20. oktobar
_пегле и штедњаци.
ЈОШ УВЕН ИМА ДОСТА СЛУЧАЈЕВА ПРЕНРШАЈА УРЕДБЕ. о потрошњи електричне енерпије
след „јачања наше индустрије
и због повећања животног
стандарда трудбеника, потрошња електричне енергије знатно је повећана У односу на последње предратне године. Највише електричне енергије троши се од пет до девет часова увече. То је време када се пале уличне светиљке, кад почињу да раде пекаре и многа предузећа, кад се највише употребљавају по домаћинствима решои, Због великог трошења електричне енергије у то
' време долази до преоптерећења бе-
оградске Електране, а због тога до укидања електричће енергије у читавим комплексима града.
Међутим, иако је грађанима путем штампе више пута објашњаван значај штедње електричне енергије и значај њеног некоришћења у времену преогтерећења, ипак још увек у Београду велики број домаћинстава, не обзирући се уопште на забрану; користи решоев и пегле, па чак и грејалице у забрањеном времену.
Такви прекршаји, који показују крајњу немарност и несавесност поЈединих грађана, наносе много ште-
. Ако се, на пример, у том временском периоду, кад је велико оптрећење Електране, користи грејалица од 1.500 вати, мора се, да би се преоптерећеност смањила, у неком делу граду само због те једне грејалице искључити шездесет сијалица од 25 вати, што практично . значи да двадесет пет домаћинстава морају да остану без осветљења, због тога што неко у време кад је то забрањено употребљава грејали-
Да би се такви прекршаји ликвидирали и прекршитељи казнили, контролни органи Градског електричног предузећа врше свакодневно у времену од 17 до 20,30 часова контролу по свим крајевима града. Путем те контроле проналазе се сваког дана прекршитељи. Само за последњих четрнаест дана нађено је 57 прекршаја.
Како би се грађани збиља придржавали донете забране о употреби решоа, пегли и грејалица у одређено време, решено је да се прекршитељи новчано кажњавају. Ових дана кажњено је у Београду због употребе електричне енергије, у време када је то забрањено, 24 лица. У Првом рејону кажњени су: Десанка Гашпарић, Обилићев венац 12, са 1.000 динара; Смаил Хоџић, Обилићев Венац 13, са 1.000 динара; Јоже Моравац, Обилићев Венац 13, ПРАВИМ РАИ РИБАРА
Зашшо на иристанимишну, Нела екаднице за пушнике АШЕ пристаниште умногоме је изменило свој лик. Од некада неизграђене обале ствара се Велики кеј, који већ сада, са мно. то лађа пи шлепова што стоје уз штек оставља велеградски утисак. Бродови пристижу, водом промичу лађе препуне путника и шлепови са грађом идрутим товаром. До недавно обустављен саобраћај бродова за Земун, сада св нормално одвија. |
Али, надлежни су, у пуном замаху на изградњи пристаништа, пренебрегли једну запста важну ствар. Налме, пут“ нпци који одлазе п пристижу бродовима, немају где да се заклоне чекај ћи на полазак лађа или градских возила.
Свакако да ни мало није пријатностајати напољу на ветру, кога у нашем граду увек има, а који је крај воде нарочито жесток.
Раније су путници могли да св 80: клонв у малој чекаоници. у згради 4 генције речног бродарства, где су = карте издаване. Сада су, међутим, билетарнице издвојене из те рграде, = постављене крај самог штека, а у вграду усељено особље. Самим тим је и чекаоница повучена из саобраћаја. И-' стина, један од чиновника нам је са. општио да св у случају великог невремена путницима дозвољава да уђу у гграду Агенције. Само нам пије објашњено које се мерило узима за јачину
невремена. Недавно се десило да је дувала јака "ношава, а путници су чекали ка отвореном штеку но дрхтали, пробијанн ветром. И нико се није нашао позван ван побуђен да их одведе у чекаоницу, која се „ставља на расположење публи. ну случају невремена". Требало би да се надлежни но заннтересују. за овај проблем. Нанлазв хладни зимски дани, а са њима и кошава, Људи су принуђени да пу -тују и обављају своје послове, Треба св постарати да им се нађе заклон док чекају на пристаништу. на полазак 8 долазак бродова, макар то била и не вграда, ако се чека на пристани“
озвбиљ,
ка привремена грађевинско решење џелог
шта. Р
„ Кнез Михаилова 29, са 1.000 динара;
1АИМАМААММААММААМАМАИАММАА
| 5 = + о
ЈЕ 1 и
са 1,000 динара; Жужица Човић, Гивела Драјковић, Ца
ра Лазара 11, а динара; Радмила Ковачевић, 7 јули 54, са 1.000 динара.
У · Другом рејону кажњени су; Стојан Димитријевић, Станоја ла ваша 19, са 500 динара; Олга Гранатировић, Станоја Главаша 19, са 500 динара; Савка Лалић- Цвијићева 45, са 500 динара; Драгица Стефановић, 29 новембар 70, са 500 динара; Даница Милутиновић, 29 новембар 112, са 500 динара. |
6 |
У Трећем рејону нађено је неколико прекршаја, али се комисија за прекршаје још није састала да реши питање казне, :
У Четвртом рејону кажњени су: Велибор Поповић, Јиричекова 6, са 500 динара; Душан Туцаковић, Кнез Иве од Семберије 12а, са 500 динара; Јован Тасић, Народне Републике 14 а, са 100 динара; Богдан Граовац, Народне Републике 14, са 100 динара. |
У Петом рејону кажњени су: Олга Ранковић, Војводе Богдана 33, са 500 динара; Драгослав Адамовић, "Захумска 39, са 500 динара; Милош Ивић, Ђевђелиска 47, са 500 динара; Мара Хидановић, Рузвелтова 6, са 500 динара; Станка Вулетић, Рузвелтова 4, са 500 динара; Зорка Игњатовић, Челопечка 8, са 500 динара; Александар Мићевић, Булевар Црвене армије 222, са 2.000 динара.
У Шестом рејону кажњен је Љубомир Лончарски, Војводе Степе 195, са 500 динара.
Висину казне одређују рејонске комисије за прекршаје којима контролни органи Градског електричног предузећа достављају прекршитеље. Те комисије прилично бирократски и шаблонски прилазе реша-
7
НЕУРЕЂЕН АУТОБУСКИ САОБРАЋАЈ ТРГ РЕПУБЛИКЕ—РОСПИ ЋУПРИЈА
— роспи Ћуприја, најбоље знају
они који ову линију користе свакодневно, приликом одласка на своје дужности. На овој линији скоро се стално дешавају кварови аутобуса и они одлаза у гаражу баш у време када су најпотребнији за превоз радника и службеника до њихових радних _ места. Обичан је случај да на линију изађу
четири аутобуса, а већ после шест часова остану само два, или чак и један.
ако ја нередован аутобуски саобраћај на линији Трг Републике
То изазива чекање од скоро три четврти сата.
Десило ми се, трећег ово: месеца, да дођем на полазну станицу У 6.20 часова, а пошао сам са ње, аутобусом, тек У 7,15 часова. У том међувремену дошао ја само један аутобус и, уместо да прими путнике, отишао у гаражу Отада овај са случај понављао
Није то једини недостатак ове Док сви вутобуси полазе одмах по примању путника или чекају свега минут — два, дотле аутобуси на овој линији стоја знатно дуже, без обзира колико је аутобуса у промету.
Крајње је време да се у интересу трудбеника, који станују на крајњој периферији, поведе више рачуна 0 овој линији.
линије.
5 Бранко Гуцунски = 3 Х УЧУКНИ МИ КОМШИКЕ НА ПРОЗОР"
ролазећи поред продавнице за месо и масноћу на почетку улице Маршала Толбухина, опазио сам дужи ред грађана, који су чекали на свињско месо. Тога тренутка изишао је пословођа и кад је видео У реду једну млађу жену, рекао јој је:
ЛАНА
ХАНТ
— Немојте, комшике, да чекате, Ви дођите кад затворим радњу чЧукните ми на прозор и ја ћу вам дати месо,
Мислим да смо ми ову врсту продаје скинули са дневнога реда и да је време да се и они, који не поштују нов начин социјалистичка трговине, скину са својих места.
А. Нововић ж
НЕДЕЉНО ДЕЖУРСТВО У ГЛАВНОЈ ПОШТИ
~ ваке недеље у Главној пошти деС журају чиновници на два шале тера, до девет часова увече, за препоручена писма и телеграме То ја корисна и лепа новина за Београд; који има скоро четири стотине педесет хиљада становника и где се јављају потребе за бројне недељне теЕ= леграма и препоручена писма. #= Било би корисно кад би се дежурства, = на појединим, шалтерима, завела и на
= = = = = = = == = свим београдским поштама. а м. п,
БАНАНА АМА АБА |
ла И ЛА МА Ра а
вању кажњавања. Не гледајући на величину прекршаја, једна рејонска комисија (на пример, Петог рејона) доноси за све прекршитеље подједнаку, и то обзиром на штету коју сваки прекршај нанесе, малу казну,
се удубе у питања која решавају, да брже решавају поједине случајеве, а не да држе неки предмет и
ЊУ -прописних- ивичњака,- или --ако-
| пликује пут онима који даље станују.
по више од месец дана. Бржим и ефикаснијим кажњавањем свакако би се смањио број прекршаја, што и јесте циљ. : Фронтовске организације, са своје стране, преко кућних савета нарочито, морале би чешће, путем конференција и разних предавања, да обраћају пажњу грађанима на значај штедње електричне енергије и на штетност њихових прекршаја.
прилично
Комисије би морале мало више да
МУЗЕЈСКА РЕТКОСТ
„ТАЧНО ВРЕМЕ"
а да у Београду не раде сви јавни
сатови, ипак они који су у по
крету успевају да створе изве-
сну помегњу. Каже се: „Ради као сат", али наши сатови не раде „као сат" и њихово „тачно време" није тачно врмее. Дешава се чак да је на сату пред биоскопом „Београд" на једном бројчанику, рецимо, осам сати, а на другом осам и пет. У односу на остале сатове у граду диференције су и знатно веће.
НЕМАРНО ОБАВЉЕН ПОСАО
току лета у Београду су се обављале оправке улица скоро у свим деловима града. Тако је недавно извршено бетонирање тро-
тоара и у Расинској улици. Међутим, посао око бетонирања тако је немарно обављен да ће бетон, којим је тротоар покривен, попрскати у најскорије време, услед тога што тротоари нису завршени ивичњаком, већ је ивицом тротоара наређано не причвршћено камење, која се помера и изазива пуцање бетона. Ако се не приступи хитном постављасе -—–правилније камење не причврсти дуж тротоара, читав рад биће потпуно узалудан. Ово треба што пре исправити и повести рачуна да се овакав случај не понови и на другим местима.
м. мМ. = Како у деловима за оправку ручних и ТРЕБА УРЕДИТИ „ВЕЛИКЕ пешниж сатова оскудни не Пас. у СТЕПЕНИЦЕ" орога МНОГЕ еУИрРИЦБиове И гИк
св равнају према овом нетачном време-
ну. Зато би требало да се неко осети од-
сам да скратим пут ка Калемег- говоран, или да се коме стави у зада-
пошла „Вели- так, да поведе рачуна о исправности
Како се већ Па сатова, јер у нашем времену ни-
а свеједно да ли је четврт сата раније
или касније. Такође би требало послу-
жити и бројке часовника који стоје У београдским излозима замрзнути.
Михаило Поповић МС
ПРИМЕР ЗА УГЛЕД
|: неколико дана на пијаци сам изгубила потрошачке карте, моје и моје породице, укупно _ осам комада, и, природно, јако сам се забринула. верујући да до њих више нећу доћи. Међутим, карте је нашао Марко Петровић, шофер тролејбуса број 2, и одмах ми донео у стан. Сматрам да овај пример поштења тре-
П олазећи предвече са Саве, хтела
дану, па сам стога ким степеницама". смркавало, успон овим степеницама био је готово погибељан. Степенице су ме-
местимице искрзане, = целом дужином обрасле у коров.
Не треба све чекати од народних власти Док још има доброг времена, требало би да се, уређењем ових степеница,
стимице криве,
позабави основна организација, _ којој припадају, тим пре што _ степеницама нису неопходне, бар за извесно време. темељне оправке, већ се све може уредити исправљањем и уметањем камења у извесне степене, Као и плевљењем корова
Ма да је ово један од крупнијих послова, сматрам да чланови (Рронта — не треба да га заобиђу, баш зато што су се, удруженим снагама, савлађивали много тежи задаци,
· м. ш.
» % ЗА ПРАВИЛНИЈИ САОБРАЋАЈ БЕОГРАД—ЗЕМУН
Познато је да већина радника и наме. штеника станује ван центра Земуна. па би због тога њима требало омогућити удобнију везу, што би се остварило ди“ ректним колима. Што се тиче превоза путника из центра Земуна из Београда. и: обратно, ово би се питање могло ре-
ба истаћи, тим пре што је био почетак месеца и бонови на картама нису били искоришћени.
Катарина Пауновић
утобуска линија број 34 БеоградЗемун са свим својим варијаци.
1. једна је од најоптерећени-
их у нашем граду. Да би се ова
линија _ растеретила чињени су разни експерименти и покушаване разне ком. бинације превожења путника, од којих су нека више, а неке мање, решавале овај проблем. Међутим. последња ком- шити када би Југословенске пржавне бинација ниуколико не одговара потре- железнице увеле два по три локала бама путника, јер су укинута директна / Веоград—Земун—пристаниште и натраг, кола за Коњичку шкелу и Сутјеску, а у време кад је линија најпреоптерећенипутници су упућени ма превоз лађом, а ја. тојест пре и после уобичајеног рад-
затим на прелаз у „аутобус, што ком- нот времена,
Браца Недов
Ри
Е 56 = = == == = 8 == | =
'
Нова. шноасна содина џ бела ПОЧЕО ЈЕ РАД _
НА САВЛАЂИВАЊУ _ ШКОЛСКОГ ГРАДИВА
поредо са економским, привредним и индустриским про-
цватом наше земље расте потреба за већим бројем стручних кадрова, за ве-
ћим бројем средњих, стручних и Бисоких школа. Београд, који је постао после ослобођења, привредни и културни центар, седиште највиших претставника народне власти, савезних установа, центар нове социјалистичке Југославије, постао је уједно и средиште високот стручног уздизања. Самим тим и број становника у Београду знатно је повећан, што је такође створило потребу за отварањем нових школа. Поред општих задатака планске изградње, пред нашу народну власт псотавио се велики и важан задатак — задатак школства. Требало је у првом реду развити свест наше омладине о потреби школовања, о" значају стручног уздизања и њеном огромном доприносу у остварењу најважнијих планских задатака. Та свест се код наше омладине развила и развија, о чему најбоље сведочи бројни однос ученика и студената уписаних у овој школској години у односу на коју било послератну годину. Само у овој години (1949/50) број студената је порастао у Београду за 4.156. Ово је цифра ново уписаних студената до двадесетог септембра. Међутим, упис се и даље врши — дневно се просечно решавају око стотину молби. Тај пораст је огроман обзиром да су у многим местима отворени факултети тако да студенти из целе земље нису принуђени да долазе у Београд или Загреб. Народна власт створила је могућност за овакав пораст тиме што су многи отсеци на појединим факултетима оспособљени у самосталне факултете, Пре рата је у Београду, без Економске високе школе, било свега седам факултета, а данас их има седамнаест. Тако исто, посматрајући број уписаних ученика гимназије у овој школској години у односу на 1945/6 види се приметан пораст. Док је у школској 1945/46 било свега 17.522 ђака, у овој је уписано до сада око 25.000. У овој години су две непотпуне гимназије претворене у потпуне.
бр школа се стално обећава
Број основних школа у Београду повећао се у овој години са 46 на 60, тиме што су Раковица, Железник и Џанчевачки Рит ушли у школски рејон Београда. Осим тога у Панчевачком Риту је отворено још седам нових основних школа. Основна „ашкола. број-два.-иа- Карабурми претворена је у седмољетку. Осим тога ове школске године почеле су са радом две нове основне школе, једна у Петом рејону, а друга у Земуну. Све остале, већ постојеће основне школе, током летњих месеци поправљене су и оспособљене за рад. У овај број улазе и три специјалне школе, две за глувонему и једна за слепу децу. При школи за глувонему децу постоји и одељење за лечење говорних мана, у коме су до сада постигнути знатни резултати.
Поред великог пораста школа и броја ученика, осећа се напредак и унутар самих школа. Захваљујући новим формама рада, које се допуњавају и усавршавају у основним школама квалитет наставе је знатно побољшан,
У свим рејонима Београда постоје разредна, наставничка и рејонска већа, чији је циљ да се квалитет наставе што више подигне и да се наставници идеолошко политички уздигну. Помоћу тих већа решавају се и остали наставно-васпитни проблеми и одржава контакт са ђачким родитељима. Ове форме рада показале су се као врло ефикасне; крајња, годишња просечна оцена за све основне школе Београда је у 1948/49 3,93, што претставља видан успех. Е
Организација народне студентске и средњошколске омладине као и пионирска организација, којом је обухваћена готово сва школска и студентска омладина у многоме доприноси да се квалитет учења побољшава јер је први задатак сваког члана омладинске организације да добро учи и сваки члан је за то одговоран пред својим друговима омлацинцима. Сваким даном рад У организацијама се побољшава и траже се нове форме рада, како би успех био што већи и како би ђаци што боље одговорили свом крајњем задатку: попунили број стручних радника и помогли остварењу изградње наше земље.
после пријатно проведеног лета У пионирским одмаралиштиме, бањама, петовалиштима '' дим акцијама. пионири и омладина Еесотрада нашла се поново на својим старим местима, у шкопским кпупама, амфитегтрима, лабораторијама и салама за практичне вежбе. Сви су се вратили свом редовном ђачком животу. Ходницима школа попова је одјекнуло звоно, м весела граја. поново наставници са дневницима под ру“ ком одлазе у одељења.
И шњола нафлљлађих,
На самом улазу запахњује мирис чистоће и свеже боје. Основна школа број три, чиста и поправљена, дочекала је 410 веселе деце. У ходнику је тишина, Послужитељ с времена на време баца поглед на сат. На скоро минјатурним чивилуцима висе дечији капутићи, Час траје. У другом разреду је час читања.
— Двадесет седма страна, децо каже учитељица. Десетине прстију преврћу читанку. Ето, то је — порука друга Тита, пионирима. ,
Дејан, један од најбољих ђака чита поруку. Затим учитељица пропитује. 38Бо друг Тито каже да ђаци треба да уче
— Ђаци треба да уче да би постали велики, добри људи и ето ми учимо зато што волимо своју домовину, —обја-
| ењаањааатјчитчивњањотитњачавччаечаттортвтодњирчивчирииччирљитљооачерноотлитотатитттањетење
“ на снио' је Милорад а затим исписао са и волимо своју домовину".
Недавне, на дан 20 октобра, примљени су 5 пионтреку ортанизацију ученици трећег и четвртог разреда, и дали завет друту Титу да ће добро учити. Пионирски бдред њихове школе
носи име Ј ' рице Рибара. пионири скупљају албућ о сликама из живот
а свог јунака, чије
м ед носи. До сада су основали у
Мири пора одреда драмску, рецитатор-
ску, хорску и литерарну секцију На
у маршала · га
искусија о поруци г
па се, Свако је дигао руку да нешто каже, Наташа, је рекла: :
— Ја све то већ одавно знам, мени
то мама причала још прошле годи-
не, кад сам пошла У школу. Исприча-
ла ми је какви треба да буду ђаци –
пионири.
Тешто је међу
њима изабрати, одре-
т ајбоље.. Сви се они труде да доДЕ да лепо и течно читају, "да читко пишу. Управа школе се, са своје стране, стара да им пружи све удобности. Кроз који дан У основној школи број 3 прорадиће млечна кухиња а ђачка већ свакодневно справља укусну
храну.
Иг њасу мила ке
је почео редован ђачсе радознале очи осври прозивник у коме, је уписана сцена. Шта ли је добила на прошлом чесу — чита се из очију „једне ученице Четврте женске гимназије, док погледом испраћа наставницу.
У трећем разреду је час математике. Црнокоса девојчица исписује на табли цифре „За тренутах збунило је оно минус испред икс". Али већ се сетила и задатак тече даље. /
— Брло добро, иди на место, рекла је наставница. Сада ћемо прећи на нову лекцију.
Ређају се изрази „мономи", ми“, „општа вредност".
чини се човеку: јуче су биле све те девојчице, које су замишљене над озбиљним математичким задацима, У о сновној коли Ти мучиле се да саберу четири и шест. Данас су средњошколци, вредно уче своје лекције да би сутра отишле на факултет, а онда постале агрономи, инжењери или лекари.
Све је више ученица у Четвртој женској гимназији. Само опе године број је порастао за сто, што чини скоро два одељења,
Међу суденшила пиће године Мефацање скоб фак „ле а
Широки улаз за клиничке болнице и Медицински факултет врви од младића и девојака. Преко руку је многима пребачен бео лекарски мантил. Студенти прве године скупљају се око амфитеатра. Усксро ће почети предавања из анатомије. До јуче у гимназиским клупама, а данас већ академски грађани и, ево, остварила им се жеља: ступили су у салу за предавања. Раздрагани „бруцоши" направили су први корак на путу за лекара. И тај корак, ето, на пре-
И у гимназији ки живот. Већ ћу на дневвик
„полино-
давању из анатомије остеологије, већ је стручно објашњен. Данас, професор предаје о нози. „Ост фемур", „ост ти-
биа", „ост фибула". Сва та стручна и-
Над објављечлм распоредом часова
мена о костима ногу била су до јуче непозната. Но сваки делић тела, свака кост, жила и ткиво морају се упознати, не могу бити страни добром лекару.
Већ су почеле и вежбе из хемије, физике и биологије. На првом часу. првој вежби из биологије студенти прве године упознали су се са најпотребнијом справом — микроскопом. А затим ће почети испитивања помоћу њега.
Већ се у ходницима чује.
— имаш ли скрипта; јеси ли набавио уџбенике7
Сва је за њих ново и необично. Може се рећи и тешко. Али старији другови су ту. Студенти старијих година поучавају млађе, они су њихови помоћни наставници — демонстратори. И ортанизација Народне студентске омладине брине се да рад на факултету буде што (бољи. Досадашња пракса са кружоцима није се показала као добра. Сада су узете друге форме рада. Свако учи индивидуално, а затим се после завршеног учења извесног градива оснују консултативне групе у којима се прадискутује о пређеном градиву. Активи Народне омладине на факултету, који су до ове године бројали по %ко две стотине чланова, расформирани су у групе од по двадесет чланова, јер ће се на тај начин много боље решавати многи проблеми из живота и рада студената. у
Ова школска година, обележена видним порастом броја школа и порастом ученика и студената, треба да буде завршена и успехом у учењу. За то се залажу пионирска организација, организација средњошколске и студентске омладине, које се све више развијају,
Улаже се труд да се што више и што боље учи, уз примењмвање нових форми рада и старање о животу студената уопште. Народна власт, са евоје стране помаже студентима и ђацима додељујући великом броју стипендије, отварајући нове лабораторије, вежбаонице и читаонице.
А студенти и ђаци ће се за ово стара- | ње одужити савесношћу на раду и одговорношћу пред задацима, они ће се потрудити дћ на време заврше школовање и ставе своје свеже снаге на расположење нашој науци, индустрији и пољопривреди. Они ће појачати и убрзати рад на остварењу задатака Петолетке. (