20. oktobar
у Т
Пн:
ЈЕ
СА
Загребу почиње
октобра у Загребу ће на
др __У недељу, 30 : бити извршено отварање
"свечан начин Ни шампионата ФНРЈ У шаху
деловаће по свој прилици 20 такмичара, међу којима су прошлогодишњи прваци Глигорић м Пирц, бивши троструки првак др Трифуновић, велики мајстор Костић м други. _
На прошлогодишњем шампионату, 0_држаном у Београду, крајњи резултат био је следећи: 1 — 2. Глигорић и Пирц
5: у 3. др Ен 4 4. а бар иу, 5, лић 9/, 6 — 7. Ђаја и С. Зоне а –. ис КУ _ Ву, 10 — 1. С. Вуковић и Јаношевић 8, 12—.13. Божић и Кулжински 7%, 14— 16. пр Удовчић и Фудерер 7, 17 — 18. Г рић и Хорват 4.
Полуфинални турнири су овога пута | доста изменили листу учесника. Поново "су се квалификовали од прошлогодишњих учесника Милић, С. Недељковић, Јаношевић, Симоновић, Пуц, Божић, С. Вуковић и Фудерер, док су испали из
ла Андрић, Ђаја, Кулжински,. шубарић, Удо; и Хорват. Од омладинада поред новог мајстора Фудерера суде_ доваће још Матановић и Ивков. Са интересовањем се очекује не само наступ бивштих омладинских првака на овосодишњем шампионату, већ и оних који | косих још' никада _ нису. суделовали. х јећи шампионат биће за све њих тешка и озбиљна проба, пошто ће У и са реномираним и искусним мајсторима имати да докажу да успех ма полуфиналу одговара њиховом напретку и вредности.
_Мат са тешким фигурама
Мат са лаким фигурама може неки мут да се постигне већ у раном стадију партије, па шта више и у самом отварању, како то показују разне минијатуре (кратке партије). То је разумљиВО, пошто лаке фигуре (ловци и коњи) први улазе у борбу. Друга је ствар са топовима, који долазе до пуног дејства тек када се отворе вертикале. Из тог разлога мат са тешким фигурама (крамо > и сени Мо да се изведе са-
каснијем стадију партије, ка линија рашчишћене. ј МАКУ
Португалски мајстор Дамиано је већ 1512 године дао типичну позицију, у којој се помоћу жртве омогућује мат са две тешке фигуре.
п. дамиано
А, #22
У
, И А _
7 2 27222
КУ
~
ди
А 2
3 х =
Бели вуче и даје црном мат у три потеза.
Мат тешких фигура у практичној партији
Славни мајстор прошлога ве ол Морфи је Моћ а еа одраао 7 Пол Орлиензу приредбу са шест слепих партија једновремено. Једну од тих партија, у којој је његов противник као црни применио игру двају коња У одбрани, Морфи је завршио матом помоћу тешких фигура.
ве: Мотн Стп: М. М.
1. е2-е4, ет-е5; 2. 561-13, 558-с6; 3, 1.11-24, 5Е8-16; 4. 42-44, е5:а4; 5. 513-85 (Папав 5е орспо па оуот тези Јега 5. 0—–0.), 47-85; 6. е4:45, 516:457 (зргауап одвоуог је 6.... 506-е5.); 7. 0—0, 1,18-е7; 8. 5Е5:1 Кев:17; 8. ра1-#3—-, КеЕ-еб; 10, 561-23! 44:28; 1. тА-е1+, 566-е5; 12. ре1-14, Јет-16; 13. р14:е5, 1б:еб; 14. Те1:е5-!, Жев:еб; 15. та1-е1-+-, Ке5-44; 16. Хс4:45, ТАВ-ев8; 17. 113-а3-–, Ка4-е5; 18. 62-044, Кеа; (Сгтп пета а агико. Ма 18.... Жеб-56 51е41! 19. 12843-44-- за тајот и дуа рофеха. Ма 18.... Ке5-46 добо 1 19. 1,4-553 гпа!.); 19. раз-а4-+, Крб4-а5; 20. ра4:с3--, Ка5-а4ч; 21. р23-63--, Ка4з—а5; 22. ррз-а3-, Ка5-р5; 23. Те!-р1 та,
—
оба куле
В И. ЛЕЊИН: Две тактике социјалдемократије у демократској револуцији, издање „Култура", Београд 1949, Библиотека марксизма-лењинизма, ћирилица и латиница, стр, 140, цена 10 динара.
МАКСИМ ГОРКИ: Дела, књига ХИ, издање „Култура", Београд 1949, ћирилица и латиница, стр. 422, цена 54 динара. ЖОРЖ „АМОДО: Опака земља, издање уПросвета", Београд 1949, ћирилица, стр. 345, цена 56 динара, |
АРСЕН ДИКЛИЋ: Веселе 'стране, издања „Просвета", Београд 1949, ћирилица. стр. "56, цена 16 динара“ ' А“
МИЛАН ДУХАЋ: Одржавање музеј-
| ских предмета, музејски приручник, издање „Просвета", Београд 1949, ћирилицом, стр. 114, цена 40 динара.
МИЛОВАН ЂИЛАС: Лењин о односима међу социјалистичким кресавата, издање „Култура“, Београд 1949 ћирилица
динара,
ИМ латиница, стр. И, цена 6,50
РЕЧНИК
терали
Билатералан значи двостран, стран, управљен на две супротне стране; на пример: билатеризам у светској трговини значи утицај на два тржи“ шта, што неминовно повлачи утакмипу и сукоб тржишта , какав је пре рата бло између тржишта Америке и Ен-
|| Мултилатералац ј | _ Мултилатералан вначи
ил многтостран, тишестрап и употребљана се као Н илатералан само у више праваца.
|
Уупремирати "Супр мирати означи тригњечивати, угуштиватн, заустављати, – задржавати, нзоставити, брисати, сакрити, прећутати, вабашурити. Пример: супремација | америчких монопола, која је у светској капиталистичкој привреда дошла до
ражаја. аи а ара ;
Конвертибилан. (Ба
|
| а РИМ : СИ А _Конвертибилан значи рев
претворљив;
ња своју вредност је верт ара (6 ПОАРО ИН 3 |
1 " недељу шампионат | Југославије |
. Такење ће трајати до 28 новембра. Су-
обо-“ |
ртљив, На пример: фунта која ме. |
А 5 % #% : гЈ, ЈУ.
'АКОВ је након бијега из логора Корополи три. дана обилазио талијанску луку Сан Бенедето — упознавао се с рибарима, морнарима и власницима бродова, који су живјели у страху, да ће им Нијемци при повлачењу спалити бродове — и пропитивао за пријелаз на другу обалу. ___— Да сте богати као што нисте — рекао је Јакову један бродовласник — могло би се нешто учинити. Кад би мојој обитељи исплатили брод, ја бих рискирао да. вас повезем преко мора, па макар се и не вратио, Овеко неће бити ништа.
Јаков је био упоран и коначно дознао за моторни бродић „Марију", којим су се из Далмације довезли одбјегли војници, а исти дан дознао је, и за стројара терзетија, који да се већ мјесецима занима за пут у Задар, гдје је наводно, живио дуго година и има родбину.
Показали су му улицу, и он је покуцао на климавим вратима сиве једнокатнице. У коноби претрпаној рибарским справама, с комадом грубог платна преко кољена, сједио је на ниској столици морнар четрдесетих година и упитно климнуо главом према дошљаку.
Терзетијев отворен поглед добродушно, сунцем опаљено лице понукли су Јакова да говори отворено;
— Долазим из логора, па сад не бих хтио пасти Нијемцима ... Имамо брод, а толико нафте, да се преплови Јадран, ваљда ће се наћи... Тамо су партизани и слобода, а за који дан чит ће овдје пакао...
Терзети је устао са столице и као да наставља његтову мисао рекао је Јакову:
— Може залутати кугла и „адио бела"! А видите ли ви, — наставио је тише — авионима нас не туку. Нијемци се својим колонама шећу по свим цестама средње Италије — извлаче се слободно... Ма „порка политика", али кад се буду борили за Сан Бенедето, може да залута. Него, јесте ли ви сигурни, да на другој обали нису Нијемци7
— Какви Нијемци — након бијега фашиста, наша је земља слободна.
Пружајући Јакову руку, Терзети је рекао тихо:
— Мислит ћу на вас, распитат ћу се, сутра се можемо опет видјети.
Сутрадан се Јаков намјерио на Терзетија у луци. Стајао је наслоњен о бок лађе и гледао преко мора у даљину. ; |
— Разгледао сам „Марију" — красан је то брод, и на мом челу не пише, куд путујем;.. Али ви, — рекао
је обративши се Јакову — сусретнемо ли Нијемце, ми- ·
слите ли да ће вам назвати добродошлицуг —Путоват ћемо ноћу, а кад сване, бит ћемо код Тита!
— Тито! Дајте ми руку — покушат ћемо! Сутра у пет послије подне с великог „мола",
Крај Јаковљеве собице становао је ислужени капетан, с којим се Јаков упознао доље у гостионици. Сијед старац, згужван дугим пловидбама и садашњим самовањем, дичио се још увијек свијетлим пуцетима своје закрпане униформе. и
— Пловио сам ја с вашим људима — говорио је он Јакову надносећи бијелу брадицу преко руба свог врча — добар и радишан свијет, али зубат. Пријатељу и задњу кошуљу, а хоћеш ли силом, један ће против стотине. Знам ја вас. Да су мене питали, како ће се свршити овај рат, могли су одмах чути истину...
Капетан је имао радио-апарат и јако се узнемиравао, кад би Јаков потражио вјести из Лондона.
— Тихо, тихо — говорио је старац шапатом и трчкарао од вратију до притвореног прозора — Сан Бенедето врви од њемачких агената. Макароне ће направити из нас.
Тога дана, за вријеме вечерњих вијести, Јаков је прислонио уво на звучник и слушао:
„Нијемци су довукли велика појачања. Пред надмоћним нетпијатељем Титова се војска повукла из Далмације у брда..."
Јакову сг чинило да му је нетко желудац набио камењем. '
Цијелу ноћ није Јаков могао спавати — чим је заклопио очи, налазио се у мору, тонуо, давио се, потискиван од некога под површину, а негдје из дубине долазило је страшно јецање и завијање од чега се трзао, будио, да би под њим жестоко зашкрипао кревет,
Чим је свануло, изишао је изван града не би ли стекао какво познанство с неким сељаком код кога би се најмио у посао и тако се, можда, прикрио до позлачења Нијемаца, али није успио. Људи су у те дане избјегавали нова познатства. Нешто иза подне вратио се у град уморан и бескрајно тужан.
Била је то туга, коју се није могло исплакати страх, гризодушје и бол помијешан у један осјећај, у једно расположење, кад се и најтежа тамница, кроз коју је прошао, чини сада као лијепа успомена.
Послије неколико „барбона" и црног комадића круха потражио је Терзетија и саопћио му своју одлуку да одустаје од пута. Најприје се запрепастио Терзети, а затим Јаков, кад је дознао, да ће овај ако се он до пет сати не предомисли, отпутовати с „Маријом“ сам,
Јаков се вратио кући очајнији него икада и што се више приближавало уговорено вријеме одласка, било му је теже. Око четири сатајизишао је на улицу, попео се каменим степеницама у чекаоницу кина и на благајни затражио карту у намјери да вријеме Терзетијева одласка заборави пред филмским платном. |
— Почиње у четири и по — рекла му је благајница — а он је платио карту и изашао. Нешто га је вукло к мору. Пошао је лагано с рукама у меповима и мало касније осјетио под ногама мекани пијесак.
· Далеко, уз Велики „моло" стајала је „Марија", а пред њом група људи.
У луци Сан Бенедета владало је у то вријеме безвлашће: Нијемци су се држали пруге и цесте, а карабињери и фашисти нису имали смионости да се још и сада, у очекивању савезничке војске, испрсавају.
Јаков је слушао жагор гласова на пијеску, гледао читаву шуму шарених једара по мору и патио од помисли на Терзијата, који ће, ето, путовати некуд у други крај и можда успјети да се ослободи овог жељезног обруча што дави као мора.
"Лагано и без воље пошао је у правцу Великог „мола". Сада ће пет сати, па он неће доспјети да се види с Терзетијем, који је тамо, на преко хиљаду метара. Корача Јаков, а у њему се рађа и кајање, што је био повод да се Терзети одлучи на тај пут, да се загрије за мисао о спасавању тог бродића, који би по свој прилици спалили Нијемци, а можда је у њему пробудио и користољубље да на тај начин дође до напуштена брода.
Покренуо се брже, гоњен неком нејасном намјером,
" да се пред Терзетијем још једном оправда или га поку-
ша наговорити, да не отпутује, а ако је тврдо одлучио, он би се морао жртвовати и подјелити с њиме тај ри-. зик, јер што он овај час осјећа, горе је од најгорег умирања. Остане ли жив и допадне непријатељу шака пружит ће му се ваљда и тамо прилика да своју јучерашњу одлуку проведе у дјело. :
Хоће ли приспјети прије него што Терзети одријеши „циму"2 Па ништа, баш нећу да се журим — мисли Јаков, — смрт ту смрт тамо — зашто да јој трчим у наручје... 1 ;
Трчим у наручјег То кажем ја, чији су другови изгинули с пјесмом на устима7 А Тончи, Мате, Иве стотине, хиљаде њих7 ·
Жута, бијела и црвена једра горјела су на сунцу, које се нагињало к западу. Море је плакало обалу и котрљало зрње пијеска пјевајући своју стару пјесму, која је Јакова сјетила родног жала — хиљаду отока и оточића, што леже разасути уздуж његове домовине. Море је пјевало и доносило у Јаковљеву свијест „шкоље" и „шкрапе" — сјетило га оточја Корната, за које
_ кажу, да им се број поклапа с бројем дана у години, а "према казивању тамо се'налази партизанска болница, || коју непријатељ никад није могао пронаћи, па ни онда,
кад је човјеком до човјека претражио и последњи врх,
Хоћу ли приспјети прије него ли „отплови" — шапће Јаков и пожурује кораке. Јаков потрчи брже. У њему расте страх да би могао закаснити, у њему се разгара
" кајањг и нова све силнија бол, да је пропустио ту је-
дину прилику, која би му омогућила да се нађе ван опасности заробљавања и упрезања у непријатељска кола. |
— За сат, два, биће ноћ, море је толико пространо — зар ће у том мраку баш на њих натрапати патролни бродови;
— 'Терзети не смије отићи, Немој отићи, Терзети, тако ти бога, — говори Јаков испрекидано, грабећи већ корацима по Великом „молу" и узмахујући од времена до времена, да би свратио на себе позорност оних око „Марије".
Тако у трку Јаков је сазрио до чврсте одлуке да
путује кроз блокаду, па макар пред њим стајао брад до
брода, топ до топа и мина до мине.
— Идемо! — викнуо је на свом језику и лак каз дашак скочио на палубу право у наручај Терзетију, на чијем се лицу засјала радост.
— Знао сам да ћеш доћи! — рекао је весело. — У двоје бит ће нам лакше,
Морнари са „мола" гледали су их забринуто. У њиховим лицима било је туге и дивљења, а стари морнар, извадивши лулу из устију и засукавши врхом камиша сиједи брк, рекао је сусједу: .
— Они путују у смрт,
Терзети је запалид мотор, ставио у погон елису и скочио до кормила, док је Јаков прихваћао коноп, који су му разријешили и добацили морнари с „мола".
— Адио! Адио! Бон виађио!' — чули се повици; док је „Марија" заокружила пут изласка из луке.
Вани је био вјетар. „Марија“ се пропињала Као ждријебе — био је то мали брод за отворено море, а како је Терзети морао пазити и на мотор, пловили су у цик-цаку. Е
. — Подијелит ћемо дужности, — рекао је Јаков ја ћу на кормило, а ти под палубу — и прихватио котач с рукама. |
Ниска кабина и кратки испухивач мотора, који је тутњио крај Јаковљевих ушију, нису обећавали удобно путовање, али се Јаков није ни сјетио удобности,
Договорен је смјер, код чега су се помагали вјетром, мјесецом, чији се одсјев котрљао по валовима за „Маријом", и крајем који је све више тонуо у маглу. Бусола пред кормилом била је тако спора, да им је једва и код мирног мора могла бити од користи,
"Терзети се сав посветио строју, који је радио савреном точношћу, и „Марија“ се с пет миља на сат, сигурно откидала од талијанске обале.
Могло је бити око десет сати кад се Терзети, изву-
кавши главу испод палубе загледао некуд улијево, за-'
тим скочио до прозорчића кабине и надвикнувши тутњаву мотора, упозорио на свјетлост рефлектора, која је пала по мору.
Јаков је издуљио врат и осјетио да му је зима. Никад прије он не би помислио да неко свјетло у ноћи може бити толико непријатно и тако језиво.
Терзети је хтео угасити мотор у нади да ће проћи неопажени, али Јаков се успротивио. Заокренуо је неколико ступњева удесно и док су му поигравала кољена, стиснуо је чврсто зубе и наставио управљати кормилом. Послије неколико минута свјетла је нестало. Јаков је гледао Терзетија, како се хвата за косу и живио је у очекивању пуцња из топа или појаве свјетла у непосредној близини. ;
Три сата страшне неизвјесности, у које се вријеме међутим, није ништа догодило и тада им је лакнуло. Око један сат иза поноћи јели су и пили, промишљајући, да су можда испали из раља смрти. Пили су храбрећи се вином и ријечима, а мотор је настављао своју једноличну пјесму.
Свањује. Помаља се дан, а Јаков и Терзети, иако се боје, ипак им је лакше. Они више нису сами — уз њих је јарбол, конопи, прамац, палуба „Марије" и бескрајно море, на којем се не примећује ништа друго, осим све даљих и све ситнијих валова, који се стапају са замакљеним обзорјем. За свањивањем родило се најпре крваво, па све свјетлије еунце које се пролило по мору до „Маријиног" прамца, и Јакову се чини да броди кроз пламен, који не пече, већ милује благом топлином. — ЈЛ'исола! Ј'исола!) — повикнуо је у неко доба Терзети преузевши од Јакова кормило изгурао га из кабине, да види то, што је и њега препородило.
Јаков се запиљио у обзорје, нагнуо напријед и заборавио „Марију" и непријатеља, који може да се појави на небу, изрони из мора или запјени на валовима. Јест, од сјеверозапада к југу, пружили се таласасти брежуљци пресвучени плавом маглом, кроз коју се као са ниске бисера прелијевају њежне боје далматинских отока и оточића.
— Красна ли си, земљо моја рођена. Нитко и никада неће наградити твоју лепоту — шапутао је Јаков као да се моли, а обзорје, из којег расте домовина, задрхтало је у крупним сузама што лијече тугу и страх.
Неколико минута прије подне упловила је „Марија" у луку Сали на Дугом отоку. Терзети је стајао у отвору стројарнице и показивао Јакову руком на бријег, гдје је стајао човјек. Човјек с црвеном петокраком звијездом врх чела и сав насмијан, рекао је као да пјева најлепшу пјесму:
— Тито! ; Иве ЋАЋЕ
про ное
1) Оде роде 1 Збогом, срећан пут! =. у) Оток! Оток! 238
#52 6:
|
Један модел од домаћег крзна
СТАРАЊЕ НАРОДНЕ ВЛАСТИ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ЗАНАТСТВА
Ревија савременог одевања на Поларчевом наролном
универзитету.
ЕВИЈА савременог одевања, коју је организовао Радни одбор Управе занатства Извршног одбора Народног одбора града Београда, а која се приређује у дворани Коларчевог народ ног универзитета, претставља пријатну новину у низу оних мера које су од ослобођења до данас предузимале народне власти у циљу унапређења занатства у нашем граду.
Ова се ревија и по приређивачима и по учесницима и по својој намени у суштини разликује од сличних ревија које су приређиване пре рата. У предратној Југославији циљ оваквих ревија и изложби је био
рекламисање великих модних тр- ·
говачких и посредничких кућа, које са радним занатством нису имале ништа заједничко. Власници таквих великих кућа искоришћавали су тежак материјални положај ситних занатлија и присиљавали их да сњима ступе у известан однос који би се пре могао назвати најамним него пословним; Наиме, власници богатих тртовачких радњи снабдевали су материјалом и алатом ситне занатлије и давали им да раде код својих кућа „на парче“, или У оквиру саме радње. И у једном и у другом случају долазио је у додир с муштеријом само власник радње, Он је прикупљао псруџбине, он је испоручивао робу, добар квалитет производа подизао је углед његове радње итд. Занатлија је остајао по рани, далеко од додира с муштеријом, далеко од сваког признања за постигнути квалитет. —_
Ову ревију данас приређује народна власт, а на њој учествују занатски мајстори сва три сектора — државног, задружног и приватног. На ревији се приказују занатске твор=вине оних мајстора, који непосредно учествују у Подизању животног стандарда људи: кројача мушког и женског одела, обућара, крзнара, рукавичара, ташнера, бербера и Ффризера, модискиња и мајстора за израду рубља. На ревији могу да приказују своје творевине сви 32натски мајстори, без обзира на материјално стање, јер је Повереништво индустрије и занатства обезбедило материјал за.све занатлије које су се пријавиле да учествују на ревији,
Она се и по својој намени разликује од ранијих ревија. ој није циљ рекламисање скупих, често врло фантастичних и неукусних модела, нити популарисање богатих модних кућа, него има да покаже до кога су степена занатски мајстори Београда уздигли израду својих производа, да ли ти производи могу да задовоље разноврсне укусе потрошача, да ли се и уколико побољшао квалитет израде, укратко — да покаже да ли је и у коликој мери занатство Београда способно да одговори жељама потрошача и оним задацима које је пред њега поставила народна власт и Петогодишњи план развитка Београда, у оквиру савезног и републиканског плана.
Од ослобођења до данас прошло је занатство Београда кроз приличне тешкоће и кризе, и тек у нозије време, од почетка ове године, показује видне знаке своје стабилизације и напретка. У условима дезорганизованог привредног живота, какав је код нас био непосредно после ослобођења, било је. врло тешко снабдевање занатлија материјалом, алатом, код извесних појединаца било је нерашчишћених појмова о даљој улози занатства, непријатељског роварења са стране шпекулантских и непријатељских елемената, који су се налазили У редовима самих занатлија, а нису имали никакве везе са занатством. Све је то утицало да се код многих занатлија појави известан осећај несигурности, да се замрачи перспектива занатства у нашој новој држави. Но. и поред тога, број занатских радњи је стално растао, Нарочити пораст показао се код занатско-прерађивачких задруга, тако да је до половине 1946 године било пријављено нових 98 задруга.
У току 1948 године десила су се два догађаја, која су довела до извесне кризе у занатству Београда, али и до врло брзог рашчишћавања ситуације. Та два догађаја су била: ревизија овлашћења, за држање трговачких радњи и национализација локалних индустриских предузећа која су била у рукама приватних
| БРА 1949 ГОДИНЕ " Одговорни У БРОЈ 258 БЕОГРАД, 28 ОКТО ОГ Па у; штампа штампарија „Борба: » чанска 8. пуча г
олајић " Улица Драгослава Јовановић 10 Поштански фах 752 •
108-9060366 •
лица. Наиме, ствар је била у овоме. У редовима занатлија било је мното лица која су се ту увукла из разних разлога, нарочито за време окупације, која су се бавила шпекулацијом и свим и свачим, само не заматством. Они су после ослобођења били велика кочница за стабилизовање градске привреде уопште им за спровођење разних мера од стране народних власти у сврху унапређења радног занатства. Ревизија овлашћења за држање трговачких радњи погодила је баш те и такве људе, који више нису могли да се, под заштитом Фирме водиоца тргозачке радње, баве разним шпекулантским пословима,
' Када је донет закон о напионализацији привгтних трговачких радњи, бивши трговци и штекуланти почели су проносити вести да ће се кационализовати и занатске радње, а то је унело прилично немира у редове занатлија. Очи су почели да отуђују инвентар, алат итд. Међутим; врло брзо је дошло до смирења. Из редова залатлија отпали су власниџи великих трговачких, однесно занатских радњи које су прерасле оквире занатских радњи, отпали су људи разних професија штпекуланти који су се увукли у редове занатлија, а никада нису обављали нити су имали намеру ла обављају занатски посао, нето само да штпекулишу.
Остало је само радно занатство, коме су нарсдне власти пружиле свестрану помоћ и заштиту, што је довело до наглог нопретка. до пораста нових занатских радионица, до пораста воедвости занатске производње им услуга. Сваким даном постаје све очитледније, а то су народне власти од почетка наглашавале, да индустријелизација земље не значи нити ће значити укидање заната, него њихово још веће унапређење и подизање квалитета, јер ће само такво занатство, упоредо са индустријом. допринсти подизању животног стандарда трудбеника. Има заната, које не може заменити ни најразвијенија индустрија и који ће, и крај ње, увек остати и усавршшавати се према захтевима људи и напретку технике.
У низу мера које предузимају народне власти у циљу унапређења занатства у Београду, и ова ревија ће бити израз старања Извршног одбора народног одбора града Београда да св квалитет занатских услуга подигне на такав степен да може да задовољи укус широких потрошачких маса и на тај начин подитне животни стандард људи. Оваква намера приређивача види се и по томе, што и сами гледаоци ревије могу да дају свој суд о појединим моделима и о ревији као целини. ~
Ова ревија, која сигурно неће бити једина, претставља несумњиво корак напред у бризи за унапређење занатства и за подизање животног стандарда људи, и као такву је треба поздравити.
редник Драгутин чековни рапун мсоград Де