20. oktobar
Међуградсно танмичење
Ф% (Наставак са прве стране)
тинга и других политичких манифестација. Тако широка политичка мобилизација фронтовског чланства омогућила је постизање крупних успеха Народног фронта Београда у разним секторима његовог рада за протекло тромесечје.
__Ти успеси нарочито су се показали у добровољним радним акцијама на изградњи и уређењу Београда и на Градском пољопривредном добру „Панчевачки Рит“. У протекла три месеца добровољне ! радне бригаде Народног фронта и Народне омладине радиле су на укупно 138 разних објеката. Овај број се у последња два месеца смањио на 44, после одлуке Градског одбора Народног Фронта да се добровољни рад оријентише на мањи број важнијих 06Јеката, у циљу њихове брже изградње. Значајнији објекти на: којима су У протеклом тромесечју радиле добровољне радне бригаде били су: станбене зграде на Карабурми, у Улици Високог Стевана, У Далма. тинској улици, у Његошевој улици, У Светозара Марковића, Сазоновој, У Улици Проте Матеје, у Црнопоточкој' улици и на Миријевском Путу, затим на изградњи станова за раднике фабрике „Пролетер“, у Жаркову и станбене зграде у Морфијевој улици у Земуну; затим на реконструкцији и оправци улица: Војводе Степе, Динка Рањина (прилаз стадиону ЦДЈА), Господара Вучића, Војислава Илића и на кружном путу на Звездари. Исто тако, добровољне радне бригаде радиле су на изградњи и уређењу парка на Звездари, парка код „Мостара“, парка код Ветеринарског факултета, код Градске болнице, испред Шесте мушке гимназије, код зграде Градског предузећа за млеко и на Топ-
чидерском Брду; затим на изград-.
њи и уређењу фискултурних објеката: стадион ЦДЈА, фискултурни терен у Франше д' Епереда улици и код Скерлићеве улице, стадион „Металца“ и два фискултурна игралишта у Земуну. Исто тако, бригаде су радиле на изградњи Синдикалног дома у Другом рејону, Дома културе у Шестом рејону, затим на изградњи зграда Географског института и Железничког техникума. Благодарећи великој помоћи добровољних радних бригада један део ових објеката већ је првог октобра био довршен, или се њихова изградња налазила у завршној фази.
На радовима, на поменутим објектима, и на многим другим радилиштима, добровољне радне бригаде дале су за протекла три месеца укупно 2,919,.355 радних часова, чија новчана вредност износи 32,584.408 динара. У овим акцијама учествовало је преко 117.000 чланова Нарепно ронха и Народне омладине.
олико су велики успеси у добро-
љним, радним акцијама у. проте-
[5] Ре тромесечју показује и чиње-,
ница да је за све време првог полугођа ове године дато укупно 1,789.360 добровољних радних часова.
У идеолошко-васпитном раду у организацијама Народног фронта такође су постигнути значајни резултати. У пружању помоћи у борби за социјалистички преображај нашег се-
ла, Народни фронт Београда показао је видне успехе. За последња три месеца у 130 сељачких радних задруга послато. је укупно 496 занатских, лекарских, ветеринарских и културно-уметничких екипа као и екипа састављених од финансиских и административних стручњака. Поред тога, одржано је 162 политичка и 28 стручних предавања.
И по осталим секторима рада постигнути су добри резултати. Тако је, на пример, у току последња три месеца, У организацијама Народног. фронта Београда прикупљено преко 700.000 килограма разних отпадака за употребу у нашој индустрији. Социјална и.здравствена делатност Народног фронта Београда била је такође врло жива.
329-годишњица ОРтобарсре реболуције
6» (Наставак са прве стране)
пут, као „узгредни производ" нашет главног и правог, пролетерскореволуционарног, социјалистичког рада. Реформе су, говорили смо увек, узгредни производ револуционарне "класна борбе. Буржоаскодемократски преображаји — говорили смо и "доказали делима — узгредни су производ пролетерске, тојест социјалистичке револуције. Узгред буди речено, сви ти Кауцки, Хилфердинзи, Мартови, Чернови, Хилквити, Лонтеји, Магдоналди, Турати и о стали јунаци „Џ 1/2" марксизма нису могли схватити такав однос између буржоаскодемократске и пролетерекосоцијалистичке револуције. Прва прераста у другу: Друга, успут, решава питање прве, · Друга учвршћује дело прве. Борба и само борба одлучује колико ће друга успети да прерасте прву. ·
Нека пси и свиње умируће буржоазије и ситнобуржоаске демократијв која јој се плете на репу, сипају на нас гомиле проклетства, псовки, поруга због неуспеха и грешака у нашој изградњи нашег совјетског поретка. Ми ни за тренутак не заборављамо да је неуспеха и грешака било код нас заиста мно-_ то и да их правимо много. Таман је могуће проћи без неуспеха и грешака у таквом новом, за целу свет-
“
ПОДИЗАЊЕ СТРУЧНИХ |
. у 1
ЗГРАДЊА наше социјалисти=
чке привреде нераздвојно је
везана са изградњом струч-
них радничких кадрова, Део
великог задатка оспособљавања стручних и техничких кадрова поставља се као посебан и врло важан задатак пред сва државна руководства београдских предузећа, јер се наш главни град изграђује као велики индустриски центар, јер у њему и његовој околини ничу „сваког дана нове моћне фабрике, проширују се старе, а као нужна последица свега тога расте потреба за стручном радном снагом.
Радна снага коју добијамо из села и из града оспособљава се за своје задатке у привреди путем школа ученика у привреди и путем стручних течајева. Наше народне власти поклањају велику бригу питању уздизања стручних кадрова и развој стручних школа и течајева „Узима све шири и већи размер, У 1945 години било је само шест стручних школа општег мешовитог ти+ па са 2.652 ученика, док је крајем прошле школске године било већ 24 градске стручне школе са 4.558 ученика, 15 стручних школа при предузећима савезног, републичког и локалног значаја са 1.798 ученика и 6 нижих стручних школа, такозваних индустриских школа, са 920 ученика, што значи да је крајем школске. 1948/49 године, било укупно 45 школа са 7.276 ученика. Е
Пред оспособљавања | стручних радничких кадрова путем учења У привреди и по индустриским шко-
лама, у нашим предузећима оспосо- ишшиини
бљен је велики број, како квалификованих, тако и полуквалификованих радника, путем стручних течајева. Према непотпуним подацима у 1948 години до новембра месеца положило је испит за квалификовале раднике 1.196, а за полуквалификоване 782 радника.
Иако су несумњиво, на пољу стручног уздизања радника, до данас постигнути видни успеси, и пак, било је у том раду и разних слабости и недостатака, што је све у многоме отежавало правилно извршење плана оспособљавања стручних радничких кадрова.
Код састављања плана кадрова није се водило довољно рачуна да се са планирањем броја радника које треба оспособити, у исто време планира и потребан смештај. Тако, на пример, предузећа републичког значаја „Давид Пајић", „Шумадија", „Пролетер", „Петар Драпшин" и „20 октобар“ имале су све услове да према броју ученика отворе још у прошлој школској години посебне школе при својим предузећима, а она то нису учинила ни у овој гоДИНИ. 6
Питањем обезбеђења школског и домског простора, како је то Уредбом о изградњи стручних раднич-. ких кадрова предвиђено, морају се позабавити ресорна министарства и дирекције; јер је: број ученика» у, односу на прошлу годину порастао за сто од сто, а у 1950/51 свакако ће исто толико порасти. Зато је потребно да сва предузећа која ће у 1950 години имати шездесет ученика једне струке, планирају у буџету за 1950 годину потребна новчана средства како за школски простор, тако и за рад типске школе при предузећима. , |
Један од важнијих проблема, који је чинио велике тешкоће око правилног извођења пџаставе током прошле године, био је велики број ученичких изостанака од редовног похађања школе. На почетку ове школске године тај се проблем поново јавља у забрињавајућој форми, Због тога директори предузећа и персонални референти, а нарочито синдикалне и омладинске организације морају васпитним и контролним мерама да спрече ову појаву која је узела великог маха и наноси огромне штете правилном уздизању стручних радничких кадрова, Према упутству Министарства финансија и Одлуци НО града Београда буџетирање стручних школа ученика у привреди за 1949 годину врши се путем убирања доприноса од свих државних и задружних предузећа на територији Београда, која имају ученике у школама НО. Међутим, велики број предузећа не плаћа редовно одређени допринос, због чега много трпе школе и домови ученика у привреди. По питању смештаја ученика које су по плану примала, и које тре-
ску историју новом послу као што је стварање још невиђенор типа државног уређења! Ми ћемо се непоколебљиво борити за поправљање наших неуспеха и грешака, за побољшање нашег од савршенства врло, врло далеког, примењивања совјетеких принципа на живот. Али ми имамо право да се поносимо и ми се поносимо тиме што је нама пала у део срећа да почнемо изградњу совјетске државе, да почнемо тиме нову епоху светске историје, епоху владавине нове класе, која је угњетена у свим капиталистичким земљама и која свуда иде новом животу, к победи над буржоазијом, к диктатури пролетаријата, к избављењу човечанства од јарма капитала, од империјалистичких ратова.
Питање 'империјалистичких _ ратова, оне међународне _ политике финансиског капитала која данас доминира у целом свету, која неизбежно рађа нове империјалистичке ратове, неизбежно рађа нечувено јачање _ националног угњетавања, пљачке, разбојништва, гушења слабих, заосталих, малих народности од: стране. шачице „напредних" великих сила, — то питање је од 1914 године постало основно питање целокупне политике свих земаља на земаљској кугли. То је питање живота и смрти десетина милиона људи. То је питање да ли ће у идућем
ба да приме, предузећа савезног, републичког И локалног значаја, мало је учињено, Из прегледа по предузећима установљено је да су до сада свега шест предузећа припремила смештај за 712 ученика, према планираним обавезама, МеЂутим требало је обезбедити смештај за око десет пута већи број ученика. |
При обиласку постојећих домова
"
· запажено је да многа предузећа
вининннннининнени ин нниинЕииПиниинЕннввинииЕниПинвЕ виннитрЕивининирЕнтнЕз
нису посвећивала довољно пажње васпитању с" ученика по домовима, јер им дуже времена нису постављали васпитаче, тако да су домови са по две стотине ученика остајали дуже времена без икаквог васпитног рада, Такав је случај био са домом предузећа „Дело", где су ученици дуже времена били препуштени сами себи,
Планско укључење нових ученика у привреду поставља пред наша
· предузећа и задатак „отварања по-~
себних одељења —“ радионица за. практичну обуку ученика у привреди, За обучавање ученика у о вим одељењима треба задужити најбоље раднике, На овај начин ће се обезбедити пуно и свестрано стручно практично уздизање нашзих кадрова, а истовремено ће се најбоље повезати пракса и теорија једне струке, МЕ Као посебан проблем на стручном оспособљавању радничких кадрова поставља се обучавање стручних кадрова путем течајева. Стру-_ чни течајеви треба да буду један од главних извора за стварање при-
Ру у !
учених и квалификованих радника, обзиром да темпо и развој наше социјалистичке индустрије захтева сваким даном све више стручних и техничких кадрова који се
не могу оспособљавати само путем |
учења у привреди и кроз индустриске школе,
Анализом досадашњег рада на оспособљавању стручних кадрова путем течајева може се утврдити да су постигнути знатни резултати. Многи руководиоци предузећа и синдикални» подружница правилно су схватили овај тако важан задатак. Водило. се рачуна о предвиђеним плановима, прихватању неквалификованих радника, агитовало се за укључење што већег броја рад“ ника. на курсеве и бринуло се о њиховом правилном распореду после свршеног курса на оно место за које су се оспособили, Но, гледајући стручно оспособљавање радника путем течајева у целини, оно није задовољавајуће, што се најбоље види из тога, што је према плану за 1949 годину по ресорима и струкама за републичка и локална предузећа, план оспособљавања за квалификоване раднике до тридесетог септембра 1949 године извршен за све ресоре са 18,91%, а за полуквалификоване са 27,36/, Овај мали проценат оспособљених радника путем течајева јасно говори да многе управе предузећа нису овом питању посвећивале потребну пажњу заборављајући да је оно чворно питање за решење проблема квалификоване радне снаге,
Нове станбесне зграде у Титограду
Из средишта наших народних република
ОРГАНИЗАЦИЈА МАРОДАОГ ФРОНТА ___ - ТИТОРРАДА ИСПУНИЛА ЈЕТОДИШЊИ АЛАН
ахваљујући _ организационом
учвршћењу, доброј агитаци-
ји и правилним припрема~
ма за такмичење — које је
популарисано додељивањем прелазне заставице, похваљивањем и награђивањем најбољих „фронтоваца, њиховим истицањем преко разгласне станице, изношењем фотографија најбољих група и појединаца — фронтовска организација Титограда, крајем трећег тромесечја, премашила је годишњи план.
У овој организацији има фронтоваца који су досад дали преко три стотине радних часова, Посебно место у раду ове организације заузима учешће у Савезном међуградском: такмичењу и такмичењу основних фронтовских организација пред градску партиску конференцију. Такмичење је добро организовано и свака основна организација Народног фронта дала је обавезе, Све организације предвиделе су извођење акција једанпут недељно, али се тога нису придржавале, нето су излазиле на акције по два пута, и уместо да раде по два, радиле су по три часа. Поред задатка из плана Градског одбора Народног фронта, основне _фронтовске организације изводиле су самоиницијативно акције чишћења улица и дворишта, оправке бунара, и тако даље. ви;
Такмичење је обухватило и политички рад и друге секторе де-
империјалистичком рату, који буржоазија припрема пред нашим очима, који пред нашим очима израста из капитализма, бити побијено 20 милиона људи (место 10 милиона убијених у рату 1914—1918 заједно са „ситним“ ратовима који га допуњавају, а који ни до данданас нису завршени), да ли ће у том неизбежном (ако се одржи капитализам) идућем рату бити осакаћено 60 милиона (место, 30 милиона осакаћених 1914—1918). ИУ том питању наша Октобарска револуција отворила је нову епоху светске историје. Слуге буржоазије и њене пришипетље, оличени у есерима и мењшевицима, оличени у „читавој ситнобуржоаској, тобоже „социјалистичкој' демократији целог света, изругивали су се пароли „претварања. империјалистичког рата У грађански рат". А та парола. била је једина истина — непријатна, сурова, гола, груба, све је то тачно, али истина у мноштву најрафиниранијих шовинистичких и пацифистичких обмана. Те обмане се руше. _Брестски мир је разголићен. Сваки дан све немилосрдније разголићава значај и последице још горег мира с него што је Бретски, Версаљског мира. И све јасније, све рељефније, све неодољивије искрсава пред милионима и милионима људи који мисле о узроцима, јучераштег рата и о сутрашњем; рату
· вршење годишњег плана.
·_ ма министарства,
латности Народног фронта. Преко свих агитационих форми, користећи раније искуство, затим бољом организацијом идеолошко — васпитног рада и честим обиласцима основних фронтовских организација, успешно су активизиране широке масе чланова Фронта на извршењу плана Народног фронта.
Због доброг рада и успеха у току такмичења, комисија за план и евиденцију при овом одбору морала је проширити план радних часова: место педесет хиљада, како је било предвиђено годишњим планом, организација се обавезала да ће дати сто осам хиљада радних часова.
Нарочити елан и радно одушевљење код чланова Фронта Титограда показао се у трећем тромесечју, када се пиводило крају изТоком такмичења у трећем тромесечју учествовало је деведесет шест бригада са укупно 9.033 фронтовца. Ове бригаде дале су 117.991 радни час у вредности од 2,284.186 динара, Радови су извођени на грађевина+установа и предузећа „а посебно на радничким становима и осталим станбеним зградама. Даље се радило на Градској економији, пошумљавању, се. чи дрва за грађане, сакупљању отпадака на Железничкој станици,у Фабрици намештаја итд,
Радним акцијама чланови Фронта су у трећем тромесечју утова-
који се приближава — сурова истина: немогуће је ишчупати се из империјалистичког рата и из империјалистичког мира који он неизбежно рађа (да је код нас стари правопис, написао бих овде две речи „мира" у оба њихова значења), немогуће је ишчупати се из тог пакла друкчије него бољшевичком борбом и бољшевичком револуцијом. .
Нека ту револуцију у бесу псују. буржоазија и пацифисти, генерали и ћифте, капиталисти и филистри, сви верујући. хришћани и сви витезови 1 и 11 1/2 интернационале, Никаквим бујицама мржње, клевете и лажи они неђе замутити светскоисториску. чињеницу да су робови, први пут после стотина и хиљада година, на рат међу робовласницима одговорили отвореним истицањем пароле: претворимо тај рат који робовласници воде међу собом ради. поделе плена у рат робова свих нација против робовласника свих нација. :
Први пут после стотине и хиљаде тодина та се парола претворила од магловитог и немоћног ишчекивања у јасан, прецизан _ политички програм, у акткевну борбу милиона угњетених под руководством пролетаријата, претворила се у прву победу пролетаријата, у прву победу ствари уништења ратова. ствари савеза радника свих земаља над савезом буржоазије разних нација, о-
1 ПОАВИАЊ А у југостАави
УЈРИМИЊЕН. НАЦИЈА
гес" ч димст и финим креничи издАјниШМ
Апарат за дипло
Најновији патенши. Информбироа
оу ПЛАСА СМЛА, ас ч
ПОРРАНЦЛАЈИЈА “ к
госпавит с : МАДА
ЊЕ у РГ
матске говоре
_ПУСТЕ ЊНЕЉЕ Г. ПИПИНЕЛИСА
И ИНФОРМБИРООВАЦА
ОСПОДИН Пипинелис је претставник монархофашистичке Грчке на Четвртом заседању Генералне скупштине ОУН. Он учествује у расправљању и доношењу одлука о многим питањима. Међутим, он се нарочито активно ангажује када се покрене реч о грчком питању. Придржава-
рили 295 кубних метара дрва и исекли и утоварили 1.564 кубна метра дрва. Затим су сакупили 15.000 килограма гвожђа, 250 килограма хартије, 275 килограма костију, 630 килограма рогова, 900 килограма гуме. За прикупљање отпадака формирана је, при градском одбору Народног фронта, нарочита комисија која се стара да се отпаци предају предузећу Отпад.
Организација Народнот фронта у "Титограду формирала је три екипе квалификованих радника чланова Фронта за помоћ сељачким радним задругама и то од чланова фронта из фабрике намештаја, бри. гаде механичара и ковача, санитета и књиговодствених службеника. Планом за треће тромесечје било је предвиђено да у екипама учествује 200 чланова Фронта који би дали 2.000 радних часова, али, схватајући значај такмичења пред градску партиску конференцију, план је премаштен, јер је учествовало 279 чланова Фронта, који су дали3.152 радна часа, ;
У годишњем плану организације било је предвиђено да се на разним радовима да 200.906 — добровољних радних часова у вредности од 2,410.960 динара, али залагањем чла_ нова Фронта Титограда на крају првог полугођа план организације Народнот фронта био је остварен по броју учесника са 104,2%, у радним часовима са 1047% и по новчаној вредности са 124%. Али на томе се није стало. Пошло се и у даљу борбу. Велики број чланова Фронта, уместо 104 радна часа, колико је било предвиђено планом Фронта, дао је обавезу на 300, а поједине основне организације такође су самоиницијативно организовале ванпланске радне акције и дале велики број радних часова. На тај начин, у периоду од првог јануара до краја септембра, фронтовци Титограда извршили су радове у вредности преко 5,400.000 динара, чиме су већ са трећим кварталом премашили годишњи план,
У оквиру плана Фронта омладина Титограда дала је 16.000 добро_ вољних радних часова, у вредности од 484.000 динара. У радовима је учествовало 8.000 омладинаца.
У грађевинарству на овогодиш. њим радовима дато је 97.507 радних часова (учествовало 34.507 чланова ФРронта). На пољопривредним радовима дато је 38.356 радних часова (учествовало 14.443 члана Фронта). Поред великог броја добровољних часова које је Фронт дао на пошумљавању околине Титограда, сечи дрва, утовару и истовару материјала на Железничкој станици, фронтовска организација дала је и на социјално-здравственом сектору 23.550 добровољних радних часова.
не буржоазије која се и мири и ратује на рачун робова капитала, на рачун најамних радника, на рачун сељака, на рачун трудбеника. _
Та прва победа није још дефинитивна победа, и наша Октобарска револуција постигла ју је с невиђеним тешкоћама и тегобама, с нечувеним мукама, с низом големих неуспеха и грешака с наше стране. Таман ће још без неуспеха и без грешака један заостао народ победити империјалистичке ратове најмоћнијих и најразвијенијих земаља на земаљској кугли! Ми се не бојимо признати своје грешке и трезвено ћемо гледати на њих, да бисмо се научили поправљати их. Али чињеница остаје чињеница: први пут после стотина и хиљада година обећање — „одговорити" на рат међу робовласницима револуцијом робова против свих могућих робовласника испуњено је до краја — и испуњава се упркос свим тешкоћама.
Ми смо ту ствар почели. А кад ће, за које време и пролетери које нације ту ствар довести до краја, — није битно питање. Битно је то да је лед пробијен, да је пут отворен, да је пут показан.
(из реферата одржаног поводом четврте годишњице Октобарске револуције)
јући се старомодног и нетачног мишљења да је свет управо онакав каквим га он замишља, господин Пипинелис је покушао да испод жита протури један део свога говора како је тобоже слична ситуација у монархофашистичкој Грчкој и социјалистичкој Југославији — да и у једној и у другој земљи постоје герилске јединице Информбироа. = Такво излагање одговарало је ин= формбироовској штампи и њеним = руководиоцима, Због тога они нису = ни покушали да га демантују. Али = југословенски делегат др Алеш Бе= блер одмах је интервенисао и при= казао у пуном светлу лукавство = монархофашистичког претставника. = Чињеница је да је у Грчкој буктио = грађански рат и да су редови Де= мократске армије расли, Но дошли = су совјетски предлози за „мирно решење" грчког проблема, што је значило почетак ликвидације револуционарног грчког ослободилачког покрета. Али с тиме истовремено нису осигуране демократске слободе на тлу грчке земље. Хиљаде демократа налазе се заточени на пустим острвима, затвори постају све пунији оним борцима који су по-
слушали наредбу „свога“ воћства = да „ставе пушку к нози". Хиљаде = позива атинске владе, упућених де= мократским борцима да се предају = нису наишли на одзив. Али наредбу = Захаријадеса влада у Атини схватила је као капитулацију.
У таквој ситуацији и господин Пипинелис је придигаоглаву и почео да тврди да у Грчкој вишв нема стрељања родољуба, да је Грчка земља. у којој влада демократија. Том приликом такође југословенски претставници“су били они који су са трибине Уједињених нација указали насстварни положај хиљада грчких бораца, на резултате једне кобне политике,
Невешто скројено лукавство претставника монархофашистичке Грчке импутирајући социјалистичкој Југославији оно што је било и што још увек само делимично јест у њиховој земљи, није могло никога довести у забуну. Једино је информбироовска штампа добила тиме материјала да тврди, „из поузданих извора", да се у нашој земљи воде борбе.
Неуспели „Иманитеови“ савети
5 Ми чланови КП Француске нису с послушали наређење својих виших достојанствени=
ка да не иду на ногометну утакмицу Француска — Југославија. Поред свих упозорења и претњи француски радници су одушевљено поздравили југословенске спортисте. Зашто савете „Иманитеа", органа КП Француске, нису п | француски комунистит Познато је да су информбироовске мудролије овог листа већ увелико раширене и познате у свету. Њима се мањевише већ свако смеје. Но, осим тога, може се с пуним правом рећи да попут француског хумористич= ког листа „Канар аншенеа" („Зачараног патка") „Иманите“ у исто време тера шегу са стотинама хиљада француских комуниста и на предних људи. О томе речито го-
вори и кампања која је вођена пред утакмицу између репрезентације наше земље и Француске. О6јављујући чланчић, који сам по себи показује сву борнираност информбироовских глава, „Иманите“ је под насловом „Зашто ми нећемо ићи у недељу на утакмицу"7 писао: „Ми нисмо дали извештај с утакмице Француска — Југославија која је скоро одиграна у Београду. Исто тако ми неђемо ићи ни на ову утакмицу између Француске и Југославије, нити ћемо дати извештај с ове утакмице. Треба да се зна да један дист, орган радничке класе, не може да учествује на једном спортском сусрету обичне фашистичке пропаганде, била она из Мадрида или из Београда".
Шта је, међутим, натерало уреднике „Иманитеа" да нешто кажу, разуме се, на акробатски и неуверљив начин, о ногометним утакмицама између репрезентација наше земље и Францускег О томе господа из Ри де Лувр не кажу ништа. Од• говор на то није дао само енглески лист „Ивнинг станлард" који је писао да су француски информбирововски „ВИШТИ достојанственици забринути", јер истипа о социјалистичкој Југославији све јаче про“ дире међу радно становништво
ФРранцуске.