20. oktobar
—
Е
извршењу задатака постављених нашим Петогодишњим планом у оквиру изградње со· цијализма у нашлој земљи и друмски саобраћај заузима једно од важних места, нарочито у односу на привреду. Нема ни једне привредне гране која се не ослања. на друмски саобраћај и не зависи од њега, а живот сваког насеља, и поготово града, зависи од степена развијености друмског саобраћаја. Београд има нарочите потребе за брзим развојем друмског саобраћаја, као посебне привредне гране. Пре рата у Београду није било услова за развој друмског саобраћаја, а посебно камионског. Ма да је био главни град, он није имао ни једно. аутомобилско _ транспортно предузеће, а теретна транспортна средства била су углавном у рукама приватних власника, док се путнички саобраћај у граду развијао у правцу интереса појединих властодржаца. Па и та сва возила, меЂутим, уништио је окупатор за време рата или опљачкао.
Београдски саобраћај стално
се побољшава
-Веоград је дочекао ослобођење скоро ·без икаквих саобраћајних средстава. Путнички саобраћај обављао се само са свега 5% слособности, док теретних транспортних средстава није ни било. Требало је створити најнужније услове и захваљујући мобилизаторској снази народне власти ова питања су решавана брзим темпом. У свим деловима наше земље јављале су се крупне победе у погледу саобраћаја и из дана у дан добијали смо све више нових и модерних превозних средстава. '
У вези са повећањем броја пре-
" возних средстава извршене су круп-
не реконструкције главних саобра-
ћајница, извршена је изградња но-
вих тролејбуских линија, изградња нових, као и продужење и дуплирање трамвајских колосека итд.
Данас градски саобраћај Београда располаже са преко три стотине возила, која дневно превозе близу пола милиона путника, тојест по неколико десетина хиљада више но што Београд има становника.
У организовању стеретног друмског саобраћаја народне властиу Београду такође су постигле круп“ не резултате. Иако се по ослобођењу почело са оскудним средствима, данас у Београду има (не рачунајући савезна и републичка) десет град“ ских транспортних предузећа и двадесет девет посебних возних паркова, који располажу са преко шест стотина камиона и неколико стотина запрега. Ма да је то знатан број возила, ипак није ни мало лак задатак градских транспортних предузећа и трудбеника у њима, с обзиром да су њихови задаци од великог значаја. 7
'За сва наша транспортна ремонтна предузећа и сервисе може се навести пуно примера масовног и појединачног залагања, могу се истаЋи људи који заиста заслужују похвалу и признање. Они поред рада у свом предузећу дају помоћ у 0бављању планских задатака иу другим предузећима, као што је Панчевачки Рит, или у растерећењу железница и циглана, итд. на тај начин, уз њихову помоћ, у току последњих три-четири месеца, превежено је ван плана преко осам милиона цигаља и другог грађевинског материјала. Ова су предузећа дала и известан број својих возила за друта возила на задацима ван Београда.
Тешкоће са којима се бори градски саобраћај
5 че број оних који заслуМУ о постоји
жују сваку похвалу знатан, низ недостатака код нижих саобраћајних органа и транспортних пре“ дузећа, против којих се морамо енергичније борити. Јасна је чиње= ница да има објективних тешкоћа У реду, које претстављају велику кочницу. То је, пре света, ипак недовољан број превозних средстава, на-
моторних. Оваква ситуација, која је погоршана у последње време чким поступком у погледу робне размене са нама од страна инфо; ких земаља, још више нам намеће потребу и одговорност да, при форсираном искори-
ом Сад путовала сте У иказивала
крајевима и пл је по ери комаде. Како еограду, У то време, 1867 године, није било_ лозо
ог позоришта У.
позоришни одбор на
ипом _ Христићем позове певања а оји се тада налазио У а дошу и он дође 1 септембра 1867 у ср
сЕ естоницу. ла Ђорђа Малетића 6 1888), И ичара Београдског народног позоришта: | „.„Септембра пр већ ду се почеле давати претставе, најпре д „круне, а после код „Енглеске храти. це", Одбор, да би ову дружину оса ље потом измоли - мини освете: ес, субвен . . | овом се дружилом појави нова 44 на облачном Талијином небу. За чету месеца до 15 јануара 1868 тодине, Ми град је уживао у пуном смислу и претставама и У цркви калгод је % 5 мачки кор певао, И Кнез Михаило и је оваквим претставама тако изненађен, да је тој дружини, после претставе „То“ спође и хусара". 5 новембра 1867, наго“ бестио да ће јој озидати сталну позо. ришну зграду, М исплатити још путни трошак до Панчева у Но ои Чар осим поклоњен ес, глумма новој години 1
ришне дружине, то
и Прва. 5 је „Ђурађ БранПрва претстава била и Бран "ториска драма у пет раздела
ковић", истор а а поена НИ
берника, | 25 рбевић. Претставе новосалске позори-
шта дружине, У којој је било одличних и познати“ глумаца. од у
: агињу ; у. Мату и ровић, Милку Гргурову,
зу Телечког и Ђорђа пелеша,
ко и страни писци. става.
Зграда „Театра код зилалх је од тпрлогт
иште 1846. Налази се У улици. Прпобитно је имала приземље и спрал, а после Првог светског ата ре-
У њој се,
уотирама је и проширена. ред позоришних претстлта,
из Српског првеног крс Пеко време и тој згради
се код прања и мазања кола.
ол којих ћемо наДрагињу и Лабиле су
а су, како домаћи, та= врло добре. Играни у; како дом прет.
Српске круне" саматеријала око тоУузун-Мирково) побалова и
кенмџеђата олржала оснипрчка скупштиа 1876 године,
ио је францу“
_ ТРИ_НЕДЕЉЕ ДРУМСКОГ СДО
шћавању постојећег броја возила, улажемо максимум бриге за њихово одржавање. Поред тога, доста је тешка ситуација са заменом делова за одржавање возила, што исто тако, наноси велике тешкоће, али је чињеница да наши механичари па и сами возачи прихватају борбу са тешкоћама и налазе потребна решења. Последица тог упорног рада је чињеница да поред свих тешкоћа
стање возног парка ИОНО-а не о>
не већ се у последње време даље развија. Међу слабостима најваж.није је истаћи питање правилног коришћења возила, где нарочиту штету изазива спор и неорганизовани утовар и истовар. Коришћење празних вожњи, као и коришћење пауза — још ни издалека не задовољава. Још увек има случајева да возило по неколико часова мирује чекајући на посао, а да га ималац не пријављује у циљу коришћења.
Код одржавања теретних моторних возила нарочита слабост јавља Г Ово потврђује чињеница да сервисно предузеће Извршног одбора Народног одбора Београда које није нарочито великог капацитета (тако да би таквих предузећа требало још два до три најмање) уопште није искоришћено. Ни уређење терена по којима возила раде још није на висини. Постоји низ градилишта, прилаза и. лоших пролаза на улицама, који упропашћују возила. А то би се, са мало труда, могло побољшати. Питање смештаја још увек, иако је зима на домаку, није решено и не посвећује му се одговарајућа пажња. Ово се тиче нарочито оних који располажу са мањим бројем возила (од једног до пет) које би са нешто више труда и залагања могли да обезбеде ма и најпримитивнији заклон, Осим тога, требало би подвући да је нужно поклонити већу пажњу популарисању, одавању признања и награђивању истакнутих колектива и појединаца у њима у нашим саобраћајним, транспортним, ремонтним и сервисним предузећима. Постоји маса појединаца, група и бригада чији рад заслужује да се о њему пише и говори. Исто тако, путем популаризације њихових настојања у раду бригадним системом. На овоме се донекле радило и одмах се осетила корист, но требало би са тим популарисањем наставити и даљеу већој мери. То долази, може бити, отуда што предузећа из ове гране нису сврстана под један месни синдикални од-
бор.
ПАНАМА
БИРО ЗА НАЂЕНЕ СТВАРИ _
0% је године отворен у згради Извршног одбора Народног од“ бора у _ Улици 'Узун-Мирковој број 1 „Биро за нађене ствари", са задатком да прикупља _ изгубљене ствари и проналази њихове власнике. Међутим, услед необавештености и незнања наших грађана да такав Биро постоји, ретко ко долази по своје из“
губљене ствари и оне се нагомилавају У магацину. ,
Било би потребно ним прометним местима,
да се на свим јава нарочито на Железничкој _ станици, код аутобуске станица „Ласта", као.и по просторијама свих народних одбора ставе лако видљива табле са натписом да се „Биро за нађена ствари" налази у Узун-Мирковој улици број 1. Тако ће се допринети о бављању послова овога Бироа. м Њ+
Х ОДГОВОРНЕ СУ УПРАВЕ БИОСКОПА
неким београдским биоскопима се доста често, нарочито У после-
дње време, могу да виде ружне појаве недисциплине једног дела блике. Приликом заузимања места де“
шава се да неко
заузме туђе место, да
ски конзулат. До 1941 заведавала је општинска управа, а од 1944 седиште је Извршног одбора Народног одбора.
Зграда „код Кнглеске краљице" („Театар код Сушића") налазила се у кКосмајској улици. То је била кафана са већом салом У којој су Новосађани приказивали позоришне претставе, Припадала је свештенику Сушићу, а доцније је на том месту сазидана јеврејска синагога. ТЕАТАР КОД СТАМБОЛ КАПИЈЕ
После првог покушаја зидања једне сталне позоришне зграде („Театра на зеленом Венцу") 1852 године, када је рад морао бити обустављен _ због. подподног терена, позоришни одбор, на че-
лу са Филипо Христићем, изабрао је место на Стамбол апији да се сазида. стална позоришна зграда — „театар код
Стамбол Капије", Одмах су купљена три турска плаца и први земљани ра• дови почели су 23 маја 1868. Камен темељац освећен је 18 августа исте године, а зграда са свим унутрашњим уређењем била је гозова ло јесени 1869.
Позориште је тралио предузимач штајнлехнер ол тврдог материјала, По здорницу 6 тапаном и полом изралио је матшиниста бечког дворског позоришта ћебер. а завесе и остале украсе насликао је сликар Каупки, На упутрашње уређење _ утрошено је 194.894,11 линара. По плану Алексанпра Бугарског, ипжењера. извршена је првог августа 1870 и дограла мале зграде оп 66 метара квадратних, пошто је било недовољно места за статисте и певаче. Тако да је пелокупно коштање згтрале са Ма штњим уређењем и тасном фабриком илнело стега 414.728 динара.
Зтрала је свечано отторена. 30 октобра 1869, по стапом каленлару, беселом 120вана Ђорћевића и комадом Ћорђа Малетића „Посмртина слава Кнеза Михаила." Отала па ло ланас. пуних осамлесет тепина, позориште је галило са кратчим прекилима 1273 због лефћипита џ +876, 1885, 1914 и 1941 због патотал,
Живорад П. Јовановић
Већ више од године дана води се на свим секторима привредне делатности борба за снижење пуне цене коштања. По том питању овде има пропуста. Дешава се да превоз неке робе кошта више него произведена роба, што је резултат невођења рачуна о основним питањима правилног искоришћења возила. |
Недостатака има и код путничког
" саобраћаја. Не постоји довољно у-
порности у спровођењу прописа код реда на возилима кади код њихове преоптерећености, То је слабости У васпитном и у саветодавном раду, како са особљем, тако и са грађанима. Поред тога, треба више активизирати органе саобраћајне инспекције. Е + „Недеља _ друмског саобраћаја“, која почиње шестог овог месеца, обухватиће својим главним задацима, у првом реду, борбу против свих врста слабости и недостатака, који се, бесумње, могу отклањати. Ова акција треба да се претвори у стални систем рада и да пружи велику корист, поготово данас, када се на
титлови Ривали
Мимо обичаја
— Сад, ја убацих у кутију, па шта буде!
ЈЋАЈ
свим секторима привредне делатности води борба за извршење и што веће премашење задатака у трећој години првог Петогодишњег плана, јер је главни задатак ове акције да помогне кључним „гранама наших привредних делатности, ји је
„Недеља друмског саобраћаја" пооштриће такмичење
Савезно Министарство саобраћа- |
ја у сарадњи са централним орга“ нима Фронта, синдиката, Народне
технике и другим, предвидело је
да „Недеља друмског саобраћаја" траје од шестог до тринаестог новембра. Међутим, на предлог низа радних колектива Министарство саобраћаја Народне Републике Србије и остали заинтересовани органи усвојили су да ова акција код нас траје од шестог до двадесет деветог новембра. |
По упутствима Савезног министарства за спровођење ове акције на терену формирају се штабови. Штаб за спровођење акције у Београду почео је са радом 26 априла прошлог месеца у циљу /обухватања свих задатака. Важно је истаћи да су комисије схватиле озбиљно свој задатак и да је комисија за превоз робе предвидела да у овим акцијама ангажује преко 1.500 возила, која ће. поред обављања редовних послова, извршити превоз и око 150.000 тона робе и материјала. Комисија за такмичење предвиђа широко организовање такмичења како код колектива — ималаца возила, тако и код корисника возила, а и код ремонтних предузећа., Комисија за пропаганду, поред осталог, предвиђа и организовање дефилеа. који треба да прикаже развој саобраћаја у главном граду од његовог постанка,
То све подвлачи да „Недеља друмског саобраћаја" треба да донесе вишеструке користи, а њен успех зависи од штабова комисија који врше организацију, но исто тако и од правилног схватања и помоћи ноје буду пружили поједини колективи, њихове синдикалне и фронтовске организације.
Љуба ЛАЗАРЕВИЋ
ДИШЕ
св објашњава са разводницама, да добар део гледалаца долази после журна треба дуго времена док се стиша жамор у сали на почетку филма. Ове појаве доста често уносе још већи неред у салу. Настаје објашњавање, довикивање, а почетак филма се одвија тачно како је то временски предвиђено.
Не ретко се деси да и за време приказивања филма има упадица или неприкладногт смеха. Разуме се дау оваквим случајевима најчешће сами гледаоци реагирају и ућуткају недисциплинрваног. Али има случајева да негодовање против недисциплинованих гледалаца изазива расправу у сали. Међутим, никога нема да у име управе биоскопа интервенише. На крају, обично се дешава да један део публике устаје пре свршетка филма, тако да су сви гледаоци приморани да устану и не виде крај филма.
Неразумљиво је зашто .се управе биоскопа не боре против ових некултурних испада појединаца. Неразумљиво је зашто разводнице, чим почне приказивање филма, излазе из сале. Као да њихово радно време траје само док публика улази у салу. У много случајева, као што је то раније била пракса, разводнице могу да спрече недисциплиноване појединце у испадима. Ако се овим ружним појавама не стане на пут, неки биоскопи ће се претворити у предратне сале у којима је публика уз пиће моглаго вољи да коментарише филм. У сваком случају одговорност за некултурне појаве у нашим биоскопима у првом реду пада на управе биоскопа.
н. Д.
ж „ТАЧНА МЕРА"
Пе неки дам, желећи да проконтролишем своју тежину, ство сам на вагу код биоскопа „Веоград" и она је показала 65 килограма. Продуживши Булеваром црвене армије хтео сам да испробам тачност ваге на којој сам се измерио, па сам стао на другу вагу и она је, на моје запрепашћење, показала 64 килограма. Јасно је' ла за неколико стотина метара, од једне до друге ваге. нисам могао да ослабим један килограм, али је исто тако чињеница да су ослабили федери београдских уличних вата и да о не на служе својој, намени, тојест показивању тачне мере, Чудно је да до сада ниједна контрола мера није проконтролисала и ове ваге, ! , м п,
Х
НОВЕ ПРОДАВНИЦЕ ЗА РАСТУРАЊЕ ШТАМПЕ
ВЕОГРАДСКИМ улицама, на местима где су некада били неугледни столови и сандуци, са којих су се продавале новине и часопи-
си, данас стоје дрвене продавнице за растурање штампе, складних облика и боје, са малим простором који може да заштити продавца од кише и невремена, Ово је још један прилог уређењу града
и сведочи о сталним и све већим напорима народних власти да се побољшају
свеколике прилике у свим празцима градског саобраћаја, уличне трг" ине и целокупног. промета на улпусма,
М, Поповић
лауда
ЗАКЛОНИ ОД НЕВРЕМЕНА НА КРАЈЊИМ СТА- НИЦАМА ТРАМВАЈА
БЕОГРАДУ постоји свега неколи-
ко заклоњених чекаоница за трам-
ваје и тролејбусе, где се грађани
заклањају кад је невреме, као што је случај на почетној станици број. 10 на Карабурми.
Билд би потребно да се направе, макар и привремени, заклони за путнике који чекају возила на отвореним уро сторима, где нема могућности да се склоне под стреху или заклоне од ветра, Овоме би се требало приступити што пре,
на наступање хладног вреп.м. с обзиром мена.
о неким градовима јављају се честе жал“ бе на мензе, Међу. тим, код нас у Београду оне су сасвим ретке. ако, на. пример, у Лапову управник железничке мензе отсече вам за ручак н вечеру све купоне, а ако се бу. ните и питате шта ћете ва доручак, он хладно одгово-
У Београду, као што видите, тако нечега нема. | Београду, реџимо у мензи „Велебит'. највише што може да вам се деси, то је да добијете неукусно, љуто слабо јело. Истина, по не ки пут се разлере сервирка или управник на вас, пли то није сваки дан, Но, у накнаду за то, овде имате нешто што у околним ре сторанима нема, а то је хумор. Знам, _ драги _ читаоџт,. знам да вас интересује, али
чито, ~— али врло укусан, машто онда и друга јела пе могу бити исто тако при премљена", директор вам од“
говори: „дато што друта је |
шанка,
"дам,
_ КОЗЕРИЈА 55
ла нису пасуљ". зар нер! Или: на замерку да је храна исувише папрена п да се не директор се овако нашали: · „Ово није дијетална ва", итд.
И ко зна докде би ове шаљивчине правиле вицеве, да у мензу једнога дана не уђе колос од својих два Н
груди нешто преко сто пе.
Би: по метра — Шта ћеш, тако се код нас ради!
десет сантиметара. По фи: зиопомији би се рекло да је пеки боксер тешке кате. горије, бившт првак света у рвању, атлета, шта лир У руџи је држао два бопа, што је сасвим природно, ако се узме -у обзир његова | кор“: пулаптност, После пола саа стрпљења колос, је добио :. од келнера јело и) поче да срче. Али укус храве дело-" директор — да“ једем, 0нао је као допинг, тако ла (а
је овај, сав црвен у лиџу. исколачених очију, скочно са столице, ницама (које су, међу нама
У сали наста тајац. Међу особљем папика, Директор, који је дотле утече обзира у подрум, тде су га
сина РАЧУНИЦА
Неке рејонске комисије изри чу сувише ниске редбе о потрошњи електричне енерг ије ; : г 8
— Гледај да се, некако, преселиш у наш рејо да се грејет струјом н плаћаш казне...
А АДАААААА
казне за прекршај У-
7: | |
н — нмаћеш рачуна
подизању пвалитета у београдевим.
спостеним друштвима понлониће се
„већа панња
агли развој спорта код нас, потен| циран бригом и старањем народ| них власти о физичком развоју Г нашв омладине, омогућио је од% · вајање спортских квалитета из маса и њихово подизање и развијање.
То је донело читав низ одличних резултата у разним гранама спорта, што са показало путем различитих так~
мичења.
Сва веће интересовање омладине за фискултуру, а посебно за спортске игре, омогућило је стварање већег броја нових спортиских и тимнастичких друштава на територији Београда. Ако упо-
редима бројно стање фискултурне орга- ·
низацијеа Београда У 1849 години, видећемо да се, У односу на 1947 годину, интересовање за спорт нагло повећало. Док је У 1947 години било на територији Бео+ града свега десет спортских друштава, данад овај број износи четрдесет и сеса преко осам хиљада регистрованих чланова. Оволики број друштава товори да је учешће омладине у спортском животу нарасло за три до четири пута више него у 1947 години.
Одвајањем квалитета из масе, тојест одвајањем спортске од гимнастичких организација, створена је могућност посвећивања више пажње квалитетном развоју спортских грана. питању подизања квалитета спортских друштава У Београду поклонио је Градски одбор ФРИСАС-а много пажње, Ово је нарочито дошло до изражаја у одлукама донесеним по питању подизања квалитета на сваетанку Извршног одбора Градског од» бора ФИСАС-а одржаног 18 октобра. Анализирајући досадашњи рад фискултурних организација Београда и њихов став према питању подизања квалитета Извршни олбор донео је следеће — одлуке: 1. Концентрисање квалитета: 2. Џо« дизање квалитета путем лига-такмичења; 3. Стварање објективних услова за развој појединих еекпија ју друштвима.
" Да би: св правилно. разумеле наведене :
одлуке Иввршног одбора“ потребно. је да са осврнемо на постојеће стање по жпортским друштвима. _Анализирајући рад руководства појединих друштава видимо да тежња, да извесна друштва имају већи број секција него што им дозвољавају њихове реалне могућности, доводи до опадања квалитета, не само секција којима се не поклања довољно пажње, већ и до опадања квалитета 0них секција. које су имале све могућности за даљи развој. Све ово доводи до опадања квалитета друштава. _ Такође, један од узрока опадања квалитета У појединим спортским гранама нагомилавање сувишног учесника У појелиним секцијама. Ова неправилна политика довела је дотле да резултати постигнути У овој години не одговарају стварном стању. Свв ове, и читав низ лругих неправилности У ралу руководства спортских друштава. донекле су потекле отуда што нија постојала једна одређена политика Спортског одељења Градског ОР ФРИСАС-а према питању квали-
Недостатак терена, сала, стручног руководства, тренерског и инструкторског кадра у многоме је допринело да ниво и квалитет спортских такмичења буде знатна слабији него што би требало бити. Ако узмемо као пример тренерски и инструкторски кадар. видећемо да на преко осам хиљала регистрованих спортиста долази свега дванест тренера _ са положеним _испитом и четрнаест инструктора, за све спортске гране на територији Београла. Ови примери јасно нам показују са каквим се тешкоћама има да бори руководство фискултурне
Духовито, рету за купус. може јести, довели.
мен- — Паприкаш!
— Знам, паприкат, ово је страшно неукусно.
— Како неукусно, знаш ди ти колико ту нма кало» ријар.., Па има, да те не две хиљаде триста педесет и пет и по. Мореве, ослободи се мало директор да си ти од пет сати изју“ тра на ногама као ја, јео би
висине и обима слажем,
ти ово с апетнтом,
овако,
—“Је ж добрар = Добра је!
вамахнуо пес-
не,
вога иза без
_внрио
главом _кусно јело,
касније једва нашли у бу
Шта је овор — упнта колос директора кад
још тражио и додатак. можеш да извољеваш, баш је добра храпа!...
== Е, па онда једи ово! — Шта, — забезекнуо се
вај.. "ја морам да чекам же» “ну не могу сам. И на крају, ја ћу да једем кад се мени На једе, а не кад ти хоћеш!
— Једи ово, дрекнуо је
стрпљења мало, све ћу вам буди речено, биле као ма кдолос низ свег гласа и ваиспричати. Ево у чему се _љеви) ни из пуних плућа витлао песинцама по вазду“ хумор састоји: ако абонент ПРеКНуо:. 5 ху. ' |
упита: „Добро, за ручак је — Дајте ми. управника Директор се пренеразио, био пасуљ — ништа наро- овамо! ; узврпољно, хтеде да побег“
алн кад виде да код о · „нема лабаво“, седе и поче да једе. Тек што је о поче да дува, очи исколачи, крв му удари
организације Београда по питању тподизања квалитета. И
Да би св избегло стагнирање, па чак и опадање валитета у појединим спортским гранама, Градски одбор ФРИСАС-а донео је одлуку 0 концентрисању квапитета. Зато се постављају две потребе: концентрисања јача квалитетних _ ДРУштава, односно секција и подизање њиховог квалитета путем међусобних такмичења и издвајање појединих сек“ ција из оквира друштава где но постоје услови за њихов развој и напредовање.
У првом случају проблем је правилно решен оснивањем _ лига — такмичења. Путем такмичења по лигама неће — се само омогућити издвајање најјаче квалитетних екипа и њиховог међусобног такмичења, већ ће се створити могућност да слабије квалитетна друштва, односно секције, потстрекнуте успесима јачих, дају све од себе да би побољшала спој квалитет. Лиге ће се оснивати само у оним спортским гранама где постоји већи број секција. засада ће се лиге основати у следећим спортовима: футбалу, кошарци, одбојци, боксу и рукомету. Такође постоје могућности оснивања стоно-тениске лиге Београда.
Други проблем. проблем концентрисања квалитета, односно пребацивање пог јединих _ секција и _ појединаца из Једног друштва у друго, постављен је на принципу _ добровољности, Овде је нарочито потребно указати: на помоћ коју _ руководства спортских Дру“ штава треба да пруже Градском _одбору, приликом фузионисања појединих секција и размештаја спортиста. Ова одлука дошла је због тога што до сада нија постојала довољна пажња руководства друштава за поједина секције, што нису постојали услови за опстанак друштава и секција као и за њихово даље напредовање због недостатка терена, сала, реквизита, стручног кадра _ итд. Фузијом две слабије секције у једној спортској грани створиће се могућност подизања · квалитета У њој. Само, треба се' чувати фузија које би ишле на:'штету, не само опстанка појединих секција, већ и квалитета једне спортске гране. Пример: ако после фузије остане мали број секција У овом случају не би дошло до јачања квалитета него, напротив, после краћег времена би се осетила тенденција ка опадању, услед недостатка такмичења. Исто тако, треба се чувати нереалних сугестија о преласку појединаца из једне секције у другу.
Питању помоћи друштвима за њихов даљи развој. односно стварању материјалних услова, мора се посветити више пажње. Већина друштава ослања се на синдикалне организације, али коришћење помоћи коју оне пружају друштвима мунимална је, Узмимо као пример помоћ коју пружа Месно синдикално веће спортским организацијама. Ова помоћ и ова године, као и ранијих година, неће бити У довољној мери искоришћена.
С друге стране, оснивањем инструкторских и тренерских курсева, обезбеђењем довољног броја људи за руководећи кадар- створиће се шире перспективе за даљи развој спорта у нашем
аду. На крају, може се закључити да су
успеси Фисуклтурне организације на територији Београда, постигнути у овој години, могли бити далеко већи, да је
било једне одређеније политике према питању квалитета. Правилно разумевање и примена одлука Извршног Градског одбора ФИСАС-а о концентрисању и подизању квалитета, створиће већа могућности за даљи развој и напредак спорта у Београду. У
с
у лице, а крупне грашке зноја капале су му у тањир. Див се осмехну, као да је добио премију државне класне лутрије, а затим рече:
— Једи мало и меса, додоста си умакао софт.
Директор направи кисело лице, отсече једно парче меса и поче да жваће, жваће. Ту позелене, доби ченичку гримасу, као да је прогутао сапуп за бријање, н поче да размишља да 2н да дозволи да га овај ко“ лос испребија илн да се му“ чи даље... Најзад, скупи о" сталу снагу и поједе све. Био је у голој води, као да је поппо средство ва внојење. Но, у пистом моменту, колос се протеже, направи уобичајени покрет песипцом по ваздуху, п викну:
— Келнер, допеси — дер још једну порцију! ове речи директор претрну, ухвати се ва косу, па шта ће, куд ће, тркну према вратима, Алн га колос ухвати ва јаку од капута, постави за сто п рече:
су га
али
па бил
— Зло ћеш се провести ако не поједеш...
– Ради шта хоћеш, пре“ дајем се, јекнуо је директор беспомоћно, алп да једем не могу..
Душан МАЛЕТИЋ
5
прете чира расе =