20. oktobar
"А
_ толетке синова социјализма. __брно-сиви, окупани јесењим златом
а путштмимет од главног града земље хероја, на заравњеном платоу Коштутњака, блистају прави драги камени једне од од стотине дијадема прве Пе-
Сре-
сунца, достојанствени и мушки каб
__бриљантске прегршти свести и љу-
бави несебично положене у њихове темеље, стоје кво речити сведоци који више но ма какви томови књига говсре са стотинама других о величавственој мзтрадњи једне 3емље трудбеника по чијем животном пута блиста неумириво светло жаркв луче социјализма.
Основни објекти модерног филмскот центра, будућег града најважније уметности међу уметностима, отварају већ своја огромна срца стотинама трудбеника филма а армирани темељи све нових и нових, монолитних као љубав и свест са којом се дижу и на које се неописивим жаром слаже цигла на циглу — прете да запарају у небо.
Животни организам — филмског града — на који су „порфирогенети" филма кроз суревњиве фанфаре врискали до бесвести тврдећи да је утопија, да је за то потребна традиција, њихово искуство и њихова реч — већ живи а пионирски кадрови југословенског филма, које је родила и васпитала наша земља, већ делају у његовом окриљу.
Испод расветних мостова средњег атељеа који се еластично наслањају на витки прстен пете галерије под којом блиста читав океан светлости моћних _ кинематографских сунца — градили су се декори већ три наша филма. Наднешени над простор од близу две хиљаде квадратних метара, на висини одакле декори нормалних кућа личе на малене макете а људи имају величину таман дечјег пиљка — доле, на поду, на коме се од папира, јуте, гипса, боје и дрвета граде „барикаде", „мермерни портали", „скупоцени стројеви", „високе пећи", „тамнице", „вртови“ и „обале“, ту где „падају кише" и „снегови", где „дувају оркани" или „пече подневно сунце", где бију „градови" или се уз оштри фијук забијају „топовска зрна", ту гда главни јунак заслепљен светлом
пише Слободан. Ларкобић,
„дрхти од студи" на снегу од нафталина а сваки час преклиње за чашу хладне воде — ту, под тим тридесет метара подигнутим небом рефлектора смеши се широко "срце дома филмских домова. ћече
Три милиона цигала морало је да прође кроз херојске дланове храбрих синова наше мушке земље но за то је било потребно мање од пет пута толико секунди.
А на истоку од њега, на дохват камена који се избаци из веште ру“ ке, с мермерним улазом ослоњеним на мрки асфалтни пут, лежи нај“ деликатнији објекат филмских центара, основно било индустриске производње — лабораторија за обраду филмских трака.
Два ненаметљива сиво-сребрна крила у хармоничном склопу две "праве писмена „ел", са спратом који се безбрижно ослања на витке
- стубове стакленог хола — крију У
својим кристално чистим одајама преко шездесет производних карика компликованог технолошкот ланца хемиске обраде филма. Њену систематику познаваоци пореде са функционалном спрегом нервног система. Огромна сала са скупоценим црним стрјевима који читав хемиски процес обављају на пуном дневном светлу. Техничка симфонија црног ебонита и белих плочица, огромног стакленог зида и читавог спектра контролних светла и неизбројивих аутомата. Погонска сала, сала за циркулацију са овалним резервоарима и читавим сплетом цеви, хитре центрифуталне пумпе, термостати, термометри и тепеи. Магацини хемикалија, лифтови, дестилатори, температурски регулатори. Одели техничких режима, техничке контроле сировина. Достојанствени низ машина за масовно копирање филма, одаја од стакла, перфоратори, аутомати светла. Одели техничке монтаже, регистрације, трика. 3Засебна трансформаторска подстаница снаге дубровачке централе, стабилизатори, брзи регулатори. даљински окидачи, мотор генератори, зкивини исправљачи, аутомати, аутомати.. Читава изложба најкомпликованијих машлина. ћудљивих и послушних – уређаја и деликатних инструмената. Лексикон имена! Достојанствено положен испит синова наше земље оценом која далеко отфкаче из крутих европских оквира.
И тако од објекта до објекта основног организма филмског центра
преко гардеробе и магацина: декора, реквизита и светлосног парка,
потрошног материјала и инвестици• ја, преко стоврсних радионица свих грана индустрије, шосеима по ко:
јима масивни ваљци набијају ло-
мљени. камен за основе НОВИХ ас_фалтних путева, путујете огромиим _ платоом по коме се вредне “ . лакмиче хитрином.
·" Синтетички карактер
метности,
јишице
филмске убогатство И разноликост њених изражајних средстава, условили су да ни једна уметност није у
толикој мери повезана са техником
и у толикој мери не завис и о као филм. Хе
Оруђе филмске производње чини стотина апарата, уређаја, прибора и инструмената а у стварању филма суделују стотину најразличитијих професија. Само У једној средњој индустрији филма дејствује више. од две стотине специјалности и сви су ти радови толико разноврени да их стваралачка енергија једног човека не може да савлада оним степеном квалитета којим оне суделуЈу кад компоненте,
Обезбедити толиком броју сектора услове за квалитетни рад, услове који су се и у технички најнапреднијим земљама стварали кроз деценије — био је озбиљни задатак за синове наше земље без филмске традиције.
Кадар наших младих филмских техничара испунио је тај задатак достојанством херојске епопеје наштих народа у времену краћем од две године и наша филмска уметност већ данас поседује своје централно уточиште, центар који по садржају, техничкој висини и ди-. намици само својим основним индустриским делом прелази европске оквире, а који ће на крају Петолетке, са својим модерним станбеним делом, стајати са пуно гордости У реду најпроминентнијих с" филмских центара света.
.
РЕКОИСТРУКО
еђу свим великим градовима Е-
зна. У Бег у није до са би. – вропе, Београд је несумњиво је- _ћ раду није до сада било ве
ћих археолошких ископавања Тек пре дан од оних који се могу поно- неколико година у Горњем и Доњем сити својом историјом. прво граду мања ископавања су дала врнасеље основано је још у давна ло интересантне податке о прошлости преисториска времена. Од тога доба, у _ нашег града. Данас, _ када је основан оквиру великих историских збивања, Археолошки институт Српске академије Београд је доживео многе промене: из _ наука. као највише тело које има да ранијих мањих племенских заједница, руководи планским и систематским армеђусобним стапањем, настајале су но- хеолошким истраживањима у нашој зеве, веће, мењала су се племена и на- мљи, и када Завод за заштиту и научроди, али је насеље и даље живело и но проучавање споменика културе Наодржало се до данашњих времена, када родне Републике Србије води строго расе Београд развио у велики град. чуна о чувању и правилном истражиЖивот Београда у ранија времена у- вању и испитивању археолошких објетлавном је био концентрисан на бре- ката, створени су повољни услови за жуљку изнад ушћа Саве и Дунава, тамо рад на археологији Србије уопште. У где се данас уздиже Горњи град. Од оквиру изградње Београда у Петогодитих старих насеља сачували су се шњем плану и у оквиру уређења Калевидни материјални трагови, Додуше, нај- мегдана приступило се ове године сивећи део тих данас видљивих остатака стематски научним истраживањима на потиче из сразмерно касног времена, београдској тврђави, истраживањима коЗидинв и куле које видимо у београд- ја ће се продужити и у току наредних ској тврђави већином припадају перио- година. У овом тренутку биће корисно ду из 17—18 века, оном времену када је да се 'осврнемо на оно што је до сада У аустро-турским ратовима хабзбуршка познао о археолошким остацима на монархија успела да за извесно време а радр о а ке показаплагосподари_ Београ, ОМ И Ним ДОМ о ом Уча - -а4Д тама Лола. „каквим. аање вија. 4 до о аи на “вроблемима | а се наши археолози су-= београдској тврба срести при раду на овоме месту.
А стаци из 'много
ранијих времена, но они су Београђа- Историја једнога'трада "не може се понима мање познати. Тако, на пример, сматрати независно од историског рамало ће ко од њих знати да се У Гор- · звоја оне области којој тај град припањем граду, на простору „изнад цркве да и за коју је он неразлучно _ везан Ружице, још увек јасно виде велики како политички, тако и економски. Такзадеби римских зидина. А има и МНОГО _ кав је случај и са насељем у Београду. других остатака на београдској тврђа- Најстарије познато насеље на овом меви, који потичу из врло раних истори- сту припада оном времену пре историсвих и преисториских времена. Ти 0- ја када је човек, углавном. за израду стаци налазе се данаб под земљом, те војих оруђа и оружја употребљавао
камен, тесан или тлачан, док је метал
ће се они моћи _ проучити и испитати бид у врло слабој употреби. То се дођа,
само путем археолошкиж ископавања. У новија времена археологија као и ако не потпуно правилно, у науци обенаука добија све већи и већи значај _ лежава као млађе камено. Старијих 0-
Свуда где историја, у недостатку исто- статака у Београду нема поузданих; крариских података и извора, остаје нема јем прошлог века, код „Бајлонове пии немоћна, она мора да уступи место варе" нађена је једна људска лобања
око које се развила Велика дискусија, јер су неки научници заступали мишљења да она припада човеку старијег каменог доба, док су други упорно одбијали ово гледиште Лобања је, нажалост; пропала у току првог светског рата, те са бво питање данас не може решити, Прво београдско насеље било је подигнуто на месту данашњег Горњег града, на простору између цркве Ружице и
археологији. Под одређеним условима, У одређено време и на одређеној територији, добијала је и материјална култу“ ра одређени карактер и обележје. према тим својствима материјалне културе археологија реконструиша слику епохе им историских збивања, даје нам по„датке о догађајима, животу и социјалном устројству оних времена 0 којима историја ништа или само врло мало
УЛИЦ Сала чујеш крај Саве градитељске песме дивне, посматрат пузавице на новој изградњи скеле; а ту се с непријатељем
последњи. борбе повеле, ту га стигле освете кивне,
ИНИ тп се корачаш. путниче, | кроз град кад сваки други; ћ домови, булевари дуги, у на које човек огугла; а оно подвиг те виче иза свакога угла.
Улицом овом ведром
коју сад газимо стопом, где клеб се у пећима пече, нелавно октобарско вече пала су трп митраљесца и жена борац за топом.
Ту где су развалине биле и непријатељ без стида на праг са псовком стаде, "сада се пева и зида,
ничу вртови-снови,
п бели џветови-зграде.
Прскала је крв просута
одувек те зидове суре.
засићала парчад гвожђа;
сада се деца ту јуре,
роне ве као супџе жута
зрна октобарског грожђа. 055
На тргу где свака ствар је обична, свакодневна ! мислиш нема чим да се дичи бункер је заузела шачнџа бораца гневна, чули се победни поклича, на ј Чини ти се корачат, путниче. улиџом обичног града: праћају се људи с рада, свуд деце и прабаџа пуно. продавац новина виче; ; а ти си ститао, у крај | "ветлих подвнта и приче,
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
Из онога мирног парка метак се чуо да пршти, ' разлетало се птичје перје. јаук детињи допро; а сад лишћа претртти
|| | покрило предвечерје
| | као овчје руно топло.
_Болничких барака У улици
МАКЕТА ИЗГРАДЊЕ ФИЛМСКОГ
терасе код Римског бунара и Војног му-
зеја. На овом месту постојали су повољни услови за подизање насеља. Оно ја било тешко приступачно, а пружало ја могућност осматрања свако; кретања на другој речној обали, у бескрајно) Панонској Низији. У близини је било довољно воде. Овде су први становници имали своје у земљу уколане земунице. у којима је нађено обиље остатика материјалне културе, нарочито грнчарије, као и мното животињских костију и љуштура шкољака, којима су са такође хранили тадашњи становници
Београда. Насеље на овом месту није усамљено, у ближој и даљој околини било је и других насеља. Највеће сд
њих је несумњиво оно у Винчи, које је археолошки систематски испитано дугогодишњим радом нашег познатог археолога и творца наше археолошке науке проф. М. М. Васића
Материјал београдског насеља показује да оно припада времену које непо-
средно претходи једном великом преокрету у карактеру преисториске културе наше земље, преокрету који се о-
- тледа окако--у жарактеру и украшавању разних, објеката. нарочито посуђа, тако
с М. В. Гарашанина
и у много интензивнијој употреби метала — бронзе која све више потискује камен. Овај културни преокрет одиграо са у суседним крајевима раније, док се У данашњој Србији старија култура дуже сачувала, да би је, одједном, заменила нова.
У времену које непосредно претходи тома преокрету. чешће се подижу насеља на тешко приступачним местима осматрачницама. што је свакако условљено опасношћу од нглада суседних племена, која су у културном развоју већ била даље одмакла, Такав је случај са насељем на Горњем граду Београду, као и са насељем на локалитету Рт, У Железнику које је недавно установљено археолошким рекогносцирањем терена у околини Београда, У оквиру плана рада археолошког института. Ово рекогнобцирање. које је вршено од страна врхеолога. Музеја града Београда, показало је постојање и других исто« времених И нешто старијих преисториских насеља У непосредној близини Веограда: на Чукарици, код Бродоградилишта, и у Жаркову код игралишта тамошње: фискултурног друштва. Сва ова насеља налазе се на обали река, чији су токови претстављали природне саобраћајне артерије _ преисторискот доба којима се наша област везивала _ чак са насељима у области Црног и Егејског Мора. Становници су се бавили земљорадњом, припитомљавали су животиње, а били су и ловци и рибари.
Мања пробна ископавања на Горњем граду открила су постојање овог преисторискот насеља У току претстојећих ископавања оно ће се детаљније праучити и испитати.
На Горњем граду у Београду не по« стоје остаци оне културе која у целој Србији доноси са собом јачу употребу метала — (бронзе, нове облике и нову орнаментику посуђа и која се, по главном ислитаном налазишту у Подунављу. назива жутобрдском Задатак претстојећих ископавања биће да покажу да ли ја и на месту београдског насеља живот непосредно настављен онда када је нова култура овладала Србијом. |
У ту веку пре наше ере помиње се У нашим _ Ерајевима нов народ — Келти. Њихова освајачка племена продиру са запада кроз Средњу Европу. У време Александра Великог они се већ налазе на Дунаву. Историчари бележе да _ су Келти у неколико група и под разним вођама у Шо веку продрли на југ кроз Балканско Полуострво. Овде је свака“ ко у питању савез неколико ратничких келтских племена, Претрпевши неуспех на овој територији тај савез се распао и разне групе отишле су разним правцима. Јелпо од келтских племена, или, можла, како мисле извесни историчари, је група племена. Скордисци вратише се Тада на север, у област око ушћа Саве у Дунав. Ту се налазио њи“ хов град Сингидунум — Београд
У нашој земљи оставили су Келти мало „трагова. Долазећи и пролазећи као освајачи они се махом ограничавају на главне путеве — речне долине и Ма ло« једина утврђења. Њихови трагови познати су из Ритопека. околине Лесковца и нешто. из Војводине. У Београду. пра двадесетак година. откопан је код П Милоша Великог један келтски гроб. На београдској тврђави наилази се на остатке материјалне културе _ Келта. међутим, келтско насеље — Сингидунум до данас није пронађено. Претстојећим ископа»
вањима покушаће се да се открију ње“ |
гови остаци. Није искључено да се оно налазило на највишем делу Горњег гра» да._испод ланашње терасе код Војног
_ музеја. Опо место било је нарочито по-
песно за подизање једног мањег 'утврњења па ге и у спелњем веку овде налазио замак, . МР У време келтске најезде. као и ње. У нашој земљи живело је и даље помаће аутохтоно становништво и то илирска племена на западу, а трачка на метоку. Ратнички Келти нису могли
"насеље
после _
ТРАДА
уништити ово становништво, које се одржало и у време римског господства, па је чак, добрим делом, још постојало и у доба прве појаве Словена у нашој земљи
Око почетка наше ере данашњу Срби“ ју освајају Римљани. Они су овамо дошли привучени с једне стране великим богатством, нерочито у рудном благу, а с друге стране ради заштите граница ју“ жнијих провинција од опасности напада племена ван римског царства — варвара. У прво време наша област улазила је у састав провинције Македоније. доцније, половином. првог века наше ере организује се као самостална провинција — Горња Мезија. Ради одбране дунавска границе, Римљани су створили снажан систем утврђења — лимес — и довели у ове крајеве своје легије. Још од 1 века наше ере налазе се овде УП легија Клаудија и ТУ легија Флавија. Крајем 1 века ова последња пребачена је из Виминацијума — данашњег Ко= столца У Сингидунум — Беотрад.
Како је изгледго Београд У првим, годинама римске зладавине не знамо та": но вероватно је ту мостојало првобитно трговаца. и занатлија“ окупљених око римског логоришта. Касније, овде се развија значајније насеље у коме цвета градски живст. Током П века Ђеоград постаје муниципијум — римски слободан град, а током Ш века насеље римских грађана — колонија.
Археолошких остатака из _ римског доба нађено је на територији Београда врло много Они показују постојање великот насеља чија се некропола протезала од око данашњег Народоог позоришта далеко дуж Булевара Црвене армије. Предмети откривени претпрошле година при земљаним радовима прекопута Правног факултета поново су поткрепили ту чињеницу. Сам пак римски војнички логор свакако се такође налазио у Горњем граду. Приликом ранијих пробних ископавања установљени су овда његови зидови од великих обрађених квадера. Испред зидова налазио се шанац, како је то уобичајено код римских гралњи ове врсте. Римски логор лежи непосредно изнад старог преисториског насеља. Од њега је делом испитана само она страна која лежи према ушћу Саве у Дунав. Претстојећа ископавања, радом од више година треба да открију пространство и облик овог логора, као и да испитају зграде које су се у њему свакако малазиле, уколико ова нису каснијим презиђивањем _ или рушењем уништене.
Тако. кад важно утврђење у оквиру римског лимеса — седиште легије и римска колонија. Београд дочекује и дане такозване сеобе народа, пред крај) старост века. Велика превирања овог времена, све нова и нова распадања разних племенских савеза, стоја у вегч са јачим померањима и кретањима племена. Настају напади варвара на границе римског царства Ови су са собом носили ново уређење, засновано не више на раду робова, како је то био случај са античким друштвом, но на равноправности и слободном раду чланова племенске заједнице. Свакако да је староседелачко становништво, поробљено од РИМљана. добрим делом са симпатијама посматрало и примало кретања варвара и њихово продирање на римску тефлторију. Настаје пропаст античке државе и друштва, ;
ВЕОГРАДСКА ТВРЂАВА | +
доживео _ је
55 идунум. Београд — Сингидунум освајала разна
тешк ане. њега су о тада тешке д њега су вођене борбе.
ко
ПО вИА МА укв Сармата. Хуна, Гота. Потом, у У1 веку наше ере, византиски цар Јустинијан обновио је У њему значајно утврђење. Доцније, Сингидунум
око њега се опет вобио је и под влавеку поново _ је
пада у руке Авара. да борбе. Неко време шћу Бугара, а У х: византиска тврђава, Затим, око њега се воде огорчене борбе између Византије и Угарске, Ми се овде нећемо детаљније освртати на ове последње и још касније догађаје, као ни на остатке _ из тих времена О њима се визџе може го-
ворити у вези са архитектуром на београдској тврђави, са старим _ мапама, гтравирама и плановима, који нам много помажу за познавање изглела београдска тврђаве у каснијим вековима. Задржаћемо се на периоду сеобе народа и времену ло Х века. из тог доба прхео-
је прло мало. На беонађено је нешто остакоја припада вре-
лошких података градској тврђави така, нарочито посуђа,
мену сеобе народа. Свакако да ће се тота још доста наћи. Али ископавања би морвла ла покажу и нешто више, да нам пруже и друге податке: како је и када у ' навалама сеобе народа тропао римски Сингидунум како је, затим, изтледас онај град који је обповио Јустинијан, где се он тачно налазио и каквог је био обима.
Најзад. још једно важно питање. У време сеобе народа појављују се први
пут на нашој територији и Словени. Они се врхеолошки могу поуздано пратити од времена кала су у заједници са
Аварима нападали границе визхнтиског перстакогаћи ' миоги" елементи 'говоре У прилог томе па се они овде могу уста„новити, И. много раније. Материјални остаци њиховог живот". показују даље очигледну везу са културом староседе-
лачкот становништва Балкана, што јасне указује на њихово стапање са овим етничким елементима. Пробна ископава-
ња у Горњем и Лоњем граду дала су доста матери!зла словенске културе Нарочито у Доњем граду, гвуда где се закспа наилази се на обиље остатака
посућа. лоста грубо рпђћеног, са посувраћеним ободом и украшено таласним и утезаним хоризонталним линијама, каква се са сигурнстићу приписуја Словенима. Овакви налази указивали би на постојања словенскот насеља на овом месту, У подножју утзгрћења на Горњем граду. Ако се ово покаже као тачно, бића свокако од великог интереса проучавања обога нассља и његовог односа према Гопгњем граду, Уосталом, испитивања ранословенскот живота уУ Београду, времена његове појаве. тока његовог развоја и кадактера тегова материјалне културе, јелан је од најзначајнијих задатака претстојећих откопавања.
У овом раду дали смо само кратак преглед јелнот дела историје нашег града, и, то. његове најраније историје. Из ово мало редака види се колико је она била бурна и разноврсна. Град на ушћу двеју великих река, на једном од најважнијих саобраћајних путева Европе био је на удару свих бурних и великих догађаја У историском збивању кроз векове. О томе-нам је историја сразмер"но мало забележила. Њени су подаци често штури и непотпуни, а да и не говоримо о томе да их за најранију фазу живота Београда такорећи нема. Утолико више може се очекивати од археолошких ископавања. У ранијем излатању показано је какви проблеми треба да се овим радовима решавају. Не знамо уколико су објекти ранијих култура на беотрадској тврђави добро сачувани. Не можемо са сигурношћу тврдити да ће нам ископавања открити велике и лепе археолошко објекте. Томе се, засада,
„само можемо с правом надати. Међутим,
несумњиво је да ће вишегодишња археолошка испитивања на београдској тврђави У многоме допринети _ решавању значајних историских проблема везаних за прошлост нашег главног града, о којој до данас још увек премало знамо.