20. oktobar
чи
ЖИВЕЛА ПЕТОГОДИШЊИЦА 9С
ДИМА ! АМА" О
“ к
ПЕТ ГОДИНА ОБНОВЕ ни социјалистичке изградње Београда
Поводом петотодишњице ослобођења Београда одожана те
АВРШИЛО се пет година од дана кад је народноослободилачка војска Југославије заједно са Црвеном армијом у великој седмодневној борби ослободила Београд.
Победоносна _ народноослободилачка војска чистећи земљу од фашистичких осваја-
5 ча и њихових слугу ослободила је град из којега је непуне три и по године раније ЦЕ КПЈ на челу са другом Титом повео славну народноослободилачку борбу и одатле је 1941 године, под најстрашнијим терором који је наша земља упамтила, ЦК у почетку и руководио устанком.
У току више од три године ослободилачког рата народноослободилачка војска Југославије је нанела тешке ударце окупатору и до ногу потукла његове усташке, четничке и остале слуге, које су се надале да ће од Немаца наследити власт. А 1944 тодине наша војска је била довољно јака да очисти највећи део земље од непријатеља и да, затим, уз помоћ Црвене армије, ослободи Београд.
Народноослободилачки покрет не само да је ство-
„Рио организовану армију, способну да ослободи своју
земљу, не само да је најшире активизирао у ослободилачкој борби радне масе и све родољубе у земљи организоване у Народном фронту, већ и у току борбе створио и органе истински народне власти, народно ослободилачке одборе, ударајући тиме чврст темељ новој држави, новом друштвеном уређењу.
Захваљујући пранилној политици КПЈ у току рата најшире масе свих народа Југославије усвојиле су и бориле се за остварење сФредеративне Југославије братске заједнице народа, за ново државно уређење у коме ће власт припадати радним масама.
_ Ослобођење Београда олакшало је не само диве вођење рата, већ и рад на даљем организовању наше државе, тако да су у време завршетка рата и дефинитивног ослобођења свих наших крајева већ месецима радили наши савезни органи, спроводећи мере за обнову земље и учвршћење народне власти.
. За ослобођење Београда дали су своје животе заједно са борцима Црвене армије синови свих народа Југославије — борци бригада из свих наших крајева. За његову слободу, за слободу своје земље дали су у овом рату животе и десетине хиљада Београђана, У првом реду синови радничке класе.
Радничка класа и омладина Београда под руководством КИЈ у старој Југославији неустрашиво су се борили против ненародних режима и центар владајуће великосрпске буржоазије учинили истовремено центром борбе против монархије и капиталиста, против националног угњетавања осталих народа наше земље, У Београду, одакле је великосрпска буржоазија спроводила своју разбојничку политику у читавој Југославији, радни народ Београда је одговарао на њене петоколонашке споразуме са немачким и италијанским фашистима, на њену политику националног угњетавања братских народа Југославије, на ненаситу експлоатацију У гажењу права народа.
Ту у престоници су властодршци употребили оруткје 1939 и 1940 године, да би сузбили растући револуционарни талас, да би заплашиле масе које су се под руководством КП бориле против фашизације земље, -
Упркос томе народне масе су се све више збијале око Комунистичке партије, што је најбоље показво 26 и 27 март 1941 године и велика народноослободилачка борба од самог свог почетка,
Већ јула 1941 године у Београду су вршене круп“ не акције против окупатора, а најбољи синови радног народа чланови КПЈ и СКОЈ-а, постајали су руководиоци првих партизанских одреда У Србији.
Народ Београда. је у току рата послао хиљаде својих синова — радника, омладинаца и других — У партизанске одреде и бригаде Космаја, Шумадије, Срема и Топлице. Стотине београдских старих, проверених чланова. Партије пало бама које је водила наша војска или на илегалном раду у тамницама и на улицама Београда.
Преко 120 хиљада људи убијено је на Сајмишту и у Јајинцима међу којима десетине хиљада из Београда, а хиљаде других грађана су изгубили животе
по логорима широм Европе,
Никаква окрутност није · класу Београда, угушити народноослободилачку бор-
6у и обезглавити масе, Непрекидно се поред најтеЗЕ удараца полиције, обнављала београдска партијска организација, чијих је седам секретара и чланова Месног комитета пало у тој борби, поред стотина чланова и кандидата Комунистичке партије и хиљада комунистичких омладинаца и других организованих припадника. народноослободилачког покрета, У Београду је скоро читаво време рата, под руководством друга Благоја Нешковића, радио ПК КПЈ за Србију,
неуморно развијајући и овдеи у читавој Србији борбу против окупатора и његових слугу.
Српски народ у својој борби увек је тежио да коначно ослободи Београд и да у њему учврсти центар своје државе и почев од Првог устанка, када је Београд 1806 године ослобођен од Турака и давао небројене жртве за његову слободу, бранећи га и ослобађајући од освајача.
У току народноослободилачког рата борци из Србије и из целе земље маштали су о томе, да се боре за Београд, да прогнају освајаче из нашег слободарског главног града, који је 27 марта, у име читавог нашег народа, примио борбу радије него ропство, и на НОТЕ је непријатељ упутио свеј први ударац 6 априла 1941.
Остварила се та тежња наших бораца — главни град наше државе, братске заједнице народа Југославије, ослободиле су У великој заједничкој борби бри-= гаде из Србије, Војводине, Хрватске, Босне, Црне Горе и Далмације. Њима су се у току борбе за ослобођење и одмах после ње придружиле хиљаде београд“ ских радника, омладинаца и других патриота и пошле даље да се боре за ослобођење читаве наше земље,
Тек у новој Југославији, у којој је створено уистину јединство равноправних народа Југославије, Ђеоград је добио своје право место. Друг Тито је, 28 октобра 1944 године рекао на првој смотри трупа наше војске у слободном Београду:
„Београд, наш главни град Југославије, тек од сада заиста постаје главни град свих Јужних Словена, град који ће волети сви народи Југославије, град за који су проливали крв сви синови Југославије".
Народноослободилачка војска затекла је Београд у великој мери разрушен, закрчен рушевинама са хиљадама неексплодираних граната и авионских бомби, без електричног осветлења, саобраћаја, без воде и без хране. ; :
Разбојништво Немаца и њихових слугу далеко је превазишло сва уништавања која је извршио непријатељ пад Београдом у прошлости. Фрашистички освајачи не само да су оставили град потпуно: опљачкан, они су минирали и палили зграде при бекству и ослобођење је затекло у Београду 1.351 потпуно порушену зграду, 4996 тешко оштећених и 5.000 лако оштећених зграда, свега преко 11,000 зграда од укупно 30 хиљада, или 36/: свих зграда У Београду, Трамваји су били уништени сви сем 5 кола, аутобуси и камиони попаљени или одвучени. Водовод је био оштећен на 606 места, ваздушна електрична мрежа уништена на дужини од 65 км (или 55 од сто), трамвајска мрежа уништена на дужини од 27 километара или 34 одсто.
Низ предузећа био је оштећен и онеспособљен за рад, без сировина и угља, а радници великим делом растурени ван Београда.
У таквом Београду требало је брзо нормализовати живот и искористити све његове привредне могућности за даље вођење рата.
Партија је одмах позвала Београђане да се сваки прихвати посла на обнови, И овога пута се снага народноослободилачког покрета, његова чврста повезаност са масама, и његова организованост показала У брзом сређивању живота У разореном Београду. Радни народ Београда — десеткован, намучен, осиромашен и изгладнео за три и по тодине окупације дао је сва своја материјална средства и све своје снаге за помоћ фронту, за брзу обнову привреде, за коначну победу над фашистичким окупатором. Под најтежим условима, скоро без изузетка, радни људи су се одазвали позиву Партије. Десетине хиљада људи обављали су добровољни рад на рашчишћавању ули+ ца, истовару хране и угља, одлазиле на рад у болнице и дечје домове, на сечу шуме и друте послове. Није
Ј у“ Нађодном позоришту свечана академита на којој те друг Марко Никезић, потпретседник Извршног одбора Народног одбора зрада Београда одржао следећи рефепат;
Зен
МАРШАЛ ТИТО, ВРХОВНИ КО
пуКО ВНИКОМ ПЕКОМ ДАПЧЕ НЕВАРА, ЗА ВРЕ
било одеће и обуће, није било, првих месец дана, никаквих плата, само је Команда града обезбеђивала исхрану једног броја радника.
Масовно су жене Београда скупљале постељину, храну и друге потребе за болнице, давале крив за рањенике, прикупљале помоћ, за | пострадале крајеве и прихватале децу која су оданде долазила.
Није било задатка кога је наша Партија поставила, чије је извршење захтевала борба за коначно ослобођење земље од фашистичких освајача кога се народне масе нису прихватиле и остваривале та са пожртвовањем и упорношћу под најтежим околностима. Дугогодишњом неустрашивом борбом за ствар радног народа КПЈ је стекла огромно поверење и љубав маса. Гоњена и много пута десеткована у току рата, партијска организација у Београду увек је остајала на своме месту у борби, на челу народних маса. Приврженост радних људи Партији и народноослободилачкој борби омогућила је да се одмах по ослобођењу организују најшире масе, да се свуда формирају и учврсте одбори јединственог Народноослободилачког фронта по предузећима, установама и улицама. Они су одиграли огромну улогу У даљој мобилизацији за одлазак на фронт, у организовању материјалне помоћи фронту, У организовању на-
_ родноослободилачких одбора и успостављању нормал-
ног живота у граду: обнови предузећа, саобраћаја и комуналних уређаја.
Решавајући животна питања Београда Народни фронт је организовао добровољне радне бригаде и 5,000 људи послао у Срем, да оберу кукуруз и да обезбеде жито заостало од Немаца. У време кад у ослобођеном Београду уопште није било огрева, чак ни за болнице и печење хлеба у пекарама, Народни фронт је послао добровољне бригаде на сечу шуме а Главни одбор Антифашистичке омладине Србије. организовао је, усред зиме, сечу шуме на Црном врху и Руднику, где су београдски омладинци заједно са омладином из читаве Србије под најтежим условима, без потребне одеће, а многи боси, на оштрој зими, секли и отпремали дрво за Београд да би обезбедили минимум потребан за болнице, и за домове где су била смештена деца.
У свим предузећима формирани су раднички од“ бори фронта, преко којих су београдски радници преузели у своје руке руковођење већином београд“ ских предузећа. Власници су великим делом били утекли с непријатељем. Остале су радници отерали зато што нису хтели да почну са радом, а Фронт је тра-
| . АЕ У Ма % ђ 5
2
ЛОБОЂЕЊА БЕОГ
АНКА АИНАИ
РАДА
ДИНАРА
ЧУ о бинић 4
МАНДАНТ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ СА ГТЕНЕРАЛВИЋЕМ ПРИЛИКОМ ПОСЛЕДЊИХ МЕ ОСМАТРАЊА РАЗВОЈА ОПЕРАЦИЈА
ВЕЛИКИХ МА-
жио да предузећа прораде, да дају све снаге за победу. Радничка класа развијала је револуцију даље уклањајући све оне који су јој стајали на путу у ослобођењу наше земље.
Широка иницијатива и револуционарна упорност београдских радника омогућила је да се брзо врате У живот готово сва предузећа али сад највећим делом као својина радничке класе, под непосредном управом и контролом трудбеника.
Сваког дана почињао је рад У једном броју предузећа: у оштећеним зградама, без огрева, најсвеснији радници су оспособљавали машине и прикупљали сировине и почињали са радом. Тих дана раднички одбори фронта обично су долазили у делегације војним или грађанским органима власти и најављивали да су почели са радом и да им треба дати материјал и новац за исплату надница.
Свест да треба снабдети своју Армију, да треба сачувати своју власт, давало је снаге радницима да те зиме, неодевени и са мало хране, савладају све тешкоће и покрену нашу индустрију.
Организујући масе у борби за коначно ослобођење земље, за учвршћење нове народне власти, за уништење слугу окупатора, Партија их је мобилисала на борбу против повратка смртног непријатеља народа —монархије, против повратка старог буржоаског режима ма у ком облику. У тој борби Народни фронт је обухватио све радне слојеве и широко развио њихову револуцио“ нарну политичку активност, чиме су успешно изоловани остаци поражене великосрпске крупне буржоазије и онемогућени у политичком животу Београда. Народне масе, примењујући наше револуционарне законе, одузимале су издајничкој буржоазији на јавним суђењима политичка права и имовину и слале сараднике окупатора У затвор. Десетине хиљада људи учествовале су на јавним расправама, помажући народним судовима да пронађу и казне сараднике окупатора, а читав народ Београда решавао је о одузимању бирачког права издајницима.
Одмах по ослобођењу, 27 Х 1944 године, створен је одлуком Главног народно-ослободилачког одбора Србије, а на предлог Одбора јединственог народноослободилачког фронта Београда, први Извршни Народноослободилачки одбор Београда а следећих дана, на масовним скуповима, изабрани су рејонски кародноослободилачки одбори у 18 београдских рејона. |
То су били први органи нове власти у Београду им кроз њих су радне масе униле да управљају. Први народноослободилачки одбори били су окружени бројним активистима Народног фронта, преко којих су и спроводили већину својих мера у народу, С њима и великим бројем других грађана, одбори су стално претресали све своје задатке и мере које је требало предузети. Преко првих народноослободилачких одбора Дарија јр извршила велики агитационо-пропагандни и организаторски рад, објашњавајући масама карактер им циљеве народне власти, као и све текуће задатке који су стајали пред нама.
Даље развијање наше револуције не учвршћивало народне одборе. Људи пон пне Било места у власти нису се дуго у њој задржавали, јер је стална борба за извршење све нових њ нових задатака
(Наставак на другој страни)