20. oktobar
- СТРАНА 14
ПОВОДОМ ЗБОРНИКА
„ЈУГОСЛОВЕНСКА ПОЕЗИЈА“
"с | ојавом зборника „Југословенска поезија" ми смо по први пут добили једну — јединствену антологију песничког стваралаштва свих наших народа која доиста претставља избор најбољег и најтипичнијег за то стваралаштво, Ранији, предратни – зборници, били су углавном националних размера — обухватили су или српску, или хрватску, или словеначку поезију. Један општи избор није био дат (осим у неким антологијама, рађеним — на основу ових националних зборника, намењеним за употребу у средњим школама). Поред тота, избор песника и песама, У тим предратним антологијама вршен је са буржоаских естетских становишта и већ због тога оне нису могле опртати прави лик наше поезије,
Овај нови зборник југосло. венске поезије, стваран у условима наше — социјалистичке стварности и од културних радника који се руководе теори. јом материјалистичке естетике, принципијелно се разликује од тих ранијих антологија. У ранијим антологијама у основној линији, која ће у њој бити спроведена и о материјалу који ће бити одабран, одлучивао је индивидуални укус састављача и лично схватање лепог, а пошто су ти састављачи идеолошки припадали буржоазији, то значи да се испод те привидне суверености састављача антологија крила уствари буржоаска класна пристрасност. Бити доследно на буржоаским позицијама при стварању избора из југословенске поезије, значи тако га саставити да се или порекне чињеница, или бар да се замагли и не извуче да буде јасна, да су најбоља стваралаштва поезије наших народа она која на поетском плану и на одговарајући начин, одражавају захтеве, идеале и покрете основних народних маса. На тај начин, буржоаска класна ограниченост при састављању антологије онемогућавала је таква њено _ постављање да она да истински пресек наше поезије један правилан избор из. ње најбољих ин за њу најтипичнијих песама.
Једини правилан пут да се направи такав избор из једне поезије, кроз“ који ће се видети и њен прави лик и њен развој, је да се никако не губи из вида веза између поезије и друштвене стварности из које она ниче. Мерило вредности једне песме мора бити у томе да ли она произилази из расположења и осећања песника који учествује у најбитнијим и најузбудљивијим кретањима своје епохе, у кретањима на која је концентрисан интерес народних маса. Са таквим кретањима повезана је најлубља драматика тога времена, из њих избијају најјача осећања, највруће страсти — дакле најбољи материјал за поетско обликовање. Природно је, дакле, да највећи поетски домети буду постигнути тамо где се догађа суштина збивања те епохе. Стајање по страни од тих збивања или непријатељско одношење према тенденцијама њиховог развоја и друштвеним снагама Које тај развој носе, бана нпесника у ситуацију да он, без обзира какав је његов таленат, не може од себе да да много, да се његове песничке способности гуше и гасе,
Историја песништва наших народа ово потпуно потврђује. Велики песници наши, и у прошлости и данас, били су они чије је песничко дело изражавало тежње, идеале и раслоложења оних друштвених снага које су покретале напред наш друштвени живот. Национално ослободилачке тежње, тежње за уједињењем јужнословенских народа на бази равноправности, патриотска осећања, сло бодољубивост, демократизам, револупионарност — то су мотиви које су узимали и поетски уобличавали најбољи песници наших народа од Прешерна, Његоша, Мажуранића, Радичевића, па до наших савремених песника. МИ управо те песме су не само најбоље по својим уметничким квалитетима, него и најтиличније за читаву нашу по езију. У оваквом стварању наших песника, у њиховој верности стварности, у њиховој оданости ствари широких народних маса и повезаности са тим масама, У њиховој прогресивно“ сти, постоји у нашој поезији ХТХ и ХХ века један континуитет управо онакав како га је Змај оцртао у познатим стиховима: „ко с: осврне да потледи Бистрим оком и погледом На гробове ове светле, Повеснице дугим редом, Мора чути како ј живо, Кроз векове, кроз маглину,
Борац борцу довикиво:
„Где ја стадох — ти ћеш поћи!“ „Што не могох — ти ћеп моћи!“ „Куд ја нисам — ти ћеш доћи!“ „Што ја шочех — ти продужи!“ „још смо дужни => ти. одужије
Наши стари песници, који су се јављали у друштвеним условима још незрелим за стварање друштвеног реда у којима би њихови идсали билн остварени — били су претече који су најављивали стварност која је код нас почела да оживљује тек од 1941 године. У давна, мрачна времена, испуњена угњетавањем туђина и угњета» вањем своје господе, они. су, ослањајући се на плебејске масе својих народа, високо уздизали своју песничку реч која је светлела као позив и путоказ ка нашим данима,
Руковолећи се правилним ме. рилима у постављању и стварању зборника, колектив културних радника који је радио на састављању „Југословенске поезије", могао је да пружи зборник који је у стању да кроз мање од двеста песама прикаже главна обележја поезије наших народа.
Са стварањем наших песника ми се можемо поносити; оно доиста чини важан део нашег културног блага и многе његове творевине могу стати у исти ред са песничким остварењима великих песника других народа, могу ући у ризницу опште. човечанске културе као наш допринос. Овај. зборник, који је првобитно ми био замишљен да послужи за превод на друге је зике (руски и бугарски), свака. ко ће допринети томе да наша поезија постане познатија и У другим земљама и стекне У свету углед и место које јој по њеној вредности припада.
При расподели материјала У зборнику, он се третирао као целина, а унутар те целине распоређен је по хронолошком реду. М у том погледу отступило се од досада код нас уоби чајених начина прављења антологија — распоређивању материјала по епохама, правцима, националној припадности и сл.
Иако је тежак задатак састав
љање једног зборника који у оквиру књите од 300 страна треба да да преглед југословенске поезије, иако остварење тога задатка, свакако, отежава чињеница да наше књижевно наслеђе није у потпуности критички оцењено са теоретски правилних становишта — ипак је несумњиво да је зборник
„Југословенска поезија" успело састављен. Унутар потпуно правилно примењених кри_ теријума (по питању основне линије зборника, по питању пи. саца који долазе у обзир и сл.) може се дискутовати о неким детаљима који за зборник као целину нису од битног значаја; да ли је уместо песме једног песника могла доћи: нека друга, да ли је неки песник требало да буде заступљен више или мање и томе слично, Тако ма-
пример, чини се као да би избор из Ракића требало да буде друкчији, Песма „Наслеђе" која је ушла у зборник, није никако идејно здравија од многих других његових песама (идејну основу јој чине нека расистичка, биологистичка схватања), а поред тога није за њега ни нарочито карактеристична, _ нити се, У односу на остале његове песме, истиче неким бољим ква литетима. Исто тако, мислим, да
је Дединац могао да буде заступљен са неком другом песмом, која би сама за себе прет стављала целину (јер „Упамти!" делује као фрагмент).
Вероватно је да ће неке оцене које су изражене кроз зборник _ „Југословенске _ поезије" бити унеколико измењене. Али то неће битно умањити значај овог зборника, нити опорећи чињеницу да ће његово излажење допринети пречишнавању погледа на нашу поезију и одређенијем формирању ставова и мерила које при њеном посматрању треба примењивати,
Р. Р.
Улота беотрадске Више педатошке школе у планском. подизању просвете и културе
сновни задатак културе ч просветне политике — народне државе је помагање свестранот културнст и научног развитка, подизање нивоа народног образовања и ши рење _ просвете међу најширим масама _ трудбеника. – Социјалистичка изградња наше земље тражи од нашег човека више знања, свестраније образовање, виши «ултурни ниво. Непрестаним повећањем броја равних школа у нашој земљи из дама у дан се осећа све већа потреба за новим наставницима у свим струкама, У овом планском по“ дизању просвете и културе нашег народа, а нарочито у развоју обавезног седмогодишњег шко ловања, више педагошке школе одиграће значајну улогу. Ове школе немају више онај карактер коћи су чмале у старој Јутославији, и престале су да бу ду школе за школске надзорни“ ке. Сада имају потпуно нови ка“ рактер, и постале су веома важне установе које имају зада“ так да спремају потребан на“ ставнички кадар за обавезне седмогодишње школе, гимназије н средње стручне школе, Велики пораст ученика о ГРИМ назијама, нарочито '#нижим, ва“ хтева одговарајући наставнички кадар. Филозофски и Природно“ математичка факултет не моту за сада да дају потребан број нових наставника, па су више пелагтошке школе после рата у“ ставничкот _ кадра. Виша пела шка школа у Београлу дала је ло сада велики број дипломираних _ студената. Распоређени по гимназијама, — пндустри“ ским и средњим стручним ко лама они са успехом предају своје прелмете и вмшно се истичу у своме раду. Известан број литломираних студената ив три ју послератних генерација ове школе заузео јен _ положај директора нижих гимназија Ра“ сполажући практичним знањима наставничке _ вештине – изучава“ њем методе рада са ученицима још у току студија, свршени сту денти су постигли Одличне успехе у свом раду им многи су као паставници виших разреда гимназиће ове године извели прву генерацију матуратата. Многима још није познато да се на Вишој педагошкој шко
ли не уче само педагошке нау“
ке, већ м природне и хумани“ стичке науке, као и на Природно-математичком и Ф! ском факултету. Научне групе су та“ ко постављене да студент добија
солидно познавање своје струке
а уз то јоши метолску стрему за наставнички _ рад.
„На Вишој педагошкој школи у Београду постоје два отсека: наставнички отсек који спрема наставнике ва средње школе пи дефектолошки.отсек. који спрема
наставнике за васпитање и образовање дефектне деце. На на ставничком отсеку може се по избору студирати српаки језик
са Лугословенском књижевношћу, руски _ сзик са књижевношћу отшта и национална историја,
географија, биологија, физика и хемија и математика, Ове школ. ске године отворена је и сли“ карска група «оја ће спремати кадар ва наставнике _— пртања.. Уз сваку од свих група «као општи предмети долазе још и осовни марксизма“лењинизма, пе дагогика и методика одговара“ лжћег предмета, Студентима је на тај начин омогућен | велики избор научних група за студиг рање. У школи се примају свршени ученици гимназије са положеним вишим течајним исти“ том, а свршени ученици учитељ“ ске школе могу се уписати као редовна студенти са Министарства просвете.
За две године студенти Више педагошке школе постају настав ници средњих школа, а имају право и да наставе студије на Филозофском и Природно-мате“ матичком факултету, при чему им се урачунава проведено иреме на Педагошкој школи за при знају павесни испити. Но без 06 зира на то да ле ће дипломи рани студенти Више _ педаро.
диштомтратим зофског или Природно-математичкот факултета.
У опгајању наставнитког ка дра Више педагошке школе иг мађу извесна преимућства. У о" вој школи се најлоследније стро води начело да се стручно сстпо“ собљавање студената повеже са праксом, што се постиже о изу“ чавањем = практичном применсм метода помоћу којих наставник пружа ученитима, зна ња. На тај начин студентима је омогућено свестрано упознавање са оном научном граном _ коју студирају а уз то јсш а стица ње огромних искустава то знања наставничке вештине. | Држањем предавања по средњим школама п вежбањима још у току сту“ дија, као т посебним изучава“ њем метолских принципа настав ничког рада, липломирани сту“ денти понеће из ове школе мно
го практичних опања и у сво ме раду у школи неће имати никаквих тешкоћа јер ће добре. по знавати методе наставничкст ра да са ученицима и свој посао ог бављати са пуно смисла. Вита педагошка тикола у Београду У могућности је да пружи студен тима све услсве за стручно У савршавање јер је добро снабдевена научним кабинетима и осталим училима, располаже 6о-
гатот библиотеком "п пма дово
прве гимназије У
године, пре сто де-
Е омет мбра. 1839 метком септемор у Београду прва
| сет година, отворена је у сна са бо“ разреда. Тада је пето “=— разреда гимназина била оуна СаМаНАНИЦ тек доцније, постепено, наше тимнаввје јобицате шести, седми то осми разред, да ди се тако фор“ мирала 'осморавре та вимпазија која нам је данас
Зграда у којој је шесетих година прошлога века. била прва београдска гимназија. (данас Академија примењене уметности)
позната. _И данас београдске _ гимназије имају своје називе по редним бројевима, онамо како су осниване. Према томе, према историји школства, прва 'беопрашејка јесте дапашња Прва
|
мушка гимназија у Беогр аицу
Одмах се поставља питање вашто је Београд добио гимназију 'таоо дашкан, ТОК 1889. године, ако је у Београду још у времену 'од 1808—1812 постојала Велике школа, а после опет од 1830
до 1888, када је Велика школа обновљена, да би најзад 1888 била премештена у Крагујевац. Највад, многе вароши у Србији добиле су имназију пре Београда. Тако је Крапујезац обио 1885, а у тому 1887 м 1838 дворазредре „подутимна је“
"добили су још Шабац, Неготин ш Зајечар. Три-
десељих година прошлога века, Београд је био највећи град у Орбтји, са преко 20.000 становника, док је Крапугевац, тада престоница Србије,
имао свега 2.000 становника, 2 други градови, који су имали „полувимпазије“, приближио (исто толико. Објашњење зашто Београд дуго није добио гимназију налазимо у друштваним, политич-
ким пришикамк и схватањима која су владала У Орбаји аридесетих година прошлога века,
Кнез Милош, који је за обновљену Орбију имао великих политичких васлуга, није марио за школе нити је имао разумевања за њих. Сам Милош био је неписмен и окружен неписменим сарадтицема. Ови сарадници били су плавна појцршка Милошевог деспотског режима и, што је важно; главни јучејникци ју трговини од које је Меи)лош са својим људима (начинио монопол ва лично богаћење. То је било доба када (је у Србији частајала праобитна акумуланија капитала и када су се прва богатства стварала шутем вжасти ш насиља. У оваквим приликама ни читав систем управе добијао је деспотоки керакљеј: Милош је управљав земљом о еачтну ако сју раније управљале турске паше: грабио је најбољу земљу и гонио сељака на кулук, вапоседао скеле = прелазе преке река, а државне чиновнике постављао и 'оттугетао по својој вогви, треттрајући и« (ао своје слуге, То исто, ју мањој мерни, ражили-«у а Ми-
авубитија, његови чеарајинииа,
у земљт. Многе буне дизале су се против кнеза Милоша, Главна снага тих побуна био је сам народ, «које се борио да се дефинитивцо ослободи кулука и лрутих незамонитоста, али вође побума били су углавном шаиућни зеуди, којима Мило вије дозвољавао да слободно тргују и да се богате као он и његови љубимци. Из оваквих услова рађала се опозиција, која је постављала захтев да се ! ева власт опратичи Уставом, који ће гарантовати лозиу и имовну безбедност и сдободу трговине, За младу српску буржоазтју то је у тадашњим приликама био главни услов за даљи напредак, па и за напредак саме Србаје. Међутим опозиција је имала! ве само свој уставни праграм, већ и своје просветне тежње. Она је тражила отварање шекоста, поготову отварање гимназтје у Београду. Из свих тих разлога кнез Милош = његова околина оупирали су се не само потитичктми тежњама оповишије, већ и тежњи ва отварањем тиошта.
Познато је да је Милошева неписмена ОКОлина нарочито зазирала од Вука Караџића а Димитрија Давидовића. Вук је, још пре 1830, иступио са предлотом да се у Србији отворе, пелолтие:о тимназија, док је Димитрије Давидовић 1885 манео предлог да се поред гимназије отвори и Лицеј, из кога ће постепено да се развије универзитет. Једно време Вук је ехватио да прво треба самог Милоша да научи 'оисмености, рамчутађући да ће тако код њета пробудити интерес за отварање школа. ни овим настојањем Вук није имао успеха. Када је једном ипак придобио Ми-
лоша и почео да га учи, читава Милошева непи~.
смена околина дигла се против Вука. Један од Милошевих _ неписмених _ сарадника _ толико се осмелио да је Вуку запретио да ће му и другу
[7 "а прошлости БЕОГРАДА _| Па ацрннннннннииннниенииЕнени“ : сто ДЕСЕТ ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА.
"ако. кнежевог описмењавање.
Београду |
або се не окани започетог посла Равочаран, Вук је у оваквим праликама обично тапуштао Србију а доцније је са огорчењем писао: „док прва гамнавтја у Орбији постане, доста ће мутне воде Дунавом протећи“.
Ипак су буне против Кнеза уродиле плодом. И то прво на просветном пољу. Побуном Кнеза Милете Рашојсовића, Милош је бео пристљено да пристане на израду _ такозваног Срететоког устава 1885 падине. Овај устав радио је Димитрие Давидовић, човек либералних схватања # прибатељ школе, Међутим Миштош је нашао на чина да ув пом"ћ"Русије и Оултана одбаци Сретенокт устав. Две царевине, Русија ми Турска, -у којима није било никакве уставности, једттоставао су саветовале Кнезу Милошу да влада као т рапије м да се мане«истава. Милош је тооједва дочекало и од устава'није Фтло меша
Али „алучај са Милетином“ буном и борбе око Сретенсвог устава уравумити су Кнеза донекле, и ов је почео да попушта прво на простелноне пењу, јер му се то чинило најмање стејсто «то њепову „власт. Отуда видимо да 1885 Кратујеван лобија пуну гимназину, а-у току 1837 т 1888 отва-
ноту пребити,
рају се м поменуте о „пољугимтазије“, а – нафзац/|
1838 и Лицеј у Крагујевцу. Међутим о томе, да Београд добије тимтазтју Милош није „хтео ви де чује, пзговарађући се ла у Бедграду “за тим
„назију нема подесне аграде. Прави разлог биб
је тај што је Београд био место где је“било. највише слободоумних т просвећених уши, па је у вези а тим и опозиција против Кнеза Малоша у њему била нађјача. Узалуд су стизалф заравни са свих страна да се гимназија отвори и у Београду. Чак су и професор крапујевачке памна-
вије и лицеја деле једном и писмени преди |
да се гимназија и Лицеј;из Крагујевца треместу у Бестрад, наводећи «ао пађванонтји разлог да ће ученици у · Беопреџу моћи“.
Нађвац, је Милош (у борби са својим против. пицима «био побеђен. Истина, то није била побеша народних тежњи, већ победа „уставобранитеља“, који су, уз помоћ Русије и Турске, паметнтули Србији такозвани .,Лурсват устав“ об 1838 године. По том уставу, место 'вародне хскутштине дошао је савет, олигархиско тело од 17 чланова, које је требало да ограничи Милошеву власт. Међутим, тако „уставобранитељи“ нису ви издалека бил либерали (у зашашњачком омислу, они су иштак прт хватили ранији просветни протрам Вука н Диме
трија Давидовића. Зато је ново „правитељство“,
чим је дошло ма власт, израдило плам, из кога се види да ће ускоро из Крагујевца прећи у Беопрад „„2Ба вишта надлежатевестеа“, а у вези с тим већ тада је у принципу било решено да се и у Беотраду отвори пимназија.
Кнез Милаш нтје могао да се помири са ограмичењем своје власти, и он је отишго из Србије 1839 године. Чим се то десито, намесништво, које је вршило _кнежевску власт до доласка Коза Михатла из Влашке, издало је указ 7 септемара 1839 којим се отвара гимназија у Београду. Тако је Београд добио гимназију. Ускоро у Београц је премештен и Лицеј, а затим м остала падлезштва. Указг"м Кнеза Михаила од 1841, Београд је и званично постао престоница Србије.
Прва београдска гимназија, поникла у условима толитичке борбе против Милошевог лестотизма, била је кроз читав ХТХ век не само највећа ш најбоља гимназича у Србији, вего и гимнавија у којој су налазили олјека сви напредни и слободарски покрете. Довољно је напоменути да је Светозар Марковић првт пут почео да се утовнаве са сопијалистичким идејама као ђак Прве беотрадске пимназије, онда када је у тај гимназији учио више разреде, у времену од 1860—1868. Затим је у тој гимназији поникла и прва средњошкотска ђачка дружина у Србији, „Нада“, осмовапа 1968 године, преко које су се шириле #а предне, у првом реду соошијалисттчке идеје, међу школском омладином. Најзад у Првој београд“ кој симназтји учили су и стицали внања и на прежна схватања и лруги велики људи наше протилости, кео што су били Стеван Сремап, Петар Кочић, Гаврило Принцип = други.
За ђацима нису заостајали ни професори. Први пут у београдској пимназији јавили су се од стране професора протести против телесних ка ани над ученицима и бат захваљујући тим протестима, батинање ученика у нашим | пимнази:ама било је забрањено већ почетком _ седамдесетих тодина. Затим професори беотрадске гимназије водили су дупу и упорпу борбу за реални пре вац наставе 2» против клерикализма и класицизма којђи су спутавали правилно развијање омладиве. Најзад, у првој београдској гимназији било је " таквих професора као што су били Стојан Нозаковић, Јован Ђаја, Андра Николић, Радоје До мановић то друпи. .
Можемо данас слободно рећи да је кров: иео ХТХ век прва беротрадска гимназија давала 708 вац слоболарским то културним стремљењама средњошколске омладине, док је велики – бро: ђака и професора доцније израстао у напредне писце а политичаре, којих је Србија обилно има ла. Према томе, и стодесетогодишњи јубилеј Прве беотрадске гимназије има данас, када су ДеУО кратске тежње ваших народа однеле пуну побеву, већа значај него «што би то био олучај са ма 50 јом другом гиммавијом у Србији.
. Миотрас ЈУРОВИЋ
„боље и.лакше успевати.