- | ма ниске стручне квалификацивисоке групе, чиме се ва платни фонд. Отуда се пред управе прелузећа и синдикалне организације поставио задатак ла се уведу на свим радним местима ралне норме на основи научне анализе а не на бази искуства. Поред тога, потребно је да се предузећа стал-

је да нару

но боре за реалност норми. Организација бригадног

сти рада.

ље испуњавао, -тако-да, је уума-

си“ стема рада омогућила је велике успехе у подизању производноУ кожарском предузећу „Пролетер“ пре формирања бригада, у марту ове године, план се испуњавао са 96 од сто. После формирања бригада план се из месеца у месец 60-

чај | познатог _ великобупарскихг шовинисте Поптомова, којн данас зајузима положај министра спољних послова у влади Народне Републике Бугарске! Какве ће даље последице имати ва односе међу сопијалистичким земљама, за ствар социјализма у свету, ово повампиравање шовинизма и његових најзаприженијих носилаца о томе, изгледа, „лалековида“ информбироовска политика не води много рачуна, Али не каже узалуд народна пословиша: „Ко с ђаволом тикве

сади о главу му се лупају“. Од-

" товорни ипформбироовски поли-

тичајти имаће прилике врло бр30. да се лично увере У истину, јер шовинистичке воле које су пуштене (у појединим народно демократским земљама да окрећу информбироовску воленицу, поткеставацу, у исто време, саме темеље демократије и социјализма у тим вемљама,

Политика која се спроводи преко Информбироа. савршено је туђа социјалистичким охватањи-« ма и сопмалистичком улралу. Зато се не може спроводити ИНформбирсовска политика и остати веран социјалистичким принпитиме. Спољнополитичка пракса Совјетског Савеза ва послед“ њих годину дена то убедљиво потврђује. Нагречитији од све. га је случан са Корушком. Издаћући ниторесе једне социјалистичке земље, Оовјетски Савез је дошао ло обичне политичке трровиве са империјалистима, бо трговине чији је предмет била слобода 4 паштовални – обетамак словеначког живља Корушке, То је чињеница неде "омислено ааписана и овековечена У телом Париског _ споразума. Никакљта ноте, ма колико опширне и жучне не могу у томе баш ништа ла измене, А ако је Совјетски Савез у олумају Корушке _ испу• стио из руку лењилски барјак борбе за право сваког народа за самоопредељење, да би примио од империјалиста 150 милиона долара и имовину Дунавске 5 вилбе, томе никако не може би+ ти криза југословенска влада, нето само и једино ревизнони“ зам који спроводи ЦК СКП (6), За нешто више од године и своје отворене офанзиве ни визмонизам _ нанео је штету ствари сопттализма 'у о ту, а нап виште штете нанео баш опим земљама из сат стичког табора, које се јављају данас као ностопи и спроводни“ пи антимарксистичко потитике Информбироа одпосно ЦК СКЉ (6). Ма како велике биле сна-

"те које је ЦК СКП (6) успео

данас да упрегне у кола Информбироа, те снаге нису довољне ла вауставе точак историје. Победа социјализма у читавом свету је необориви закон џљањег – лргуптиајеног _расјвитка, 4. те победе не може бити лок не буде савладана ревиз зиомистичка болест, док че буду правилно постављена и марксистички реч шена сва ома питања која изопачена, а на првом месту # тање односа међу социјалистичким земљама. Сигурно је, дакле, да ће се у светском ралнтчком покрету наћи довољно снага ва савлађивање новог ревизионизма оличеног у политии ДК СКП (6) и њеног оруђа — Информбироа. Челичне отпор «који |е том _ ревизионизму _ дала – наша Партија, _ претставља драгоцену“ залогу за побелу доследне марксистичко-лењитистичке политике која јелипо може обезбедити побелу сопшјализма у пева

ју испуњен са 102 од У ау јуну са 104 од сто. Инду“ стрији прецизне ЛАВА пре формирања бригада у машин ском одељењу план се испуња“ вао са 84 од сто. После форми“ рања бригаде у том одељењу У року од 30 лана план се ислу“ њавао са 120 од сто. Оваквих примера има у многим београд“ ским предузећима. Због тога је дужност свих управа предузећа да уз помоћ синдикалних орга“ низација уведу бригадни си стем рада на свим радним ме стима, где то процес производ“ ње дозвољава, и да се боре да се организација и подела рада у бригадама стално усавршава. |

Ово су нека питања 5, рај |

предузећа у Београду која Н| главном имају велику важност

за – остварење орогодишањих планских задатака, Наравно, Д овим нису исцрпени сви про блеми који постоје у преду ћима, нарочито што се ТИЧбО снижења пуне цене па

па

радне дисциплине и ми4и

радницима, што треба да свакодневни задатак како | ва предузећа тако и Синд них организација. Отк до сада наведених слабости У раду појединих предузећа до.

принеће бољем и још успешни: | њих

јем · остварењу — овогоди задатака,

лањање | у | '