20. oktobar
ело Кнежевац налази селу (непосре обли у зини насеља Раковица. То није богато Њ село, у њему нема сељачке радне задруге, ј највеће њиве тростиру се на терену од де. _ сет до петнаест хоктара, Како Кнежевац полако из села прераста у ипдустриско насеље, то со | број а на њивама стално смањује, а све у зе рој сељака одлази у итдустрију. Данас већ 75 од сто сељака из Кнежевца, ради поред обра_ ђивања својих имања, у мидусприи, БЕ Та мало село, које броји сто шездесет ома" ћинстава, са око две и по хиљаде становника, | испунило је недавно, прво међу селима Београд| ског среза, свају обавезу у испорупи жита
држави. у ___ Овогодишња жетва јен у Кмежевцу, као и у многим (другим селима, услед честих и јаких киша, непио закаснила. Приличан број имања страдао је од»града. | Чим је класје пшенице пожњевено им са њива – докето пред“ вршалице, почели оу сељаци Кне_ жевца да разговарауу о мепормци жита, о својој обавеза према држави. Било је ту разних троблема за лискусију. У селу поема богаташа, м сваки · сељак нема своја кола, неки немају чек ни џа_ кове, а треба све то обезбедишфи, како би се исло рука жита извршила ша време,
На збору сељака, к« је оргамизовао 'насељ_ ски одбор Раковица, који припада Седмом рајону, а под којим је село Кнежевац, дуго се дискутовало. Сељапима Киежевца није требало много · објашњатати о значају испоруке жита, о значаћу · житног фонла, али је требало кроз дискусију _рештити како ће се најбоље извршити читава организавмија испоруке жита,
На дан 26 авпуста кренула су прва кола на"таварена житом, из Кнежевца ка месту испоруке, _ Железмику. Проблем кола ш џакога сељаци су рештли пријатељском товамицом. Власник кола је свотим колима носиои туђе жико, а сутрадан је кола позајмљивао другима. Једни те исти маковт стално су ношени У Железник, увек натоварени новим количинама жита. И тако свакога дана, кола за колима односила су жито држави.
Испорука је текла редовно. Днерми планови (а су увек испуњавани, а често се дешапут Железника крене више кола, са ве-
ћом кол том жита, 'него аито је за тај дан пред.
виђено. Сељаци Кнежевца су се журили да своју обавезу према држави што пре испуне. А није увек било тако у Кнежевиу, нису увек сељаци овако успешно решавали своје зата Сећају се многи од њих како је 1947 године тешко ишло са испоруком. Они богатији су покуштавали нешто да сакрту, да украду, на сваки | начим су гледали да избегну потпуном извршењу сисао 36.
У 1945 тодити је стање приличло попразљено. Тал више није било дела која су тежила пеиспуњењу обавезе, али је ту и тамо још увек било реми. с
'А све, 1949 године, не само да није било неког дела које би штетило правилној жита, него није било ни речи, које би се противиле. Било је речи које су говориле о значалу испоруке жита, о потреби резерве за нмех '
радних људи града, о жељи да се обавеза пре држави што пре испуни, да сељаци Кнежевца - буду први,
те.
а 3 ба откун ж · Сељаци Кнежевца извршили "своју обавезу према држави
пик теотриу 1.
и РА
Ц И ки године су те и такве речи претворене 4 а Даг дана, од 26 августа ло 8
1темора, пренсто је жито колима из Кнежевца у Железник и тиме је обавеза према држави не само испуњена, пего и нешто премашена,
А уинсу сви сељаци Кнежеви мчествовати У испоруци жита. Приличан број сељака није био то у стању да (учини, зато што су њихове њиве страдале од града. Тим сељацима је комисшја за процену поново проценила принос и констатовала да мису дужни ништа да испоруче _ лржави. Но зато је у Кнежевцу било и таквих, који нису подлегали обавезама испоруке, а ипак су сами, ко је колико могао, предали жито држави, Сељак Станоје Петровић, коли има само 1,80 хектара 36мље, и не подлеже обавези испоруке, сам је предао 400 килограма жита, Још мање земље, свега 70 ари, има Васа Бркић. Но пи он није хтео да изостанс, и он је предао држави 200 килограма жита. Такви прим тржазују високу свест тих људи, њихову љубав према земљи # да свуда гдегод им је принесу,
то могуће, нешто ле > Данас је у Кнежевцу много тише нето ловикивање комшика који
скора. Не чује се више до са колима натоварсним житом крећу пут ЖелезМе одјекује селом више чести тутањ кола.
зу завршили један од' својих важних вадатака. Брзо ни правилно, први међу толичим (елима Београдског среза, сељаци Кисжевца су иступи ли обаве зу према држави, и тиме скромно, у оквиру својих могућиости, поново показати свођу љубав према отаџбити, своге дубоко разумевање за ову меру државе, за житии фонд као резерву за исхрану радних људи града.
Један задатак су успешно завршити. Сајд се слолоно, 'уз дотоворе притреману за даље сеоске постилве,
За добро обезбеђење зимнице све припреме
УНЕ пао 27 О РИНИЦА
ј
стремност, |
|. у Појачана многострука делатност жена +
едан од главних задатака који се сада у јесење дане поставља пред сва тр4 товинска предузећа јесте обезбеђење зимнице. Да би овај задатак. у потпуности био изврлнен, да се не би десило као ранијих година да Београђани проведу цету зиму само са кромпиром и пасуљом, предузете су најоштрије мере и ангажован целокупан трговински апарат. на саветовању које је одржано са тповереницима рејонских отсења за трговину ми снаодсвање и претставницима рејонеких предузећа детаљно је претресано питање зимтице, Стављено је у зада так - Мовереништву за утоститељство и туризам да одржи састанке по рејонима са објектима друштвене исхране да позове претставнике предузећа и установа, руководиоце објеката и секретаре партиских организација и пред које треба оштро да се постави задатак стремања зимнице по свим радничкослужбеничким ресторанима и мен зама, Исто тако, решено је да
на које треба
Управа за откуп ИОНО-а детаљно испита шта би це још мотло учинити у погледу сушења поврћа, а посебно за спремање воћа м поврћа за дечје ресторане. Ова упва ва треба да извиди могућности за остављање свежих. шљива м грожђа. Од нарочитог је значаја, а што је на саветовању _ посебно третирано, направити _ прорачун потреба у есенцији и зејтину и то како за градска рејонска предузећа за воће и/ловрће, за друштвену исхрану и угоститељство, тако им за потребе домаћинстава и доставити га Привредно координационом одељењу ИОНО-а које ће даље поступити по плану. шено је да се у року од пет дана од одржаног сазстоватва склопе уговори између градских _рејонских предузећа за воће и пои предузећа за друштвену и угоститељство о исло-, за спремање зимнице, Поверепиштво трговине и снабдевања ће у заједници са градским АФЖ-ОМ предузети мере за укључење жена — домаћица у рад на спремању зимнице. Женама које се буду пријавиле
врће исхрану руци артикала
Тезге београдских пијаца
пуне су поврћа
ре-.
исплатиће се накнада за тај рад, да би се имао тачан увид о томе шта је све учињено на спремању зимниле заведена је дневна евиденпија о остваривању плана зим це. У ~
после овот „саветовања уследио је састанак са руководиоцима ред ничко - службеничких ресторана и мензи на коме је било присутно 169 руководилаца оних објеката и 68 аснивача и њихових заменика. на овом састанку указано је на недостатке који су се по питању зимнице јављали ранијих го дина. Подвучено је да су ранији пропусти махом долазили отуда тито роба није прсузимана на време, а често је била и лошет хвалитета. С друге стране, нека рејонска тредузећа и задруте избегавале су да склапају уговоре са објектима друштвене исхране. МећЂутим, ове године ситуација је мното боља. За све потребе око спремања зимнице дужна су административно - оперативна руководства у потпуности да се ангажују и у свему помогну ружоводмоцима ресторана и мензи.
Поред тота, што ће руковод> ства друштвене исхране учинити са своје стране све припреме за што боље обезбеђење зимнице за своје објекте, исто тако ће и трговинска _ предузећа испоручити на време сву робу по уговорима. Тиме добар део становнитштва које се храни по ресторанима и мензама неће ништа потраживати од тртовинских предузећа у зимском периоду, а самим тим биће витне робе за оне грађани који се хране код својих кућа. 7
Све мензе и радничко - службенички ресторани већ су приступили еклапању утовора са рејонским предузећима и задрутама као и градским предузећима за испоруку артикала потребних за зимницу. Да би ресторани мм мензе били и финансиски у могућности да обезбеде потребне количине намирница, Савезно министарство финансија донело је Уредбу по којој се одобравају кредити овим објектима у циљу смаб девања артиклима потребним за остављање зимнице. Сада је, поред осталог, м задатак руковод-
Пред магацином откупне станице
Беотрада у припреми за Дечју недељу
«Крулео у добровољном _ раду 4 у Нариднот фронта ма узди1У] зању и унапређењу _ наше ~ домовине и испуњењу план сфеих о задатака дају у великим шаламерама и орпанизације Анти А тистичког фронта жена. Рејоћ(ски одбсри преко својих ослилвних организација формирале ом фтиз секција и зктива свих делаћ нести тако да жене чланице под вд учешћа на комуматним рад! рима и акцијама у Папчевачком) Риту, пружају преко својих мноађрау бројних актива помоћ дечјимем омовима, јаслама, ресторанима, Млечним и ђачким кухиња“ ма, дрмовима ученика у привреди и обдеништима. Поред тога. (изјвани су активи кога тудежурају у дечјим израђују дечје
орга вају урРцу, играли тима и играчка а Поре“ широке делатности (актива на терену, ад на поли. тичкома и «културном | уздизању узима се више маха. – Часови проведе» у шивењу и изради дечјег - ууубља пропраћени — су скоро редовно читањем какве бро шуре илић занимљиве књиге. Посл тога" организован је читав стручни ах предавања, организационо сер учвршћују дечја са-
врше се
става тих обеката да удрзоју реализацифу ожтих кредита, што ће допринети брљем и бржем обезбеђењу зимницје.
При склапањју уговора са рејонским предузећима м задругама као и градским, предузећима констатовано је да; се ни једно од ових предузећа: не обавезује да испоручи црвети парадајз. То долази отуда штонпарадајза ове године има врло Кмало, због јаких киша које су ефно време ладале из дана у дан, Засада је амбалаже обезбеђено за 65 од сто, али се проналазе могућности да се ова у потпуности сттигура,
Треба истаћи даијсе руководства предузећа скоро ке мало не интересују за своје ресторане и мензе. Старање о овти објектима 0обично је препуштено само директорима. Сасвим је штриродно да се као последица таст става руководстава предузећа јавља лоше стање по ресторанима и мемнзама. Требало би да се руководства предузећа у потпуности антажују по питању спремања зимнице и да у свему помогну дитђекторима ресторана мензи.
Склапање утовораљза испоруку потребних артикала „за зимницу већ се увелико врши: У Првом ре јону од 42 објекта скмопило је утоворе 22, У Другом рејону од 33 — 19, у Трећем рејону од 68 32, у Четвртом рејону. од 17 — 9. у Петом рејону од 16 — 7", у шестом рејону од 58 — 8, у Седмом рејону од 30 — 19 и у Земуну од 38 склопило је уговоре 23 предузећа. Може се рећи да се склапање уговора углавном правилно одвија. Доста велика разлика у броју постојећих објеката по известим рејонима и броју оних који су склопили уговоре долази отуда што многа. предузећа имају своје економије са којих ће се обезбедити потредним количинама култура за зимницу.
Народне власти чине све напоре да Београђани током зиме добију што бољу и разновренију храну. Требало би да се м домаћитетва која се хране код својих
кућа, са своје стране постарафу
да набаве све што је потребно и · обезбеде себи добру зимницу.
ветовалишта кроз која сада дневно пролазе око педесет младих мајки. Рејписки одбори су организовали низ посета _ радним бригадама Новог Београда и сељачким радним задругама и на тај начин учвршћују секцицу селострад. =, .
Један такође важан проблем који се поставља пред ортанизацију АФЖ је и укључење · у привреду. Рејонски одбори срганизовали су многе конференције на којима је указано на све већу потребу за нову радну снагу — на потребу ла жене лају свај допринос у решавању (овог проблема.
Поред успеха који се свакодневно повећавају, пред оргатизацијом АФЖ стоји низ – про. блема. Треба организационо учврстита рејонске одборе и руководство основних организација,
боље организовати „одлазак до сада незапослених жена на ше-
стодневли рад у Панчевачки Рит на комуналне радове.
Рад АФЖ је прилично замро током летњих месеци због одласка многих чланица на годишњи одмор. Припрема за Дечју недељу прекинула су ову обамрлост и рад је, може се рећи, у пуном јеку. За вашар. који ће бити отворен током Дечје недеље на Таш-Мајдању врше се бројне припреме. Раде се украси и играчке за лутрију. Уопште, ортанизацићу низа приредаба # свечаности у оквиру Дечје недеље води АФЖ преко своџих рејопских одбора ословних организација,
ла
Жене на добровољном раду
По укупном броју резултата у месецу августу међу набоље рг| јоне долази. Први, који је организовадо шест актива за помоћ детјим јаслама са 28 обухваћених жена, које су дале 160 добровољних радних часова. Чланице су за јасле у Кнез-Милетиној улици сашиле 87 чаршава, 180 марама и 120 бемкица. Актива за чување деце има шест у којима су обухваћене 42 жене. Дато је 277 добровољних сати. Осим тога, на дежурству на дечјим итралиштима радило. је 525 жена у осам актива и дало 1.380 сати.
Жене Првог рејона пружиле су ни пуну ом ћ, на побољшању хигијеноких и других услова рада у дечјим ресторанима. На тој помоћи _ раде 24 актива са 158 жена, Дато-је 722 маса, Орга«
низовани су н активи који раде у млечним и ђачким кухињама. Тим радом обухваћено је 28 жена „ле 388 часова. Нарочита пажња посвећује се и домовима ученика у привреди за чије одржавање и уређење је лато 279 добровољних часова. Двадесет осам жена радило је у дому „Давид Пајић" н дому Текстила на шивењу, _ пеглању м краљењу одела и рубља ученике. Затим је за обданиште број 3 сашивено 30 пари патика и израђено 15 играчака. На пеглању, крпљењу и помоћи у кухнњи дато је 160 часова.
Рад на изради дечјих играчака ачан је нарочито _ сада због припрема за Дечју недељу. У активу се налазе 62 жене које су дале 701 радни час. Просечно дневно ради десет до шеснаест жена. Време на изради играчака искоришћено је за опште узлизање чланица. Досад је у време рада одржано неколико читалачких часова.
Жене Првог реј посетиле су сељачку радну задругу „Елвард Кардељ“ у Новој Пазову им радну задругу „Никола Филилин" у Вожи,. Том приликом поклоњено је обдаништима задруга па двадесет играчака, које су члаџице актива саме израдиле. Осим задруга посећене су н бригаде на Новом Бестраду. Чланице су бригадистима спремиле лепе поклоне: воће, колаче, ши-
те. На изради одела и рубља за туберкулозну лецу на Дедињу дале 660 добровољних
жене су часова. Осим ових чисто женских послова дато је на кому-
налним радовима 26.764 _ добровољча часа — радило је 3.620 жена, На шестодневном раду У Панчевачком Риту радило је око педесет жена м дало 2.982 добровхљна часа. На разним друрим акиијама, приредбама и помоћима, ! што је дежурство н организација кермеса итд, радне ло је 830 жена и дало 3.927 часова. Укупап резултат који је АФЖ Првог рејона поститао у авпусту износи 46.467 добровољних ралних часова са 5.885 жена. На конференцијама у тоху августа присуствовало је око 1970 жена.
Организација АФЖ Другог ре Гона постигла је такође – добре резултате. У дечјим јаслама радило је 240 жена н дало 2.985 часова, у ђачким и млечним кухињама рашило је 115 жена 852 часа. Две чланице су замењивале куварипе кајс су биле на годишњем одмору и дале 480 добровољних радних сати. За домове ученика у привреди радило је 20 жена и дало 120 часова, а за обданишта 220. У дечјим не „тралиштима дежурало је 74 же на, дато је укупно 270 сати. Члаг нице АФЖ Другог рејона орга< низовале су у Дечјем диспанзе ру метари саветовања за младе мабке, На изртли дечјих итрачака радило је 111 жена т дало 1,360. ралних сати, Израђено је 170 играчака. Осим тога, члантце АФЖ Другог рејона обишле су две сељачке радне задруге у Београдском срезу. У ласт Дечје недеље на комуналним радовима ралило је 700 жена.
На комгнулапим ратовима и стака» се нарочито АФЖ Трећег рејона. Овим радовима било је обухваћено 1.018 жена и дало 39.925 часова, Лок је У Папчева/лком Риту ралило 1.600 жена и пало 12.000 добревољних, радних
сати,
А
ом Првог, Другог п Трене изостагу ни остали рејони Беотрада. Из сумиравих резултата које су чланице АФЖ Београа постигле саме у току августа месеца п у припремама за Дечју недељу, осећа се видан напредак. Резултати јасно говоре да су жене свесне улоге коју њихова организација игра у побољшању животног стамдарда наших људи у правилном и хигијенском уздизању нашег подмлатка и изшшшавању великих вадатака Петолетке,