20. oktobar
в = 8 = Е = = 5 Е = = Е = Е = = = = = = = Е = 5 = = = = = = = = = = = = = = = = = = Е = Б = = = 5 Е Е = = = Е Е Е Е 2 = = = Е Е = =
18 УРАНА АИ ТАИ А УЛИВА ТОРА ЕЦ
мешати тЕ
Иве == вета
%
“ еферент Славко Бацкић био је, по општем утиску, хитар као муња, окретан као видра м вредан као мрав — стручно речено, био је скследитиван. За те особине као да је специјатно грађен: витка стаса, брзих покрета и срачунато мирних и правилних црта. Рекло би се да је његово исправно пословање сасвим одговарало његовој исправној спољаштости.
— Јасна ствар! — изговорио би он спокојно над проученим предметом.
Сваки предмет, пошто у његовим рукама има облик. акта или свежња аката, може се пресавити, прикачити спајалицом, па чак м закитити штипаљком. Некоме акта леже разбацана, гуше се предмети на камарама — код референта Бацкића, изко је отскора на новој дужности, све је као у кошиици: свако саће има етикету, а унутра рубрике: мед, восак, миликерц, (,Претпоставимо да пчеле праве миликерц“, како би сам Бацкић рекао). Е, сад под „мед“: мед висококвалитетни, мед средњоквалитетни, мед нискоквалитетни. А у исто време евиденција по сировинама: липов, багремов, ливадски, шумски, каранфилов (претпоставимођ — Фасцикуле решавају све! — тријумфовао је референт Бацкић у наступу експедитивности.
Јер фасцикуле су говориле шта је најважније, шта важно, шта мање важио, а шта неважно. ИМ сва величина административног позива у томе је да се проникне у суштину ствари: шта треба, а шта не треба, шта је битно, а шта није битно.
Славков колега из исте канцеларије, Коста, навикао је већ да слуша начелне коментаре.
=— Зар нет — питао је Бацхић неодољиво.
— Правилно! То јест извини, у чему је стварт — морао је присутни да се заинтересује. — Опет веке тричаријет
Бацкић узмма покровитељски став:
— Ја потпуно схватам значај свакот изума, и најситнијст. Јасно „свака рациомализација нечему користи. Али исто тако, ми морамо бити рационални у утврђивању редоследа појединих рационализација. — Гравилно! вортик.
аутоматски се одзива сато.
— Првенство имају крупни проналасци, најкрупнији! Коста се насмеја:
— Ти цениш кад неко измисли (бадањ, воде-
нички камен им сличне крупне ствари.
— Баци шалу — уосзбиљи се још више Бацкић, — Јасно, корисније је повећање производње за 30 од сто нето за 3 од сто.
Коста се успротиви:
— добро, Славко, а када десеторица имају десет изума по 3 од сто, то такође чини 30 од сто.
— оОдлазиш у голи практицизам! — скочи Слав. ко. — Мора се заузети начелно становиште: не могу крупни новатори чекати да се задовољи проналазачка страст ситних новатора. Теби је све
важомо, и зато губи оријентацију, не умеш да усмериш | нашу новаторско + рационализаторску политику не умеш да одвојиш битно од небитнот
А то је битна ствар.
Расправу је прекинула појава курира:
— Зове вас друг директор. –
Бецкића су звали када треба да се донесу брзе одлуке. Овог пута лобио је налог да извиди у текстилној фабрици је ли корисније заменити дотрајале разбоје новима или отворити нову фвабрику с новим разбојима. Донети одлучан одговор.
У текстилној фабрици нашао се ЂБацкић окружен општим уважењем које се указује инспехторима им ревизорима. Поласкан тиме, он се и нехотице трудио да изгледа тајанственији нето што дозвољава његова мисија.
Затражио је крсне листове машина, табеле производње, графиконе такмичења м све остале податке. — Јасно, није потребно да загледам разбоје, кад се све може сазнати из документације.
Неко је ипак приметио:
=— Не би било лоше поразговарати са ткачима.
Они најбоље осећају... — не слажем се — противуречио је стручњак Претпоставимо да неки човек има коња дуго година и да је тај коњ најелном постао рага. Ми. слите. ов ће признати: Мој коњ је рага, дајте ми макар каквог новог... Е, што дикла навикла! имам ја искуства... Дакле, — закључио је убрзо двадесет пет отсто разбоја треба заменити, им то одмах.
Нико није изгледао одушевљен том одлуком. Тврдили су чак ла разбоји одлично раде, да се бољом организацијом посла стално повећавају нор-
—=
Јо ој] О. а Пају Мензашевића доручак је био нерешљив проблем. Због њега се чак последњих дана растрчао им по рејону па је већ и своме шефу У надлештву прилично досадио. Сваки час му се обраћа: — Друже шефе! Да скочим ча-
ћемо тада бити
ском до рејона да свршим ону моју ствар. Али је најзад домаћи згдатак
услештно решио: добио је болесничку карту. Задовољно се издувао, као човек у годинама и сео да направи читав план. Ујутру Бе рано, пре канцеларије, отићи за млеко, а после ће већ
спремити, разуме се, и пристојан доручак.
Када је у пет сати ујутру на кухињском срману затрештао
стари будилник, Паја је скочио
· се уздржао
невине рај ме
ПРОА АЗНИПИ
— Молим вас! — заграјаше мно ги, а међу њима м Паја. — Ми
Али девојке више није било на вратима.
ме и да још па пар аи ченљелка.
— Јесте љи ви чулм за рудник Рашу7 — питао је он по навици да тако почиње реченице Ф мајпознатијим стварима, — Е, видите, тамо је такође повећана производња, тамо су такође преСбациване норме, а имали су машине из Наполеонова доба... У нашим производним предузећима често не же ле да се растану од неке карађорђуше ми треба муке да их наговориш...
Разлози су били убедљиви. Збиља мспада +0век некако конзервативан. Нуде ти нове разбоје, иако стари нису за бацање, м још се буниш.
— да, да, — прозрео је њихову мисао — ни ови не желе да штете државу. Али, другови, увек треба одвојити крупно од ситног, битно од небитног. Ситно је све то, те назови - рационалне уштеде, та малограђанска скученост.
Одлука је била донета, али се Бацкић решио да погледа м разбоје, да и својим личним опа. жањем докаже процент њихове дотрајалости. Он, истина, није у томе стручњак, али, брате, одмах се види да ли је нешто старудија или није. А онда, чуће и ткаче — ти ће сигурно ударити у јадиковке. У пратњи руководилаца ушао је у ткачниду, запљуснут роморењем „брда“ и зшумовима предива, (Башкић је лојално признао самом себи да никад није видео фабрички разбој). Његову пажњу одмах су привукли ткачи који су радили на неколико разбоја. ;
На једном ткању нешто је запело. Радник је
скочио, везао жицу м увео је кров нити у „брдо“, а затим пустио ма-
шину У потон и пошао око разбоја да би везао друти крај жице. Замнтересован овим поступком, гост је уплао његовим стопама. Ткање је доведено у ред и радник је био спреман да при. трчи другој машини. ђ |
У тренутку када је Бацкић дошао на бок раз. боја ваздух је затреперио им нешто је полетело к њему као птица. Бацкић се тргао, али у истом тренутку птица му се свом силином забола у о браз. Он је крикнуо од изненађења и бола, а затим је превукао руком преко лица и с ужасом погледао шаку умрљану крвљу. У наступу гнева хтео је да изговори нешто жучно им прекорно.
— Шта ово значи2! — прострељао је потледом
устрчале пратиоце, — Ово нису разбоји, ово је разбојиште! — Добро вас је штрајфовао чунак! — саосе-
ћајно је хонстатовао ткач.
Ом је зауставио машину и подитао чунак дуг четрдесет сантиметара.
— па то је прави торпедо! — грозио се Бацкић и киптео од беса.
Ручна апотека већ је била пред њим. Једва да не јаукне кад су му стављали јод на отворену рану. Али је ипак ликовго:
— Човек да погине, а ви тврдите да оне могу издржати још пет година. Фино ви штрајфујете! — Пикер је дотрајао.. — извињавао се ткач.
— А ја мислим — сиктао је повређени — да
је све друго дотрајало, само не пикер, ако тако зовете врх чунка што ме је пикнуо и пробио образ.
— А. не, — објашњавао је мајстор — пикер је
ано што пикне чунак, и довољно је да га поткачи под већим углом и чунак одмах промени правац и искочи. Али, пикер се може изменити, то није тешко.
Крпеж кућу држи, Бацкић.
Директор се извињавао и поново слао некота по лекара. Бацкић је пришао другом ткачу:
— Испала ли вама чунакт
зар нет — одвратио је
— Шта ће ти млекот — смеје му се Јоца стручно. — Хајдемо на одличне беле сендвиче. Продају се увек ту, прекопута у кафани, око пола десет. За пролазне госте! а
Заседоше. Кафана се све 'више пунила сталним „пролазним“ гостима. Појавише се м сендвичи. Плануше и кафана поново остаде празна.
— Ја морам сад у канцеларију! — вели Маја брижно, — Уствари, само сам скокнуо по млеко!
— Какво млеко, море; — сме. је му се Јоца. — После овиж сенд вича идемо ња бурек. У оној дру гој кафани увек око пола једанаест продају бурек са стром. И то ти је за „пролазнике“.
И тамо су заузели сто. Тачно
у канцеларији.
да га заустави, протетао се и о букао на брзину. Разуме се, да су спрат изнад њега и испод ње та трештале и одговарајуће псов ке комшија:
—– Будала матора! Само буди све радне људе овако рано! Маја је, међутим, безбрижно
узео ташну са чистом флашом под мишку и кренуо у Градско млекарство. Ред је пред продавницом већ био повелики, али је он ипак израчунао да ће пре кан пелариског времена доћи до мле ка. Тачно у пет до седам изиђе Једна девојка из млекаре м саопшти кратко и јасно; ,
— Млеко ћемо издавати тек од
девет сати!
„Мораћу опет да скокнем из канцеларије у девет! — мислио је паја и пожури у надлештво да не закасни.
У канцеларији се Маја нервотно вртео на столици м стално погледао на зидни сат да ве закасни. Тачно у девет стајао је поново пред Градским млекар. ством, кад изиђе сна иста девојка и сашишти још краће:
— данас нема млека!
Ред се растури, а Паја пође на трат у канцеларију. На раскршњћу срете старот друга пензионе ра Јоцу.
— шта је с тобом, човечет настаде међусобно раслитивање,
маја му се пожали.
аи инат ривера ва таи Одговорни уредник Драгутин Шолајић " Улица Драгослава Јовановића 11 • Тел. 20-443 •
плану.
рЕаи у МУ . '
— Дабоме да испада — одговорио насмешио се. — Кад ме прошлм пут тресну пљошттимице, све сам звезде видео.
— А код васт
Стојећи пред раднипом, Бацкић је бележио у вотес. Ткач са суседног разбоја добацио је:
— покажи, Десо, ожиљак!
Она је показала бразду на усни нанесену ткачким „торпедом“. Морала је у болницу... Ткач прекопута добио је поштеду због ударца у леђа.
— па то је озбиљна ствар! — узвикнуо је Бацкић. — Људи страдају. Колико се ту изгуби радних часова! Крајње је време... А код васт — маставио је истраживања. „
— искаче понекад — употпуњавао је листу ткач за разбојем чији је чунак био сигурно пола метра дугачак.
— То је нов разбој — примети директор. — Набављен је прошле године.
— Значи да је неисправан, кад искаче чунак.
— Мора то да се деси — умеша се руководилац одељења. — Довољно је да се на незгодном месту прекине жица и оде чунак! |
Бацкић се узбуђивао: А претпоставимо да некога убије. Шта ондат Ко је одговорант
— Неће да убије, треба бити пажљив — али може лакше да рани. Свуда се то дешава. та с добро, људи
људски, — скоро је викао референт — стално . обитравате око разбоја, сважодневно се излажете опасности, па зар се не упитате: има ли томе лекат
Један старији твач, бркат и наборан, одго-
вори:
— има лека. Павла не бије та пушка.
Бацкић се заминтересовао ко је тај Павле што га не бије чунак, и упути се у друго фабрич-
|
Бацкић је раширио руке:
— Па добро, човече, ви сте новатор! Имате- ли нацрт свота мзумат .
— имам „наровзо да ммам — одговара но новатор,
— Па требало је да прнјавите тај изум, да људи не тину.
— пПртјавио сам пре пет месеци,
— и шта, још није усвојент
_—_ јесте. Била је комисија, добио сам ми награду, пет хиљада,
— Е, то је бурократија! Одобрен изум, новатор награђен, а мрежа још није уведена. Ту бар не треба ништа нарочитс. Видим да може од старог гвожђа.
Кључаричек је објаснио;
— Гвожђе је гломазно и тешко. Треба лим
— Што не тражите
— Тражили смо — каже директор. — Потребво је седам стотина килотрама па да осигурамо све машине, |
— И није вам одобренот
— Још не, Биће.
— Зашто не ургирате, зашто не досађујете сва. ки дант Забота, то није ситна ствар! Коме сте послалит
Директор дате податке. Бапкић се намршти и обећа да ће он лично извидети где је запело. Даје реч, у најскорије време имаће лим. М не само они — све ткачнице добиће Кључаричекове лимене мреже, Па да се. људи смеју кад се чунак праћакне као рибица.
— Оне дотрајале пикере треба што пре пижнути из предузећа! А машине ако су вама добре, нека вам је... Немојте после.,,
Руководиоци су једва скривали своје задовољство што је раница на референтовом образу изменила његово начелно гледиште.
У својој канцеларији појавио се Бацкић са позамашним фФластером на лицу,
— Ето, човек страда на дужности — жаћеначеки је објаснио колети.
Сео је за сте, ужурбано преврвуо своје ада нистративно саће и извукао зелену фасцикулу са крупном етикетом на којој је писало: „Ситни изуми“. .
— Ко измисли ту рубрику! — мумлао је жеста. јући. Б, В, Д ж, 3, Л, К.. А-ха, Кључаричек!
На столу је био читав свежањ: нацрт, комисиски извештај, требовање... 3
— На изглед ситна ствар објашњавао је Бацкић као да се исповеда. — Потребна је евсштуалност да ткач буде са стране разбоја кад се чунку прохте да искочи. Али претпостављамо 0. деш први пут у фабрику и баш се нађеш у та-
— Проста ствар, заштитна мрежа...
Мало доцније Павле Кључаричек објашњавао
је свој изум:
— Флахајзне, флахајзне,
ко одељење. — објашњавао је директор —
металне шипке.., слабо занитоване — да се може отва-
квој ситуацији... Јасно, отклонити несрећу, није то ситан изум! — Није, није — потврђује присутни као ехо.
— Нема ситних изума.
— Пази само колики су ми фластер прикачипропала је цела моја класификациКоста, ако ме неко тражи, реци да сам отишао у Метал.сервис за тај ђавољи лим.
ли! ја...
Изгледа,
и попречне Слушај,
рати. Чунак иде испод металне мреже и не може
да искочи из кавеза...
ЛМиле СТАНКСВИЋ
+ патио нет ивиинвивавививтивеи нит ватититииитннииииитиштиштититшининининии ти тишти
Пилсберијев мат
У практичној партији доста пу. та долази до примене Пилсберијев мат. То је матна слика у којој удружено дејствују топ и ловац. У матном нападу топ отвара вертикалу ударом на лпротив.ничког краља, а при томе прекрива дијагомалу своме ловцу. Затим долази двојни, откривени шах и коначно мат.
Хари Нелзон Пилсбери 1906) био је необично талентован
амерички мајстор. Уз Морфија и Капабланку он стада у најбоље шаховске мајсторе које је досад дала Америка. Први пут се Пиле бери прочуо на великом међународном турниру у ЖХестингсу 1895 Тај турнир је приређен је тадашњи светски првак др /Ласкер заиста бољи мајстор од свог конкурента Тараша. И док су љу
године. углавном да се види да ли
— Ето,
ја тако свакота дана! у пола једанаест кафана је би- ~— вели Јоца излазећи из кафане ла препуна. Појави се буре: и и гладећи се по трбуху. — Ди-
вота једна! Имам м поподневни програм. Тачно у шест одем у режбаљан ресторан, уграбрим Ооо тола седам прве порције. јер после, наравио, рибе одмах нестане. Растали су се. И док је брижан журио у канцеларију м из. мишљао како ли ће да се оправда, Паја је и нехотице помислио, како му је та трка око вађења Б-карте био слаб посао м како би било лепо, када би м он био пензмонер м могао као м његов друт Јоца да крене м користи, са осхтантшм беспосличарима, све оно је намењено „пролазнипртава | љ. п.
Беотрад, Њлајковићева ул, 60, 8
'
(1872—
битељи шаха очекивали борбу ласкера и Тараша за победу на турниру, Пилсбери је начинио изненађење! Прво место је освојио пилсбери за пола бода пред руским великим мајстором Чигорином. Ласкер се морао задовољити трећим, а Тараш четвртим ме+ стом Велике успехе Пилсбери је постизао и на многим другим меЂународним турнирима, а само рана смрт га је спречила да се бори за светски шампионат. Пилс бери је играо веома агресивно и комбинаторно, 2 такође је био јак и у позиционој игри. њего. вом заслугом је краљичи (дамин) гамбит дошао до уважења, које има данас у' теорији шаховских отварања. Пилсбери је поставио рекорд У слепој игри са 22 партије једновремено 6ез гледања на таблу, који је премашен тек после знатног низа година,
У следећој партији, играној на међународном турниру У Лондо-
ну 1599 Милсберијевог
године, имамо пример мата. ,
Бели: Милсбери — Црни: Љи
1. 42—а5, 87—985; 2. с2—с4, ет—е6; 3. 5Б1—е3, ЗЕ8в—16; 4. бс1—и5, 598 —а1; 5. ег—е3, 118—е7; 6. 521—13, Ђ7 —рвт (СгкебКа, јег бе РИзђетл 4905: 8 тповибпове да Ко 5ађо роџе сб м ројоХхаји скпова); 7. с4:85! еб; 85: 8. —5, Пев—р7; 9. 5:5—е5! 0—0; 10. т65—6е6, Тав—р8; 11. 1,26:57, трв:љт; 12. 5е5—26, раз—ен; 13. 506 :е7+, рев:ет; 14. 523:45. рет—е4; 15,585:16--, 27:46; 16. Љ5-—ћб, рез: 2; т. рал—:#3! (рмћоумба #уа ктађсе габ! 1туодепја графа и бе4 рофеха), и2:13, 18. ТЕТ—Е1+, Кев—ћв; 19. пћб—Е7 +, Кћв—:8; 2. ЉЕ7:164-. Сгиј ргедаје, робјо пе глобе да ђгатл таб и :едебет ротегла. Заугбт _ ротогај даје зИки Рисђетјеуов тађа.
рели
ххХ
Глигорићеви партнери на турниру у Венецији
Сада је већ позната листа учесника међународног турнира У Венецији, који ће се одржати у току од 28 септембра до 16 окто. бра. Суделоваће укупно 16 мајстора, од којих 1 мз иностранства и 5 из Италије. Позвани су ови учесници: Глигорић (ФНРЈ), Сабо м Барца (Мађарска), Фолтис и Котнауер (Чехословачка), др Тар таковер м Росолимо (Рранцуска), Лринс (Холандија), Голомбек (Енглеска), Милер (Аустрија), један шведски мајстор, затим италијан ски мајстори др ЏШаоли, Флечер, др Сталда, Канал и Сабадош.
Међу фаворитима за прво место несумњиво се истиче наш државни првак Глигорић, коме је ово први турнир од меча са Шшталбергом. Међу главним кон. курентима ће му вероватно бити мађарски велемајстор Сабо. Занимљиво је да је Шталберг, који је изгубио меч са Глигорићем, ових дана на међународном турниру У Тренчанским Топлицама освојио прво место испред Сабоа! То је свакако повољан знак за Глигори ћа и повећава му изгледе на прво место на турниру у Венецији.
Поред Глигорића ми Сабоа верује се да ће се још високо пласирати мађарски мајстор Барца, че хословачки мајстор 'Фолтис и француски првак Росолимо. Швед
ски претставник није познат, па се према томе његова улога ва турниру не може унапред одредити. С интересовањем се очекује игра перуанског мајстора Естебана Канада, који сад стално живи у Италији. Некада је Ка нал постизао лепе резултате а међународним турнирима. ТУР нир у Венецији обећава занимљи ву борбу, коју ће нарочито збот учешћа Глигорића наши љубите“ љи шаха пратити са највећим ин тересовањем. - 5
Лењин - Стаљин: О синдикатима издање „Културе“, Библиоте ка марксизма - лењинизма, Бе“ опрад 1949 г., ћирилицом и 28 тиницом, стр. 446, цена 75 ДЕ нара.
Нова трговина, бр. д, излаве радника и службеника ТРГ винских предузећа Југослави“ је Београд име, цена 15 2"
нара, издање –„Просвете“, Беотрад Мишко Крањег: Осовина животе 1949, ћирилицом, стр. 273, мете
54 динара.
мпа !штампарско-издавачко предузеће Народног фронта Србије ј
чЧековни рачун 193-2069336 • Пошт. фах 752 •% Шта