20. oktobar

Добровољне бригаде Народасг фронта изградиће сопственим снагама

ланови Народног фронта 0бављати су до сада у добрсвољмим раним бригашама равне споредне и помоћ-

непослове, као што су земљани радови, преношење цигала, пла“ нирање терена, тошумљавање. зе. мљишта и слични радови. Све ово је претстављало велику 1томоћ наших грађана у изградњи и уређивању града, Поред тога, организације _ Народног фронта су до сада узимале обавезе да сопственим снагама уреде мање локалне објекте, као што су лечји вртићи, игралтшта, мањи пар. кови и скверови. У овогодишњој великој грађевинској делатности добровољне бригаде пружају ве“ лику _ помоћ на градилиштима својим свакодневним радом, јер је познато да постоји оскудица радне снаге, Рејонске организације Народног фронта усредоредиле су своју пажњу на помоћ у изградњи главних објеката и сви рејсми су већ узели обавезе у радовима за такмичење У част пестогодишњице Дана осло“бођења. Међутим, ортанивације Народног френта нису сматрале да су тиме постигле оно највише што може добровољна радна снага да пружи,

Тако је дата и једна потпуно нова обавеза колу јиш ни једна арганизацита у Беотралу није до сада дала. Народни фронт Петог ређова први пут је преузео обавезу ља покључиво добровољном радном снагом изгради до 15 но вембра једноспратњу — монтажу

еграду од петнаест станова Код Цветхове Механе, на Миригег-

ском: путу. Обавеза је почела да се испуњава 8 септемора.

Иако су чланови Фронта на досадашњим акцијама у Петом рејону стекли прилично искуство у грађевинским радовима мешајући малтер, бетон и обављајући разне друге послове, ипак је ова обавеза поставила тиз нових и овбиљних · проблема, нарочито У организацији рада. Изтрадити је. дну мозтажну зграду и обавити све стручне послове _ приликом њене изградње, искључиво са добровољном радном снагом претставља компликован задатак. О. бразована је управа радилишта м којој се налазе три итжењера, а сваколнезно се на радилишту налази један стручан палир ко рукгводи радовима. Формирано је 12 стручних бригада од по 45 љуљи који раде у две смене и то ал 16 до 19 часова и од 19 до 22 часа. Приликом формирања бритада настојало се да у њих уђу радници, занатлије, зидари, «који станују у основним органивацијама, а исто тако # службе. ници. У бритаде се бирају чланови Фрошта, који, могу да #8. лрже радове па грађевини, а физички слабији се не укључују. Сви чланови ових бригада не уче ствују на осталим радним акцијама. Спискови чланова бритада са назначеним њиховим занимањима достављау се управи радилашта, која ће распоређивати стручну раљту снагу. = _ Засада се обављају углавном земљани радови и по плану је предвиђено да се искспа велика

количина од хиљаду кубних ме.

тара земље. До сада су бригаде аскопале већ две стотине кубних метара. После земљаних отпоцеће _ компликованићи радова, која намећу управи радилишта нове проблеме, чијем се решавању већ приступа. Тада ће отпочети зилање темеља, _ мешање малтера, бетона, савијање гвожђа и: остали послови који вахтевају

_ Бригаде Пе

Миријевском путу

стручност. У многим ·бригадама налази се доста стручних раршника и видара који су дали обавезу да недељом раде три сата на овом радилишту. _ Уколико неке

бригаде не буду имале довољно

стручних _ добровољних радника, управа радилиштта предвиђа ла их узме из лрутих бригада у рејону које не учествују па овом радилишту. Исто тако ће се растоређивати равномерно стручти радници из оних бригада у кон. ма их има сувише, у друге Сомтале које немају довољан бро; стручне радне снаге, Расметра се могућност да десет до петнаест

Најбоља рејонска организација! Савеза бораца у Београду

Аитивна делатност свих секција уз велико учешће чланства

рганизацте Савеза бораца узимају поред својих слеци фитчјнтих. задатака, као што су чување и популарисање традиција — пародтоослободилачкогт рата, прикутљање. историског материјала, брига о члановима савеза, о деци погитулих бграша, о инвалидима, м стално активно учешће у раду Народног фронта. Чланови рејонских одбора Савеза бораца махом су чланови комискја при регонским од барима Народног фронта, Велики број предавања _ који се одржавају у оквиру тдеолошко - политичког рада Народног фронта организују _ рејонски одбори Савеза бораца. Не само у. идеолошко » политичком раду вето и у осталим комисијама: организационој, такмичарској. здрав ственој, комисији село - град # другима чланови Оавеза бораца месовно' узимају учешће. . Зато је неправилно рећи да Савез 60-

раца координира свој рад са радом Народног фронта, Оно је

саставни део њега, његова срек, као што се то у пракси покадало. Осим тога Савез бораца је у остварењу . својих специфичних задатака показа» видне резултате, По прелузоћима која носе име неког првоборца или хероја организована су предавања 8 прикупљени _ биографски _ подаци, како би се радници упознали, са њиховим 'херојством и како би се сачувале традтције Народноослободилачког рата. Сааез се даље брине о својим члановима, о њиховом еконсмоком толосжазу, о њиховој служби и породити. У општем раду, како у остварењу специфичних задатака Савеза тако и у радуу Фронту, најбоље је резултате до сада у Београљу постигао Савез борацо Петог рејона.

У првом полугођу 1949 годи-

. не економска секција обишла је

57 породица паљих бораца, дала предлог дасе ва 29 чланова обезбеди бањско лечење, На дел петог маја секција је спремила за 25 мајки палих бораца нахе-

те са по четири метра памучног о

штофа и утрошила десет хаљала динара за поклоне деци малих бораца,

Културно - просветна семција одржала је за рејонска предавања и то: „О борби народа Кине“, „Борба Словенаца Корушке за ослобођење“, „Северо-

тог рејона изгр

наест станова _

+.

"

до 15 новембра моптажну зграду на

људи присуствује приликом МОНтирања зграда «на другим радилиштима где се изграђују могутажне апраде, да би могли 063вљати и радове ва монтирању ове зграде. Предвиђа се такође образовање стручних десетина по бригадама, коге ће радити равне стручне радове, као што је; савијање гвожђа, мешање малтера и томе слично.

Добровољне бригаде раде на изградњи ове зграде са одушевљењем и ретки су случајеви да подбаце прелвиђени број чланова бригаде. Једина ометња је у то ме што увече, око сељам часо-

атлантски _ вакт“ и предавање „О карактеру наше народне револуције и клеветама Информбироа“, Затим су одржане три академије, и то у част дана Црвене грмије, поводом Титовог рорендана # поводом Седме нопријатељске офанзиве. Даље су организоваве две праре једе минар и три другарске вечери. Секшина за прикупљање историског ма јала сакупила је низ слика. фотопрафија и докумената из Народкоослободилачког рата, док је секција за – предвојнизу обуку дала све политичке предаваче за Народни фронт као и шест предавача за војну _ наставу. На предвојничку обуку долазило је око 65 од сто омладинаца, Оскшија је органтзовала улнс око 90 чланова у стрељачку дружину. По питању помоћи наролној техници урађено је сле деће;: завршена је теоретска настава на аутомоторциклистичком курсу. Што се тиче актива за село, рејонски одбор је у заједници са једним мањим предузећем узео патронат над, једним се лом. У том селу су одржана дева политичка _ предавања и једна културно - уметничка приредба. У комисијама при рејонскам одборима Народног фронта као и одборима основних _ организација ради велики број чланова Савеза бораца Петог рејона. Од 11 чланова такмичарске комисије петоро су чланови Савеза бораца, у комисији за агитацију и штампу има 7 чланова _ Сазеза бораца у привредној комисићи десет, у комисти село-град осам, а

24 ( =

у организационој комисији које |

броби шест чланова свих шест су чланови Савеза.

У току августа Савез бораца Петог рејсна услео је да делимично спроведе изборне конференције ва руководства _ одбора, Само у току августа у девет о сновних 'ортатизација су одрсжаве изборне конференције, У радва претседништва бирани су'само ози који су се до сада истакли _у раду Савеза бораца и других _ масовних организација, затим мајке палих бораца, као и „нови чланови Савеза и илетри. Југословенске · армије, нове одборе основних организација и забрано је 78 другова и другарица, од тога 49 радника, 9 'официра, 4 службеника, 5 домаћица а 11 аптелектуалаца.

Током септембра Савез бораца Петог рејона организовао је лекарски преглед деце

се обављају „радови. ја

поред, то.

га, радови од седам де десет У~ | вече до сада нису "престајали |

"Чланови бригаде су“ радосни што су узели први овако замашну 9-

"бавезу м свакодневни “оу приме“

ри полетног рада. Тако је бритада Двадесет четврте основне: организације

ликом уместо ИХ

сновне организације

најбоље у рејону. Радна бригада Двадесет || и лруге основне организације до- |

шла је једном приликом и поред |

кише у пуном броју на радили-

ште и чланови су хтели да"раде |

упркос ружиог времена, што ниј било могуће.

Иницијатива Извршног одбора:

Народтог фронта Петог рејона || и:

може да служи за примеју

осталим рејонима. Увимање 0ваквих обавеза појачава _ радни падет код чланова бригада, којих ће на крају радова видети шло-

дове својих напора: Сви рејони ||

треба да, према својим могућностима, узму _ сличне

У Петом рејону се тек стичу прва искуства на оваквим радо |

вима, колима ће корисно моћи да се послуже и остали рејони приликом узимања оваквих оба-

веза. Овакве обавезе #е само |

што потстичу _ чланове _ Фронта

на појачано валагање, већ и у- |

чвршћује радну листолину У бригадама, То се види и по примеру бригада које раде у Пе-

том рејону и које врло ретко

излазе са мањим бројем љули.

Чланови добровољних бригада | у Петом рејону су чврсто репе | ни да изпраде нову 'муитажтију | станбену зграду. То ће бити њи- | хов понос јер су први мавршили | обавезу такве врсте у Београду. | Највећу радост ће, свакако, 0- | сетити по завршетку радова и то | делом |

ралост градитеља _ над свођих руху.

'

бораца. У првој партији је пре. гледано око 70 деце. У Војној

болнити су децу срдачно доче- | кали и извршили шад њима де | таљан преглед како би рејонски || одбор могао да предузме одмах |

превентпене мере иле лечење а-

ко то буде потребно. Приликом | прегледа рејонски одбор је деци

поделио већу количину бонбона.

Избори за руководства одбора |

Савеза бораца коли се спроводе у свим рејонима треба ла још

јаче учврсте основне организаци- | је Савеза, да на руководећа ме- | ста дођу они другови који ће у- | а труд да њи- | организација, а организашина. | Савеза бораца у целини дослед- | но спроводи и на време извршава | своје задатке. Непотребно је на- | Савеза || треба да служе за пример у 06- |

ложити максмма хова основна кроз то пи читава

гтлашавати да чланови

нови е изградњи, исто онако као

што су служили за пример и у |

Народноослободилачком рату.

крају иде |

60 људи. На радовима се такође ; истиче и бригада Седамнасксте 46. |

"стомесечни биланс

КТЕР СКР

ревианонивма _ У

Централном комитету " скП (6) творци У _ инспиратори информбироовске завере — прихватили су оберучке метод империјалистич“ ке дискриминације у борби против наше земље: за успостав. љање односа туторства, коман“ довања и меравноправности

· осиоши

| између социјалистичких земаља.

Напоредо са империјалистичком дискриминацијом појавила — се ивформбироовскадискриминаци“ ја, оваплоћујући у себи _ сву

перфидност експлоататорске по-

љитике притиска. | Информбироовска – дискрими. нација је захватила све сфере односа Совјетског Савеза и земања народне демократије са нашом земљом, али се најизра“ зитије манифестује у економским односима. Могле би се написати читаве књиге под насловом „Информбироовека _ ди скриминација према Југославији“, које би садржале петмае“ несоцијалистичких поступака према нашој земљи и нашим људима, који су уследили из Москве, Варшаве, Прага, Букурешта, пеште, Софије и Тиране. То с једне стране показује да су информбироовски дискриминатори превазишли чак и империјалисте и да су с друге стране до колена огрезли у свом контрареволуционарном _атаковању против наше домовине. Али поучно је и пије на одмет приказати како изгледа информби. роовека _ дискриминација — на једном једином примеру — на питању учешћа Југославије ма сајмовима у земљама народне демократије и обрнуто. и Десетог _ септембра у Чехословачкој је отворен Прашки ведесајам. Приликом свечаног отварања говорио је претседник владе Запотоцки, који је, између осталог, рекао и ово: „Суделовање многих _ излагача из Велике Британије, Данске, Финске, Француске, Холандије, Италије, Аустрије и Швајцарске, поред суделовања СССР-а, Албаније, Бугарске, Пољске Мађарске и Румуније доказ је настојања Чехословачке лдау спостави свестране привредне и трговинске односе. То учешће је јасан доказ да настојањима наших непријатеља, који желе га нас оделе од осталог света не само. са једном, него са десет гвозлених завеса, а који дневно настоје са лажном пропаганлом У штампи и преко радија да сакрију и лажно при кажу стање наше привреде, не успева. Њихова вештачка за веса се трга. Верујем да ће је овогодишњи Прашки велесајам још више потргати ми да ће нам придобити нове трговачке при-

јатеље". Запотоцки је говорио о гвОВденим завесама — о дискрими-

нацији. Говорио је Запотоцки о људима којима не лежи на срцу сарадња међу људима м земљама и иозлравио учешће капиталистичких земаља на Прашком велесајму. И свечано изјавио да ће Прашки велесајам придобити Чехословачкој нове трговачке пријатеље, Запотоцки није ни једном _ речи номенуо дискриминаторске поступке чехословачких — власти, нити је рекао зашто Југославија не учествује на Прашком велесајму. Он је само одржао хвалљоспев капиталистичким _ земљама — трговачким пријатељима Чехословачке (наравно не поме. нувши монархофашистичку Грчку и јалчиновску Турску). То је све потпуно разумљиво кала се има у виду ментрална

ИМИНАЦИЈЕ ПРЕМА НАШОЈ ЗЕМЉИ

Будим“ '

МБИРООВСКЕ

4

парола. Праписог велљесајиа= „ Р0< гујемо с целим светом“. —

Прошле године _ Југославија је учествовала на Прашком велесајму. Много десетака хиља-| да посетилаца велесајма. прошло је кроз наш павиљон, упознавши се са остварењима наше социјалистичке изградње, с вели“ ким тековинама првих година борбе за Петогодишњи план. Нема сумње да је то био убедљивији доказ истинитог стања У Југославији него ли информбирвовске измишљотине _ чехословачке штампе о „катастрофалном _ стању _југословенске привреде". Зато је књига утиг сака нашег мавиљона м била пуна дивљења према југословенским . народима и Комунистичкој партији пума речи по“ хвале и присезања верности и оданости обичног чехословач, ког трудбеника пријатељима У Југославији и посебно _ другу Титу. То је био тежак ударац за чехословачку агентуру Информбироа — снажан _аргуменат у разобличавању антијугословенске пропаганде.

Да се све то не би поновило и ове године —, онемогућено је учешће Југославије на Праше ком велесајму. Класичан пример макијавелистичких _ посту“ мака, срачунатих на скривање истине од сопственог народа!

Кроз неколико дана отвара се Запребачкиг велесајам — смотра, ностигиућа наше младе соција-| листичке индустрије и општег напретка наше привреде, Ове године нећемо имати прилике да видимо павиљоне земаља народне демократије и Совјетског Савеза: Зашто Одговор је прост и јасан: Због информ. бироовске дискриминације. _Агенција ТАСС је добила зада так ла на неки пачим „„образложи" неучествовање Совјетског Савеза на Загребачком _ веле. | сајму, то јест, да „оправда“ | примену дискриминације према Југославији. Совјетска новинска агенција је тај налог спремно, али школски невешто и неуседљиво извршила: „Совјетски Савез неће учествовати на Загре“ бачком велесајму због хапше. ња и малтретирања совјетских грађана У Југославији“!

"Значи, — по ТАСС-у — Совјетски Савез одбија учешће на Велесајму у Затребу, због хапшења _ такозваних _ совјетских трађана белих емиграната, поклоника контрареволуција и фашизма. Нема шта лепој „образложење“. Међутим, исти, на је у томе да је много ра“ није ол, овог случаја са белогар“-| пејцима и тттијунима које је У“ злела у заштиту совјетска вла. да послата директива из Москве земљама народне демо“ кратије да не учествују на Загребачком велесајму.

Лаж и клевета су — као што ге види — крљушти испод којих се скрива дискриминација, обавезна средства за њену примену. „Шта је клевета и лаж и

»| хајка — ако не примјена, или бар увод У ттимјену насиљазг ШЕа је економска, културна И друга блокада прозив социјали“ стичке земље — ако не примје на насиљар“ каже друг Милован Ђилас у своме чланку „Лењин о односима међу социјалистичким _ државама“ _ Самим тим што су безрезервно прихватили империјалистичке мето. де притиска и насиља против ните социјалистичке домовине, носиоци и пинспиратори информбироовске хајке раскринкали су се као контрареволуционари и негатори _ основних – принципа марксистичко-лењинистичког У“ чења о равноправности и једна. ксвредности,

рт

ТК БЕЗ ВИЗЕ о»

Совјетске власти спречиле су учешће

јутословенској делегацији

ва међу

народном дану помена жртвама фашизма који јеодржан у Берлину.