20. oktobar

[ |

Јј .

БРОЈ 254

г

у

е

БЕОГРАД, 30 СЕПТЕМБАР 199

ДРАГОСЛАВА ЈОВАНОВИЋА 1ЛУМ ж

Такмичење Народног Фронта у част петогодишњице ослобођења Београда имама ИД

ПаК

Четврти рејон дошао

добровољне бригаде Четвртог рејона завршиле су у августу зешљане радове ма Летњој шозорници

. рганизација Народног Фронта Четвртог рејона добила је за најбоље резултате у првој поло-

вини месеца септембра прелазну заставицу Градског одбора Народног фронта Београда. Ово претставља досада највећи успех Четвртог “рејона, који до сада ниједанпут није заузимао прво место у такмичењу Народ ног фронта. Резултати Четвртог рејона показују како се организованијим радом и јачом политичком активношћу може отргнути од неуспеха и последњих места у такмичењима, Четврти рејон је прошле гкодине дао око 290.000 радних часова и у великој мери подбацио своју годтињу гобавезу. Било је стално разних изгово-, ра за слабе резултате, или је

велика врућина, или киша и ра- _

зна друга оправдања за слаб рад. М у првом полугтодишту ове године Четврти рејон је остајао па свом старом месту, тапкао је на задњим местима. То не значи да у Четвртом рејону није било пожртвованих људи који су много радили. Али је тада још много недостајала организованост и бољи политички и агитациони рад Знатан успех овог рејона претставља чињеница да се читава рејонска организација Народног фронта у такмичењу у част петогодишњице ослобођења Бе-

ограда отргла од досалашњих ·

неуспеха, отстранила многе сла бости, тако ла је већ у августу била на трећем месту, а у прБој половини септембра избила на прво место.

Разне мере које је предузео Извршни олбор Народног фрон та за отклањање слабости У ралу основних организација и комисија у рејону, спроведене су у току јула месепа. Преко организационе комисије и фрон товских инструктора, који су били послати на терен, извршено је обилажење основних организација које су слабо радиле, анализиран је њихов рап и ипружена им је помоћ, Исто тако, Извршни олбор је лозиБао им читаве одборе осповних организација на састанак и претресао узроке неуспеха слаби“ јих одбора. Колико је ова мера била корисна показује само један пример. Шеста основна организација је била најслабија у Четвртом рејону. Одбор ове основне организације био је по зват на седницу Извршног од“ бора Фронта рејона, на којој је анализиран рад и дата упутства и помоћ. Послг тога по чео се побољшавати рад ове основне организације, тако да је избила међу прве, и 23 селтембра испунила своју годин шњу обавезу од 20.000. лобровољних часова. Тако је јелна од најслабијих основних организација уз помоћ рејонског

извршног олбора постала јелна,

од најбољих. Поред свих ових мера секретаријат Извршног одбора позивао је такође неке слабије основне

организације, | · жретресао њихов рад м давао узутртства за Рхлањање разних

недостатака, Све ове мере омогућиле су да организација Фром та у Четвртом рејону постигне велике уснехе у такмлачењу У част с петогодишњице ослобођења Београда м у многоме побољша своје резултате.

Четврти рејон дао је у августу месецу "преко 111.000 · добровољних часова, Упоређење са јулом, када је дато 80.000 часова и са другим месецима у првом полугођу, показује колнко је велики успех постигнут У првом месецу гакмичења. У августу је организован рад на разним радилиштима у неколико смена. Уведена је м преподневна смена на радиљишту станбених зграда у Сазсновој улици и у Проте Матеје улиди, На осталим радилиштима се радило поподне у две смене н то од 1—4 и од 4—7 часовз. Почетком _ септембра — месеца уведена је још једна смена од 7—10 увече на ралилишту фискултурног игралишта у Скерлићевој улици, где се сада ради у четири смене. У оснозвим организацијама је појачана агитација, објашњаван је значај добровољног рада. На разним састанцима и кроз разне форме грађани су позивани да У што већем броју излазе на радилиште. Колико је неправилно задовољити се бројним стањем већ уписаних чланова бригаде, показује и пример Четертог рејона. У овом рејону је извршен накнадни упис у бригаде и уписано је још око 5.000 чланова Фронта, По фФфронтовским групама чланови појединачне обавезе, а понекад су групе давале н колективне обавезе у часовима. Рејонскја управа 3а лобровољне радове боље је организовала свој рад и стално обилазила. сва радилишта на рејону. Сваке недеље је додељивана ма свим радилиштима прелазна заставица најбољој бригади. Тако је лошло и до оживљавања такмичења међу поједилим бригадама и до знатно већих резултата. На радилиштима су уведеме и агитационе табле, па којима се свакодневно истичу резултати рада, и испуњење обавезе појединих бригада. Захваљујући свим овим мерама, Четврти рејон је могао да у августу месепу нагло ноправи своје резултате и дође на треће место.

Четврти рејон има обимне такмичарске обавезе. Добровољне бригаде су се обавезале да сопственим снагама обаве земљане радове на Летњој позорници у Четвртом рејону Н да изграде фискултурно игралиште у Скерлићевој улици. Груби радови на Летњој нозор ници завршени су већ у августу месецу. Поред тога, бригаде помажу _ изградњу станбених зграда У Сазоновој улици ну Проте Матеје улици, а регулација Динка Рањина улице завршена је почетком овог месеца. Овог. месеца Четврти рејон је примио такође обавезу да помогне уређење парка код Ветеринарског факултета и радо.

ве заврши до--20 „октобра.

су лавали

Почело је и формирање струч них бригада, да би се стручви радници који хоће добровољно да раде боље користили и дали већи ефекат на послу. Засада је образована стручна бригада од 12 електричара који раде на згради рејонске сале и сво-

_јим стручним радом су до па

уштедели лржави око 150: динара. ралилиште „станбених зграда у Сазоновој улици формираће се бригада . зидара из основних организација, који ће добровољно раднти им струч не зилгпске послове,

Организација Фронта Четвртог рејона је у августу и септембру месецу сваке недеље премашила _ предвиђени. број чланова бригаде за масовне акције у Панчевачком Риту, Уме-

"сто планираних 800 чланова

Фронта, сваке недеље је просечно' излазило од 1.600 до 1.800 људи. а

У првој половини месеца сеп тембра _ добровољне – бригаде

,

Четвртог рејона дале су 60.320 часова, а на радовима је учествовало преко 16.000 „чланова Фронта. Двадесет другог овог месеца Четврти рејон већ има више од 116.000 добровољних часова, ни настоји ·да задржи прелазну _ заставицу – Градског одбора Народног фронта, коју је преузео од Петог рејона, И у осталим секторима такмичења у част 20 октобра, у акцији село-град и у прикупљању отпадака Четврти рејон је имао знатне успехе.

У живом такмичењу на свим радилиштима истичу се најбоље бригаде из Друге, Осамнаесте, Двадесет седме — основне организације. _ Постоје многи примери пожртвованог _ рада чланова Фронта који су дали више стотина па и више хиљада часова у добровољном раду. Старица 'Фортуната Дабо, из Десете основне организације, лала је до сада преко 2.000 добровољних часова, а Јован Мудриковић, – шездесетшестогодишњи службеник Народног одбора Четвртог рејона има преко 1.500 часова. Бранка Лазаревић, раднина, начелник Де. ветнаесте бригаде, има до сада око 1:000 часова,

· Организација Народног фрон та у Четвртом рејону показала је како се може организованијим радом мн јачом политичком активношћу у многоме побољшати рад фронтовских ор ганизација. Све ово, свакако, не значи да у Четвртом рејону нема више недостатака, Али, организација која је до сада постигла тако добре резутате и

"ва мебец и“"но дана нагло по-

правила и премашила у много“ ме све што је ло сада постигнуто у Четвртом рејону моћи ће да се ухвати у коштац н уклонн још недостатке који јој сметају у раду. Освајање прелазне заставине подигло је по"здање чланова Фронта, којн сада настоје да је својим ре-

десетог октобра. Колика је спремност за рад чланова Фрон та у овом рејону, ноказује н чињенина ла они свакодневно одлазе на веома удаљена ралилишта у друге рејоне, пошто у Четвртом рејону нема довољ но објеката на. којима-би могле да раде. ма:

радници мн омладинске бригаде подижу низ великих

| преда,

ТЕЛ. БР. 22-210 >

ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИНАРА

Ота: Конгрес Савеза СПОдавата

поставио

је низ

важнних задатана

Београду је 25, 26 и 27

септембра одржан Други

контрес Савеза синдиката

Орбиће, Од Првог конгреса синдиката Србије протекло је четири. године. Те године су биле испуњене огромним задацима, које су синдикалне организације, захваљујући високој свести својих чланова и њиховој љубави према земљи, са успехом извршеавале. Други контрес Синликата Орбије одржан је у дачима ФСорбе ва већу продуктившост реда, о ја је, започета ша прославу годишњице Петог конгреса КИ, в» добила до данас широк замах, а у данима претконгресног такмитења у част Другог конгреса Синдиката СОрбице, ока је из рудника почела незапрживо да се шири на све остале гране наше привреде.

Наши трудбеници својим радним гобедама дапу најбоље одговоре овима који теже на све могуће начине да укоче изградњу социјализма код нас. Упркос свим тешкоћама, које нису мале, трудбеници маше земље 8бијени у чврсте радове, под руководством Комунистичке партије, са успехом изграђују – социјализам. Друга кошпрес Синдиката Србвђе на коме је исцрпно аталнизнран досашшњи рад во подвучени успеси ва шољу борбе за татрадњу боље и срећније будлућноста, шротекао је у знаку још с чвршћег збијања редова свих трудбеника у борби за нзградњу сопшијализма, у изражавањут спремности вађбољих трудбевика Србије да н даље у тепикој али племенито борби освајађу победу ва победом.

У џериоду од Првог ло Другог контреса синдикалне организације Србије доследно су спроводиле _ линију — Комунистичке партије Југославије у борби за социјалисттитку ноградњу земље,

"и правилно су решавале све за-

је , поставио Први

торства као што н дапас воде успетто борбу за већу продуктивност

Смндикалне _орпанизације Србије организационо су се, под непосредним руководством Главтог одбора, средиле, учврстиле и оспособале ва успешно савла-

|- ђивање недостатака и слабости, · ва извршавање све сложенијих

ва атата свпттђали стиче нз-

традње. Поред ства успешно решававих задатака у производње, стн- о дижалве организанште Србије нечтрестано су васпитавале радничу «ласу т духу марксизмалењишизма, у духу нашег југо-

времено против идеолошког упижаја класног непријатеља. _ Носле свестране анализе др.

"ранизатија Србије, Конгрес је

| тоставно штред све организације

та веома важних задатака, које треба ла остварују у лаљој борби товршење Петогодишњег плана. 3

Главти задатак је свакодвевна борба за извршење тланоких

Савдикалне организације имађу такође важан задатак да се 60оре аза повећање продуклчавтосла ража, ва проширење = омасовљење вокрета соја су почели на-

треба примењивати по свим предузећима исте пране, измењивата искуства међу радним колективима и подизати самониницетјатаву радника за стално

вање организације после.

ства и даље остаје као СТАЛНИ задатак синдикашних оргагтиаија. Стварању бритада и увођењу бригадног _ошстема рада треба посветити ју свим преду ивња велику пажњу, и настојати да се стално уч мте Орн и ро-

у побољшању производног тронеса. Предлоге које радници дају на саветовањима треба брижљиво проучавати раМОТРРУРТУА мотућост њижове тпримеше 'у-зро-

Борба за увођење реалних орми на свим раднни местима, ва учвршћење радне диспиплите и статна брига о правилвчум ватрађивању радника = даље су важни вадапи синдикалних ортанизација. Синдикати треба да пруже много већу помоћ управама за радну снагу, уз истовремену борбу за правилан размештај и искоришћење постојеће радне сњаге и повишење стручних квалификација радника. Такође треба да пруже помоћ у доследној примени законских прописа 9 платама радника и службеника и помогну народној власти а нарочито трговинском апарату да се снабдевање индустриклох радника доследно спроводи у пракси и отклоне слабости нередовног · снабдевања — чндустриских центара. Спндикалне организације такође треба да се у њајвећо! мери заложе за побољшање исхраве у мензама и радничко-

' сљужбеничким ресторанима и да

више активизирају народне инспекторе и читаво чланство у снстематској борби против штеточина и несавесних елемената у мензама и ресторанима. Потребно је настојати да економије предузећа постану наша узорва газдинства.

Снетикати такође треба да укажу већу помоћ народној влљасти и управама предузећа у решавању станбеног питања. Такође треба настојати да се управе предузећа заложе ва остварење свих корисних предлога у завођењу _ хипејетскоо-заштилилтнинх. срелстава ма раду.

Свеастраном пропатавдош во == зучавањем о маркстама-лењиннољва, 2» посебно изучавањем социјаниелити револуције и путева ивпрање социјализма у нашој земљи, синдикалне организатије даље треба да васпитавају рад“ низку класу у дуку новог со цијалистичког патриотизма ш доз пиотњалтама, уз непомнрљиву и појатаву борбу проте | пљузоиопшесих утицаја класних аепртјатеља. Конгрес је такође восравто задатак да се разноврсња апитациово-политичка активност син диката још непосродније товечује са изградњом сопијаличаа у нашој земљи. Опште ПоИТако васпитање раднике кљаое треба усмерити даље у думу тчења ваше Партије, у пељу јечања међународног радиичиог н демократског геокрета и укажавања помоћи радничкој класи п од капитализма угњетешнм вародиама, раскринкавајући — ратнохунисачке — пламове међународног

ње и | синдикалног покреља. | Задаци које је постављао Дру-